Novosti

Padovi mogu da se dese u svim uzrastima, ipak, stariji odrasli su pod većim rizikom od pada i riziku od veće povrede zbog fizioloških promena koje dolaze sa godinama.Vremenom, kosti i mišići postaju slabiji i lakše je izgubiti balans, ovo dovodi do veće šanse pada i znatno ozbiljnije vulnerabilnosti pri padu. Istraživanja pokazuju da su trenutno padovi i komplikacije pri njima vodeći uzrok povreda pa i smrnosti kod populacije starije od 65 godina.Zbog svega ovoga prevencija padanja je ključna i može biti izuzetno značajna za zdravlje i kvalitet života starijih osoba. Postoji više efikasnih metoda za prevenciju padova koje uključuju i socioekonomska pitanja pristupačnosti i organizacije prostora za starije ljude i ljude sa otežanim kretanjem ili invaliditetima. Različita pitanja vezana za efekte određenih medikamenata ili suplemenata na ovaj problem su takođe relevantna.Vežbanje kao metoda prevencije je efikasna, jefitna i nešto na šta se može uticati odmah. Skeletalni mišići su osetljivi na vežbe snage i opadanje mišiće mase sa godinama može da se nadoknadi i povrati. Vežbe koje se fokusiraju na balans, hod i snagu mišića mogu da pomognu u prevenciji padova. Grupni treninzi kao i vođeni treninzi kod kuće mogu imati značajne pozitivne efekte takođe.Neke od glavnih vežba koje mogu pomoći u ovom specifičnom slučaju su:Vežbe koje se fokusiraju na snagu nožnih mišića:Ustajanje iz sedećeg položaja (polako se uzdignete iz stolice, pomažući se naslonima po potrebi, ili pružajući ruke ispred sebe, zatim polako ponovno spuštanje u stolicu i ponavljajte).Podizanje kolena (držeći se za nešto čvrsto zarad ravnotže podignete koleno u visinu kuka i ostanete u tom položaju par sekundi, ponovite sa drugom nogom).Iskoraci (pridržavajte se za nešto stabilno, iskoračite jednom nogom i savijte drugu nogu kako biste se približili podu tim kolenom, prednje koleno treba da se savije i da bude okrenuto ka napred, održite leđa ispravno i vratite se u početni položaj istim pokretom, ponovite sa drugom nogom).Vežbe koje se fokusiraju na poboljšavanje stabilnostiStajanje na jednoj nozi (pridržite se za nešto čvrsto, savijte jedno koleno iza vas kako biste ostali u položaju stajanja na jednoj nozi i zatim pokušajte da pustite površinu za koju se pridržavate, ili se samo blago pridržavajtes. Ponovite sa drugom nogom, ako vidite da ćete izgubiti balans ponovo se uhvatite za stabilnu površinu.)Hodanje postranice (pridržavajući se za stabilnu površinu hodajte postranice nekoliko koraka pa se vratite u suprotnom smeru. Po mogućnosti pustite stabilnu površinu, ili se samo blago pridržavajte, i uhvatite se za nju ponovo ako osetite da gubite ravnotežu.)Hodanje unazad (pridržavajući se za stabilnu površinu hodajte unazad, pokušavajući da stojite uspravno, po mogućnosti probajte da pustite stabilnu površinu, ili da se samo blago pridržavate, i uhvatite se ponovo za nju ako osetite da gubite ravnotežu.)Počnite radeći svaku vežbu 5 – 10 puta, uz kratke pauze između vežbi, možete vremenom da dostignete da radite svaku vežbu 10 puta, dva puta dnevno. Osećaj blage upale u mišićima se može očekivati, ovo je znak da su mišići radili i bili aktivni, upala ne treba da bude toliko jaka da vam otežava svakodnevne aktivnosti, u tom slučaju je potrebno smanjiti intenzitet. Počinjanje polako i obraćanje pažnje na fizički osećaj sledećeg dana može omogućiti napredak adekvatnim tempom za Vas.Ako želite da poboljšate svoje fizičko zdravlje ili radite na prevenciji pada dobra ideja je uvek konsultovati se sa lekarom ili fizioterapeutom, ovo Vam može dati bolj uvid u stanje tela i onoga što za Vas može najbolje da funkcioniše.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Sun, M., Min, L., Xu, N., Huang, L., & Li, X. (2021). The effect of exercise intervention on reducing the fall risk in older Adults: A Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(23), 12562. https://doi.org/10.3390/ijerph182312562What exercises can help seniors prevent falls? (2023, June 2). https://www.ncoa.org/article/what-exercises-can-help-you-prevent-a-fall/

Konzumiranje određene hrane može povećati ili smanjiti rizik od raznih srčanih oboljenja. Bez obzira da li strepite od problema sa srcem iz nekih specifičnih zdravstvenih razloga, nezdravo se hranite već godinama ili samo želite da dodatno podesite svoju ishranu, dijeta može dosta toga promeniti kada je zdravlje u pitanju.Skorašnji nalazi svedoče o tome da su dijete bogate voćem, povrćem, mahunarkama, celim zrnima žitarica i proteinom dobre za prevenciju srčanih bolesti. Sa druge strane predlaže se minimizacija i izbegavanje hrane koja je visoko procesuirana, bogata natrijumom i trans mastima, izbegavanje šećera i veštačkih zaslađivača. Mediteranska i DASH dijeta, kao i dijete bazirane na biljkama trenutno važe za vodeće dijete kada je u pitanju kardiovaskularno zdravlje.Glavni kardio-metabolički faktori rizika za srčana oboljenja su dijabetes, hipertenzija, dislipidemija i višak abdominalne masti, svi ovi faktori su pod značajnim uticajem ishrane.Ispod su navedeni neki generalni saveti za ishranu koja je zdrava za srce i kardiovaskularni sistem i može imati preventivne efekte kada su srčana oboljenja u pitanju:Voće i povrće: voće i povrće je bogato vlaknima, vitaminima i mineralima, često imaju male količine masti, natrijuma, holesterola i kalorija. Ishrana bogatija voćem i povrćem može pomoći i u smanjivanju unosa visoko kalorijske hrane.Zdrav protein: odnosi se na protein sa malim količinama masti. Nemasna mesa, riba, jaja i mlečni proizvodi sa malo masti su odlični izvori. Mahunarke kao što su pasulj, leblebije, sočivo i grašak su takođe dobri izvori proteina koji nemaju puno masti.Žitarice sa celim zrnom: celo zrno žitarce predstavlja odličan izvor vlakana i drugih nutrijenata koji igraju značajne uloge u kardiovaskularnom zdravlju i regulaciji krvnog pritiska. Zamenom belog brašna i žita za integralne žitarice mnogo toga može da se postigne, nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita iz kojih se nutrijenti obradom odstranjuju, s obzirom da se većinski nalaze u opni zrna.Masti: neke masti su zdravije od drugih, zasićene i trans masti povećavaju nivoe holesterola i pogoršavaju rizik od srčanih oboljenja. Masti koje dolaze iz biljnih izvora su često zdrave. Hrane bogate zasićenim mastima su životnijski proizvodi kao što su puter, sir, mleko, margarin, sladoled i masna mesa kao što je na primer slanina. Nezdrave masti se često mogu naći i u pakovanim grickalicama i slatkišima. Pored ovoga treba obratiti pažnju na veličinu procije, nekontrolisano prejedanje može biti štetno iako je hrana u pitanj zdrava. Obraćanje pažnje je važno i korišćenje manjih tanjira ili posuda može pomoći kao i ishrana bogatija manje kaloričnom hranom kao što je voće i pvorće. Izbegavanje hrane koja ima velike količine natrijuma, šećera i soli može pomoći u regulaciji krvnog pritiska i time poboljšanju opšteg kardiovaskularnog stanja.Istrajnost u ishrani je teška, pogotovo pri početku za vreme formiranja navika. Planiranje unapred i osmišljavnaje plana jela za duže vremenske periode može pomoći u osmišljavanju obroka koji su zdravi i smanjivanju rizika lošijih izbora. Pretarna rigoroznost može dovesti o „burn out“-a, i odustajanja od ishrane kao i prejedanja nezdravim namirnicama. U redu je odstupiti i „častiti se“ ponekad, dok ne predstavlja izgovor za odustajanje od zdrave ishrane. Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite zdravljem svog srca i kardiovaskularnog sistema, kao i time kako pomoću ishrane možete da utičete na njih, možete se posavetovati sa lekarom ili nutricionistom.8 steps to a heart-healthy diet. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/heart-disease/in-depth/heart-healthy-diet/art-20047702Diab, A., Dastmalchi, L. N., Gulati, M., & Michos, E. D. (2023). A Heart-Healthy Diet for cardiovascular Disease Prevention: Where are we now? Vascular Health and Risk Management, Volume 19, 237–253. https://doi.org/10.2147/vhrm.s379874Take action toward better heart health: | NHLBI, NIH. (n.d.). NHLBI, NIH. https://www.nhlbi.nih.gov/heart-truth/eat-a-heart-healthy-diet

Fizičko zdravlje i mentalno zdravlje su na mnogo načina povezani. Prvenstveno, mnogi psihički poremećaji imaju fizičke komponente bilo da se one odnose na genetske osnove i predispozicije ili fizičke promene u hormonima ili načinima funkcionisanja mozga.Takođe, brojne bolesti su praćene mentalnim poremećajima, mnoge bolesti i stanja uzrokuju okolnosti koje su povoljne za razvijanje mentalnih poremećaja.Po jednom istraživanju, u poređenju sa opštom populacijom, pacijenti koji boluju od ozbiljnih mentalnih poremećaja imaju generalno smanjeni očekivani životni vek za čak 10 – 25 godina. Ovaj zastrašujući podatak govori o neophodnosti hitnog reagovanja od strane medicinskih institucija i vladajućih organa širom sveta.Među mnogim faktorima, koji utiču na ovu povećanu životnu opasnost u kojoj se često nalaze ljudi koji boluju od ozbiljnih mentalnih poremećaja, se takođe nalazi prisustvo komorbidnih fizičkih oboljenja. Ova fizička oboljenja najčešće podrazumevaju kardiovaskularne bolesti, respiratiorne bolesti, metaboličke bolesti, zarazne bolesti, kancere i druge.Depresija je povezana sa mnogim hroničnim bolestima kao što su dijabetes, astma, kancer, kardiovaskularne bolesti i artritis. Šizofrenija je takođe pvoezana sa većim rizikom srčanih i respiratornih boleti.Psihički poremećaji će takođe učini suočavanje i bavljenje postojećim fizičkim bolestima težim.Problemi sa spavanjem su perzistentni kod onih koji boluju od psihičkih bolesti, čak 50 – 80% dijagnostikovanih imaće nekakve probleme sa spavanjem dok je u zdravoj populaciji taj procenat samo oko 10 – 18%.Problemi sa mentalnim zdravljem i psihičkim poremećajima takođe stvaraju veću ranjivost od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (link na tekst), što znatno loše utiče na fizičko zdravlje, pogotvo u slučaju prisustva drugih bolesti.Može se pretpostaviti da je odvojenost psihijatrije od drugih grana medicine kao i manjak pažnje koje psihijatri pružaju fizičkim simptomima delimično krivo za ovo. Stigma koja prati psihijatriju i mentalno zdravlje generalno je idalje prisutna u zdravstvenim sistemima širom sveta, i ovo često neomogućava adekvatnu saradnju.Šta može da se uradi povodom ovoga?Neophodno je ozbiljno shvatati mentalno, kao i fizičko, zdravlje. Stanja i poremećaji mogu međusobno da se pogoršavaju i time čine tretamne dužim i težim. Ukoliko strepite od fizičkih problema ili bolesti potražite savet od lekara ili zdravstvenog stručnjaka, ako sumnjate da imate neki psihički poremećaj možete potražiti pomoć od psihijatra ili psihologa.Postoje neke stvari koje mogu da se rade zarad održavanja kako mentalnog tako i fizičkog zdravlja. Neophodno je razumeti da ove stvari nisu zamena za bilo kakvu terapiju u slučaju nekakve ozbiljne bolesti ili poremećaja već su stvari koje mogu pozitivno da utiču na generalno zdravlje i prevenciju problema.Među njih spadaju:Fizička aktivnost: istraživanja su pokazala da fizička aktivnost i redovno vežbanje poboljšavaju fizičko kao i mentalno zdravje. Redovno vežbanje ima preventivni efekat kod bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, neke vrste kancera, bolesti perifernih arterija i fibromialagija ali i kod psihičkih poremećaja kao što u depresija (link na depresija i fizička aktivnost), poremećaji zloupotrebe supstanci i anksiozni poremećaji.Zdrava ishrana: loša ishrana je jeadan od vodećih svetskih uzroka bolesti, prvrenstveno kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i kancera. Zdrava ishrana omogućuje dobijanje adekvatnih nutrijenata koji pomažu zdravo funkcionisanje tela i mozga, bolju regulaicju raspoloženja, pozitivno utiče na pažnju i mentalnu bistrost. Ishrana može da ima uticaj na razvoj kao i preveniciju mentalnih bolesti kao što su depresija ili demencija.Izbegavanje cigareta i alkohola: rekreaciono i neobavezno konzumiranje alkohola i cigareta, kao i drugih psihoaktivnih supstanci, znatno loše utiče na zdravlje. Može dovesti do kratkoročnog osećaja zadovoljstva ali na duge staze može imati brojne negativne posledice u vidu razvoja brojnih bolesti i omogućavanja i pogoršavanja toka razvoja brojnih psihičkih poremećaja.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HoclerDiet and mental health. (n.d.). Mental Health Foundation. https://www.mentalhealth.org.uk/explore-mental-health/a-z-topics/diet-and-mental-healthFiorillo, A., De Girolamo, G., Simunovic, I. F., Gureje, O., Isaac, M., Lloyd, C., Mari, J., Patel, V., Reif, A., Starostina, E., Summergrad, P., & Sartorius, N. (2023). The relationship between physical and mental health: an update from the WPA Working Group on Managing Comorbidity of Mental and Physical Health. World Psychiatry, 22(1), 169–170. https://doi.org/10.1002/wps.21055 Mahindru, A., Patil, P., & Agrawal, V. (2023). Role of Physical Activity on Mental Health and Well-Being: A review. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.33475 Physical health and mental health. (n.d.). Mental Health Foundation. https://www.mentalhealth.org.uk/explore-mental-health/a-z-topics/physical-health-and-mental-healthWorld Health Organization: WHO. (2019, November 15). Healthy diet. https://www.who.int/health-topics/healthy-diet#tab=tab_1Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Odsustvo kvalitetnog sna može uticati na sve aspekte života, uključujući naravno i zdravlje. Nedovoljno kvalitetnog sna može povećati rizike od brojnih bolesti i poremećaja, od bolesti srca i moždanih udara do gojaznosti i demencije. San je važan za zdravlje isto koliko dijeta ili vežbanje. Kvalitetno spavanje poboljšava funkcionisanje mozga, raspoloženje, oporavljanje tela, odstranjivanje toksina i generalno zdravlje.Razvijanje zdravih navika povodom spavanja je ključno u ostvarivanju kvalitetnog spavanja. Razne stvari mogu uticati na kvalitet sna, dijeta, večernja rutina, nivo fizičke aktivnosti, raspored spavanja, svakodnevni stresori, različite bolesti...Nekad loš kvalitet sna može biti uzrokovan različitim poremećajima sna kao što su insomnija ili sleep – apnea. U ovim slučajevima dobra ideja može biti posavetovati se sa lekarom ili zdravstvenim stručnjakom zarad ustanovljavanja najboljeg plana tretmana za specifičnu situaciju.Neki saveti koji mogu pomoći uspostavljanju zdravog sna u svakodnevnom životu su:Raspored spavanja: količina spavanja koja se predlaže za zdrave odrasle je između 7 i 9 sati. Raspored spavanja znači odvojiti ovoliko vremena svakog dana u isto vreme. Odlaženje na spavanje i buđenje u isto vreme, pa čak i vikendima, može dobro uticati na raspored budnosti i doprineti boljem snu.Opuštanje: ukoliko ne možete da zaspite pronađite nešto opuštajuće što možete da radite kao što je čitanje ili slušanje opuštajuće muzike. Navikavanje na opuštajuće radnje pred spavanje može pomoći da se zaspi brže, treba izbegavati uređaje koji emituju plavo svetlo i stresne i preterano stimulišuće aktivnosti.Dijeta: obraćanje pažnje na ishranu može dosta pomoći pri uspostavljanju zdravih navika kada je spavanje u pitanju. U suštini, predlaže se izbegavnjae velikih i teških obroka nekoliko sati pred spavanje. Konzumiranje nikotina, kafeina i alkohola takođe loše utiču na san.Izbegavanje dnevnog spavanja: dremanje u toku dana može delovati kao način da se nadoknadi izgubljeni noćni san, ali takođe može da loše utiče ako traje previše dugo (duže od jednog sata) i ako se odvija previše kasno u toku dana.Uključivanje fizičke aktivnosti: vežbanje i fizička aktivnost poboljšavaju zdrav san, ipak aktivnosti vremenski blizu spavanju mogu da ga poremete. Uspostavljanje redovnog ritma vežbanja može pomoći takođe.Ovo su neki od saveta koji mogu pomoći kod svakodnevnih problema sa spavanjem, ukoliko imate značajnijih problema koje ne uspevate da rešite možda je potrebno kontaktirati lekara. Uzroci nesanice mogu biti ozbiljni i imati dalje ozbiljne zdravstvene komplikacije.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-in-black-t-shirt-and-black-pants-lying-on-black-yoga-mat-qa1wvrlWCio*Getting a good night’s sleep. (n.d.). National Institute on Aging. https://www.nia.nih.gov/health/sleep/getting-good-nights-sleepGood sleep for good health. (2024, June 18). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2021/04/good-sleep-good-health

Prelomi i naprsnuća kuka su među najčešćim povredama kod starijih osoba ali se mogu javljati svim uzrastima. Prelomi kuka se mogu razlikovati po mestu i nivou ozbiljnosti preloma ili naprsnuća. Postoji više delova kuka, naime karlica, butna kost i karlična kost, prelom može da se desi na bilo kom od ovih delova.Prelomi vrata butne kosti mogu biti ozbiljni zbog potencijalnog otežavanja cirkulacije u tom predelu dok prelomi karlice mogu biti manje bolni i ozbiljni i češće se javljaju kod mlađih osoba.Ova dva preloma su najčešći i mogu biti bolni i onemogućavati stajanje, hodanje i stvarati modrice i otoke.Prelom kuka kao problem i stanje se češće javlja kod starijih osoba. Osteoporoza je stanje koje čini koske krhkim vremenom i zaduženo je za do 80% preloma kod starijih osoba. Loša ravnoteža, slabe kosti i vremenom progresivno gubljenje i slabljenje mišićnog tonusa čine padove rizičnijim i opasnijim kod starijih osoba.Dijagnoza i tretmanDijagnostikovanje preloma kuka zahteva fizički pregled lekara i može uključivati i rendgenski snimak. Brza reakcija i intervencija lekara je pozitivan znak za prognozu i povećava šanse za uspešan i brz oporavak bez komplikacija.Često je neophodna hirurška intervencija čiji će specifični elementi zavisiti od specifičnosti preloma, njegove lokacije i zdravstvenog stanja pacijenta.U slučaju ovakve povrede i javljanja simptoma kao što su bolovi u kuku, nemogućnost stajanja ili hodanja, modrica i otoka u ovom predelu i slično, neophodno je da se što pre potraži lekarska pomoć i da se detaljno prate uputstva stručnjaka zarad najboljeg i najbržeg oporavka.OporavakIspravna rehabilitacija i oporavak od ovakve povrede i procedure koja može biti neophodna može dovesti do kraćeg boravka u bolnicama, boljih kliničkih ishoda za pacijenta, poboljšanog fizičkog funkcionisanja i očuvanju samostalnosti u svakodnevnom životu.Važni faktori koji determinišu najefikasniji metod rehabilitacije su vrsta preloma, lokalizacija drugih povreda i vrsta intervencije tojest tretmana.Cilj ovih metoda rehabilitacije jeste da omogući povratak pokretljivosti i snage u zahvaćenoj nozi i kuku, ovaj proces može trajati neko vreme ali je ključan za potpun oporavak.Rana pokretljivost može biti dobra za postopreativnu rehabilitaciju, samostalno ustajanje i sedanje, hodanje uz pomagala, uspravljanje i vraćanje u krevet.Istraživanja su pokazala da rana pokretljivost uz asistenciju (48h nakon operacije) često pruža pozitivne rezultate i ubrzava tok oporavka.Fizikalna terapija i fizičke vežbe u akutnoj fazi nege mogu značajno doprineti bržem i uspešnijem oporavku, sugerišu neka istraživanja. Intenzivan program fizikalne terapije se takođe pokazao delotvornijim od manje intenezivnog i zakasnelog programa, kod pacijenata kod kojih je ovo bilo bezbedno i izvodljivo. Cilj fizikalne terapije je da kroz vežbanje pacijent poveća snagu i povrati kontrolu i mobilnost u zahvaćenim predelima, naime u glutealnim mišićima i kvadricepsu. Fizikalna terapija, specifične vežbe i intenzitet sa kojom se može sprovoditi zavisiće u velikoj meri od specifičnosti situacije i neophodno je pratiti savete hirurga, ortopeda ili fizijatra.Nakon otpuštanja iz bolnice neophodno pratiti uputstva koja su u funkciji daljeg osnaživanja i omogućavanja pokretljivosti zgloba bez rizikovanja ponavljanja povrede ili otežavanja oporavka. Ovo uglavnom obuhvata programe fizičkog vežbanja, kao i savete o izbegavanju određenih vrsta aktivnosti kao što su nošenje ili podizanje teških predmeta, skakanja, savijanja ili dugog sedenja.Promene u dijeti takođe mogu imati uticaj u slučaju preloma kostiju, o ovome više možete da pročitate ovde "Ishrana nakon preloma kostiju".Bitno je ne zanemariti ovakve povrede i pažljivo pratiti i posvetiti se rehabilitacionom procesu i uputstvima koje stručnjaci daju. Ovakve povrede mogu ozbijno da utiču na život i adekvatan oporavak može znatno da pomogne u njihovom bržem prevazliaženju i prevenciji ponavljanja povrede.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-in-black-t-shirt-and-black-pants-lying-on-black-yoga-mat-qa1wvrlWCio* Hip fracture - Diagnosis & treatment - Mayo Clinic. (2022, May 5). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hip-fracture/diagnosis-treatment/drc-20373472Lee, K., Um, S., & Kim, Y. (2020). Postoperative Rehabilitation after Hip Fracture: A Literature Review. Hip & Pelvis, 32(3), 125–131. https://doi.org/10.5371/hp.2020.32.3.125Zhang, X., Butts, W. J., & You, T. (2021). Exercise interventions, physical function, and mobility after hip fracture: a systematic review and meta-analysis. Disability and Rehabilitation, 44(18), 4986–4996. https://doi.org/10.1080/09638288.2021.1924299

