Depresija

Šta je depresija?

Depresija, poznatija i kao major depresija (major depressive disorder, MDD), je poremećaj raspoloženja koji karakterišu perzistentna osećanja izuzetne tuge, beznađa, krivice, usmaljenosti, kao i pad samopouzdanja i vere u sebe. Karakterisitčino je i opadanje interesovanja i zadovoljstva pri aktivnostima koje su ranije pružale uživanje, kao i generalno opadanje energije, volje, kapaciteta za koncentraciju i motivaciju. Može biti prisutan i poremećaj apetita, sna, usporeni pokreti i misaoni tok, fizički bolovi, problemi sa varenjem, kao i prisustvo crnih misli.

Depresija je čest i ozbiljan poremećaj, može imati više oblika i različite tokove razvoja, različite uzroke i različite oblike lečenja. Zbog ovoga je informisanje o depresiji izuzetno važno.

Danas je u svakodnevnom rečniku reč „depresija“ sve prisutnija, uglavnom označavajući tužno generalno raspoloženje kao i osećanja straha, iscrpljenosti i beznađa. Bitno je razlikovati ovakvu kolokvijalnu upotrebu termina od onoga što ona zapravo označava u kliničkom smislu, poremećaj koji može imati ozbiljan, temeljan i konstantan uticaj na život pojedinca i njegovih bližnjih.

Koja je razlika između depresije i normalne tuge?

Promene raspoloženja, emocionalne reakcije na stres i intenzivna tuga pri različitim situacijama su normalne stvari koje se svima događaju i imaju svrhu da nam pomognu da se nosimo sa različitim teškim životnim promenama i gubitcima. Ono što razlikuje ovakvu normalnu tugu od kliničke depresije jesu prvenstveno trajanje i intenzitet, depresija može dovesti do mnoštva emotivnih, kognitivnih i fizičkih simptoma koji mogu trajati godinama i uticati na mogućnosti pojedinca da funkcioniše u svakodnevnom životu. Pri dijagnostifikovanju kliničke depresije dijagnostičari obraćaju pažnju na intenzitet simptoma ali i na vremensku prisutnost, da li su simptomi prisutni većinu vremena, skoro svakog dana, u period od barem dve nedelje?

Tipični simptomi depresije:

• Perzistentna tuga i/ili smanjeno raspoloženje (češće je ujutro raspoloženje lošije)
• Osećaj beznađa i/ili bespomoćnosti
• Gubitak interesovanja i/ili zadovoljstva
• Iscrpljenost i/ili smanjena energija
• Osećaj praznine, zaravnjenosti, ravnodušnosti
• Strah od smrti, gubitka, samoubistva
• Poremećen san (premalo ili previše)
• Loša koncentracija, neodlučnost, poremećaj pamćenja
• Pad samopouzdanja, vere u sebe
• Poremećaj apetita (povišen ili smanjen)
• Osećaj krivice i samookrivljavanje
• Psihomotorna agitacija ili usporenost
• Glavobolje, hronični bolovi, grčevi i problemi sa varenjem
• Suicidalne misli ili pokušaji

Tipično depresiju (depresivnu epizodu) karakteriše prisustvo više od ovih simptoma, gotovo svaki dan, u periodu trajanja od barem dve nedelje.

Depresija zahvata i narušava sve aspekte života, dovodi do disfunkcionalnosti u socijalnim interakcijama, porodičnim odnosima, radu i samostalnosti. Pojedinac često nema volje da se brine o sebi i ispunjava svakodnevne zadatke. Obuhvata emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome. 

Vrste depresije:

Major depresija (MDD): najčešći oblik depresivnog poremećaja, karakterišu je intenzivni simptomi koji remete svakodnevnicu pojedinca, epizode mogu da traju nedeljama ili mesecima. Česta je pojava nemogućnosti suočavanja sa novim danom, raspoloženje je ujutro gore i u toku dana se postepeno poboljšava. Moguće je da se depresivna epizoda javi samo jednom ali je češća mogućnost da će se javiti više puta u životu (rekurentni depresivni poremećaj).

Distimija: hronični oblik depresije, sa manje intenzivnim simptomima koji su kontinuirani i traju najmanje dve godine. Nekada pojedinci mogu prihvatiti ove lakše simptome kao normalan deo svakodnevnog života i neretko je obraćanje za pomoć tek nakon što tok poremećaja dovede do ozbiljnih problema u nekom aspektu života.

Bipolarni poremećaj: depresivne epizode sa povremenim epizodama manije ili hipomanije koje traju najmanje dve nedelje.

Sezonska depresija: depresija koja se javlja u određenim vremenskim periodima, najčešće zimi.

Postporođajna depresija: javlja se nakon porođaja, glavni uzroci su hormonski disbalans usled porođaja, kao i bolovi, umor, porodično/društvena očekivanja i pritisci, velike promene u životnom stilu. Razlikuje se od normalne postporođajne tuge („baby blues“) isto kao i što se depresija razlikuje normalne tuge, intenzitetom i trajanjem. Simptomi postporođajne depresije su intenzivniji i dugotrajniji (barem dve nedelje), njihovo javljanje zavisi od velikog broja faktora i može se javiti kod bilo koga, kako kod majki, tako i kod očeva.

Psihotična depresija: intenzivna depresija praćena pihotičnim simptomima, sumanutim mislima i uverenjima, kao i halucinacijama. Sumanute misli i halucinacije kod ovih pojedinaca su najčešće u skladu sa duboko depresivnim raspoloženjem, na primer misli vezana za krivicu za nešto što pojedinac ni nije počinio, ili kritikujući glasovi.

Ljudi sa psihotičnom depresijom imaju povećani rizik od suicida.