Nakon preloma ili lomljenja kostiju određena hrana će pomoći dok druga čak može da odmogne u oporavku.Osteoporoza je jedan od vodećih uzroka invaliditeta kod starijih osoba, 80% preloma kostiju u starijoj populaciji je prouzrokovano osteoporozom. Kosti se stalno osnažuju i nadoknađuju, ali sa godinama se ovaj proces usporava, kod nekih brže nego kod drugih. Ovo dovodi do postepenog opadanja u gustini kostiju, tojest količine određenih minerala (najviše fosfora i kalcijuma) u kostima, što ih čini osetljivim na fizički stres. Kada se gustina kostiju spusti ispod određenog nivoa možete dobiti dijagnozu osteopenije, koja može voditi u osteoporozu.Prilagođavanje dijete i fokusiranje na određene vrste hrane značajno pomaže pri čuvanju zdravlja kostiju kao i pri oporavku nakon preloma.Protein: telo koristi protein kako bi se oporavljalo od povreda i zaceljivalo povređeno tkivo ili polomljene kosti. Dobri izvori proteina su: meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, semenke i mahunarke. Za više informacija o tome kako protein funkcioniše u ishrani pročitajte ovde "Kako funkcioniše protein u ishrani?".Kalcijum: kalcijum je ključan za formiranje i snagu kostiju, dobri izvori kalcijuma i ishrani su mlečni proizvodi, kao što su mleka, sirevi i jogurti.Vitamin D: vitamin D je jedan od najređih vitamina u ishrani i najčešće ljudi imaju nedostatak vitamina D. Ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje kalcijum i pri procesu mineralizacije kostiju. Izlaganje tela suncu je jedan poznat način na koji naše telo generiše vitamin D, ali je znatno efikasnije unositi kroz hranu kao što su: masna riba (skuša, sardine i losos), pečurke i žumanca.Vitamin C: ovaj vitamin je ključan za sintezu kolagena, jednog od najbitnijih gradivnih elemenata tkiva, mišića, ligamenata i kostiju. Vitamin C sadrže citrusno voće, paradajz paprike, jagode, brokoli, krompir.Gvožđe: hrana bogata gvožđem takođe pomaže u sintezi kolagena i transportovanju kiseonika u kosti, dobri izvori su crveno meso, piletina, masna riba, mahunarke i jaja.Drugi bitni nutrijenti na koji mogu pomagati u oporavku i osnaživanju kostiju su kalijum, cink i vitamin K.Namirnice koje mogu negativno delovati i usporavati oporavak otežavaju proces apsorbcije kalcijuma vitamina i drugih nutrijenata u telu. Alkohol: alkohol usporava proces oporavka kostiju i može povećati rizik od ponovnog oštećenja usled intoksikacije i gubljenja ravnoteže.So: velika količina soli u ishrani može otežati metabolizam kalcijuma, generalno se predlaže smanjivanje količina soli pri oporavljanju od preloma ili polomljenih kostiju.Kofein: velike količine kofeina mogu usporiti zatastanje kostiju i dovesti do češćeg uriniranja koje znači veće odstranjivanje kalcijuma putem urina. Umerena količina kofeina uneta kroz kafu ili čajeve ne bi trebala da predstavlja problem (ne više od četiri šolje dnevno). Treba obratiti pažnju i na druga pića koja mogu sadržati kofein kao što su gazirani sokovi i energetska pića.Pored ovoga, predlaže se izbegavanje brze hrane i šećera, koji mogu dovoditi do otežane apsorbcije nutrijenata i zapaljenja, i time usporavati proces oporavka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/cheese-tray-cheeses-french-cheese-1433504/*Hospitals, C. (2024, September 23). Diet for bone fracture: Foods to eat and avoid. CARE Hospitals. https://www.carehospitals.com/blog-detail/diet-for-bone-fracture/Karpouzos, A., Diamantis, E., Farmaki, P., Savvanis, S., & Troupis, T. (2017). Nutritional aspects of bone health and fracture healing. Journal of Osteoporosis, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/4218472Zhang, J., Liang, D., & Zhao, A. (2020). Dietary Diversity and the risk of fracture in Adults: a prospective study. Nutrients, 12(12), 3655. https://doi.org/10.3390/nu12123655

Kalorijski deficit je kada se ishrana i aktivnost dovedu u stanje u kome telo troši više kalorija, tojest energije, nego što konzumira. Brojni specifični lični faktori će dovesti do specifičnih kalorijskih potreba i funkcionisanja kod pojedinih osoba. Ono što je jasno jeste da konzumiranje manje kalorija nego što je neophodno za održavanje telesne težine dovodi do gubitka te težine, tojest kilograma.Kalorije su jedinice energije sadržane u hrani koje telo troši. Kalorije dolaze u različitim oblicima i različite hrane mogu imati isti broj kalorija, ovo ipak nije dovoljan razlog da se izjednače već je neophodno sagledati ostatak nutritivne vrednosti.U svakodnevnom funkcionisanju telo sagoreva kalorije, bilo to vežbajući, radeći normalne svakodnevne fizičke aktivnosti pa čak i ne radeći ništa i odmarajući. Količina kalorija koja je osobi neophodna na svakodnevnom nivou zavisiće od brojnih faktora kao što su godine, pol, nivoi fizičke aktivnosti, telesna građa i slično.Telo često ne koristi svu energiju koju konzumira, već je taloži i čuva, u vidu masti i ugljenih hidrata za kasniju upotrebu. Ukoliko se konzumira veći broj kalorija nego što se troši količina viška kalorija i kilograma će se povećavati.Ako se troši više kalorija nego što se konzumira, kao kada se stvori kalorijski deficit, telo će trošiti te prethodno stvorene zalihe energije i time dolazi do mršavljenja. Nemoguće je smršati bez kalorijskog deficita.Kalorije se troše na tri glavna načina:Bazalni metabolizam, ovo označava količinu kalorija tojest energije koje telo troši kako bi normalno funkcionisalo u stanjima mirovanja, odnosi se na funkcije kao što su disanje i crikulacija krvi.Varenje hrane, odnosi se na energiju utrošenu u varenje, apsorbciju i metabolizaciju hrane.Fizička aktivnost, odnosi se na energiju utrošen na pokrete kao što su vežbanje, svakodnevne aktivnosti kao što su hodanje, kućni poslovi, rad i slično.Neke druge stvari koje utiču na promene u kilaži uključuju fizičku aktivnost, hormone, izloženost stresu, genetiku, kvalitet i količina sna, drugi zdravstveni problemi...Računanje kalorijskog unosa zarad stvaranja kalorijskog deficita može da se radi na više načina, računanje svakodnenog unosa kalorija pa poređenja sa promenama u kilaži može da se radi pomoću online kalkulatora ili samostalno. Često je 300 - 500 kalorija manje od unosa koji je adekvatan za održavanje težine dovoljan i bezbedan kalorijski deficit koji dovodi do gubitka kilograma. Neophodno je i voditi računa o tome da se ne izgladnjujete ako želite da smršate, preveliki kalorijski deficiti na duže vremenske staze mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i komplikacija.Ukoliko želite da smršate i niste sigurni oko pristupa i količine kalorija, dobra ideja je uvek da se posavetujete sa nutricionistom ili lekarom zarad osmišljavanja dobre dijete i plana koji će Vam odgovarati i pomoći da ostanete bezbedni i zdravi.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/scale-diet-health-tape-weight-403585/*

Dugo su ugljeni hidrati igrali ulogu neprijatelja u svetu ishrane, međutim oni su glavni izvor energije telu i omogućavaju normalno fizičko kao i psihičko funkcionisanje, ključne su za zdravlje i ispravno funkcionisanje organa.Generalni unos kalorija je važniji od specifičnih nutrijenata i nemoguće je doći do mršavljenja bez indukovanja kalorijskog deficita. Ugljeni hidrati su ključan makronutrijent u zdravlju i generalne preporuke su da 45 – 65% kalorija koje se dnevno unose treba da dolaze iz ugljenih hidrata, međutim ovo zavisi od brojnih specifičnih faktora kao što su telesna građa, nivoe aktivnosti, regulacija nivoa šećera u krvi i slično.Mnoge dijete predlažu redukovanje unosa ugljenih hidrata zarad mršavljenja, što može imati dobre kratkoročne efekte i druge zdravstvene benefite kao što je smanjivanje rizika od dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma, ali takođe stvara određene rizike. U odsustvu ugljenih hidrata ljudi će uglavnom kompenzovati većim unosom kalorija kroz druge dve glavne grupe makronutrijenata što su proteini i masti.Jedna hipoteza o tome zašto smanjivanje ugljenih hidrata u dijeti može da dovodi do kratkoročnog značajnog uspeha u mršavljenju jeste da protein i masti stvaraju veći osećaj sitosti i da dovode do manje gladi i time stvaranja kalorijskog deficita.Druga hipoteza je da dijete koje smanjuju unos ugljenih hidrata omogućavaju bolje sagorevanje kalorija. Zastupnici ovih ideja pretpostavljaju da će telo u odsustvu glavnog izvora energije brže preći na trošenje zaliha masti i proteina zarad energije i tako dovesti do gubitka viška kilograma. Određivanje specifičnog broja ugljenih hidrata na dnevnom nivou zavisi od brojnih faktora kao što su godine, građa, istorija bolesti... Ako pokušavate da smršate ili smanjite štetno dejstvo ugljenih hidrata dobra ideja može biti da počnete izbacivanjem najnezdravijih izvora ugljenih hidrata u ishrani kao što su rafinisana pšenica i dodati šećer.Ovo samo po sebi verovatno neće imati učinak na gubitak kilograma kao što imaju dijete koje se fokusiraju na smanjivanje ugljenih hidrata kao što su:KetoAtkinsPaleoSvakako može biti dobra ideja paziti na to kakve ugljene hidrate unosimo i na veličinu porcija. Kvalitetni zdravi ugljeni hidrati sadrže puno vlakana kao u voću, povrću, mahunarkama i žitaricama sa celim zrnom.Iako postoji debata povodom načina funkcionisanja smanjivanja ugljenih hirata na mršavljenje, istraživanja sugerišu da kratkoročni efekti postoje. Ako se samo smanje ugljeni hidrati bez obraćanja pažnje na ostatak ishrane rezultati verovatno neće biti dobri i neće se dobiti nutrijenti koji su neophodni za zdravo funkcionisanje.Smanjivanje ugljenih hidrata može nositi neke rizike u zavisnosti od specifične dijete i zdravstvenog stanja osobe.Među najčešćim se uključuju manjak ostalih nutrijenata, „keto grip“, digestivni problemi, povećan rizik srčanih bolesti u nekim slučajevima, smanjeni nivoi energije, glavobolje, grčevi u mišićima, loš zadah i slično.Ako planirate da napravite promenu u ishrani bitno je da se prvenstveno dobro informišete i ustanovite da je ovaj proces bezbedan i delotvoran u vašem specifičnom slučaju, možete da se posavetujete se sa nutricionistom ili lekarom kako biste ovo ustanovili. Pogotovo je bitno pristupiti sa pažnjom ukoliko je ta promena drastična i ukoliko imate neke prethodne zdravstvene probleme koji možda mogu da budu pod uticajem ovakve promene.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/vegetables-asparagus-tomatoes-leek-1403046/*Christiansen, S. (2024, January 10). How many carbs to eat daily for weight loss. https://www.medicalnewstoday.com/articles/320773Can a low-carb diet help you lose weight? (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/weight-loss/in-depth/low-carb-diet/art-20045831Oh, R., Gilani, B., & Uppaluri, K. R. (2023, August 17). Low-Carbohydrate diet. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK537084/

Stiskanje vilice i škripanje ili škrgotanje zubima su česte automatske reakcije na strah, stres ili bes. Kod nekih ljudi ovakve reakcije se odvijaju automatski i bez prisustva direktnog stresora. Ovo nevoljno stiskanje vilice i škrgotanje zubima koje nije povezano sa žvakanjem hrane se naziva bruksizam, i češće se javlja kada su ljudi budni ali je više izučavano kod spavanja.Ova pojava je češća kod dece i adolescenata nego starijih odraslih.Kada se odvija u toku spavanja, zbog odsustva svesti i percepcije o događajima osoba može izuzetno jako stezati zube i vilicu, nanoseći štetu zubima i mišićima.Bruksizam koji se odvija noću čini da mnogi ljudi koji imaju ovaj problem nisu ni svesni toga dok im neko ne skrene pažnju ili ne krenu da zapažaju neke od simptoma. Stezanje ili škrgotanje se ne odvija konstantno, najčešće su u pitanju nekonzistentni kratki intervali. Neki od simptoma bruksizma se ogledaju u šteti nanetoj zubima, brušenje, lomljenje, labavost ili bol. Drugi simptomi se mogu ticati bola, utrnulosti, tenzije ili otečenosti u predelima vilice ili facijalnih mišića kao i glavobolja.Uzroci bruksizma se najčešće pripisuju psihološkim faktorima kao što su velika izloženost stresu, loše raspoloženje, nervoza, tenzičnost i slično. Drugi uzroci podrazumevaju genetske predispozicije, konzumiranje alkohola, kofeina ili cigareta, loše reagovanje na specifične medikamente.Dugoročne posledice noćnog bruksizma mogu podrazumevati ozbiljnu štetu nanetu zubima ili plombama, krunama, lekovima i slično. Takođe može dovesti do problema sa vilicom, poteškoća sa žvakanjem, hroničan bol u vilici, krckajuće zvukove i slično.Nisu svi simptomi isti za svakoga i dugoročne posledice će zavisiti od brojnih specifičnih faktora. Nije otkriveno specifično rešenje za sve oblike bruksizma ali postoje brojni načini koji mogu pomoći redukciji epizoda i štete nanete zubima i vilici.Redukovanje izloženosti stresu može znatno pomoći i u ovome različiti oblici psihoterapije mogu biti korisni zarad učenja novih tehnika i načina sagledavanja, i suočavanja sa, različitim stresnim situacijama ili događajima.Farmakoterapija takođe može biti delotvorna, većina medikamenata koja se prepisuje se bazira na redukovanju mišićne aktivnosti koja je uključena u stiskanje zuba.Noćne folije ili proteze mogu pomoći pri redukovanju štete nastale usled bruksizma, ili uticati na stabilizaciju vilice ili usta u specifičnom položaju.Bruksizam može imati znatne posledice a svakako da će verovatno uticati na snižavanje kvaliteta života, ako ste primetili neke od simptoma ili Vam je neko skrenuo pažnju posavetujte se sa stomatologom ili lekarom kako biste najefikasnije pristupili dijagnostikovanju i rešavanju ovog problema.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/person-wearing-silver-diamond-ring-fmB7IdFjhTM*Bruxism. (n.d.). National Institute of Dental and Craniofacial Research. https://www.nidcr.nih.gov/health-info/bruxism#symptomsLal, S. J., Sankari, A., & Weber, K. K., DDS. (2024, May 1). Bruxism Management. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK482466/

Između 16. i 22. nedelje trudnoće beba će početi da čuje zvukove iz unutrašnjosti Vašeg tela, kao što su otkucaji srca, a nakon 23. nedelje će moći da raspozna Vaš glas i druge spoljašnje zvukove. Između spoljašnjosti i unutrašnjosti stomaka su slojevi tečnosti i Vašeg tela, te bebe sve čuju prigušeno za otprilike pola. Na početku bebine uši mogu da čuju samo tonove nižih frekvencija, te generalno bolje čuju muške od ženskih glasova, ali Vaš glas će bebi zvučati glasno pošto je toliko blizu i „odzvanja“ kroz vaše telo. Istraživanja su potvrdila da bebe prepoznaju i najviše preferiraju glas svoje majke unutar stomaka, kada mogu da ga prepoznaju bebe reaguju ubrzanim kucanjem srca što sugeriše da su uzbuđene kada ga čuju.Nakon otprilike 26 nedelja beba može da počne da odgovara na zvuke koje čuje, promenama u ritmu kucanja srca, disanja ili pokretima. Glasni zvukovi mogu da uplaše bebu i izazovu nagle pokrete, dok su ultrazvuci pokazali promene u izrazima lica bebe kada čuje muziku.Zvuci koje beba čuje u stomaku doprinose razvoju mozga i sluha, koje se nastavlja, naravno, i nakon rođenja.Nije potrebno da posebno pospešujete ovaj proces koji se prirodno odvija, i ne postoje istraživanja koja potvrđuju da puštanje Mocarta ili druge klasične muzike bebi u stomaku doprinosi tome da ona postane pametnija. Istraživanja ipak sugerišu da slušanje muzike, kao i razgovora i ostalih zvukova iz okruženja pomaže u razvoju sluha, pamćenja i emocija. U redu je da nastavite svoje svakodneve aktivnosti istim tempom i eventualno izbegavate duže izlaganje veoma bučnim okruženjima.Važno je da pazite na osetljive uši vaše bebe i ne izlažete ih preglasnim zvucima. Nemojte da prislanjate slušalice ili zvučnike direktno na stomak, pošto će se zvuk pojačati putujući do Vaše bebe i biti joj preglasan.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://pixabay.com/photos/pregnant-mom-child-pregnancy-woman-775036/*

Transplantacija kose ili restauracija je tretman koji prebacuje folikule kose sa jedne regije na drugu regiju bez kose, ili sa retkom kosom.Ova metoda se koristi za različite oblike i stepene gubitka kose kod osoba oba pola, obično se preporučuje tek kada su se ostale metode prevencije gubitka kose pokazale neuspešnim.Danas, sa napretkom tehnologije, hirurzi mogu da prebacuju dlake u malim količinama i time postignu rezultate koji izgledaju potpuno prirodno.Ova metoda se najčešće koristi u transplantaciji kose, sastoji se od odvajanja malih parčića kože sa glave koji sadrže zdrave dlake i prebacivanja na druge regije. Procedura traje nekoliko sati, u zavisnosti od specifičnog slučaja, i većina pacijenata ostane budna u toku tretmana ali uzme lekove kako bi ublažili bol. Ako je potrebno sprovesti više od jedne procedure neophodno je sačekati nekoliko meseci između njih kako bi se koža glave oporavila.Transplantacije kose su trajne procedure, kada prođe vreme koje vam lekar odredi treba da se ponašate prema kosi koju ste transplantirali kao i prema svoj ostaloj. Ipak, postoji mogućnost da neki prebačeni delovi ne prežive i neka količina dlaka otpadne.Posotji više uzroka koji dovode do gubitka kose kao što su genetika, dijeta, izloženost stresu, hormonski disbalans, upotreba određenih lekova i različite bolesti kao što su alopecija areata, androgena alopecija ili poremećen rad štitne žlezde.Dobar kandidat za transplantaciju kose je osoba koja je:U dobrom zdravstvenom stanjuIma dovoljno zdrave kose na glavi koja se može prebaciti na druge regijeIma mogućnost da joj kosa raste na delu gde je istanjenaPotrebno je imati i realistična očekivanja, ako osoba nema dovoljno zdrave i guste kose na glavi koja može služiti za transplantaciju ne može dobiti najbolje rezultate.Kao sa svakom hirurškom procedurom postoje određeni rizici koji u ovom slučaju uključuju alergijske reakcije na lekove ili anesteziju, gubitak krvi, neuspele delove transplantacije, infekciju, gubitak osećaja na koži glave i ožiljke.Mnogim ljudima gubitak kose veoma teško pada i mogućnost povratka kose sa sobom nosi poboljšano samopouzdanje i trajno rešenje jedne estetske brige.Bitno je opredeliti se za dobrog i iskusnog hirurga ako se odlučujete na ovu proceduru, detaljno pratiti njegova uputstva povodom procedure i oporavka. Ukoliko niste, pokušajte druge metode za oporavak i prevenciju opadanja kose pre ove.Ukoliko se bilo kakvi simptomi kao što su temperatura koja ne prestaje nakon operacije, krvarenje iz kože glave, jaki bolovi kože glave ili znakovi infekcije pojave nakon operacije odmah kontaktirajte lekara ili zdravstvenog stručnjaka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/hair-hair-care-hair-transplant-8457142/*A hair transplant can give you permanent, natural-looking results. (n.d.). https://www.aad.org/public/diseases/hair-loss/treatment/transplantProfessional, C. C. M. (2024, May 1). Hair transplant. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/21519-hair-transplant

Preskakanje vijače ima brojne zdravstvene benefite, utiče na jačanje kostiju, mršavljenje i promoviše kardiovaskularno zdravlje. Preskakanje vijače se često radi kao vežba ili rekreaciona aktivnost, postoji puno načina da se preskače vijača i puno tehnika koje mogu da se inkorporiraju.Prednost ove vrste vežbanja jeste što može da bude zabavna, laka je, jeftina, često je povezujemo sa detinjstvom i možemo uvek da ubacimo nove pokrete i izazove.Takođe je neophodna koncentracija i fokus kako bi se preskakanje adekvatno izvelo, što čini ovu vežbu smirujućom i zaraznom.Preskakanje vijače zahteva koordinaciju ruku i nogu kao i koncentraciju i dobar tajming, ovo stimuliše i vežba i telesnu koordinaciju ali i rad mozga.Preskakanje vijače povećava broj otkucaja srca i time pomaže u prevenciji raznih kardiovaskularnih bolesti. Ovo može varirati i biti modifikovano u zavisnosti od intenziteta i dužine trajanja vežbanja.Ovakav oblik „kardio“ vežbanja pomaže u sagorevanju kalorija. Količina i uspeh u sagorevanju kalorija naravno takođe zavisi od intenziteta i trajanja vežbanja. Ipak, preskakanje vijače sagoreva iznenađujuće veliku količinu kalorija i jedna je od najboljih vežba ako želite da se otarasite viška kilograma. Opet, može dodatno da se pojača intenzitet vežbanja uključujući nove pokrete i izazove. Neka istraživanja sugerišu da preskakanje vijače može uticati na snagu kostiju. Doskoci stvaraju malu količinu stresa na kosti koja može pomoći u njihovom jačanju. Počinjanje sa ovom vežbom, kao i sa mnogima, zahteva malo strpljenja. Neki eksperi sugerišu da možete i početi sa svakodnevnim preskakanjem vijače ako inkorporirate povremene dane odmora. Drugi pak predlažu da je za početak 3 puta nedeljno dovoljno dok se telo ne aklimatizuje na ovu telesnu aktivnost koju retko radimo u svakodnevnom životu. Dužina trajanja sesije preskakanja vijače uglavnom zavisi od vas i vaših sposobnosti i preferenca.Kao i sa mnogim vežbama potrebno je oprezno pristupiti zbog novosti ovakvih pokreta za telo i rizika od povreda.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-using-jumping-rope-7QYd1VxLRbM*

Proteini su ključni makronutrijenti za ljudsko telo i njegov rast, održavanje i generalno zdravo funkcionisanje. Proteini sadrže amino kiseline koje se koriste za izgradnju i oporavak, tojest održavanje, mišića i kostiju, kao i za stvaranje hormona i enzima. Takođe su ključni u sprovođenju kseonika kroz telo i mogu se koristiti kao izvor energije.Protein se prirodno konzumira kroz hranu, specifična količina proteina koja se predlaže na dnevnom nivou zavisi od faktora kao što su težina, pol, godine i zdravstveno stanje.Protein se može pronaći u raznim hranama, najviše u sledećimRiba i mesoJajaMlečni proizvodiSemenke i koštunjavo voćeMahunarkeIstraživanja su pokazala da protein ima značajan zasićujući efekat, ovo može značajno pomoći pri mršavljenju, pored njegovog značaja u izgradnji mišićne mase. Takođe, viša količina proteina u ishrani može pomoći pri održavanju kilaže nakon mršavljenja, što može biti jedna od najtežih stvari kada je u pitanju dugoročno skidanje viška kilograma.Ukoliko ste fizički aktivni, neophodno je da konzumirate dovoljno proteina kako bi se vaši mišići adekvatno oporavljali od stresa pod kojim se nalaze. Adekvatne količine proteina su takođe neophodne za oporavljanje od povreda bilo koje vrste.Dijeta bogata proteinom može imati značajne efekte pri regulaciji metabolizma i dovodi do efikasnijeg trošenja kalorija u toku dana.Proteini su ključni u stvaranju antitela koja se bore sa bakterijskim i virusnim infekcijama, dovoljna količina proteina u ishrani tako pomaže u regulaciji zdravog imunog sistema.Nekolicina istraživanja sugeriše da protein može pomoći pri smanjivanju krvnog pritiska i rizika od brojnih kardiovaskularnih bolesti. Zbog značajnog pozitivnog uticaja na zdravlje mišića i kostiju protein može pomoći pri zdravijem starenju. Neki od glavnih razloga za smanjeni kvalitet života kod starijih vezani su za krhkost i deterioraciju mišića i kostiju, ovo se može sprečiti i preduhitriti ostajanjem u fizički dobroj formi i fokusiranjem na zdravu ishranu.Fokusiranje na zdravu ishranu i unošenje više proteina svakodnevno teško da može da bude štetno. Ipak, u slučaju prekomerne količine proteina u ishrani može doći do problema sa varenjem, bubrezima, konstipacije, dehidratacije, povećanim rizikom od nekih bolesti i manjka drugih nutrijenata. Ovo se dešava uglavnom samo ako se unosi prevelika količina proteina u dužim vremenskim periodima, kod dijeta koje su ekstremno fokusirane na protein.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/flat-lay-photography-of-assorted-variety-of-stir-fried-and-vegetable-foods-3iexvMShGfQ*

Lekovita dejstva termalnih, ili mineralnih, voda poznati su ljudima još od drevnih vremena. Danas, sa razvojem modernih tehnologija, mnogo je lakše specifično utvrditi kakve uticaje na kakva stanja ove lekovite izvorske vode mogu imati. Hidroterapija, vrsta terapije koja koristi vode različite po svom sastavu i temperaturi u zavisnosti od potrebe, se koristi širom sveta.Neke od prednosti termalnih voda kao lekovitog sredstva su što ne uključuje potencijalno štetne lekove i hemikalije, vrlo retko ima bilo kakvih neželjenih reakcija i nosi mali rizik za nekakvo pogoršanje zdravlja ili dobrobiti pacijenta.Ipak, baš zato što su termalne vode različite u zavisnosti od izvora i zato što su molekularni procesi koji stoje iza ovih lekovitih svojstava komplikovani, kliničarima je izazovno da pravilno procene tačnu činkovitost ovih metoda.Više informacija o zdravstvenim benefitima termalnih voda možete pronaći ovde „Kako termalne vode utiču na zdravlje“.Jedna od najznačajnijih polja u kojima su se termalne, ili mineralne, vode pokazale kao delotvorne jeste zdravlje kože, u tolikoj meri da se pored tretmana za neke hronične bolesti kože prodaju i kao samostalni flaširani preparati za negu lica i kože, ili su u sastavu drugih preparata poput krema, losiona i seruma.Balneoterapija je naziv za metodu lečenja koja se zasniva na korišćenju, i najčešće potapanju u, vode i blata. Dermatološka oboljenja koja su najčešće uspešno tretirana balneoterapijom su psorijaza i atopijski dermatitis.Druga stanja koja se leče koristeći ovaj metod su akne, lichen planus, svrab, rozacea, seboroični dermatitis i kseroza tojest suva koža.Poznato je da su termalne vode delotvorne kod inflamacije i patologija povezanih sa stresom.Biološki mehanizmi pomoću kojih dolazi do ovih lekovitih rezultata nisu potpuno jasni, poznato je da su neuro-endokrine i imunološke reakcije na balneoterapiju i specifične minerale i temperature vode povezane sa njenim terapijskim dejstvom. Potrebno je razumeti da termalne vode same po sebi nisu klinički metod koji se potpuno razume i često se preporučuje u odsustvu uspeha drugih tradicionalnijih pristupa.Mineralna voda u proizvodima može služiti za umirivanje iritirane kože, na primer nakon ujeda insketa, sunčanja ili brijanja ili nakon nekakve burne reakcije kože. Termalne vode imaju hidratirajuća svojstva, čuvaju kožu od slobodnih radikala, negativnog dejstva sredine i osvežavaju i toniraju kožu, što ih čini dobrim načinom da se koža pripremi za nanošenje kreme ili seruma.Pored svega ovoga termalne vode, kao proizvod za negu kože, imaju i ulogu u fiksiranju šminke. Ako se nanosi nakon kozmetike doprineće da bude postojana i da se teže razmazuje.Često se termalna ili mineralna voda, kao samostalan proizvod, prodaje u bočicama sa raspršivačem, ovo njenu upotrebu čini veoma jednostavnom. Voda se rasprši po licu ili telu i sačeka se da je koža upije. Ako nakon 1 – 2 minuta ostaje višak na koži, može se pokupiti tupferom.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/woman-floating-on-body-of-water-during-daytime-jP8C_yTF4BE*Benu.Rs. (2022, November 2). Čemu služi termalna voda i zašto treba da je koristimo? BENU.RS. https://benu.rs/termalna-vodaCacciapuoti, S., Luciano, M., Megna, M., Annunziata, M., Napolitano, M., Patruno, C., Scala, E., Colicchio, R., Pagliuca, C., Salvatore, P., & Fabbrocini, G. (2020). The Role of thermal water in Chronic skin Diseases Management: A Review of the literature. Journal of Clinical Medicine, 9(9), 3047. https://doi.org/10.3390/jcm9093047Mourelle, M. L., Gómez, C. P., & Legido, J. L. (2023). Hydrobiome of thermal waters: Potential use in dermocosmetics. Cosmetics, 10(4), 94. https://doi.org/10.3390/cosmetics10040094

Uz godine mogu dolaziti i razne životne promene i izazovi koji mogu značajno uticati na mentalno zdravlje, suočavanje sa zdravstvenim problemima ili gubitak bliskih osoba na primer. Mnogi ljudi će se suočavati sa ovakvim problemima i osećanja žalosti, izolacije i usamljenosti su uobičajena i normalna u nekoj meri. Ipak, ako ovakva osećanja opstaju previše dugo i njihov uticaj postane previše jak može voditi ka psihičkim poremećajima kao što su depresija ili anksioznost.Pored ovoga mnogi stariji ljudi mogu iskusiti smanjenu pokretljivost, hroničan bol, krhkost, demenciju ili druge zdravstvene probleme. Takođe je relativno čest problem zloupotrebe psihoaktivnih supstanci pa čak i suicida.Stanje mentalnog zdravlja kod starijih osoba često prođe nezapaženo i nedijagnostikovano. Ljudi mogu sagledavati depresivne simptome kao normalan deo starenja. Očekivano je i da će stariji ljudi često imati kulturološki drugačije shvatanje problema mentalnog zdravlja i veću stigmu prema ovoj temi.Vođenje računa o mentalnom zdravlju je izuzetno bitno u svakoj životnoj dobi. Efektivne metode tretiranja psihičkih poremećaja kod starijih osoba postoje i mogu značajno pozitivno uticati na kvalitet njihovih života. Bitno je prepoznavanje simptoma ovih poremećaja i potražnja stručne pomoći zarad boljeg razumevanja i efikasne terapije.Svetska zdravstvena organizacija ističe:Do 2030. godine, jedna od šest osoba će biti starija od 60 godina.Usamljenost i socijalna izolacija su ključni faktori rizika za probleme sa mentalnim zdravljem u kasijoj životnoj dobi.Jedna od šest starijih osoba je žrtva zlostavljanja, često od strane svojih staratelja.Otprilike 14% odraslih preko 60. godine žive sa psihičkim poremećajem.Psihički poremećaji kod starijih osoba čine 10,6% ukupnih godina proživljenih sa invaliditetom kod ove starosne grupe.Faktori rizika kod starijih osoba su drugačiji, njihovo mentalno zdravlje je pod uticajem kumulativnih prethodnih životnih iskustava i specifičnih stresora koji su povezani sa starenjem, pored uobičajenih faktora koji mogu uticati na mentalno zdravlje.Starije osobe su često žrtve ejdžizma (ageism) tojest stereotipa i predrasuda zasnovanih na nečijim godinama, ovo može znatno negativno uticati na mentalno zdravlje.Socijalna izolacija i usamljenost koji zahvataju otprilike četvrtinu starijih osoba, kako objavljuje Svetska zdravstvena organizacija, su značajni faktori rizika za psihičke poremećaje kod ove grupe.Iskustva zlostavljanja su nažalost česta kod starijih osoba, i to često od strane njihovih staratelja, ovo se odnosi na psihološko, verbalno, emotivno, fizičko ili seksualno zlostavljanje. Ovo naravno često vodi do depresije i anksioznosti, kao i mnoštva drugih problema.Neke starije osobe žive sa ozbiljnim zdravstvenim problemima ili u lošim uslovima koji ne pružaju mogućnost za dobro zdravstvo.Neke starije osobe pak žive sa nekim ko boluje od hronične bolesti, ova uloga staratelja i odgovornost koju nosi mogu biti preplavljujući i izuzetno stresni.Šta može da se uradi?Za starije odrasle socijalni odnosi predstavljaju važan faktor u redukovanju rizika izolacije i usamljenosti. U ovoj dobi značajni međuljudski odnosi i društvene aktivnosti mogu mnogo da doprinesu mentalnom zdravlju i poboljšaju kvalitet života. Inicijative za združavanje, učestvovanje u radionicama ili različitim grupnim aktivnostima mogu mnogo značiti.Neophodna je svest o ejdžizmu i zlostavljanju, razumevanje toga kroz šta starije osobe prolaze i pružanje adekvatne podrške i bliskosti.Prepoznavanje i tretman psihičkih poremećaja, i problema koji ih prate, je ključno. Ukoliko sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini boluje od nekog psihičkog poremećaja neophodno je kontaktirati lekara, psihologa, psihijatra ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog lekara zarad saveta. Psihički poremećaji u starijoj dobi umeju da budu teški i komplikovani zbog mnoštva dodatnih tegoba i komplikacija, kao i komorbidnih stanja i poremećaja koja se neretko javljaju u ovom periodu, neophodno je shvatiti ih ozbiljno i pratiti uputstva stručnjaka.Pisao: diplopirani psiholog, Aleksa HolcerDepression and older adults. (2021, July 7). National Institute on Aging. https://www.nia.nih.gov/health/mental-and-emotional-health/depression-and-older-adultsOlder adults and mental health. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/older-adults-and-mental-healthWorld Health Organization: WHO. (2023, October 20). Mental health of older adults. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/mental-health-of-older-adults*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/couple-elderly-walking-fall-trail-6653517/*

Kana je biljka koja se koristi za bojenje zbog svog prirodnog pigmenta. Može se naći u Indiji, Africi, i u nekim delovima Azije. Prah od kane se dobija sušenjem listova biljke Lawsonia inermis.Kada se nanese na kožu, kosu ili obrve ostavlja crvenkastu ili narandžastu boju, a kada se pomeša sa nekim drugim biljnim sastojcima mogu se dobiti tamniji tonovi i time se paleta tonova širi i maksimalno prilagođava korisnicima.Osim u kozmetičke svrhe kana se koristi i u tradicionalnoj umetnosti mehndi. Mehndi je umetnost crtanja kanom po koži i najčešće je zastupljena u Indiji.Alergijske reakcije na kanu se javljalju retko. Ukoliko se pojave neki od dole navedenih simptoma obavezno odmah operite proizvod sa glave ili bilo kog drugog dela tela na kojem se nalazi kana. Simptomi alergije su:1. Crveni pečati na temenu tj. svugde gde je kana imala kontakt sa kožom2. Osećaj peckanja na koži glave, iza ušiju i/ili donjem delu vrata3. Quinckeov edem - promena izgleda glave i lica usled formiranja edema po glavi i/ili licu. Ovo je jedna od opasnijih manifestacija alergije kao posledica edema očni prorezi se smanjuju, usta otiču, ukoliko se pojavi ovakav vid alergijske reakcije odmah se javite lekaru. 4. Intenzivno suzenje očiju5. Začepljenost nosa ili pojava pojačanog nosnog iscedka Kako biste smanjili rizik od alergijske reakcije potrebno je proverite datum isteka roka koji je naznačen na pakovanju, ukoliko je kana pred istek roka ne vredi je koristiti. Ako nikad niste koristili kanu onda probajte da odradite kućni alergijski test. Pročitajte uputstvo na pakovanju kako se pravi smesa za kanu i pratite instrukcije samo što umesto direktnog nanošenja na kosu ili obrve uzmite malu količinu proizvoda i namažite ga na ruku.Kada ga namažete na ruku za 30-40 minuta, operite deo koji ste namazali, ukoliko nema alergijske reakcije u vidu peckanja, svraba, osipa ili crvenila niste alergični na proizvod.Najbolje bi bilo da se posavetujete sa nekim ko ima iskustva u radu sa kanom. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://pixabay.com/photos/hands-hand-jewellery-ornament-3444087/*Reference:"Alergija na kanu." iFashion, dostupno na: https://ifashion-hr.decorexpro.com/hna/allergiya/ChatGPT,  dostupno na: https://chatgpt.com/?oai-dm=1

Dva dela priče o menjanju ili održavanju kilaže su unos i potrošnja kalorija. Većina ljudi provede veći deo svog života sa otprilike istom kilažom, bez da se na svokdnevnom nivou fokusiraju i bave time koliko kalorija unesu i koliko potroše.Kalorije se unose kroz hranu i piće, dok se troše kroz fizičku aktivnost i vežbanje. U ovom kontekstu se fizička aktivnost odnosi na sve kretnje tela koje zahtevaju trošenje energije, dok vežbanje označava planiranu i strukturisanu fizičku aktivnost.Obraćanje pažnje na dijetu kao i fizičko vežbanje se oba uključuju u svaki ozbiljan program mršavljenja.Istraživanja sugerišu da vežbanje doprinosi poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja, osetljivosti na insulin, glikemijskoj kontroli dijabetesa tipa 2, regulaciji krvnog pritiska i sprečavanja simptoma depresije.Zbog brojnih značajnih doprinosa redovnog vežbanja, i svakodnevne fizičke aktivnosti, teško je meriti koliko tačno vežbanje, nezavisno od ishrane, utiče na gubitak kilograma.Većina, ali ne sva, istraživanja govore da vežbanje samo po sebi ima veoma malu ulogu u gubitku kilograma i mršavljenju. Količina vežbanja koja je potrebna za značajan gubitak kilograma prosto je prevelika za prosečnu osobu i u skladu sa prethodno preporučivanim količinama vežbanja za zdravstvene benefite, 60 minuta dnevno na primer, ako se koristi samo vežbanje a ne vodi se računa o dijeti.Teorija koja može objasniti ove neočekivano male uticaje vežbanja na mršavljenje sugeriše da pojedinci koji više vežbaju nadoknađuju smanjivanjem fizičke aktivnosti van vežbanja ili unošenjem više hrane.Ipak, druga istraživanja pokazuju da je jedan od najboljih prediktora uspeha u dugoročnom skidanju kilaže razvijanje i održavanje dobrog programa vežbanja. Kada se kombinuju vežbe snage sa aerobnim vežbanjem, dugoročni rezultati će biti bolji nego kada je u pitanju samo aerobno vežbanje. Vežbe snage doprinose izgradnji mišićne mase, gubitak mišićne mase je minimiziran a povećana je količina sala koja se gubi. Dodatni benefit je i u uticaju koji vežbe snage mogu imati na metabolizam, o čemu više možete da pričitate ovde (link na tekst „kako vežbanje utiče na metabolizam“ na reč ovde).Aerobne vežbe sagorevaju više kalorija nego vežbe snage, ali vežbe snage pomažu u izgradji mišićne mase koja doprinosi do sagorevanja više kalorija u periodima odmora.Treba imati na umu da je nemoguće redukovati salo i smršati na jednom specifičnom delu tela. Određeni delovi tela su više skloni naslagama ovakvog tkiva od drugih, i u procesu mršavljenja napredak će se videti na nekim delovima pre nego na drugim. Mršavljenje koristeći vežbanje i fizičku aktivnost zavisi od brojnih faktora, kao što su specifični ciljevi i načini treniranja. Ipak, doprinos bilo kakve fizičke aktivnosti na mršavljenje osetiće se najviše u kombinaciji sa ispravnom ishranom.Istraživanja pokazuju da je kombinacija vežbanja i regulisane dijete, tojest smanjenog kalorijskog unosa, ubedljivo najbolji metod za mršavljenje na kratke i duge staze. Vraćanje izgubljene kilaže je značajno manje verovatno ako se vežbanje inkorporira u program, a predstavlja jedan od značajnijih problema u dugoročnom mršavljenju. Zdrava dijeta i vežbanje zajedno pružaju znatno bolje rezultate nego bilo koji od njih samostalno. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-man-on-a-treadmill-with-a-laptop-8uzJGgJ1_3w*Cox, C. E. (2017). Role of physical activity for weight loss and weight maintenance. Diabetes Spectrum, 30(3), 157–160. https://doi.org/10.2337/ds17-0013National Academies Press (US). (2004). Weight-Loss and maintenance strategies. Weight Management - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK221839/Willis, L. H., Slentz, C. A., Bateman, L. A., Shields, A. T., Piner, L. W., Bales, C. W., Houmard, J. A., & Kraus, W. E. (2012). Effects of aerobic and/or resistance training on body mass and fat mass in overweight or obese adults. Journal of Applied Physiology, 113(12), 1831–1837. https://doi.org/10.1152/japplphysiol.01370.2011

Čija semenke daje istoimena biljka čija (chia), bogat su izvor minerala i nutrijenata, deluju hidrirajuće na organizam i pospešuje zdravo varenje, reguliše rad creva i nivoe elektrolita.Ove semenke mogu imati raznovrsnu upotrebu u ishrani, najčešće se natopljene stavljaju u kaše, od njih pravi puding ili samo ubacuju u različite salate. Ove semenke satoje se iz različitih funkcionalnih komponenti, vlakana, polifenola, omega – 3 masnih kiselina, vitamina, minerala i peptida. Osim toga, one su dobar izvor biljnog proteina, nezasićenih masti i ugljenih hidrata.Čija semenke su postale znatno popularnije poslednjih godina zbog svoje visoke nutritivne vrednosti i brojnih zdravstvenih benefita.Zbog antioksidanata koje sadrže čija semenke mogu pomoći u smanjivanju rizika nekolicine kardovaskularnih i srčanih bolesti. Antioksidansi u čija semenkama takođe mogu biti pozitivan uticaj na inflamatorne procese u telu.Čija semenke poseduju neke nutritijente koji su značajni za dravlje kostiju, uključujući magnezijum, fosfor i kalcijum. Zbog ovoga imaju pozitivan uticaj na funkcionisanje mišića, kostiju i nervnog sistema.Takođe, zbog toga što su pune vlakana, mogu imati efekat na smanjivanje visokog krvnog pritiska, što za uzvrat ponovo smanjuje rizik od kardiovaskularnih problema. Bogatstvo vlaknima takođe može da reguliše insulinsku rezistenciju i poboljša nivoe šećera u krvi, što smanjuje rizik metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2. Povećani unos vlakana takođe pomaže pri zdravijem varenju i metabolizmu, zbog izuzetnog kapaciteta za apsorpciju tečnosti čija semenke povećavaju zapreminu hrane u digestivnom traktu i time stvaraju veći osećaj sitosti.Iako čija semenke donose sve ove brojne zdravstvene benefite, treba se paziti sa količinama, previše čija semena može dovesti do neželjenih reakcija.Mogu se javiti problemi sa varenjem, ponajviše zbog velike količine vlakana može doći do konstipacije, dijareje i naduvenosti.Mogu imati negativne interakcije sa nekim lekovima, uglavnom zbog sposobnosti da smanjuju nivoe šećera u krvi i visok krvni pritisak. Ako neko već uzima lekove koji ovo postižu, konzumiranje previše čija semena može dovesti do ozbiljnih padova u nivoima šećera i pritiska.Zbog ovoga se savetuje da se ne konzumira previše čija semena, da se počne polako (1 kašika dnevno u obroku), i da se pripremaju tako da im se omogući da se prošire pre nego što se jedu (natapanje 5 minuta u tečnosti). Kasnije se može dodavati još čija semena u ishranu, sa motrenjem na javljanje digestivnih problema. Stručnjaci sugerišu da nema potrebe konzumirati više od dve kašike dnevno.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/spoon-chia-seeds-healthy-diet-1112987/*

Veštačka inteligencija je grana računarstva koja se obavi razvijanjem sistema i osposobljavanjem da izvršavaju zadatke koji zahtevaju ljudsku intelingenciju.Uključuje sledeće sposobnost:Razumevanje jezika Učenje Rešavanje problema Formiranje percepcije Donošenje odlukeVeštačka inteligencija se može podeliti na sledeće kategorije:Specifična veštačka inteligencija - za cilj ima obavljanje specifičnih zadataka kao što su vođenje razgovora ili prepoznavanje slika.Opšta veštačka inteligencija - za cilj ima što sličnije osobine ljudima kao što su sposobnost razmišljanja i rešavanja problema u različitim kontekstima.Mašinsko učenje - ovo je podgrupa veštačke inteligencije koja je fokusirana na razvoj algoritama koji prave bazu informacija i omogućavaju sistemima da uče bez programiranja.Duboko učenje - napredna tehnika koja koristi neuronske mreže za analizu kompleksnih i složenih obrazaca za veliku količinu podataka.U medicini mašinsko učenje se koristi kako bi se poboljšala dijagnostika, tretmani i naravno opšte zdravlje pacijenta.Dijagnostika bolestiKada kažemo dijagnostika bolesti mislimo na analiziranje slike kao što je MRI, rendgenski snimci, kako bi prepoznali rane faze raka ili srčanih oboljenja.Predikcija ishoda lečenja Predikcija ishoda lečenja se bazira na istoriji bolesti tako veštačka inteligencija može proceniti kada će se pacijent oporaviti od određene bolesti ili kako će reagovati na terapiju.Praćenje stanja pacijentaUređaji za praćenje zdravlja kao što su pametni satovi koji prate vitalne znakove poput otkucaja srca i prikaza nivoa aktivanosti takodje koriste mašinsko učenje koje može pomoći u ranom otkrivanju zdravstvenog problema.Optimizacija kliničkih procesa Kada je reč o optimizaciji kliničkih procesa veštačka inteligencija može učestvovati u obavljanju zadataka kao što su pravljenje rasporeda za osoblje, upravljanje resursima, unapređivanje i poboljšanje iskustva što se pacijenata tiče. Analiza podataka Velike baze informacija o pacijentima se koriste za razna istraživanja poput istraživanja lekova, efikasnosti tretmana ili proučavanja modela po kojem nastaju epidemije. Veštačka inteligencija ima za cilj identifikaciju obrazaca. Dijagnostika na osnovu simptomaChatbotovi i virtuelni asistenti analiziraju pacijentove simptome daju preporuku i pružaju dalje savete za specijalističke preglede.U Srbiji postoji Institut za veštačku inteligenciju koja preduzima korake ka implementiranju veštačke inteligencije u zdravstvu.Fokusirani su na dijagnostiku raka dojke i razvoj novih lekova. Takođe među projektima se nalazi i inicijativa koja je fokusirana na unapređenje mamografije. Time bi se proces detekcije ranog stadijuma karcinoma dojke ubrzao. Ova inovatnivna upotreba veštačke intaligencije u zdravstvenom sistemu rasteretiće sistem i poboljšaće usluge zdravstvenog sistema.Veštačka inteligencija što se više razvija sigurno će u nekom momentu postati deo naše svakodnevnice. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/white-robot-near-brown-wall-2EJCSULRwC8*Reference:Institut za veštačku inteligenciju. (n.d.). Kako unaprediti zdravstvo primenom veštačke inteligencije. Preuzeto sa https://ivi.ac.rs/news/kako-unaprediti-zdravstvo-primenom-vestacke-inteligencije/OpenAI. (n.d.). ChatGPT. Preuzeto sa https://chatgpt.com/?oai-dm=1

Hijaluronski fileri se koriste za ispravljanje nepravilnosti na koži lica, vrata, dekoltea i šaka.Njegova glavna uloga je da vrati volumen, ispravi nepravilnosti kao što su bore, ali i dodatno pomogne u konturisanju lica.Hijaluron je složeni šećer nalazi se u vezivnom tkivu kože i obavlja značajne funkcije poput hidriranja kože, održava tonus kože, neutrališe štetne slobodne radikale, nadoknadjuje izgubljen volumen.Pošto je naš ogranizam prepoznaje kao deo našeg tela onda je kompatibilna i razgrađuje se u organizmu u periodu od 6 do 12 meseci. Neke od korekcija koje se najčešće rade su:Povećanje usana i kontura usana Konturisanje jagodica Konturisanje donje vilice Korekcija nosa Podizanje obraza Uklanjanje bora Sama procedura hijaluronskim filerima ne zahteva posebnu pripremu osim ako nemate infekciju kože ili neke druge upale.Bitno je da se pre aplikovanja hijaluronskog filera šminka temeljno očisti sa regije na kojoj se aplikuje filer. Nakon skidanja šminke na regiju koja će biti tretirana se nanosi lokalni anestetik u obliku kreme kako bi se ublažio bol u toku same procedure.Nakon tretmana ne treba nikakva posebna nega možete se vratiti svojim svakodnevnim isplaniranim aktivnostima samo je bitno da ne nanosite kreme, ne dodirujete lice i ne izlažete suncu i solarijumu dok otok ne splasne. Hijaluronski fileri ne mogu da traju zauvek što znači da treba da redovno idete na korekcije prvi put kada stavite filere oni će trajati najkraće svaki sledeći put kada budete išli na korekciju efekat će biti dugotrajniji. Ukoliko niste sigurni da li ste spremni za ovakav estetski tretman posavetujte sa vašim lekarom i on će vam približiti postupak procedure i naravno odgovoriće na vaša sva dodatna pitanja. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-holding-pen-and-white-cotton-candy-l9VjM-Pp7-M*Referenca:https://reamedika.rs/usluge/hijaluronski-fileri/