Uzroci depresije:

Nastajanje depresije se objašnjava složenom i raznovrsnom kombinacijom bioloških – naslednih i psihosocijalnih – okolinskih faktora. 

Genetska predispozicija, promene u funkcionisanju neurotransmitera i receptora u nervnom sistemu, reakcije na određene lekove, disbalans hormona i pad imunog sistema su sve značajni biološki faktori koji mogu povećati rizik od depresije.

Uporedo, i u odnosu sa ovim, doprinos imaju i način odrastanja, odnos sa roditeljima, crte ličnosti, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, izloženost stresu i značajne promene i razočarenja u životu (smrt u porodici, gubitak posla, razvod braka...).

Zlostavljanje je značajan faktor rizika u razvoju depresije, koja se može javiti i kasnije u životu, bilo ono fizičko, emotivno ili seksualno.

Na povišeni rizik od depresije takođe utiču starost, samoća i odsustvo socijalne podrške, česta izloženost konfliktu i stresu, prisustvo drugih ozbiljnih bolesti i poremećaja. 

Svakako da ovako kompleksan poremećaj sa svojim brojnim oblicima i načinima manifestiranja ima i brojne uzroke i načine lečenja. Svaka pojedinačna situacija je specifična i potrebno je konsultovati se sa lekarom, psihijatrom ili kliničkim psihologom povodom razumevanja nastanka, posledica i načina lečenja specifičnog slučaja.

Dijagnostikovanje depresije:

Prvi korak u lečenju depresije je pravilno prepoznavanje i dijagnostikovanje.

Dijagnostikovanje depresije zahteva prisustvo više simptoma, veći deo dana, skoro svaki dan, u periodu od barem dve nedelje. Jedan od simptoma mora biti depresivno raspoloženje ili gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini aktivnosti. Još nekoliko perzistentnih simptoma je neophodno za dijagnostikovanje depresije, intenzitet i perzistentnost ovih simptoma može da varira u različitim slučajevima.

Ako mislite da imate depresiju, posavetujte se sa lekarom opšte prakse, psihijatrom ili psihologom. Rano prepoznavanje depresije može značajno pomoći progonzi i smanjiti troškove lečenja. 

Pri dijagnostikovanju depresije možete očekivati pitanja o simptomima i tegobama koje vas muče, pitanja o porodičnoj istoriji i istoriji bolesti. Koriste se upitnici povodom simptoma kao i klinički testovi ličnosti i sposobnosti. Može biti korisno da se simptomi i razmišljanja o njima zapišu pre pregleda.

Slični simptomi kao kod depresije mogu biti izazvani i drugim medicinskim tegobama, tako da možete očekivati i fizička i laboratorijska testiranja koja za svrhu imaju proveru funkcionisanja štitne žlezde, manjka određenih nutritijenata, hormonalni disbalans i reakcije na određene lekove.

Lečenje depresije:

Stigma i doživljaj depresije kao „slabosti“ dovodi do toga da mnogi ljudi pokušavaju da je sakriju ili da se sami sa njom izbore, često zloupotrebljavajući psihoaktivne supstance ili alkohol. Za efikasno lečenje depresije neophodno je da kontaktirate doktora, psihijatra ili psihologa, koji vam mogu pomoći u dijagnostikovanju i razvijanju adekvatnog terapijskog plana.

Depresija se najčešće leči kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije.

Farmakoterapija antidepresivima se često koristi kako bi se regulisali neurotransmiteri i omogućilo olakšanje od simptoma dok je funkcija psihoterapije razumevanje životnih okolnosti i obrazaca koji su doveli do mentalnih struktura koje su prouzrokovale ovakvo stanje. U nekim slučajevima je psihoterapija dovoljna.

Različiti oblici psihoterapije i psihoterapijskih tehnika mogu biti efikasni u poboljšavanju stavova prema životu, razumevanju sopstvenih negativnih i štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja, razvijanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih veština, boljem razumevanju sebe i sopstvenog životnog konteksta...

Neki, teži, oblici depresije su rezistentni na gore navedenu terapiju, ovde se mogu koristiti transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) ili elektrokonvulzivna terapija (ECT) koji su refinisani poslednjih decenija i smatraju se bezbednim koliko i farmakoterapija.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.

Bruce, D. F., PhD. (2023, July 20). Depression. WebMD. https://www.webmd.com/depression/what-is-depression

Dmitrovic, B. K., Dugalić, M. G., Balkoski, G. N., Dmitrovic, A., & Soldatovic, I. (2013). Frequency of perinatal depression in Serbia and associated risk factors. International Journal of Social Psychiatry, 60(6), 528–532. https://doi.org/10.1177/0020764013511067

Depression. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/depression

Depression (major depressive disorder) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2022, October 14). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/depression/symptoms-causes/syc-20356007

ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F32

ICD 10 depression diagnostic criteria. (2018, January 1). https://gpnotebook.com/pages/psychiatry/icd-10-depression-diagnostic-criteria

Mijatovic-Jovanovic, V., Milijasevic, D., Cankovic, S., Tomasevic, T., Susnjevic, S., & Ukropina, S. (2024). Prevalence of depressive symptoms and association with sociodemographic factors among the general population in Serbia. Vojnosanitetski Pregled, 00, 5. https://doi.org/10.2298/vsp231023005m

National Alliance on Mental Illness. (2024, March 15). Depression | NAMI. NAMI. https://www.nami.org/about-mental-illness/mental-health-conditions/depression/

What is depression? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/depression/what-is-depression

World Health Organization: WHO & World Health Organization: WHO. (2023, March 31). Depressive disorder (depression). https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/depression

*Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/anxious-young-woman-cover-wing-ears-with-hands-sitting-on-chair-6382633/*

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*