Međunarodni dan mentalnog zdravlja obeležava se svake godine 10. oktobra. Cilj obeležavanja ovog dana jeste podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja širom sveta i podsticanje razumevanja i edukovanja o raznim različitim i dalekosežnim problemima i aspektima mentalnog zdravlja.Verovatno se većina ljudi može složiti da je dobro zdravlje jedno od najvažnijih aspekata dobrog života. Postoje različite definicije zdravlja, bilo ono „odsustvo simptoma“ ili nešto nalik „stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja“. Ipak, većina ljudi će sažaljevanjem, podrškom i saosećanjem reagovati kada su u pitanju fizičke bolesti njihovih bližnjih, dok će na mentalne bolesti najčešće reagovati strahom, nerazumevanjem, manjkom strpljenja pa čak i osudom.Mentalne bolesti u značajnoj meri otežavaju ljudima da adekvatno funkcionišu u svakodnevnim životnim okolnostima, bilo da su u pitanju poteškoće u normalnom razmišljanju, osećanju ili ponašanju. Ove poteškoće i stresovi koje stvaraju su dovoljno stresne za osobu kojoj su otežane mogućnosti da normalno funkcioniše i ostvaruje svoje životne potencijale, povrh toga se suočavaju sa socijalnim odbacivanjem i osudom usled manjka razumevanja i obrazovanja društva na tu temu.Ovim osobama je potrebna podrška, razumevanje i strpljenje, ali su nažalost baš za to prečesto uskraćeni.Svetski dan mentalnog zdravlja ustanovila je Svetska federacija za mentalno zdravlje 1992. godine, i od tada je svake godine obeležavan ovaj dan u cilju podizanja svesti. Vremenom su se aktivnosti i događaji u okviru ovog dana razvijali i on je postao platforma za vlade, organizacije i pojedince da razvijaju inicijative koje se fokusiraju na raznovrsne aspekte mentalnog zdravlja.Svake godine, Svetska federacija za mentalno zdravlje izabere temu Svetskog dana mentalnog zdravlja i radi na tome da sprovede edukativne materijale na datu temu različitim organizacijama sa kojima sarađuje širom sveta.Ove godine zvanična tema Svetskog dana mentalnog zdravlja je glasi „Vreme je da se prioritizuje mentalno zdravlje na radnom mestu“.Većina zaposlenih odraslih ljudi najveći deo svog života provede na poslu, radeći. U najboljem slučaju posao može da predstavlja izvor smisla, stabilnosti i radosti, pored novca. Nažalost, za veliku količinu ljudi ovo nije slučaj i posao predstavlja nepresušan izvor tegobe i stresa. Naravno, ovakva izloženost nepovoljnom napornom i stresnom okruženju loše će uticati na mentalno zdravlje ovih pojedinaca i značajno se oslikati na njihove i živote njihovih bližnjih.Svetska zdravstvena organizacija povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja ističe važnost prevencije mentalnih poremećaja kao i očuvanja mentalnog zdravlja na radnom mestu. Naglašava da bezbedno i zdravo radno okruženje može delovati kao protektivni faktor za mentalno zdravlje i da nepovoljni uslovi rada utiču na mentalno zdravlje, ukupan kvalitet života i produktivnost na poslu.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/man-and-woman-hugging-each-other-photography-9vHPCKymSh0*About 2024 – World Mental Health Day. (n.d.). https://wmhdofficial.com/about-2024/World Mental Health Day 2024. (2024, October 4). https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024

„Burn-out“ ili sindrom profesionalnog sagorevanja (izgaranja), prema 11. reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-11), javlja se kao rezultat hroničnog stresa na poslu, kojim nije uspešno upravljano. Karakterišu ga 3 dimenzije:Osećaj iscrpljenosti;Mentalna udaljenost od posla, negativna osećanja prema poslu i/ili cinizam prema poslu;Smanjena profesionalna efikasnost (WHO, 2019).Uprkos tome što ne predstavlja medicinsku dijagnozu, ovo stanje može značajno uticati na psiho-fizičko zdravlje ukoliko se ne pruža adekvatan odgovor/tretman. Sindrom sagorevanja može osujetiti produktivnost, dovesti do osećanja beznadežnosti, cinizma i zameranja. Efekti sagorevanja, iako se sam sindrom vezuje za profesionalno okruženje, mogu se osetiti i u drugim poljima života, kao što je porodični / društveni život. Dugoročno, profesionalno izgaranje može povećati rizik od prehlada i virusa (WebMD Editorial Contributor, 2024).Šta dovodi do profesionalnog sagorevanja?Postoje različiti faktori koji mogu dovesti do sindroma profesionalnog izgaranja, ali ugrubo ih možemo podeliti na unutrašnje (na nivou ličnosti) i spoljašnje (na nivou radnog okruženja). Unutrašnji faktori mogu biti:Idealistička očekivanja od sebe, sklonost ka perfekcionizmu, izrazito visoke ambicije;Potreba za priznanjem od drugih;Želja da se udovolji drugima nauštrb sopstvenih potreba;Precenjivanje sopstvenih mogućnosti;Preopterećenost i preterana posvećenost radu, odnosno doživljaj da je rad jedina smislena aktivnost (Kaschka, Korczak & Broich, 2011). Spoljašnji faktori rizika mogu biti:Visoki zahtevi posla;Loša komunikacija poslodavca i zaposlenih, problemi sa rukovodstvom i saradnjom, loši međuljudski odnosi;Nedostatak autonomije zaposlenih u donošenju odluka i nedostatak uticaja na rad organizacije;Mobing;Kontradiktorna uputstva, nejasna pravila unutar organizacije;Administrativna, materijalna ili kadrovska ograničenja;Pritisak nadređenih;Povećana odgovornost na poslu;Nedostatak mogućnosti za karijerno napredovanje;Nedostatak timskog rada;Odsustvo socijalne podrške (Kaschka, Korczak & Broich, 2011).Faze profesionalnog sagorevanjaSadejstvo unutrašnjih i spoljašnjih faktora rizika dovodi do stalnih konflikata, koje početno dovode do ambivalentnog odnosa prema poslu, potom stvaraju mentalni i emocionalni zamor i u krajnjem rezultiraju psihofizičkom iscrpljenošću (Milenović & Živković, 2024). Sindrom profesionalnog sagorevanja razvija se postepeno i u tom procesu se mogu prepoznati određene faze:Početni radni entuzijazam: osoba je maksimalno posvećena poslu i udovoljava saradnicima, ali ovaj trud nije u dovoljnoj meri prepoznat i/ili vrednovan, što dovodi do razočarenja i nezadovoljstva;Stagnacija: U ovoj fazi javljaju se teškoće u međuljudskim odnosima, ne samo sa saradnicima, već i sa porodicom i prijateljima, što uzrokuje emocionalnu „ranjivost“ i nepoverljivost, čime se uspostavlja - emocionalno povlačenje i izolacija, kao obrazac ponašanja, a to sa druge strane, još više doprinosi doživljavanju posla kao besmislenog i bezvrednog;Apatija i gubitak životnih interesovanja: Inicijalno oduševljenje, samouverenost i želja za dokazivanjem, prešli su u cinizam, ravnodušnost i gubitak vere u svoje sposobnosti. Osoba ovu poslednju fazu razrešava ili traženjem drugog posla (pozitivan ishod) ili ostaje na istom radnom mestu bez ikakve promene (negativan ishod) što može dovesti do ozbiljnog narušavanja psihofizičkog zdravlja a, u ekstremnim situacijama, i do fatalnog ishoda (Živković, Milenović & Obrenović, 2019, prema: Milenović & Živković, 2024).Simptomi profesionalnog sagorevanjaProfesionalno sagorevanje može imati različite simptome, a često može biti poistovećeno sa stresom ili evoluirati u depresiju. Neki od znakova su sledeći:Iscrpljenost: Osećaj hroničnog umora, nedostatka energije i nemogućnosti emocionalnog bavljanje (profesionalnim i ličnim) problemima. Ovi simptomi mogu da se ispolje i kao fizički bol, stomačni i/ili problemi sa crevima.Udaljavanje od aktivnosti/izolacija od ljudi: Osećanja cinizma i frustracija prema poslu i kolegama. Može doći do emocionalnog udaljavanja i osećanja ravnodušnosti prema radnom okruženju.Umanjena produktivnost. Može se javiti na poslu, ali i privatno (npr. kada je u pitanju briga za članove porodice), usled nedostatka energije za svakodnevne zadatke. Mogu se javiti teškoće u koncentraciji, teškoće u završavanju obaveza i nedostatak kreativnosti.Mentalni problemi. Sumnja u sebe, osećaj bespomoćnosti, ličnog neuspeha i poraženosti mogu se javiti kao posledica sindroma sagorevanja. Može doći do osećaja usamljenosti, gubitka osećaja svrhe, osećanja visokog nezadovoljstva sobom.Fizički problemi. Moguće je da će osoba suočena sa profesionalnim sagorevanjem iskusiti nedostatak energije, nedostatak energije, češće prehlade, glavobolje, gubitak apetita, bolove u telu ili nesanicu (WebMD Editorial Contributor, 2024).Tretman profesionalnog sagorevanjaRazgovor sa nadređenima/kolegama. Ukoliko vam radno okruženje to dozvoljava, probajte da objasnite kako se osećate i da postignete dogovor o boljoj organizaciji vaših radnih obaveza; Dovoljno sna je vitano za mentalno zdravlje. Nedostatak sna usled anksioznosti zbog posla verovatno vodi u sindrom profesionalnog izgaranja. Probajte da prioritizujete san.Probajte da izdvojite vreme za praktikovanje aktivnosti koje vas opuštaju, kao što su joga, meditacija, rešavanje ukrštenih reči ili šetnja.Pokušajte da nađete podršku. Podrška kolega u koje imate poverenje, prijatelja i porodice je snažan zaštitni faktor. Njihova pomoć može biti krucijalna u borbi sa izazovima na poslu. Obraćanje terapeutu je takođe dobar način da pronađete podršku i razgovarate o svojim osećanjima (WebMD Editorial Contributor, 2024).*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-woman-sitting-in-front-of-a-laptop-computer-f2JMVDnarks*Kaschka, W. P., Korczak, D., & Broich, K. (2011). Burnout: A fashionable diagnosis. Deutsches Ärzteblatt International, 108(46), 781–787.Milenović, M., Živković S. (2024). Sindrom burnaut, stres i menadžerska bolest. HSE. 6-10.WebMD Editorial Contributor, 2024. Burnout: Symptoms and Signs. Retrieved from: https://www.webmd.com/mental-health/burnout-symptoms-signs. Accessed: October 9, 2024.World Health Organization [WHO]. (2019). Burn-out an "occupational phenomenon": International Classification of Diseases. Retrieved from: https://www.who.int/news/item/28-05-2019-burn-out-an-occupational-phenomenon-international-classification-of-diseases. Accessed: October 9, 2024.

Bol je signal koje telo šalje mozgu kako bi ga obavestilo da nešto nije u redu, da postoji nekakva bolest ili povreda, i bol neke vrste je najčešći uzrok zbog koga ljudi traže zdravstvenu pomoć. Dakle, bol se može posmatrati kao simptom ili upozorenje koje nagoveštava neki specifičan problem, ali ipak nekad su uzroci bola nepoznati ili već izlečeni.Hroničan bol je onaj koji je perzistentan i kontinuiran u periodu od barem tri meseca, sa raznovrsnim mogućim uzrocima koji nekada mogu biti i potpuno nejasni. Hronični bolovi imaju dalekosežne posledice po živote pojedinaca koji trpe ne samo fizički već i emocionalni i psihički stres i često imaju znatno otežan svakodnevni život. Više o hroničnom bolu možete pročitati ovde.Za određene vrste bola nisu poznate efikasne metode lečenja, a neke metode izazivaju nove simptome i posledice, tako da stručnjaci uporno nastavljaju u svojim potragama za novim načinima da olakšaju bolove.U skorijie vreme, medicinska primenljivost kanabisa postala je sve primetnija i procesi dekriminalizacije i legalizacije zarad medicinske upotrebe sve su češći širom sveta. Kontroverznost kanabisa tojest marihuane kao psihoaktivne supstance je jasna, njena upotreba, iako je u pitanju „laka droga“, može dovesti do brojnih neželjenih posledica kao i do zavisnosti. Biljka kanabisa sadrži brojna hemijska jedinjenja, od kojih najviše kanabinoide koji utiču na endogene kanabinoidne receptore u ljudskom nervnom i imunom sistemu. Najvažniji i najprisutniji kanabinoidi su tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD).THC doprinosi psihoaktivnim efektima kanabisa, euforije i psihotičnosti; dok CBD nije psihoaktivan i ima anti-anksiotična i anti-psihotična dejstva.Iako specifična hemijska struktura zavisi od koncentracije oba ova kanabinoida i njihove međusobne interakcije, medicinski kanabis ima veće količine CBD – a koji limitira psihoaktivne efekte, dok rekreativni kanabis ima veće količine THC – a.Dugo godina, brojna istraživanja nagoveštavaju efikasnost medicinskog kanabisa kada je u pitanju hronični bol.Jedno istraživanje ispitivanlo je utiske pacijenata prema medicinskom kanabisu, ovi pacijenti su bolovali od neuropatskog bola, bola u leđima, artritisa, post-operacionog bola, migrena, stomačnog bola i slično, većina njih objasnila je da je najveći doprinos bio u smanjivanju bolova, dok je drugi po redu bio poboljšan san. Najveća negativna strana koja je opisana od strane pacijenata je cena tretmana, pa zatim stigma povodom upotrebe kanabisa.U drugom istraživanju pokazano je značajno smanjenje u upotrebi drugih opioida, ako se koristii medicinski kanabis pri lečenju hroničnog bola. Ovo predstavalja značajnu pozitivnu alternativnu ili dopunjavanje upotrebi opioidnih analgetika koji mogu imati značajna štetna dejstva, za razliku od kanabisa.Kanabis nije legalan u Srbiji, ali CBD jesteU Srbiji danas kanabis nije legalan, ali postoje preparati i proizvodi industrijske konoplje koji sadrže izuzetno niske količine THC (ispod 0,3%). Mogu se legalno kupiti CBD cvet ili CBD ulje koji sadrže i 0% THC- a.CBD izolovan od THC-a je znatno manje istražen od medicinskog kanabisa koji najčešće podrazumeva i THC, ipak, uloga CBD-a kao kanabinoida i njegovi efekti na organizam su odavno poznati.Istraživanja sugerišu da CBD može pomagati kod poremećaja sna, spasticiteta, Turetovog sindroma, mučnine i povraćanja kod hemoterapije i olakšanja hroničnih bolova. Negativne posledice CBD-a mogu biti pospanost, smanjen apetit, dijareja, smanjen krvni pritisak i povišena toksičnost jetre.Dalja istraživanja o terapeutskim i lekovitim dejstvima CBD-a se sprovode zbog njegovog prirodnog porekla, raznovrsne mogućnosti upotrebe, smanjenog rizika od zavisnosti i relativne bezbednosti.Podaci iz Svetske Zdravstvene Organizacije vremenom pokazuju sve veće benefite korišćenja CBD-a u medicinske svrhe. Istraživanja sugerišu da CBD može pomoći pri smanjenju bolova i upala u različitim stanjima kao što su artritis, multipl skleroza i neuropatska bol, ipak, njegovi uticaji na hronične bolove nisu podjednako jasni kao uticaj medicinskog kanabisa koji sadrži veće količine THC-a. Još puno istraživanja je potrebno zarad boljeg razumevanja hroničnog bola kao i raznovrsnih mogućih načina tretiranja ovog kompleksnog problema. CBD preparati se generalno smatraju bezbednim ali moguće su loše reakcije ili neželjene interakcije sa lekovima, zbog ovoga je bitno konsultovati se povodom CBD upotrebe sa lekarom ili zdravstvenim stručnjakom i konzumirati preporučene doze.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/green-cannabis-leaves-and-black-glass-drops-bottle-b2haCjfk_cM*Bains, S., & Mukhdomi, T. (2022, December 12). Medicinal cannabis for treatment of chronic pain. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK574562/Mack, A., & Joy, J. (2000). MARIJUANA AND PAIN. Marijuana as Medicine? - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK224384/Villanueva, M. R. B., Joshaghani, N., Villa, N., Badla, O., Goit, R., Saddik, S. E., Dawood, S. N., Rabih, A. M., Niaj, A., Raman, A., Uprety, M., Calero, M., & Khan, S. (2022). Efficacy, safety, and Regulation of cannabidiol on Chronic Pain: a Systematic review. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.26913

Brow liftLaminacija obrva je kozmetički tretman koji pomaže u definisanju, oblikovanju i podizanju obrva.Tretman pruža prirodan, oblikovan i puniji izgled obrva. Vreme trajanja tretmana je u proseku sat vremena a rezultati traju od 3 do 5 nedelja. Brow lifting se radi sa hipoalergenskim serumom, podrazumeva podizanje i bojenje dlačica. Sličan je efektu microbladinga, ali ovaj tretman nije trajna šminka.Pogodna je isključivo za osobe koje imaju svoje prirodne obrve. Naravno, krajnji rezultat tretmana zavisi od gustine i kvaliteta prirodnih dlačica.Tretman ne sadrži toksične supstance, i trudnice i doilje mogu da ga rade.Ukoliko ne želite da vam obrve budu ofarbane naglasite to kozmetičaru odmah na početku tretmana, takođe dlačice ne moraju stajati začešljane na gore nego ih možete stilizovati kako vama odgovara 24h nakon tretmana.Tretman nije štetan, jedino šta ćete primetiti je da su dlačice blago isušene, ali na kraju tretmana se nanosi preparat za ishranu dlačica. Izbegavajte kvašenje 24h nakon tretmana. Alergijske reakcije su vrlo retke na ovaj tretman osim kod osoba koje su izrazito osetljive.Lash liftPodizanje ili minival trepavica je tretman koji podiže dlaku i hrani je keratinom. Na kraju tretmana se trepavice farbaju kako bi dobile tamniji izgled, a oko samim tim izgleda otvorenije. Vreme trajanja tretmana je 45 do 50 minuta. A efekat tretmana traje od 6 do 8 nedelja.Tretman je pogodan za sve koji imaju svoje prirodne trepavice. Značajan je za osobe koje imaju svetle, spuštene trepavice.Tretman je bezbedan za trudnice ali naravno treba da budete oprezne. Tretman nije štetan jer se tokom samog tretmana trepavice hrane i neguju. Izbegavajte kvašenje trepavice 24h nakon tretmana, takođe sačekajte 48h nakon tretmana pa tek onda nanesite maskaru na oči i neka ne bude vodootporna.Ako se odlučite da odradite jedan od ova dva tretmana posavetujte se sa kozmetičarom i obratite pažnju na alergije na supstance koje se koriste u ovim tretmanima. Reference:https://www.perfecteyelash.rs/akademija/lash-volume-lift/#:~:text=Tretman%20je%20pogodan%20za%20svaki,tretmana%20ih%20hranite%20i%20negujete.https://www.browart.rs/sr/tretmani/svilene-trepavice/lash-lifthttps://make-up.rs/saveti-i-trikovi/part-1-sve-sto-treba-da-znas-o-tretmanima-lash-lift-i-brow-laminationhttps://ladiesmakeup.rs/sta-je-lash-lift/https://www.browart.rs/sr/tretmani/brow-liftChatgpt *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/close-up-of-a-persons-eye-fU1mjbwBCFU*

Meditacija može imati znatan uticaj na fizičko i na mentalno zdravlje. Ova praksa se hiljadama godinama sprovodila u raznim kulturama i religijama, dok danas funkcioniše ponajviše kao način suočavanja sa stresom. Istraživanja su pokazala da meditacija ima značajne zdravstvene benefite, pospešuje imuni sistem, sprečava upaljenja, poboljšava metabolizam i zdravo starenje.Meditacija je pozitivan utcaj kada su u pitanju bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i fibromialagija. Pomaže pri smanjivajnu nivoa holesterola u krvi i regulaciji krvnog pritiska, poboljšava pravilno disanje i utiče na moždane talase. Mentalno zdravlje takođe može biti pod znatnim pozitivnim uticajem meditacije. Pozitivne smirujuće emocije i doživljaji koje meditacija stvara mogu pomoći u borbi protiv raznih mentalnih poremećaja kao što su socijalna anksioznost, post traumatski stresni poremećaj, anksioznost i depresija. Poboljšava raspoloženje i opuštajući efekti mogu doneti veliki značaj u regulaciji stresa.Meditacija se dokazala na neurobiološkom nivou, istraživanja koja su rađena koristeći magnetnu rezonancu (MRI) su pokazala znatne promene u moždanim strukturama pod uticajem meditiranja. Ove promene su raznovrsne i između ostalog uključuju aktivaciju emocionalnih i kognitivnih centara u mozgu, pozitivan uticaj na starenje moždanog tkiva i poboljšane moždanih funkcija kao što su kognicija, učenje, pažnja i slično. Istraživanja pokazuju da efikasno meditiranje čak može da utiče na brzinu skraćivanja telomera, što znači da može da ima udeo u odlaganju starenja, pošto je životni vek ćelija usko povezan sa regulacijom telomera.Mozak je izuzetno kompleksna i neuroplastična struktura, što znači da može da se menja na razne načine po potrebi, i mi ga ne razumemo u potpunosti.Vrste i tehnike meditiranja su brojne i variraju, uglavnom se svode na mirno fokusiranje na jednu stvar, kao što je disanje, i odbacivanju svih drugih misli u tom određenom periodu. Svakako je dobro potražiti specifičan način meditiranja koji će vama najviše odgovarati. Ne treba očekivati previše na početku, u redu je postepeno krenuti sa ovom praksom i vremenom se navikavati i prilagođavati.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-sitting-on-sand-ie8WW5KUx3o*Jamil, A., Gutlapalli, S. D., Ali, M., Oble, M. J. P., Sonia, S. N., George, S., Shahi, S. R., Ali, Z., Abaza, A., & Mohammed, L. (2023). Meditation and its mental and physical health benefits in 2023. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.40650

Adekvatna količina fizičke aktivnosti može imati mnoge pozitivne efekte na zdravlje.Vežbanje, osim što može pomoći u smanjenju kilograma, nabacivanju mišićne mase, povećavanju snage i izdržljivosti; može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, zdrav san, koncentraciju, može da smanji krvni pritisak, smanji rizik mnogih hroničnih bolesti (dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, neke vrste kancera...)Na koji način i koliko često treba vežbati zavisi od toga kakve rezultate želite da postignete. Svaka količina fizičke aktivnosti je poželjna za opšte zdravstveno stanje, bilo to šetanje, vožnja bicikla ili rađenje više fizičkih poslova po kući.Aerobne vežbe spadaju u vežbe izdržljivosti, zahtevaju koordinisano ritimično i repetativno pokretanje mišića u dužem vremenskom periodu. Ove vežbe ojačavaju srce i omogućuju mu da efikasnije pumpa krv, time pospešuje krvotok i crikulaciju, kao i na pluća.Ove vežbe mogu da uključuju: brzi hod, vožnju bicikla, trčanje, plivanje, košarka, fudbal, tenis...Istraživanja sugerišu da bilo kakva količina povećanja fizičke aktivnosti u ovom smislu može da pokaže zdravstvene benefite, ali predlažu barem 150 minuta nedeljno „srednje“ aerobne aktivnosti, ili 75 minuta „intenzivne“ aktivnosti za prosečnu osobu kada su u pitanju osnovni zdravstveni benefiti. Za dodatne benefite kao što su brže skidanje kilograma ili održavanje linije, predlaže se 300 minuta nedeljno.Ojačavanje mišića i uvećavanje mišićne mase može imati brojne zdravstvene benefite takođe, poboljšanje metabolizma, sna, cirkulacije, mentalnog zdravlja, prevencije povreda, nivoa šećera u krvi, mobilnosti i fleksibilnosti, zdravlja kostiju...Vežbe snage mogu da se rade korsteći mašine, tegove, sopstvenu težinu ili druge alate. Nije neophodno vežbati svakog dana, i to može povećati rizik od povrede. Za većinu ljudi ovakve vežbe su dovoljne dva – tri puta nedeljno. Ako želite da vežbate više i bolje optimizujete rezultate možete podeliti vežbanje po grupama mišića, što vam može omogućiti i vežbanje pet puta nedeljno pošto ne aktivirate grupe mišića koje su izmorene prethodnim danima. Bitno je ipak ne preterivati i odmoriti se zarad prevencije povrede i adekvatnog oporavka mišića, oporavak treba da traje barem 48 sati pri treniranju iste grupe mišića.Bitni je zapamtiti da brojni različiti faktori takođe utiču na fizičku aktivnost kao što su ishrana, vreme provedeno sedeći i slično. Generalno je dobro ciljati ka više fizički aktivnom stilu života zarad boljeg opšteg zdravlja, dok specifični ciljevi u fitensu često zavise od brojnih faktora na kojima treba raditi istrajno i pažljivo.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/group-of-people-in-gym-while-exercising-3RnkZpDqsEI*Exercise and fitness. (n.d.). https://www.nhlbi.nih.gov/health/educational/lose_wt/phy_act.htmHow much activity do you need? (2024, June 17). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2019/01/how-much-activity-do-you-need

PRP je skraćnica a pun naziv tretmana je Platelet Rich Plasma. Tretman funkcioniše na potpuno bezbednom principu tako što se uzima krv pacijenta, zatim se stavlja u specijalan aparat za centrifugiranje krvi. U toku centrifugiranja se odvajaju crvena krvna zrnca od krvne plazme. Krvna plazma je bogata belim krvim zrncima i trombocitima to omogućava uspešnost ovog tretmana jer imaju za cilj podsticanje rasta dlake aktivacijom i stimulacijom folikula dlake. Ubrizgavanjem plazme u kožu kosmatog dela kojoj je potreban tretman. Kroz ovaj proces tkivo koje je tretirano postaje prokrvljenije, više hidrirano, i naravno počinje proces regeneracije. U periodu od 7 do 70 dana počinje proces kreiranja novih folikula dlake, ali i revitalizacija postojećih.Procedura tretmana nije bolna jer se radi u lokalnoj anesteziji, tretman ne traje dugo i nema neprijatnosti u toku tretmana jer je kosmati deo na koji se aplikuje krvna plazma utrnut dok traje lokalna anestezija.Za primenu krvne plazme u kožu koriste se mirko iglice koje ne izazivaju prevelika oštećenja kože i ne izazivaju neprijatnost posle tretmana.Tretman ćete ponavljati u skladu sa preporukama vašeg lekara, koji će proceniti koliko često je potrebno ponavljanje.Neželejni efekti tretmana skoro da  ne postoje ali o njima ćete takođe razgovarati sa vašim lekarom. Sa obzirom da je tretman baziran na korišćenje sopstvene krvne plazme izuzetno su rekti slučajevi da postoji bilo kakva vrsta alergijske reakcije.PRP je efikasan za oba pola koji sa ovim tretmanom žele da ojačaju,stimulišu rast, poboljšaju svoje kose. Neophodno je pre tretmana da se konsultujete sa vašim lekarom kako biste bili upućeni u kompletan proces. Obavezno se pripremite za razgovor sa vašim lekarom i smislite pitanja koja želite da mu postavite da ne biste došli u situaciju da niste dovoljno informisani o tretmanu. Posetite naš sajt/aplikaciju i pronađite ustanovu u vašoj blizini koja pruža ovu vrstu usluge. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-with-braid-hair-ZvPoZtY-0ng*Reference:https://www.mbc.rs/sr/sve-sto-treba-da-znate-o-prp-tretmanu-koseChatGPT.

Zima kao i svako godišnje doba nam donosi velike izazove što se tiče nege tela. Leti je nega tela kompleksna ali definitivno je zimi puno kompleksnije održavati kožu negovanom i zdravom. Važna stvar koja treba da se napomene nega kože mora da se obavlja kako spolja tako i iznutra. Još uvek na tržištu ne postoji magična krema koja će održavati kožu zdravom ukoliko ne spavamo dovoljno, ne unosimo adekvatne količine vode u organizam i nemamo izbalansiranu ishranu.Evo nekoliko stvari na koje treba da obratite pažnju u zimskom periodu što se tiče spoljne nege kože.Hidratacija Kao i uvek hidratacija je na prvom mestu. Potrebno je unositi adekvatne količine vode, ali treba obratiti pažnju na tuširanje i kupke. Kada je reč o tuširanju voda bi trebalo da bude mlaka jer topla voda dodatno isušuje kožu. Obratite pažnju na sastav vašeg gela za tuširanje i izbegavajte agresivne komponente koje dodatno isušuju kožu. Naravno po završetku tuširanja peškirom nežno osušite kožu, i nanesite hidrantno mleko ili ulje za negu kože koje vama odgovara. Pre spavanja na lice nanesite hidrantnu kremu a na telo hidrantno mleko.Zimska odećaNaravno podrazumeva se adekvatno oblačenje za ovo godišnje doba. Pre nego što izađete iz kuće nanesite SPF, kremu za ruke i balzam za usne.Nemojte izbegavati nošenje kape, šala i rukavica. Buteri i ulja Ulja i butere možete korisititi tokom cele godine, ali u zimskom periodu oni su od ključnog značaja za održavanje negovane kože. Istražite sami koje ulje vama najviše odgovara i koristite ga tokom cele godine.Izbalansirana ishranaZima je period kada nam najčešće opada imunitet što naravno utiče na kožu. Potrudite se da vaša ishrana bude bazirana na zdravim namirnicama koje podstiču rad vašeg imunog sistema. Izbegavajte industrijske šećere, brzu hranu, i naravno nemojte preterivati sa hranom jer će to uticati na vašu kilažu. Ukoliko se budete posvetili ishrani i nezi kože na dobrom ste putu da blistate u zimskom periodu. Nemojte zaboraviti da se ništa ne dešava preko noći, pa i adekvatna nega kože zahteva trud i disciplinu. Rezultat posvećenosti i upornosti će biti komplimenti vezani za vašu kožu koje ćete dobijati od strane vašeg okruženja. Reference:https://krugzdravlja.rs/nega-tela-zimi/https://onaportal.com/nega-koze-zimi/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/white-face-massager-j1WYUNgLbOk*

Trudnoća predstavlja najlepši period ženinog života a evo nekoliko interesantnih činjenica koje verovatno niste znali.Bebe rođene u maju su teže Bebe koje su rođene u mesecu maju su teže od beba koje su rođene u ostalim mesecima. Uglavnom se ovo pripisuje deci jer do maja meseca ima dosta praznika pa buduće mame konzumiraju kaloričniju hranu nego inače.Trudnoća i cipele za broj veće?Pored činjenice da se u trudnoći menja vaša standardna veličina odeće pripremite i cipele za broj ili dva veće.Aktivnost bebeBebe su aktivne i u stomaku uglavnom sisaju palac, igraju se sa pupčanom vrpcom, ali mogu da sanjaju i plaču. Rast i opadanje koseSrazmerno hormonskom redu kosa u trudnoći raste više a nakon porođaja više opada. Hormonski red bi trebalo za 6 meseci da se vrati u normalu.Promene na koži90% žena u toku 9 meseci primeti neku kožnu promenu kao što su naprimer tamnije pegice ili neka vrsta hiper pigmentacije.Uživajte u svakom trenutku trudnoće. Volite sebe i svoje telo. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-lying-down-in-a-hospital-bed-uS5lTkVwSb0*Reference:https://bebac.com/cinjenice-o-trudnoci-koje-mozda-niste-znali/https://www.mamaklik.com/2021/09/24/100-cinjenica-o-trudnoci-koje-mozda-nisi-znala/

Poznato je da termalne vode obogaćene mineralima mogu imati različita lekovita dejstva, ovakva voda se vekovima koristila pri lečenju različitih oboljenja širom sveta. Srbija je bogata izvorima termalnih voda i banjama koje se bave lečenjem raznovrsnih bolesti i tegoba, u zavisnosti od sastava samih voda.Sastav termalnih voda se razlikuje u zavisnosti od lokacija izvora i sastava stena kroz koje voda prolazi. Kada izbor terapije uključuje korišćenje termalnih voda na neki način, specifična voda se bira za različita oboljenja, u zavisnosti od njihovog sastava i toga kako deluju na organizam.Termalne vode mogu raznovrsno lekovito delovati na organizam, na primer, hladna i hipotermalna voda može uzrokovati fiziološke reakcije kao što su smanjenje lokalne metaboličke funkcije, lokalizovanog otoka, mišićnih grčeva, može da izazove širenje krvnih sudova, poboljšanje cirkulacije krvi i spuštanje krvnog pritiska. Može imati značajne uticaje na mobilnost granulocita i ponašanje mikroba i enzima, takođe mogu potpomagati u povišavanju rastegljivosti tkiva bogatog kolagenom.Hidroterapija, kao oblik terapije koji koristi vodu na različite načine kako bi lečio zdravstvene probleme uglavnom deluje na termalnom, mehaničkom ili hemijskom nivou.Termalni efekti se uspostavljaju izlaganju tela ili izuzetno toploj ili izuzetno hladnoj vodi. Dok toplota ima uticaj na proširenje krvnih sudova i poboljšanje cirkulacije, hladnoća utiče na sužavanje krvnih sudova i otklanjanje bolova.Mehanički efekti se postižu uglavnom kada je telo potpuno uronjeno u vodu, uzgon (sila koja deluje na uronjeno telo suprotno smeru gravitacije), hidrostatični pritisak i otpor koji voda pruža deluju pozitivno na smanjivanje bola i poboljšanje sposobnosti vežbanja zbog smanjenog stresa ili težine koji se nanosi na specifičan deo tela.Hemijski efekti su uzrokovani mineralima, jonima, kiseonikom, blatom i drugim stvarima koje se dodaju ili sadrže u vodi, koje stvaraju hemijsku reakciju pri kontaktu sa kožom, poboljšavajući njen integritet i imunitet.Kupanje u vodi bogatoj mineralima na različitim temperaturama može da odstrani mikrobne peptide koji izazivaju mnoga oboljenja kože, smanji upale, poboljša mikrocirkulaciju, pospeši regulaciju procesa u imunom sistemu i generalno poboljša kvalitet života.Termalne vode značajno utiču na zdravlje kože i pretežno se koriste za lečenje oboljenja kože kao što su ekcem ili psorijaza, prisustvo minerala u termalnim vodama pomaže da koža bude hidrirana i obogaćena. Minerali u ovim vodama takođe mogu da imaju dejstva antioksidansa i smanje rizik od štete nanete suncem. Smanjuju zapaljenja i smiruju iritacije kože.Takođe je značajno što kupanje u termalnim vodama ima smirujući efekat. Proces zagrevanja i zatim ponovnog hlađenja tela pomaže pri opuštanju i promoviše bolji i dublji san, i ljudi generalno tvrde kako se sledećeg jutra osećaju odmorno i osveženo. Pored lekovitih svojstava koja mogu delovati na fizička oboljenja i pomoći pri oporavku, značajna je i psihološka komponenta opuštanja od svakodnevnog stresa.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/leafless-tree-on-lake-at-daytime-kBnRJJ7UkyM*An, J., Lee, I., & Yi, Y. (2019). The thermal Effects of water immersion on health Outcomes: An Integrative review. International Journal of Environmental Research and Public Health, 16(7), 1280. https://doi.org/10.3390/ijerph16071280Cacciapuoti, S., Luciano, M., Megna, M., Annunziata, M., Napolitano, M., Patruno, C., Scala, E., Colicchio, R., Pagliuca, C., Salvatore, P., & Fabbrocini, G. (2020). The Role of thermal water in Chronic skin Diseases Management: A Review of the literature. Journal of Clinical Medicine, 9(9), 3047. https://doi.org/10.3390/jcm9093047

Bez obzira da li je u pitanju treniranje kod kuće ili u teretani i da li trenirate zbog gubitka kilograma, nabacivanja mišićne mase, zdravstvenih razloga ili mentalnog zdravlja, neophodno je imati konzistenciju i istrajnost. Zato mnogim ljudima pomaže da vežbanje ubace u svoju svakodnevnu rutinu koje se drže, pitanje je koje su razlike u vežbanju u zavisnosti od doba dana?Specifično vreme nema značajnog udela u poređenju sa kvalitetom i istrajnošću vežbanja. I jutarnje i večernje sesije vežbanja donose rezultate, istraživanja su često suprotstavljena na ovu temu i ne mogu sa sigurnošću trenutno da pokažu značajne razlike između vežbanja ujutro ili uveče. Ono što je najvažnije jeste da izaberete vreme koje vama više odgovara i prija, i koje će vam omogućiti da ubacite vežbanje u svakodnevnu rutinu.Ujutro se možete osećati pospano ili umorno, što može imati efekta na vaše performanse. Telesna temperatura je niža ujutro, ovo može da izazove lošiju cirkulaciju što može da učini mišiće krutim i time poveća rizik od povrede.Sa druge strane, jutarnje treniranje može pomoći pri osećaju fokusiranosti i veće budnosti tokom ostatka dana. Vežbanje pomaže pri smanjivanju nivoa hormona stresa kortizola i generalno doprinosi pozitivnom raspoloženju, ovakav početak dana može da bude povoljan iz mnogo razloga. Otpočinjanje dana vežbanjem nam takođe može pomoći da odradimo ovaj deo rutine što pre i preduhitrimo kasnija negodovanja. Neka istraživanja sugerišu da jutarnje vežbanje može imati veće pozitivne uticaje na gubljenje kilograma i da može poboljšati kvalitet sna.Večernje vežbanje, ako je intenzivno, može negativno da utiče na kvalitet sna zbog povećanih nivoa energije. Ljudima je često teže da vežbaju ujutro, zbog ovoga su teretane često punije i termini često zauzetiji u popodnevnim i večernjim časovima. Takođe drugi popodnevni i večernji planovi mogu otežati konzistentnost vežbanja u večernjim častovima.Sa druge strane, neka istraživanja sugerišu da vežbanje kasnije u toku dana može da poveća snagu i performansu, što dugoročno može da dovede do generalno boljih rezultata. Popodnevno ili večernje vežbanje može da pomogne u opuštanju od stresa tog dana, vežbanje smanjuje kortizol i luči endorfine, pozitivno uticajući na raspoloženje. Većina ljudi ima više mogućnosti da vežba popodne, zato treniranje sa prijateljima ili upoznavanje novih ljudi može da bude dostupnije u ovim periodima. Za razliku od jutarnjeg vežbanja znatno su smanjeniji rizici od povrede pošto su mišići i telo zagrejani uveče.Ipak, naglašavamo ponovo da je najbolje vreme za vežbanje ono koje vama odgovara i koje vam može pomoći da ostanete konzistentni i uporni. Istraživanja sugerišu razlike i naginjanja ka jednom ili drugom vremenu u nekim aspektima, ali su takođe i često sukobljena i falična. Ono što je najbitnije je istrajnost i odgovornost povodom povreda i zdravlja.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-man-is-doing-push-ups-on-a-machine-Qn1_JCbL_04*Bruggisser, F., Knaier, R., Roth, R., Wang, W., Qian, J., & Scheer, F. a. J. L. (2023). Best Time of Day for Strength and Endurance Training to Improve Health and Performance? A Systematic Review with Meta-analysis. Sports Medicine - Open, 9(1). https://doi.org/10.1186/s40798-023-00577-5Seo, D. Y., Lee, S., Kim, N., Ko, K. S., Rhee, B. D., Park, B. J., & Han, J. (2013). Morning and evening exercise. Integrative Medicine Research, 2(4), 139–144. https://doi.org/10.1016/j.imr.2013.10.003

Sezonska (zimska) depresija je stručno poznatija kao sezonski afektivni poremećaj (SAP) je vrsta depresivnog poremećaja koja se najčešće javlja u jesenjem i zimskom periodu, a prolazi u proleće i leto. Zbog ove ciklične sezonske prirode naziva se i rekurentna zimska depresija. Istraživanja pokazuju da znatno manji broj ljudi pokazuje i obrnuti obrazac, u kome se depresivno raspoloženje javlja u prolećnim i letnjim mesecima nasuprot zimskim i jesenjim.Tehnički gledano, sezonska depresija ne mora nužno da bude vezana za godišnja doba, samo je ovo najčešće u pitanju. Ono što razlikuje sezonsku depresiju od obične i što je potrebno za dijagnostikovanje, jeste što se simptomi javljaju u specifično isto vreme svake godine, barem dve godine zaredom.Normalno je da ljudi lošije reaguju na hladnije vreme, manju količinu dnevne svetlosti i sveprisutnije virusne infekcije koje dolaze sa jesenjim i zimskim vremenom. Smanjena fizička aktivnost, nepravilna ishrana i povišeni nivoi stresa su sve takođe faktori koji mogu doprineti generalnom osećanju tuge.Bitno je naglasiti da je SAP ipak nešto više od ovoga, kao što je depresija više od tuge. Ono što najčešće razlikuje ovakva normalna i patološka stanja odnosi se na to koliko simptomi remete svakodnevni život osobe, njihov intenzitet i perzistentnost.Mnogi ljudi iskuse „zimski bluz“ i teško im je da u ovim periodima rade, da održavaju socijalni i porodični život, imaju otežan san, manjak energije... Razlika je u tome što bi se ove stvari kod sezonskog afektivnog poremećaja mogle prevesti u nesposobnost obavljanja posla, socijalnu izolaciju, poremećaj sna, teškoće pri ustajanju iz kreveta...Simptomi sezonskog afektivnog poremećajaSimptomi ovog poremećaja su rekurentni i traju oko 4-5 meseci godišnje. U simptome spadaju simptomi depresije, ali i specifični simptomi za zimski i letnji obrazac ovog poremećaja.Nisu svi simptomi isti za svaku osobu i nema svaka osoba sve od navedenih simptoma.Simptomi depresije mogu biti:Perzistentna tuga i/ili smanjeno raspoloženjeOsećaj beznađa i/ili bespomoćnostiGubitak interesovanja i/ili zadovoljstvaIscrpljenost i/ili smanjena energijaOsećaj praznine, zaravnjenosti, ravnodušnostiStrah od smrti, gubitka, samoubistvaPoremećen san (premalo ili previše)Loša koncentracija, neodlučnost, poremećaj pamćenjaPad samopouzdanja, vere u sebePoremećaj apetita (povišen ili smanjen)Osećaj krivice i samookrivljavanjePsihomotorna agitacija ili usporenostGlavobolje, hronični bolovi, grčevi i problemi sa varenjemSuicidalne misli ili pokušajiTipično depresiju (depresivnu epizodu) karakteriše prisustvo više od ovih simptoma, gotovo svaki dan, u periodu trajanja od barem dve nedelje.Za zimski obrazac SAP u simptome spadaju:Preterano spavanje i pospanost (hipersomnija)Prejedanje, tipično ugljenih hidrata, što dovodi do gojenjaSocijalno povlačenje (osećaj „hibernacije“)Za letnji obrazac SAP  u simptome spadaju:Problemi sa snom (insomnija)Slab apetit, dovodi do mršavljenjaNeizdrž i agitacijaAnksioznostAgresivno ponašanjeUzroci sezonskog afektivnog poremećajaIstraživanja idalje pokušavaju da saznaju šta izaziva i stvara SAP. Istraživanja su primarno fokusirana na uzroke za SAP sa zimskim obrascem pošto je znatno češći i lakši za proučavati.Jedna teorija je da osobe koje imaju SAP imaju snižene nivoe produkcije serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter koji, između ostalog, pomaže u regulaciji raspoloženje. Istraživanja sugerišu da sunčeva svetlost ima uticaj na molekule koji potpomažu u održavanju normalnih nivoa serotonina. Kraći dani, mogu dovoditi do toga da manjak sunčeve svetlosti otežava ispravno funkcionisanje ovih molekula i dovodi do manjka serotonina u mozgu zimi.Manjak vitamina D takođe može pogoršati ove probleme, istraživanja sugerišu da vitamin D takođe promoviše aktivnost serotonina. Osim što se konzumira kroz hranu, vitamin D se luči kada je koža izložena sunčevoj svetlosti.Druga istraživanja sugerišu da je SAP pod značajnim uticajem poremenih nivoa melatonina u telu. Melatonin je hormon koji je značajan za održavanje normalnog ciklusa spavanja. Ljudi sa zimskim obrascem SAP proizvode previše melatonina, dok ljudi sa letnjim obrascem proizvode premalo. Poremećen san, bilo previše ili premalo, može znatno da utiče na razvoj depresivnih simptoma.I seratonin i melatonin pomažu u regulaciji dnevnog ritma u telu, ideja je da kod SAP ovo dovodi do poteškoća u prilagođavanju sezonskim promenama kada je u pitanju dužina dana tojest noći što zauzvrat dovodi do simptoma koji utiču na raspoloženje, ponašanje i naravno san. Tretiranje sezonskog afektivnog poremećajaKao što smo gore naveli, sunčeva svetlost deluje da igra ključnu ulogu u ovom poremećaju i njegovom razvitku. Logično je zaključiti onda da će se veća izloženost sunčevoj svetlosti dobro odraziti kod ovog poremećaja, neophodno je izlaziti na svetlost po sunčanim danima što je više moguće.Takođe možete korsititi svetlosnu terapiju, ova terapija pomoću uređaja simulira sunčevu svetlost koja služi da nadomesti prirodnoj svetlosti u mračnijim godišnjim dobima.Ovaj metod kao i suplementacija vitamina D koriste se primarno za SAP sa zimskim obrascima. Ne postoje specifične metode tretiranja SAP sa letnjim obrascima.Osim gore navedenog, što se odnosi na specifične sezonske aspekte, ovaj poremećaj se inače tretira kao depresija.Depresija se najčešće leči kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. Farmakoterapija antidepresivima se često koristi kako bi se regulisali neurotransmiteri i omogućilo olakšanje od simptoma dok je funkcija psihoterapije razumevanje životnih okolnosti i obrazaca koji su doveli do mentalnih struktura koje su prouzrokovale ovakvo stanje. U nekim slučajevima je psihoterapija dovoljna.Različiti oblici psihoterapije i psihoterapijskih tehnika mogu biti efikasni u poboljšavanju stavova prema životu, razumevanju sopstvenih negativnih i štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja, razvijanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih veština, boljem razumevanju sebe i sopstvenog životnog konteksta...Ako sumnjate da imate simptome depresije ili SAP potražite savet i pomoć od lekara, psihologa, psihijatra ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. Pisao: diplomrani psiholog, Aleksa Holcer*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/sad-man-person-atmosphere-mood-4209944/*Seasonal affective disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/seasonal-affective-disorderSeasonal Affective Disorder (SAD): More than the winter blues. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/seasonal-affective-disorder-sad-more-than-the-winter-blues

Kada pričamo o narcizmu u svakodnevnom životu često zamišljamo osobu koja je sebična, samoživa i bezosećajna prema drugima, ovaj kolokvijalni termin potiče iz ozbiljnog poremećaja ličnosti pod nazivom narcisoidni poremećaj ličnosti.Kao i sa mnogim psihičkim poremećajima, potrebno je praviti razliku između različitih normalnih manifestacija nekih crta ličnosti ili raspoloženja i patoloških problema koji štete osobi i njenom okruženju. Lako je nazvati nekoga narcisom u trenutku frustracije ili besa ali osobe koje zapravo boluju od narcisoidnog poremećaja ličnosti ne rade stvari koje rade iz zlobe ili malicioznosti.Šta je narciosidni poremećaj ličnosti?DSM 5 (diagnostic and statistical manual of mental disroders) dijagnostički kriterijumi definišu ovaj poremećaj kao obrazac koji je stalno prisutan, a odlikuje se grandioznošću (u fantazijama i ponašanju), nedostatkom empatije i potrebom za konstantnim divljenjem. Najčešće počinje u ranom odraslom dobu i prožima se u mnoge aspekte života pojedinca.Za postavljanje dijagnoze DSM 5 kriterijumi zahtevaju prisustvo barem 5 od dole navedenih 9 simptoma:Grandiozni osećaj sopstvene važnostiOkupiranost fantazijama o beskrajnom uspehu, moći, genijalnošću, lepoti ili ljubaviUverenje da je osoba posebna i da je samo mogu razumeti, ili da se samo treba povezivati, sa drugim posebnim ili visoko statusnim ljudima ili institucijamaPotreba za preteranim divljenjemPolaganje prava na poseban tretman i poslušnostSklonost iskorišćavanja drugih u međuljudskim odnosimaManjak empatijeOsećaj zavisti prema drugima ili uverenje da drugi osobi zavideArogantnost i oholost u ponašanju i stavovimaKod poremećaja ličnosti često je teško diferencirati između normalnog stila ponašanja koji liči na neki od poremećaja ličnosti i prave patologije.Dok bi normalnost podrazumevala nešto poput zdravog osećaja samopouzdanja, vere u sebe, preferiranje određenog društva i okruženja; patologija bi mogla da znači grandiozni osećaj samopouzdanja, svemoći, cenjenje isključivo onih koje doživljavaju kao jednako posebnim. Narcisoidni poremećaj ličnosti se definiše i po odsustvu kapaciteta za empatiju i skromnost, nezdravim osećajima zavisti umesto sposobnosti divljenja, i retke sposobnosti za velikodušnost i altruizam.Osobe sa ovim poremećajem mogu biti percipirane od strane drugih kao hvalisavi, arogantni i neprijatni. Narcisoidni poremećaj ličnosti je obrazac ponašanja koji perzitira u životu pojedinca dug vremenski period i u različitim situacijama i kontekstima, može dovesti do značajnih društvenih i profesionalnih poteškoća i funkcionisanju pojedinca.Narcisoidni poremećaj ličnosti je takođe često praćen i drugim psihičkim poremećajima, koji mogu dodatno pogoršati funkcionisanje. Najčešće se javlja sa drugim poremećajima ličnosti, ali neretko i sa poremećajima kao što su depresija, anksiozni poremećaji, distimija ili bipolarni poremećaj. Takođe se često javlja uparen sa problemima zloupotrebe supstanci .Što se poremećaja ličnosti tiče visok komorbidet pokazuje sa histrioničnim, antisocijalnim i graničinm poremećajima ličnosti, te je neophodno precizno dijagnostikovati i razlikovati ove poremećaje.Uzroci narcizmaIstraživanja sugerišu da narcisoidni poremećaj ličnosti ima snažnu genetsku komponenetu, sa druge strane određena iskustva u ranom i ključnom formativnom periodu detinjstva mogu igrati značajnu ulogu u razvijanju ovog poremećaja. Negativna razvojna iskustva kao što su odbacivanje ili izbegavanje deteta mogu dovesti do „fragilnosti ega“ koja može doprineti razvoju narcisoidnog poremećaja kasnije u životu. Suprotno tome, intenzivno hvalisanje i uzdizanje detetovih postignuća i uverenja da poseduje specijalne sposobnosti može dovesti do kasnijeg obrasca očekivanja konstane pohvale. Može se reći da savremena zapadna kapitalistička kultura individualnosti pospešuju narcizam time što naglašavaju značaj pojedinca i nagrađuju „gaženje preko drugih“ zarad dostizanja ciljeva. Ipak, ne postoje dokazi da ova okruženja uzrokuju narcizam, ona omogućavaju narcisoidnim osobama da traže socijalni status i pažnju, na primer putem društvenih mreža.  Vrste narcizmaKao i sa svim poremećajima ličnosti, teško je meriti ličnost i odrediti šta je čini patološkom. Svaka ličnost je specifična i zavisna od mnoštva faktora tako da postoje i brojne različite kliničke slike kada je narcisoidni poremećaj ličnosti u pitanju. Dva tipa ovog poremećaja koja se izdvajaju su grandiozni i vulnerabilni podtipovi.Grandiozni podtip uključuje otvorenu grandioznost, agresiju, jasan nedostatak empatije, eksploataciju i samouverenost. Imaju jasan doživljaj i uverenje sopstvene superiornosti, eksploatišu druge zarad sopstvene dobiti i iskazuju hostilnost kada im se neko suprotstvalja. Neretko traže pozicije moći i autoriteta u društvima i organizacijama, ali istraživanja pokazuju da njihove tendencije da teže ka sopstvenim ciljevima bez obzira na dobrobit kolektiva često remeti organizaciju koju predvode ili njihov položaj u njoj. Vulnerabilni podtip se prezentuje kao osetljiv i defanzivan, i može se često zanemariti ili pogrešno razumeti. Ovi pojedinci mogu biti podložniji poremećajima raspoloženja, anksioznosti, fragilnom konceptu selfa i niskom samopouzdanju. Ovaj oblik narcizma naglašava defanzivni stil prezentovanja sebe i duboku povređenost kada ih drugi ne percipiraju kao posebne ili kritikuju, zbog niskog samopouzdanja i često introvertne prirode. Takođe nemaju kapacitete za empatiju, kada je demonstriraju uvek je zarad uzdizanja sebe. Nasuprot grandioznim koji jasno eksploatišu vulnerabilni narcisi će češće pokušati da kontrolišu druge na manipulativnije načine.Tretiranje narcisoidnog poremećajaOsobe koje boluju od narcisoidnog poremećaja ličnosti često ne prepoznaju da nešto nije uredu sa njihovim ponašanjem. Najčešće ih referišu članovi porodice ili bliski ljudi u njihovim životima nakon što količina stresa koju podnose zbog narcisa postane prevelika ili kulminira u nekom događaju. Ovo može biti dobar način da se napravi terapijski cilj fokusiran na specifičnu stvar u životu osobe. Male su šanse da će se narcisoidni poremećaj ličnosti povući, sa ili bez terapije. Najveći uticaj ima psihoterapija, farmakoterapija nije pokazala značajan udeo osim ako se ne bavi nekim komorbidnim poremećajem.Psihoterapija može da ima značajan udeo u pomaganju osobama sa ovim poremećajem da bolje razumeju svoje stanje, poboljšaju interpersonalne odnose, bolje evaluiraju svoje sposobnosti, poboljša mogućnost razumevanja i komuniciranja emocija, poboljša probleme sa samopouzdanjem, nauči da postavlja realne ciljeve.Psihoterapija može imati kratkoročnu funkciju olakšanja stresnih perioda, ali i dugoročnu funkciju koja može pomoći osobi da živi ispunjeniji i lakši život. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Narcissistic Personality disorder. (2024, September 9). Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/9742-narcissistic-personality-disorderMitra, P., Torrico, T. J., & Fluyau, D. (2024, March 1). Narcissistic Personality disorder. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK556001/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-girl-face-lips-mirror-2604159/*

Biorevitalizacija je estetski postupak koji se koristi radi poboljšanja izgleda i kvaliteta kože. Kako funkcioniše?Najčešće se postupak sprovodi putem mikroinjekcija koje sadže vitamine, hijaluronsku kiselinu, amino kiseline i druge hranljive supstance koje su potrebne za revitalizaciju kože.Njihovo aplikovanje u kožu ima za cilj dubinsku hidrataciju kože,stimulaciju proizvodnje kolagena i elastina, što za rezultat ima poboljšanje elastičnosti i črvstoće kože.Kome je namenjen postupak? Postupak je manjenjen svim osobama koje žele da poboljšaju kvalitet kože bilo da se radi o prvim znacima starenja ili o već zreloj koži. Koje regije pokriva postupak?Pokriva regije:LicaVrataDekoltea RukuŠta su skinboosteri?Skinboosteri su napredni estetski tretmani koji se razlikuju od klasičnih dermalnih filera, koji se koriste za volumizaciju. Njihova specijalizovana formulacija, kada se primenjuje putem injekcija u dermis, doprinosi poboljšanju izgleda i kvaliteta kože, pružajući duboku hidrataciju i stimulaciju proizvodnje kolagena.Prednosti i rizici  Prednosti ovog postupka:Hidratacija Smanjenje finih linija bora Brzi rezultatiRizici ovog postupka:Crvenilo i otok Modrice Infekcija Prvi efekti se vide nakon dve do četiri nedelje od obaljene biorevitalizacije, kada se konstantno održava hidratacija kože i tada se uočavaju aktivacije fibrobalsta u koži šro za rezultat ima sintezu kolagena.Efekat ovog postupka traje od 6 meseci do godinu dana u zavisnosti od individualnih predispozicija. Za više infprmacija o ovom tretmanu postetite stranicu na Ustanove našem web sajtu/aplikaciji. Pronađite ustanove u Vašem okruženju koje pružaju ovu vrstu usluge. A naša preporuka je da posetite Polikliniku Nada Diva koja se nalazi u Novom Sadu.Poliklinika pruža ovaj tretman ali i niz drugih tretmana. Da biste videli koje sve ostale tretmane pruža posetite njihov profil Poliklinika Nada Diva.Reference: Nadadiva, https://nadadiva.rs/estetska-medicina/biorevitalizacija-lica-skinboosterima/ChatGPT (OpenAI)*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/clear-glass-tube-with-brown-liquid-dw6tvK_PuxM*

Redovno vežbanje i fizička aktivnost imaju uticaj na poboljšanje imunog sistema, olakšavanje simptoma kada dođe do prehlade i delovanje na brži oporavak.Fizička aktivnost pomaže respiratornom sistemu da izbaci viruse, pojačava koncentraciju belih krvnih zrnca što poboljšava imunitet, povećava telesnu temperaturu što ubija viruse i bakterije i pospešuje lučenje hormona koji olakšavaju psihološki stres. Ovo su sve značajni načini na koje fizička aktivnost aktivno pomaže u prevenciji virusa i prehlada. Ako već bolujete od nekih simptoma gripa ili prehlade, imate povišenu temperaturu, bolove, začepljenje nosa, kašalj... potrebno je da se odmarate kako biste se oporavili od bolesti. Nastavak fizičke aktivnosti istim intenzitetom može da pogorša situaciju i oteža oporavak.Povišena temperatura izvlači vodu iz tela, kao i vežbanje, ovo može dovesti do dehidratacije i drugih ozbiljnijih problema.U blažim slučajevima možda deluje prihvatljivije, kada je u pitanju prehlada a ne grip i simptomi su manje intenzivni. Ipak, dodatno stresiranje tela koje se bori sa virusnom infekcijom idalje može dovesti do sporijeg oporavka i pogoršanja simptoma. Imuni sistem najbolje funkcioniše kad nije pod stresom, istraživanja sugerišu da sportisti koji treniraju intenzivno bez adekvatnog oporavljanja imaju veće šanse da obole od virusnih infekcija.Mnogi ljudi koji redovno vežbaju se osećaju gore kada pauziraju, a oni koji pokušavaju da redovno vežbaju se mogu plašiti da će im biti teško da počnu ponovo kada naprave pauzu. Doktori sugerišu da je u redu trenirati pod nekim uslovima, ako su simptomi dovoljno blagi i ako se intenzitet vežbanja smanji, neophodno je naglasiti razumevanje sopstvenog tela i granica. U ovim slučajevima potrebno je paziti na to kako naše telo reaguje nakon vežbanja, ako je sve u redu nakon ovog lakšeg treninga u redu je nastaviti, ako osetite značajan umor i iscrpljenost treba napraviti veću pauzu sa fizičkim aktivnostima.Često se gleda na razliku u simptomima povodom toga da li su „iznad ili ispod vrata“. Ako su simptomi „iznad vrata“, curenje i začepljenost nosa ili bolovi u grlu, u redu je probati vežbanje sa manjim intenzitetom.Ukoliko su simptomi „ispod vrata“, kašalj, bolovi u mišićima i zglobovima, temperatura i iscrpljenost, neophodno je odmoriti dok se simptomi ne povuku.Prosečno se prehlada preleži u vremenskom periodu od otprilike 7 dana, dok prosečno trajanje gripa najčešće ne prelazi dve nedelje. Pauziranje vežbanja u ovom vremenskom periodu neće značajno uticati na vaše performanse, a nastavljanje istim intenzitetom može nositi rizik pogoršanja simptoma bolesti ili povrede. Nakon oporavka dobro je postepeno se vratiti na prethodni intenzitet.Ukoliko želite da vežbate dok ste bolesni dobra ideja može biti konsultovanje se sa lekarom kako biste razumeli da li je u redu, i u kojoj meri i intenzitetu, možete da budete aktivni bez da rizikujete dalje komplikacije.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/woman-blow-blowing-nose-blond-698964/*

Magnezijum je mineral koji igra ključnu ulogu u mogim funkcijama u ljudskom telu. Značajan je u regulisanju krvnog pritiska, održavanju jačine kostiju, održavanju zdravog srčanog ritma, regulisanju nivoa šećera u krvi, proizvodnji energije i izgradnji važnih proteina i sintezu DNK i RNK. Magnezijum se nalazi u raznim hranama, neke od njih su mahunarke, spanać, koštunjava voća, semenke, žitarice, čokolada, avokado, riba... Ipak, kod ljudi koji ne konzumiraju dovoljno magnezijuma kroz ishranu suplementacija može nadomestiti zdravstvene benefite koje ovaj mineral pruža i pomoći pri rizicima koje nedostatak magnezijuma u telu može da nosi.Nedostatak magnezijuma može igrati ulogu u razvoju različitih zdravstvenih problema kao što us:Dijapetes tipa 2Kardiovaskularne bolestiAlchajmerova bolestAteroskleroza Osteoporoza Nedostatak magnezijuma može biti težak za prepoznavanje, neke bolesti i grupe lekova mogu da utiču na regulaciju nivoa magnezijuma u telu. Neki od znakova nedostatka magnezijuma su manjak apetita, povraćanje, iscrpljenost, osećaj slabosti, osećaj utrnulosti, mišićni grčevi, promene u srčanom ritmu. U stomaku, magnezijum pomaže pri neutralizaciji stomačnih kiselina i pospešuje zdravo varenje i rad creva, te se često koristi pri konstipaciji.Iako se suplementi magnezijuma smatraju zdravim i bezbednim, eksperi predlažu da se ne konzumira suplementacija ukoliko nemate nedostatak, pogotovo ukoliko imate neki zdravstveni problem. Suplementi mogu da interaguju na nepoželjne načine i sa određenim lekovima. Većina ljudi koja konzumira suplemente magnezijuma nema neželjene posledice ali moguće je da se jave mučnina, dijareja ili povraćanje. Osobe koje imaju probleme sa bubrezima su pod većim rizikom od loših reakcija na suplementaciju.Takođe, trenutno nema dokaza koji bi sugerisali da suplementacija magnezijumom ima značajne zdravstvene benefite kod ljudi koji imaju adekvatne nivoe magnezijuma u telu. Ako nemate simptome nedostatka magnezijuma i ako vam testiranja ne pokažu manjak, najverovatnije nije potrebno da uzimate suplementaciju.Ukoliko sumnjate da imate nedostatak magnezijuma, posavetujte se sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Ukoliko vam predlože suplementaciju potrebno je pridržavati se doze i načina upotrebe koji mogu da variraju u zavisnosti od specifičnih slučajeva.Office of Dietary Supplements - magnesium. (n.d.). https://ods.od.nih.gov/factsheets/Magnesium-HealthProfessional/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/illustrations/lentils-legumes-storage-containers-8974508/*

Cink je esencijalni nutrijent koji pospešuje funkcionisanje imunog sistema i zdravog metabolizma. Ima značajnu ulogu u čulima mirisa, ukusa i zdravlju očiju, kao i za rast i zaceljenje rana, funckionisanje štitne žlezde, sintezu proteina i dnk, zgrušavanje krvi i još mnogo toga.Zbog svega ovoga, često je da se ljudi okreću suplementaciji cinkom kada su bolesni, s obzirom na to u koliko je ključnih stvari za zdravlje cink uključen, potreba za unošenjem adekvatne količine na dnevnom nivou deluje logično. Neka istraživanja su pokazala da cink može igrati ulogu u ublažavanju intenziteta simptoma prehlade i skraćivanju njenog trajanja.Cink se prirodno konzumira kroz hranu, crveno meso, riba, morski plodovi i školjke sadrže najveće količine cinka. Jaja, mlečni proizvodi, mahunarke, koštunjavo voće i žitarice takođe sadrže cink.Manjak cinka u telu je redak, ali ovaj nutrijent jeste ključan za ljudsko zdravlje i telo ga ne sintetiše samo, što znači da će ljudi sa restriktivnim dijetama, problemima sa apsorbcijom nutrijenata ili drugim zdravstvenim problemima biti podložniji nedostatku cinka.Neki od glavnih simptoma nedostatka cinka u telu su:Slab imuni sistemIscrpljenostGubitak koseOpadanje apetitaPoremećaj čula ukusaSuva kožaDijarejaSporo zaceljenje ranaPošto cink igra ulogu u mnogim aspektima zdravlja njegov nedostatak može imati široke implikacije. Nedostatak cinka u telu može uticati na zdravlje kože, kostiju, digestivnog, reproduktivnog, nervnog i imunog sistema.Ako konzumirate dovoljno cinka kroz ishranu suplementi vam verovatno nisu potrebni. Ako sumnjate da imate nedostatak cinka u telu savetujemo da posetite lekara, laboratorijska analiza krvi može pomoći pri određivanju da li i u kojoj meri bi suplementacija mogla da bude korisna.Oralna upotreba suplementacije se pokazala kao bezbedna vremenom, dok je intranazalna upotreba pokazala mogućnost neželjene reakcije oštećenja čula mirisa. Upotreba suplementacije cinkom može imati neželjene interakcije sa drugim lekovima kao što su antibiotici i penicilin, uglavnom ublažavajući njihova dejstva. Povodom upotrebe cinka u ovom slučaju savetujemo da se posavetujete sa svojim lekarom.Preporučene doze suplementacije su 8mg dnevno za odrasle žene i 11mg dnevno za odasle muškarce. Gornja granica dozvoljenog unosa na dnevnom nivou je 40mg, prekoračenje ove granice može dovesti do razvoja zdravstvenih problema.U nekim slučajevima oralna suplementacija može imati posledice kao što su mučnina, povraćanje, dijareja ili glavobolje. Dugoročno konzumiranje oralne suplementacije može dovesti i do manjka bakra u telu. Ljudi koji inače imaju niske nivoe bakra treba da obrate dodatnu pažnju.Većina ljudi dobija adekvatnu količinu cinka kroz ishranu i nije im potrebna suplementacija, ukoliko sumnjate na nedostatak cinka u telu savetuje se da potražite pomoć lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. Suplementacija cinkom je generalno bezbedna ako su u pitanju manje doze i kratkoročnije konzumiranje, u suprotnom je potrebno konsultovati se sa lekarom zarad mogućih komplikacija.Office of Dietary Supplements - Zinc. (n.d.). https://ods.od.nih.gov/factsheets/Zinc-HealthProfessional/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/gel-capsules-capsules-medicine-5834023/*

HydraFacial tretmani lica spadaju u grupu tretmana koji su neinvazivni i nehiruški a pokazuju rezultate odmah nakon završetka tretmana. Posle ovakvog tretmana ne postoji vreme oporavka.Ovi tretmani su noviji u estetskoj tehnologiji i odlikuje ga mogućnost dubinske hidratacije kože. Pozitivne strane ovih tretmana:Uklanjaju mrtve ćelije sa kože lica Dubinski odstranjuju nečistoće sa lica Hidriraju kožuKoža se obnavlja, umiruje i hidrira i samim tim su rezultati odmah vidljivi.Ovi tretmani sveobuhvatno čine savršenu formulu za blistav izgled i nemaju neželjene efekte.Tretmani se sastoje iz 4 koraka eksfolijacija, piling, vakumska komedoekspresija, hidratacija.EksfolijacijaEksfolijacija je mehanički tretman lica koji služi za otklanjanje mrtvih ćelija i stvaranja novih. Može se izvoditi na razne načine ali kada je reč o koraku u hydrafacial-u onda se izvodi aparatom.Aparat funkcioniše na principu kruženja vode velikom brzinom i time se dobija efekat dubinskog čišćenja kože lica. Ovako izvedena eksfolijacija ne iritira kožu i crvenilo se brzo povlači.PilingPiling po definiciji obuhvata širok spektar procedura ili proizvoda koji uklanjaju mrtve ćelije sa kože.Postoje razne vrste pilinga kao što su:Fizički koji se radi sa granulama ili četkicama, Hemijski piling koji se izvodi sa kiselinama ili enzimima, Laserski piling koji se izvodi laserom ili mikrodermoabrazija.U ovom slučaju piling se izvodi sa mešavinom glikolne i mlečne kiseline. U tu mešavinu se dodaju alge i kvasci koji će očuvati hidriranost kože.Hemijski piling služi da se pore dodatno otvore.Vakumska komedoekspresijaVakumska komedoekspresija je kozmetički postupak koji se koristi za uklanjanje komedona sa kože.Komedoni su začepljene pore na koži koje se najčešće javljaju kao rezultat nakupljanja viška sebuma (ulja), mrtvih ćelija kože i nečistoća. Postoje dve glavne vrste komedona:Otvoreni komedoni (miteseri): Ovi komedoni imaju otvorenu površinu, pa je sadržaj izložen vazduhu. Zbog oksidacije, gornji deo postaje crn, što im daje tamnu boju.Zatvoreni komedoni: Ovi komedoni su zatvoreni ispod površine kože i obično izgledaju kao sitne, bele izbočine. Budući da su prekriveni kožom, ne oksidiraju i ne postaju tamni.Uzroci komedona uključuju:Prekomerna proizvodnja sebumaMrtve ćelije kože koje se ne uklanjaju pravilnoHormonalne promeneUpotreba masnih ili komedogenih proizvoda za negu kožeBakterije koje uzrokuju upaluOvim postupkom se otklanja sve što ne treba da se nalazi u porama kao što su ostaci šminke, nečistoće, mitiseri…HidratacijaHidratacija kože je proces održavanja određenog nivoa vlage u koži što je zaprvo ključ za izgled zdrave i glatke kože.U ovom tretmanu se koriste serumi poput hijaluronske kiseline jer ona ima moć zadržavanja vlažnosti kože.Nakon svih ovih postupaka nanose se maske ili kreme za dodatnu zaštitu kože, takođe se može primeniti SPF.Tretman traje od 30 do 60 minuta i ne zahteva vreme oporavka.Prednosti i mane Hydrofacial kao i svaki drugi tretman ima predosti i mane i sve zavisi od osobe do osobe kako će koža reagovati.Prednosti:Dubinsko čišćenje lica Hidratacija Minimalno vreme oporavka Prilagodljivost tretmana problematičnoj koži Poboljšanje tena Mane:Veći trošak jer je ova vrsta tretmana skuplja od kućne negeNije dugotrajno rešenje i podrazumeva ponavljanje postupka kako bi se održao efekatPotencijalna iritacija kod osoba sa previše senzitivnom kožom ili sa problematičnom kožomTretman zahteva da ga izvodi stručnjak, preporučujemo Vam da ga ne izvodite sami kod kuće Problemi sa kožom kao što su akne ne mogu se rešiti samo sa hydrofacialom.Naš predlog je da se konsultujete sa dermatologom. Ukoliko nemate svog izabranog dermatologa posetite stranicu na našem sajtu/aplikaciji Lekari. U opciji Svi filteri označite Dermatologija i pojaviće Vam se ustanove koje su Vama najbliže i nude tu vrstu pregleda.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-lying-on-blue-towel-with-white-cream-on-face-g-m8EDc4X6Q*Reference:La Piel. (23.03.2023.). Eksfolijacija: Svojoj koži osigurajte zdrav i blistav izgled. Dostupno na: https://lapiel.rs/blogs/blog-o-prirodnoj-kozmetici/eksfolijacija-svojoj-kozi-osigurajte-zdrav-i-blistav-izgledRea Medika. (n.d.). HydraFacial tretmani regeneracije. Dostupno na: https://reamedika.rs/usluge/hydrafacial-tretmani-regeneracije/#:~=HydraFacial%20tretmani%20uklanjaju%20mrtve%20%C4%87elije,iritiraju%20i%20odmah%20daju%20rezultate.Minut za mene. (n.d.). HydraFacial tretman lica. Dostupno na: https://minutzamene.com/hydrafacial-tretman-lica/OpenAI. (2023). ChatGPT. Dostupno na: https://chat.openai.com 

Face taping je tehnika koja se koristi za zatezanje i oblikovanje lica. Tehnika se bazira na principu lepljena specijalnih traka, u cilju smanjivanja bora, zatezanja kože, poboljšavanje oblika lica i prirodno podmlađivanje bez agresivnih metoda.Šta je Kinezio traka?Kinezio traka je specijalna traka sa puno elastina, kada se zalepi na kožu tehnički je ni ne osećate.S obzirom da je elastična traka pospešuje tonus mišića, cirkulaciju, i samim tim koža izgleda bolje i zdravije.Traka ne sadrži lekovite, hranljive, hemijske supstance.Sadrži samo elastični pamuk i hipoalergeni akrilni lepak. Idealan sastav trake izgleda ovako: sastav – 100% pamuk;elastičnost – 130–140%;svrha – za osetljivu kožu;zemlja porekla – Japan, Južna Koreja, Evropa;veličina – širina 5 cm, dužina 5 m;boja trake – opciono.Kontraindikacije su:Grip, povišena telesna temperaturaPoremećaji kože (rane, opekotine)Kožne bolesti (gljivične i virusne)Alergija na akrilBilo koja individualna zdravstvena stanja – samo nakon konsultacije sa izabranim lekarom.Prva i najbitnija stvar pre nego što započnete tretmen jeste da pročitate sastav trake ukoliko znate da ste na nešto iz sastava alergični nemojte pristajati na tretman.Ukoliko ne znate da ste alergični odradite alergijski test.Alergijski test funkcioniše na sledeći načinPrvo pripremite kožu lica to podrazumeva sledeće stvari:Operite lice Očistite lice od kozmetike  Nanesite sve proizvode za negu lica Nakon nanošenja proizvoda sačekajte 30 minuta i zatim zalepite test trakuNajbolje vreme za izvođenje alergijskog testa je uveče jer traka treba da stoji na licu minimum 6-8 sati.Odsecite komad trake, zalepite ga na lice u predelu jagodica.Zašto baš predeo jagodice? Zato što je u predelu jagodica koža najosetljivija i to znači da ako postoji alergijska reakcija tu će se najbrže pojaviti. Ujutru se uklanja traka sledećim koracima:Pažljivo odvojite traku prateći rast dlake da bi se smanjila mogućnost crvenila Ukoliko je traka jako zalepljena nanesite biljno ulje, micelarnu vodu ili bili koji proizvod za skidanje šminke na nju kako bi proces skidanja prošao bez oštećenja kože.I naravno bez naglih pokreta.Gore navedeni koraci su samo jedna smernica za skidanje traka postoji još načina, istražite po internetu i nađite onaj koji odgovara baš vama.Ukoliko nema alergijske reakcije možete slobodno da uvedete face taping u svoju rutinu i pronađite šemu lepljenja koja vam odgovara.Preporučujemo vam da nađete nekog ko se time bavi profesionalno ali prvenstveno da se posavetujete sa dermatologom.Sam face taping ne može da drastično promeni izgled kože,pored face tapinga bilo bi dobro da uvedete zdrave navike u svoj život kao što su: Dovoljno sna Unošenje zdravih namirnica Popite 2l vode dnevno Počnite da spavate na leđima osim ako niste trudnica ili imate nekih zdravstvenih problema.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/stainless-steel-spoon-on-white-surface-JiqTLjzEH18*Reference:Lepota i Zdravlje. "Face taping: kako se koriste trake za zatezanje lica." Lepota i Zdravlje.ChatGPT. "AI pomoćnik za informacije i podršku." ChatGPT.

Najbitnija stvar pre uvođenja bilo kakve fizičke aktivnosti dok ste u drugom stanju jeste da se konsultujete sa Vašim izabranim ginekologom. Kada ginekolog odobri fizičku aktivnost poput plivanja ovo su neke stvari na koje treba da obratite pažnju.Plivanje kao fizička aktivnost u trudnoći Plivanje je poznato po tome da opušta um i telo, preporučuje se svim uzrastima, a trudnice ga obožavaju.U nastavku teksta se nalazi nekoliko stvari na koje treba da obratite pažnju.More i/ili bazen Kupanje u moru je dozvoljeno leti, samo ako voda nije hladna.Ulazite u vodu postepeno bez obzira kakav je subjektivan osećaj temperature vode u kojoj se nalazite.Postupak postepenog ulaska u vodu znači da prvo pokvasite ruke, lice i noge i zatim ulazite polako u vodu.Postepeno ulaženje u vodu je važno jer se tako može izbeći grčenje materice.Nemojte ostajati dugo u vodi. Plivajte blizu obale ukoliko se dogodi grč mišića da možete da izađete brzo na kopno. Vodene sportove u plitkoj vodi izbegavajte kako bih ste smanjili rizik od potencijalnih povreda.Ukoliko je morsko dno kamenito samim tim znači da prilaz vodi nije toliko pristupačan pa iz tog razloga nosite obuću za vodu da biste eliminisali proklizavanje.Kupanje u bazenu podrazumeva dodatnu opreznost. Izbegavajte gradske bazene jer su oni često leglo virusnih i bakterijskih infekcija.Ukoliko slučajno progutate vodu možete dobiti respiratornu ili crevnu infekciju.Vaginalnu infekciju možete dobiti tako što sedite na ivici bazena. Voda u bazenu je obično toplija samim tim će vam i više prijati.Odaberite bazene koji nisu toliko prometni, koji vode računa o čistoći samog bazena ali i okoline.Nakon plivanja u bazenu istuširajte se mlakom vodom, promenite kupaći kostim to će Vam pomoći da izbegnete bazenske infekcije.Stilovi plivanjaU prvim mesecima trudnoće možete da plivate stilom koji Vama odgovara, preporuke za plivanje u poodmakloj trudnoći su da plivate prsno. U drugom i trećem trimestru izbegavajte plivanje na leđima, takav stil može prouzrokovati pritisak materice na velike vene što za rezultat može imati poremećaj dotoka kiseonika u matericu.Nedoumice oko kupanja u jezerima i rekama Ako se odlučite da se kupate u jezeru ili reci sve što je gore navedeno za bazen i more se odnosi i na ove vode. Budite još opreznije jer su jezera i reke znatno hladnija. Reke su brze i nemaju baš pristupačne obale,budite oprezne. Jezera mogu biti jako zagađena pa pre nego što se odlučite da udjete u isto proverite zdravstvenu bezbednost jezera.Nakon kupanja je obavezno tuširanje i promena kupaćeg kostima. Topla i vlažna sredina podstiče mikroorganizme da se umnožavaju što može biti rizično za Vas i Vašu trudnoću. Budite aktivne, plivajte, zabavljajte se i naravno slušajte savete Vašeg ginekologa. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/s/photos/pregnant-sea?license=free*Reference:Bambo Pelene. "Trudnice i bazen." Dostupno na: https://bambopelene.rs/blog/trudnice-i-bazen/.

Joga je drevna praksa koja potiče iz Indije i obuhvata fizičke, mentalne i duhovne aspekte. Uključuje razne tehnike, kao što su asane (položaji tela), pranajama (kontrola daha), meditacija i etički principi. Cilj joge je postizanje ravnoteže, smanjenje stresa, poboljšanje fleksibilnosti i jačanje tela, kao i postizanje unutrašnjeg mira i duhovnog razvoja. Joga se može prilagoditi različitim potrebama i nivoima fizičke spremnosti.Praktikovanje joge u toku trudnoće se pokazalo kao odlična stvar za održavanje dobre fizičke forme, zdravlja, i uživanja u drugom stanju.Početak vežbanja joge bi trebalo da počne u dvanaestoj nedelji trudnoće kada je plod formiran i  pričvršćen za zid materice. Postoji izuzetak ukoliko je trudnica i pre trudnoće vežbala i bavila se jogom može je praktikovati od kad sazna za trudnoću.Za sve trudnice koje žele da praktikuju jogu i pre dvanaeste nedelje potrebno je da se konsultuju sa svojim ginekologom kako bi on potvrdio da ne postoje rizici ili organičenja.Uticaji joge na plodVežbanje u trudnoći za posledicu ima, bolju razmenu materija u svakoj ćeliji, veću prokrvljenost svakog organa i veću količinu dotoka kiseonika.Takođe reguliše nivoe hormona poput seratonina i oksitocina koji su zaduženi za osećaj blaženstva i sreće.Naučno je dokazano da misli i emocije koje trudnica oseća i proživljava u toku 9 meseci utičnu na plod.Brojna istraživanja dokazuju da je prenatalni period zapravo značajan za kasnije psihičko i fizičko zdravlje deteta.Joga je bezbedna za sve vrste trudnoća?Joga nije bezbedna za sve vrste trudnoća, najrizičnije su sledeće grupe:Komplikacije u trudnoćiVisoki rizik trudnoćeOdređene medicinske bolestiSaznanje o višestrukoj trudnoćiJoga za trudnice kao specijalan program vežbanja se sve češće uključuje u život budućih mama iz nekoliko razloga. Kako zbog same pripreme za porođaj tako i zbog jačanja tela, za porođaj koji ume biti izuzetno naporan.Na časovima joge se uče sledeće stvari:Pravlino disanjeOčuvanje mentalnog zdravlja Balansiranje hormona Smanjivanje nivoa stresaCilj joge u toku trudnoće jeste da se žene motivišu da iskoriste svoj unutrašnji potencijal, pruže ljubav svom telu, smanje strahove, pripreme se za porođaj i što lakše prođu kroz isti.Za informacije o tome koliko puta treba da trenirate nedeljno, šta vam je sve potrebno za trening i ostala pitanja vezana za jogu najbolje je da se obratite joga instruktorima.Obavezno posetite svog ginekologa i sa njim se konsultujete.U Ginekološkoj ordinaciji "Femmedik plus" u Beogradu radi Dr Nevena Mićanović ginekolog specijalizovana za jogu i pilates u trudnoći  i više o njenom radnom iskustvu možete pogledati klikom na link koji se nalazi na njenom imenu.Uživajte u trudnoći, budite aktivne, volite sebe i svoje telo!Reference:Tiki Yoga. Joga u trudnoći. Preuzeto sa: https://tikiyoga.com/blog/joga-u-trudnoci/OpenAI. (2024). ChatGPT. Preuzeto sa: openai.com.Femmedik.  Dr Nevena Mićanović. Preuzeto sa femmedik.rs.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/person-holding-babys-feet-QOSb_iH9Uas*

Samoubistvo predstavlja veliki javnozdravstveni izazov, uzeći u obzir dalekosežne posledice koje ostavlja na društvenom, emocionalnom i ekonomskom planu, kako na nivou pojedinaca, tako i na nivou zajednica i društava globalno. Svake godine desi se 700.000 samoubistava širom sveta (WHO, 2024). U Srbiji je 2023. godine 668 osoba sebi oduzelo život, što je najmanji broj samoubistava u poslednjih 11 godina i 102 slučaja manje u odnosu na 2022. godinu (Republički zavod za statistiku, 2024). Kao i na drugim prostorima, i u Srbiji se uočavaju izvesne pravilnosti u vezi samoubistava. U periodu od 1950-ih, od kada postoje zvanični statistički podaci o samoubistvima u našoj zemlji, do današnjih dana, stope samoubistava su više izražene u muškoj i starijoj, manje obrazovanoj populaciji, kod osoba koje nisu u braku, koje pripadaju određenim nacionalnostima i među stanovnicima ruralnih područja (Stanković & Panev, 2007).Svetski dan prevencije samoubistva (World Suicide Prevention Day - WSPD) obeležava se od 2003. godine, svakog 10. septembra u preko 60 zemalja sveta, u organizaciji Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistava, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Fokus dana je na skretanju pažnje na ovaj javnozdravstveni problem, smanjenju stigme i podizanju svesti o mogućnosti prevencije samoubistava među svim značajnim javnim, nevladinim i civilnim akterima (WHO, 2024). Poslednja trogodišnja tema za period od 2021. do 2023. godine glasila je „Stvaranje nade kroz akciju“, a fokusirala se na razumevanje, pružanje podrške i deljenje iskustava sa ciljem osnaživanja ljudi za preuzimanje akcije (IASP, 2024a). Tema određena za period od 2024. do 2026. godine je „Promena narativa o samoubistvu“, sa pratećim pozivom na akciju „Započni razgovor“. Cilj aktuelne teme je transformacija narativa o ovom kompleksnom javnom problemu: od kulture ćutanja i manjka razumevanja ka otvorenoj, empatičnoj i kulturi podrške. Ova kampanja usmerava se na pojedince, zajednice, organizacije i vlade, kako je potrebno da se svi uključimo u otvorene i iskrene diskusije o suicidu i suicidnom ponašanju, da bismo podigli svest i obezbedili kulturu razumevanja i podrške (IASP, 2024b).Prevencija samoubistava je moguća, što potvrđuju iskustva zemalja koje sprovode preventivne aktivnosti. Iako Srbija nije usvojila posebna strateška dokumenta za prevenciju samoubistava, na smanjenje suicidnog ponašanja može se delovati i efikasnim sprovođenjem postojećih strategija Vlade (Stanković & Panev, 2007). Pored sistematskih društvenih promena, neophodne su i promene na nivou zajednica, organizacija, ali i pojedinaca. Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (2024c) izdvaja nekoliko načina na koji i sami, kao pojedinci, možemo da učestvujemo u promeni narativa o suicidu u svakodnevnom životu:• Razgovor sa bližnjima - izdvajanje vremena da se posvetimo nekome u svojoj zajednici, porodici, na poslu ili čak strancu, može biti krucionalno za promenu u životu te osobe. Pružanje podrške, pokazivanje empatije i potvrđivanje osećanja može pomoći u teškom periodu, ali i otvoreni razgovor o suicidnim mislima;• Informisanost – informisanost o kompleksnosti problema kroz edukaciju ili pohađanje treninga za podršku suicidnim osobama može biti od velike pomoći;• Deljenje sopstvene priče – osobe koje su preživele pokušaj samoubistva ili doživele gubitak bližnje osobe zbog suicida često mogu pomoći u razumevanju načina na koji reči i akcije drugih mogu biti od velikog značaja. Deljenje svog iskustva u sigurnom prostoru i uz podršku drugih može biti osnažujuće kako za osobu koja je preživela iskustvo, tako i za okruženje. Deljenje sopstvene priče može podstaći druge da potraže pomoć i da znaju da nisu sami.• Zagovaranje podizanja svesti o mentalnom zdravlju – promocija važnosti mentalnog zdravlja u sopstvenoj zajednici, na društvenim mrežama ili u svakodnevnim razgovorima može pomoći u širenju poruke o preventabilnosti suicida.Takođe, Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava poziva vas da se pridružite međunarodnom pokretu podrške prevenciji suicida, tako što ćete večeras u 20.00 časova, u znak podrške prevenciji suicida, izgubljenim bližnjima i osobama koje su preživele suicid, zapaliti sveću pokraj svog prozora. Prevencija samoubistva je moguća! Niste sami. Ukoliko imate suicidne misli ili mislite da vama bliski ljudi imaju suicidne misli, potražite pomoć bližnjih i stručnjaka. Srbija je uvela Nacionalnu SOS liniju za prevenciju samoubistava među poslednjim zemljama u Evropi, a na osnovu iskustava drugih zemalja očekuje se smanjenje broja samoubistava za oko 30 %. Dostupna je svakodnevno, 24 časa dnevno, a pozivi su besplatni. Broj telefona je: 011/77-77-000. Pored toga, već godinama je dostupna podrška na SOS liniji centra „Srce“. Kontakt telefon centra „Srce“ je 0800 300 303, a možete ga kontaktirati svakodnevno od 17.00 do 23.00 časa (Stevanović, 2019). • Stevanović, K. (2019). Koje SOS linije stvarno rade u Srbiji. BBC News. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48293620. • International Association for Suicide Prevention [IASP]. 2024a. World Suicide Prevention Day 2024. https://www.iasp.info/2024/02/20/world-suicide-prevention-day-2024/. Accessed: 19. 8. 2024.• International Association for Suicide Prevention [IASP]. 2024b. Theme – Changing the Narrative on Suicide. https://www.iasp.info/wspd/theme/. Accessed: 19. 8. 2024.• International Association for Suicide Prevention [IASP]. 2024c. For individuals. https://www.iasp.info/wspd/individuals/. Accessed: 19. 8. 2024.• Penev, G., & Stanković, B. (2007). Samoubistva u Srbiji početkom 21. veka i kretanja u proteklih pedeset godina. Stanovnistvo, 45(2), 25-62.• Republički zavod za statistiku. 2024. Vitalni događaji, 2023. https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/Html/G20241176.html. • World Health Organization [WHO]. 2024. World Suicide Prevention Day 2024. https://www.who.int/campaigns/world-suicide-prevention-day/world-suicide-prevention-day-2024. Accessed: 19. 8. 2024. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-person-drowns-underwater-rX12B5uX7QM*

Mnogi ljudi širom sveta piju kafu na svakodnevnom nivou. Poznato je da kafa nosi određene zdravstvene rizike sa sobom i verovatno bi većina ljudi rekla da je kafa sve u svemu nezdrava. Novija istraživanja sugerišu da su zdravstveni benefiti kafe možda značajniji od rizika koje ona nosi.Kofein, psihoaktivna susptanca koju kafa sadrži, najčešće konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu, spada u grupu stimulansa. Kofein je element u kafi koji dovodi do stanja budnosti i fokusiranosti, ako se konzumira u prevelikim količinama može izazivati različite zdravstvene probleme. Kod nekih ljudi su efekti kofeina jači nego kod drugih, pa i posledice, može dovesti do poremećenog sna, srčanih palpitacija, anksioznost, čak i zavisnosti (link za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci).Ipak, kofein sam po sebi ima svoje benefite u vidu stanja budnosti i fokusiranosti, mnoga istraživanja svedoče i o poboljšanjima u raspoloženju, kognitivnim funkcijama i metabolizmu. Neki od ovih efekata su samo kratkoročni i sa izgradnjom navike pijenja kafe će se izgraditi i tolerancija na ove efekte. Još jedan od značajnih elemenata kofeina je što može da povisi krvni pritisak, zbog ovoga ljudi sa problemima sa pritiskom treba da paze pri unosu kofeina. Trudnice takođe treba da paze na unos kofeina, može da nosi različite rizike za njih.Ipak, kafa sadrži mnogo više elemenata od samo kofeina koji imaju različite zdravstvene doprinose. Ovi ostali elementi kafe imaju značajne nutritijente kao što su vitamini i minerali i imaju izuzetnu količinu antioksidansa koji su značajni u prevenciji mnogih oboljenja.Kafa može pomoći pri prevenciji bolesti kao što su:Parkinsonova bolestAlchajmerova bolestDijabetes tipa 2Bolesti jetre Srčani i moždani udariKardiovaskularne bolestiIstraživanja pokazuju da kafa može imati i preventivni uticaj na javljanje različitih specifičnih kancera: debelog creva, tela materice, jetre i kože.Redovno konzumiranje veće količine kafe može redukovati rizik od suicida i depresije.Mnogi od ovih zdravstvenih benfita kafe pod uticajem je specifičnog načina pripreme, količine koja se konzumira ili genetskih predispozicija za određene bolesti. Istraživanja sugerišu da je filtirana kafa zdravija, jer nefiltrirana kafa može povećavati nivoe holesterola.U suštini, istraživanja sugerišu da povećana količina kafe u dijeti ima više zdravstvenih benefita nego rizika. Treba se pripaziti u specifičnim situacijama, kod problema sa pritiskom i kod trudnica je izuzetno značajno voditi računa. Ako primećujete da na vas kafa loše deluje, da imate srčane palpitacije, da ste anksiozni ili da vam remeti san, možete pripaziti i regulisati unos. Postoje i alternative za kafu kao što su crni ili zeleni čajevi ili druga različita bezkofeinska pića koja mogu pružiti budnost i fokusiranost bez istih posledica.Abalo, R. (2021). Coffee and caffeine consumption for human health. Nutrients, 13(9), 2918. https://doi.org/10.3390/nu13092918Poole, R., Kennedy, O. J., Roderick, P., Fallowfield, J. A., Hayes, P. C., & Parkes, J. (2017). Coffee consumption and health: umbrella review of meta-analyses of multiple health outcomes. BMJ, j5024. https://doi.org/10.1136/bmj.j5024*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/coffee-cup-drink-beverage-7292250/*

Konzumiranje adekvatnih nutritijenata pre i posle treninga može značajno da pomogne i u samom treningu i u dostizanju željenih rezultata. Naše telo sagoreva ugljene hidrate za energiju tako da može biti dobro da imamo adekvatno gorivo pred trening. Sa druge strane, treniranjem štetimo mišiće i njima je neophodna adekvatna hrana u obliku proteina kako bi se što efikasnije oporavljali.Tajming je takođe bitan, pošto ne želimo da treniramo na pun stomak, a nakon vežbanja je neohodno nadoknaditi energiju i otpočeti proces oporavka. Istraživanja sugerišu da nekadašnja ideja o čuvenom „anaboličkom prozoru“ od 45 minuta do 1 sata nakon treninga, u kojima je neophodno konzumirati protein zarad optimalnog oporavljanja, nije  tačna i da taj vremenski period može obuhvatati čak oko 5- 6 sati nakon treniranja.Pre vežbanja:Fizičke performanse su poboljšane ukoliko se ugljeni hidrati upareni sa proteinom unose pre vežbanja u slučajevima duže trajajućih aktivnosti. Ova poboljšanja u performansama zavise od brojnih faktora od tela pojedinca do specifičnih nutritijenata koji se konzumiraju.Dobra ideja je jesti barem jedan sat pre vežbanja kako bi se hrana adekvatno svarila. Ugljeni hidrati mogu pomoći da trening traje duže ili da bude intenzivniji. U slučaju vežbanja na prazan stomak nije neobično da se osetite usporeno, slabije ili da imate vrtoglavicu.Ako planirate trening u periodu od manje od sat vremena nakon obroka dobra ideja može biti da ovaj obrok bude lakši i da se u njemu fokusirate na ugljene hidrate.Konzumiranje većih porcija hrane neposredno pred vežbanje povećava rizik od stomačnih tegoba.Specifične hrane zavise od intenziteta, trajanja, vrste vežbanja i naravno ličnih preferenci. Kombinovanje proteina sa ugljenim hidratima i vlaknima je pokazalo najbolji uticaj na performanse što se tiče ishrane pre vežbanja.Posle vežbanja:Vežbanjem telo troši rezerve glikogena i šteti mišićno tkivo, u fazi oporavka potrebno je nadoknaditi rezerve konzumiranjem ugljenih hidrata i pružiti adekvatnu količinu proteina kako bi se mišići oporavili. Adekvatna ishrana nakon vežbanja može pomoći i pri prevenciji razgradnje proteina mišića prilikom vežbanja, poboljšanju sintezi proteina u mišićima i poboljšanju oporavka.Istraživanja pokazuju da konzumirajne proteina pre vežbanja može da smanji količinu koja je neophodna za uneti posle vežbanja zarad najoptimalnijih rezultata. Priča o anaboličkom prozoru u kome je neophodno konzumirati puno proteina koji traje od 45 minuta – 1 sata nakon treniranja deluje sve manje istinitom otkrivanjem novijih istraživanja. Predlaže se svakako unošenje hrana sa velikom količinom proteina i ugljenih hidrata neposredno nakon treniranja zarad nadoknađivanja utrošene energije i otpočetka procesa oporavljanja. Ali jurenje da se što pre pojedu obroci ili popiju proteinski šejkovi ne deluje neophodno.Hidratacija:Neophodno je nadoknađivati sve utrošene tečnosti koje se neprestano troše tokom vežbanja. Potrebno je ostati hidriran pre, u toku i nakon vežbanja. Voda je najbolji izbor ali i sportski napitci mogu imati dobar efekat za vežbanja koja duže traju zbog nadoknađivanja elektrolita i ugljenih hidrata koje imaju u sebi i time daju dodatnu količinu energije.Rothschild, J. A., Kilding, A. E., & Plews, D. J. (2020). What Should I Eat before Exercise? Pre-Exercise Nutrition and the Response to Endurance Exercise: Current Prospective and Future Directions. Nutrients, 12(11), 3473. https://doi.org/10.3390/nu12113473Schoenfeld, B. J., Aragon, A., Wilborn, C., Urbina, S. L., Hayward, S. E., & Krieger, J. (2017). Pre- versus post-exercise protein intake has similar effects on muscular adaptations. PeerJ, 5, e2825. https://doi.org/10.7717/peerj.2825*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/person-holding-white-liquid-filled-cup-above-two-pairs-of-dumbbells-__QqvTI5Edc*

Fizičko vežbanje ima značajan uticaj na metabolizam, proces koji je odgovoran za pretvaranje hrane u energiju u telu i uklanjanje otpada. Dakle, fizičkim vežbanjem se može uticati ne samo na telesno i psihičko zdravlje, već i na efikasnost kojom naše telo koristi energiju. Svaka funkcija organizma zahteva sagorevanje energije. Neke funkcije su bazične i podrazumevaju kucanje srca, cirkulaciju krvi i slično. Aspekat metabolizma na koji vežbanje ima najznačajniji uticaj odnosi se na energiju potrošenu na fizičke aktivnosti. Ovo može da bude varijabilno, u zavisnosti od količine i vrste fiziče aktivnosti tog dana.Izrazi „brz“ i „spor“ metabolizam odnose se na to da li se hrana brže ili sporije pretvara u energiju. Neko ko ima brži metabolizam sagoreva više kalorija i pri odmaranju dok neko ko ima sporiji metabolizam ima telo kome generalno treba manje kalorija za funkcionisanje.Neke od stvari koje utiču na to da li je metabolizam brži ili sporiji su telesna konstitucija, težina, kondicija, godine, pol i genetika. Ono što može da ga učini bržim jeste fizičko vežbanje, ćelije mišića zahtevaju više energije i time troše više kalorija, čak i kada se ne vežba. Dakle, što je mišićnih ćelija više i što su više stimulisane da koriste više energije metabolizam tela će biti brži. Ovo može biti veoma značajno kod osoba u godinama, sa godinama se prirodno gube mišićne ćelije što usporava metabolizam.Vežbanje pozitivno utiče na generalno zdravlje tela, telesnu konstituciju, kilažu, zdrav san i nivoe stresa, što sve takođe može uticati na zdrav metabolizam.Vrste vežba koje su dobre za metabolizam uključuju aerobne vežbe, poznatije i kao kardio, hodanje, trčanje, plivanje, biciklizam, tenis, košarka, fudbal i slično.Takođe i vežbe snage, mišić troši više energije nego masno tkivo, izgradnja mišića će dakle poboljšati efikasnost trošenja energije i pri aktivnosti i pri odmoru. Ovde mogu biti uključene razne vežbe kako u teretani tako i kod kuće.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/stomach-pain-man-jeans-sweater-2821941/*

+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra SrceSuicid ili samoubistvo se odnosi na proces samopovređivanja sa ciljem okončanja sopstvenog života i jedan je od vodećih uzroka smrti kod ljudi koji boluju od psihičkih poremećaja i četvrti vodeći uzrok smrti u starosnoj dobi od 15-29 godina.Za svako izvršeno samoubistvo postoje brojni neuspešni pokušaji.Prethodni pokušaj suicida je najznačajniji faktor rizika ili indikator za mogući novi pokušaj u opštoj populaciji. Što više prethodnih pokušaja je postojalo, to je opasnost veća.U Srbiji je, kako prenosi republički zavod za statistiku, u proteklih 10 godina u proseku svakog meseca počinjeno je 83 samoubistva. Najviše suicida spada u starosnu dob iznad 65 godina, a prema polu je suicid oko tri puta češći kod muškaraca nego kod žena.Takođe, stopa samoubistava nije jednaka po regionima, Vojvodina ima u proseku dva do tri puta veću stopu samoubistava od centralne Srbije.Svaki suicid ima uticaj na živote pojedinaca, porodica i zajednica. Suicid, pokušaje suicida i pretnje suicidom treba shvatati ozbijno i pomoći osobama na čije živote utiče. Bitno je informisati se i kontaktirati adekvatne preventivne kanale.Povezanost između suicida i psihičkih poremećaja je već pomenuta, specifično značajna je depresija (link) i zloupotreba alkohola (link na zloupotreba psihoaktivnih supstanci). Prethodni pokušaji suicida su ubedljivo najznačajniji indikator sucidalnosti koji treba shvatati veoma ozbiljno. Postoje brojni mitovi o tome da osobe sa suicidalnim namerama traže pomoć i onda prestanu neposredno pred pokušaj suicida, ili pak, mitovi koji tvrde da pred sam pokušaj najviše traže pomoć, oba slučaja su moguća i treba ozbiljno shvatati svaki vid traženja pomoći. Ukoliko neko govori o suicidu ili govori na način koji nam može izazvati sumnje da osoba ima ideje o sprovođenju suicida treba razgovarati sa tom osobom na tu temu, zašto tako govori, kako se oseća, kako mi možemo da pomognemo, ko još može da pomogne, kako bi profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja mogli da pomognu i slično.Ipak, suicid se realizuje i zbog impulsivnih odluka u momentima visokog stresa, finansijskih problema, raskida romantičnih odnosa, hroničnih bolova ili bolesti.Stope sucidia su povezane i sa teškim životnim uslovima i okruženjem, izloženost nasilju, zlostavljanje, izolacija, siromaštvo i slično. Grupe koje su česte žrtve diskriminacije, kao što su migranti, LGBTQ ili transseksualne osobe takođe imaju znatno povišenu stopu i rizik od suicida i suicidalnog ponašanja.Koji su znaci da neko možda razmišlja o samoubistvu?Ljudi neće često direktno pričati o svojim problemima i tražiti pomoć, neki znaci mogućeg rizika od suicida su:Osoba priča o tome kako želi da umre ili da se ubijeOsoba priča o tome kako se oseća prazno i beznadežno, ili kako nema razloga da živiPriča kako se oseća zarobljeno bez rešenja za svoje problemePriča o osećaju neizdrživog fizičkog ili emotivnog bolaPriča o tome kako je teret drugimaOdaljavanje od porodice i prijateljaPoklanjanje važnih stvariPozdravljanje sa bliskim ljudimaPravljenje testamentaRizično ponašanje koje bi moglo dovesti do smrti, na primer ekstremno brza vožnjaČesto pominjanje i razmišljanje o smrtiEkstremne promene raspoloženjaPlaniranje samoubistva, istraživanje ili nabavljanje oružjaPriča o osećanjima sramoteČešća upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanciAnksiozno ili agitirano ponašanjePromena u ishrani ili spavanjuDemonstracije besa i pričanje o osvetiPreventivne mere:Stigmatizacija suicida kao i psihičkih poremećaja i tegoba generalno, dovodi do toga da je ovo često veoma tabu tema. To znači da će ljudi sa različitim problemima koji mogu da ozbiljno ugroze njihove, kao i živote i njihovih bližnjih, ređe tražiti adekvatnu stručnu pomoć. U mnogim društvima širom sveta značaj ulaganja u prevenciju suicida nije adekvatno prihvaćen zbog nespremnosti na otvorenu diskusiju o ovako teškoj temi.Različiti oblici pomoći i terapije su dostupni, dobra preporuka je osvrnuti se psihoterapijskim pristupima koji su efikasni i zasnovani na naučnim dokazima. Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je jedan takav pristup, pomaže pri učenju novih načina razumevanja, suočavanja i prevazilaženja različitih problema. Fokusira se na razumevanje povezanosti između emotivnih, ponašajnih i kognitivnih obrazaca i njihovih uticaja na život.Planiranje bezbednosti, podrazumeva stvaranje specifičnog bezbednosnog plana sa uputstvima koja objašnjavaju šta treba raditi i kome se obratiti za pomoć kada se suicidalne ideje pojave. Povezanost i komunikacija sa pojedincima koji su pod rizikom od suicida kao i uklanjanje mogućih oružja ili metoda pokazalo se kao značajno u redukovanju rizika.Kolaborativna briga, podrazumeva timski pristup psihičkom zdravlju individue u kome individua radi zajedno sa više stručnjaka kako bi se razvila strategija tretmana koja je adekvatna. Ovakav pristup se pokazao delotvornim u lečenju depresije i smanjenju suicidalnih ideja. Ukoliko imate suicidalne misli i ideje, potražite pomoći od vaših najbližih ili stručnjaka za mentalno zdravlje. Iskren razgovor bez osuđivanja sa nekim ko je voljan da vas sasluša i razume može mnogo da znači u ovakvim situacijama.Neki od telefonskih brojeva koje možete pozvati zarad pomoći vama ili nekome koga znate u ovakvim situacijama su:+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra SrcePisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporčuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Centar srce. (n.d.). https://www.centarsrce.org/index.php#Frequently asked questions about suicide. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/suicide-faqPretraga diseminacione baze. (n.d.). https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030304?languageCode=sr-Latn#Suicide prevention. (2024, July 30). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/suicide-preventionWorld Health Organization: WHO. (2023, August 28). Suicide. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/suicide*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-black-long-sleeve-shirt-holding-babys-feet-aPa843frIzI*

Poremećaji ličnosti su grupa poremećaja koja se odnosi na perzistentan obrazac doživljaja i ponašanja koja u značajnoj meri odstupaju od očekivanja kulture pojedinca u pitanju; ovu definiciju predlaže DSM 5 priručnik (dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje).Drugi značajan priručnik za dijagnostikovanje mentalnih poremećaja, MKB 10 (međunarodna klasifikacija bolesti), objašnjava da ova grupa poremećaja podrazumeva raznovrsna stanja i obrasce ponašanja koji imaju klinički značaj, koji su perzistentni i odnose se na izražavanje individuinog karakterističnog životnog stila i načina interagovanja sa drugima. Takođe se nagoveštava značaj odstupanja od načina na koji prosečna individua u određenoj kulturi percipira, oseća, razmišlja i interaguje sa drugima. Ovakvi obrasci su često stabilni i imaju tendenciju da obuhvate više oblasti ponašanja i psihološkog funkcionisanja.U poremećaje ličnosti spadaju:Granični poremećaj ličnostiNarcisoidni poremećaj ličnostiAntisocijalni poremećaj ličnostiParanoidni poremećaj ličnostiHistrionični poremećaj ličnostiIzbegavajući poremećaj ličnostiShizoidni poremećaj ličnostiShizotipalni poremećaj ličnostiZavisni poremećaj ličnostiOpsesivno-kompulzivni poremećaj ličnostiPsiholozi su se dugo bavili pojmom ličnosti, definisanje ličnosti kao pojma možda deluje jednostavno ali nije. Različite crte ličnosti i njihove kombinacije koje su promenljive ali ipak i stabilne kroz vremenske periode i definišu pojedinca kao takvog njemu samom, a i drugima, se nalaze u centru koncepta ličnosti.Kao i kod mnogih drugih mentalnih poremećaja, tačka prelaska iz normalnosti u patologiju definisana je razumevanjem svakodnevnog (ne)funkcionisanja i poređenjem sa očekivanjima kulturološki uslovljenog društva od pojedinca u specifičnoj situaciji.Zbog ovoga kultura i sredinske okolnosti igraju značajnu ulogu u razumevanju poremećaja ličnosti, u različitim kulturama bi se isto ponašanje moglo percipirati potpuno drugačije. Na primer, jaki porodični odnosi i emotivna zavisnost od članova porodice bi se u zapadnjačkim individualističkim kulturama mogla sagledavati kao nezdrava, zavisni poremećaj ličnosti pada na pamet. Ovakva ponašanja su potpuno normalna i kulturološki poželjna u nekim više međuzavisnim kolektivističkim kulturama Azije u kojima se porodični i društveni odnosi drugačije sagledavaju i vrednuju. Isti primer se može sagledati i obrnuto, visoko individualistička ponašanja se mogu sagledavati kroz prizmu narcisoidnog ili čak antisocijalnog poremećaja ličnosti iz nekih, više kolektivističkih, kulturoloških perspektiva.Profesor dr. Dragan Švrakić zajedno sa prof. dr. Mirjana Divac Jovanović u njihovoj knjizi: „Granična ličnost i njena različita lica“, govore o brojnim aspektima poremećaja ličnosti. Perspektiva koju pružaju je iz ugla moderne psihoanalitičke teorije i teorije objektnih odnosa. Mnoge od pretpostavka ove teorije, zasnovane na decenijama prethodnog rada mnogih naučnika u polju istraživanja ličnosti su skoro potvrđene i na neurobiološkom nivou zahvaljujući modernim tehnologijama. Detaljna obrada ovih mehanizama kompleksna je i zahteva razumevanje više faktora, mi ćemo ovde pokušati da prenesemo suštinu ideje o nastajanju poremećaja ličnosti koju su autori predstavili.Poremećaji ličnosti nastaju primarno usled genetike i interakcije sa okolinom u kritičnom formativnom periodu detinjstva. U ovom periodu dete ima razvojni zadatak da integriše pozitivne doživljaje o svetu i sebi, i time formira integrisano jezgro selfa koje će služiti za dalju izgradnju različitih aspekata ličnosti.Dominacija pozitivnih introjekata omogućava prevazilaženje primitivnog mehanizma odbrane splitinga koji se koristi u ovom periodu, primarni zadatak ovog mehanizma odbrane jeste da polarizuje doživljaje na ili dobre ili loše. Ukoliko pozitivni doživljaji, introjekti, dominiraju dete će prevazići spliting i razviti razumevanje koje nije polarizovano već kompleksno (i dobro i loše) ali predominantno zasnovano na pozitivnim introjektima. Ukoliko pozitivni doživljaji nisu dovoljni i dete prevashodno introjektuje negativne doživljaje o svetu i sebi mehanizam odbrane splitinga će perzistirati zarad zaštite deteta od ideje dominantno lošeg i opasnog sveta i ono će razviti ranjivi fragmentisani self koji ne može da služi kao podloga za zdrav razvoj ostatka ličnosti.Ovo se može sagledavati i na način da se kod deteta razvijaju prvobitna, jezgrovna, uverenja o svetu i sebi, ako je izloženo primarno pozitivnim uticajima ono će imati uverenje da je ono dobro i vredno ljubavi i pažnje i da je svet pretežno pozitivno i bezbedno mesto. Ako je izloženo većinski negativnim uticajima dete neće razviti ovakva uverenja i imaće doživljaj sebe kao lošeg i bezvrednog a sveta kao opasnog i zastrašujućeg mesta.Ipak, psihički mehanizmi organizma su kompleksni i efikasni i ličnost se i u slučaju pretežno negativnih uticaja razvija. Zbog odsustva stabilne sigurnosne baze u obliku integrisanog jezgrovnog selfa formira se kompenzatorni patološki self, struktura koja služi funkciji podloge za formiranja ličnosti ali distortuje realnost zarad zaštite vulnerabilnog fragmentisanog jezgra. Ovaj kompenzatorni self je ono što autori smatraju poremećajima ličnosti kakve ih mi znamo, u zavisnosti od genetike i okolnosti, neki će razvijati na primer narciosidni kompenzatorni self, koji će naučiti da čuva svoju vulnerabilnost time što će sebe doživljavati kao grandioznu ličnost koja je bezuslovno bolja od drugih... Ova ideja važi za svaki poremećaj ličnosti, pretpostavka je da zbog ovih neuspešno obavljenih razvojnih zadataka ove osobe imaju drugačije i nezdrave načine povezivanja sa sobom i svetom koji služe da zaštite ranjivo jezgro njihove ličnosti.Poremećaji ličnosti mogu biti izazovni za tretirati, u zavisnosti od specifičnog poremećaja i situacije. Psihoterapija ima značajan uticaj na lečenje poremećaja ličnosti, pokazuju istraživanja. Medikamenti se mogu prepisivati ali prvenstveno zarad tretiranja simptoma i potencijalnih komorbidnih poremećaja. Poremećaji ličnosti su kompleksni i teški za razumeti i tretirati, neophodno je kontaktirati lekara, psihijatra ili kliničkog psihologa i u saradnji sa njima konstruisati adekvatan plan tretmana. Tretiranje poremećaja ličnosti može da traje mesecima ili godinama.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili  kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F60-F69Jovanović, M. D., & Švrakić D. (2017). Granična ličnost i njena različita lica (drugo izdanje). ClioPersonality disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/statistics/personality-disorders*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/depression-woman-burn-dark-thoughts-1241819/*

Alkohol je jedna od najprihvaćenijih psihoaktivnih supstanci, njegova proizvodnja i distribucija su legalni i kulturološki prihvaćeni širom sveta. Upotreba alkohola je toliko uobičajena da ljudi uglavnom i ne preispituju kakav uticaj redovno pijenje alkohola može imati na njihovo zdravlje. Alkohol je depresor koji može izazvati zavisnost u prekomernoj upotrebi i utiče na ponašanje, odnose, donošenje odluka i mnoge aspekte zdravlja organizma.Za više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i zavisnosti pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/257-zloupotreba-psihoaktivnih-supstanciKoja količina alkohola je bezbedna?Ni jedna količina alkohola nije bezbedna ili na bilo koji način zdrava. Ne treba misliti da loše dejstvo alkohola počinje samo ako se pije isključivo svaki dan, povremeno konzumiranje većih količina alkohola može da bude štetno u istoj meri. Neki od ozbiljnih rizika koji se mogu razvijati zbog upotrebe alkohola (razvijanje različitih kancera) postaju značajni i pri konzumiranju nešto manje od jednog pića dnevno. Neki ljudi nikada ne bi trebali da piju alkohol, kao što su maloletna lica, ljudi sa određenim zdravstvenim problemima i trudnice.Konzumiranje alkohola u toku trudnoće može dovesti do fetalnog alkoholnog sindorma kod deteta, ovo može izazvati širok spektar neurorazvojnih tegoba.Koji su kratkoročni efekti alkohola?Već nekoliko alkoholnih pića može da utiče na vašu ravnotežu, koordinaciju, kontrolu impulsa i donošenje odluka. Ovo značajno povećava rizik od povreda. Veće količine alkohola mogu da dovode do gašenja delova mozga koji su ključni u obavljanju bazičnih funkcija kao što je budnost ili da dovedu do trovanja i ozbiljno ugroze život.Kratkoročno alkohol može da dovede do:OšamućenostiLošeg donošenja odlukaGubitka koordinacijePovraćanjaGubitka pamćenjaSlučajnih povredaNamernih povredaTrovanjaUmoraGlavoboljaMamurlukaKoji su dugoročni efekti alkohola?Dugoročno redovno konzumiranje alkohola može da dovede do ozbiljnih fizičkih i psihičkih posledica po zdravlje. Alkohol može da izaziva zavisnost, alkoholizam utiče negativno ne samo na pojedinca već i na sve one koji su njemu bliski. Zavisnost od alkohola je često uparena sa još nekim psihičkim poremećajima kao što su depresija i anksioznost, u ovim situacijama alkohol samo pogoršava psihičko stanje i značajno povećava rizik od sucida.Alkohol ima raznovrsne dugoročne efekte na mnoge delove organizma:Mozak: utiče na koncentraciju, donošenje odluka, raspoloženje i pamćenje. Povećava rizik od moždanog udara i razvijanja demencije.Srce: može izazvati kardiomiopatiju (razvlačenje mišića srca, često vodi do transplantacije), aritmiju (nepravilni otkucaji srca), srčani udar, povišen krvni pritisak.Jetra: šteti jetri, dovodi do raznih zapaljenja (steatoza ili masna jetra, alkoholni hepatitis, fibroza, ciroza).Pankreas: alkohol izaziva lučenje toksičnih supstanci od strane pankreasa koje mogu voditi u pankreatitis koji je upala pankreasa koja izaziva otok i bol i može biti fatalna, sprečava adekvatno lučenje enzima i hormona neophodnih za dobro varenje.Kancer: duogorčna upotreba alkohola može izazvati rak glave i vrata, usne duplje, jednjaka, jetre, dojke (veoma značajno povećanje u riziku) i debelog creva.Imuni sistem: redovna upotreba alkohola može dovesti do narušavanja imunog sistema i time značajnog povećanja rizika od drugih bolesti. Ovo dovodi do česte pojave bolesti kao što su upale pluća i tuberkoloza kod ljudi koji previše konzumiraju alkohol. Konzumiranje alkohola i samo jednom prilikom može značajno uticati na imuni sistem u naredna 24 časa.Alcohol’s effects on the body | National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (NIAAA). (n.d.). https://www.niaaa.nih.gov/alcohols-effects-health/alcohols-effects-bodyAlcohol’s health effects: What you need to know | NIH MedlinePlus Magazine. (n.d.). NIH MedlinePlus Magazine. https://magazine.medlineplus.gov/article/alcohols-health-effects-what-you-need-to-know*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/wine-bar-alcohol-liquor-drinks-8346641/*

Jaja su jedna od najšire konzumiranih svetskih namirnica i najzdravijih hrana, pružaju bogati izvor holina, folne kiseline, vitamina D i B, joda i proteina. Pitanja o rizicima i benefitima jaja idalje opstaju, najviše fokusirana na povišenje nivoa holesterola i izazivanje kardiovaskularnih problema.Jaja se jedu u obrocima i koriste se kao sastojak u mnogim jelima. Takođe su jedan od najjeftinijih izvora proteina i mogu da stoje u frižideru i do pet nedelja bez da se pokvare. Kroz istroiju različiti dijetarni trendovi doveli su do različitih polarizovanih mišljenja i kontraverzi o jajima. Neke države predlažu konzumiranje do dva ili tri jaja nedeljno, dok druge svojim stanovnicima predlažu i do sedam. Ove varijacije u preporukama kao i ranije kontraverze nastavljaju da zbunjuju ljude povodom toga koliko su jaja nutritivna i zdrava i koliki rizik nose po kardiovaskularni sistem.Istraživanja pokazuju da holesterol u jajima ne utiče negativno na telo u poređenju sa holesterolom koji ima druge izvore. Jaja se često jedu uz drugu hranu koja ima visoke nivoe holesterola, kao što su slanina, sir i puter. Ove hrane povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i treba više paziti na njihov unos.Jaja su puna nutritijenata, u proseku imajući 66 kalorija, 0 g ugljenih hidrata, 4,6 g totalnih masti i 6,4 grama proteina, kao i široki spektar mikronutrijenata. Imaju relativno visok nivo holesterola, u proseku 177mg, ali novija istraživanja sugerišu znatno manji uticaj holesterola u ishrani na kardiovaskularne bolesti u poređenju sa zasićenim mastima. S obzirom na ovo, u američkim savetima za pravilnu ishranu preporučen ograničenja povodom unosa holesterola zamenjena su ograničenjima o unosu zasićenih masti. Ljudska jetra prirodno proizvodi holesterol, i ako telo konzumira više holesterola ona može da reguliše opšti nivo holesterola u telu tako što samnjuje proizvodnju. Osobe sa genetskim poremećajima kao što je hiperholesterolemija koji sam izaziva viši nivo holesterola u krvi treba da vode znatnog računa o konzumiranju holesterola u ishrani generalno.Takođe, jaja proizvode HDL holesterol („dobar holesterol“) koji ima protektivnu ulogu kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti jer „čisti“ krvne sudove. Ljudi sa povišenim nivoima HDL holesterola zapravo uglavnom imaju smajnen rizik od srčanih bolesti.Često mislimo o holesterolu kao „nečemu lošem“ iako holesterol ima vitalnu funkciju u održavanju našeg organizma. Novija istraživanja naglašavaju manju povezanost povišenih nivoa holesterola sa srčanim bolestima u poređenju sa zasićenim mastima. A jaja su odličan izvor mnogih nutritijenata uključujući i HDL „dobar holesterol“ koji čak ima protektivnu funkciju u kardiovaskularnim oboljenjima.Istraživači preporučuju uključivanje jaja u ishranu na višem nivou nego što je trenutno uobičajeno zbog njihovog izuzetno pozitivnog uticaja na zdravlje.Myers, M., & Ruxton, C. H. S. (2023). Eggs: Healthy or Risky? A Review of Evidence from High Quality Studies on Hen’s Eggs. Nutrients, 15(12), 2657. https://doi.org/10.3390/nu15122657*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/egg-egg-holder-reproduction-7345934/*

Šta je depresija?Depresija, poznatija i kao major depresija (major depressive disorder, MDD), je poremećaj raspoloženja koji karakterišu perzistentna osećanja izuzetne tuge, beznađa, krivice, usmaljenosti, kao i pad samopouzdanja i vere u sebe. Karakterisitčino je i opadanje interesovanja i zadovoljstva pri aktivnostima koje su ranije pružale uživanje, kao i generalno opadanje energije, volje, kapaciteta za koncentraciju i motivaciju. Može biti prisutan i poremećaj apetita, sna, usporeni pokreti i misaoni tok, fizički bolovi, problemi sa varenjem, kao i prisustvo crnih misli.Depresija je čest i ozbiljan poremećaj, može imati više oblika i različite tokove razvoja, različite uzroke i različite oblike lečenja. Zbog ovoga je informisanje o depresiji izuzetno važno.Danas je u svakodnevnom rečniku reč „depresija“ sve prisutnija, uglavnom označavajući tužno generalno raspoloženje kao i osećanja straha, iscrpljenosti i beznađa. Bitno je razlikovati ovakvu kolokvijalnu upotrebu termina od onoga što ona zapravo označava u kliničkom smislu, poremećaj koji može imati ozbiljan, temeljan i konstantan uticaj na život pojedinca i njegovih bližnjih.Koja je razlika između depresije i normalne tuge?Promene raspoloženja, emocionalne reakcije na stres i intenzivna tuga pri različitim situacijama su normalne stvari koje se svima događaju i imaju svrhu da nam pomognu da se nosimo sa različitim teškim životnim promenama i gubitcima. Ono što razlikuje ovakvu normalnu tugu od kliničke depresije jesu prvenstveno trajanje i intenzitet, depresija može dovesti do mnoštva emotivnih, kognitivnih i fizičkih simptoma koji mogu trajati godinama i uticati na mogućnosti pojedinca da funkcioniše u svakodnevnom životu. Pri dijagnostifikovanju kliničke depresije dijagnostičari obraćaju pažnju na intenzitet simptoma ali i na vremensku prisutnost, da li su simptomi prisutni većinu vremena, skoro svakog dana, u period od barem dve nedelje?Tipični simptomi depresije:Perzistentna tuga i/ili smanjeno raspoloženje (češće je ujutro raspoloženje lošije)Osećaj beznađa i/ili bespomoćnostiGubitak interesovanja i/ili zadovoljstvaIscrpljenost i/ili smanjena energijaOsećaj praznine, zaravnjenosti, ravnodušnostiStrah od smrti, gubitka, samoubistvaPoremećen san (premalo ili previše)Loša koncentracija, neodlučnost, poremećaj pamćenjaPad samopouzdanja, vere u sebePoremećaj apetita (povišen ili smanjen)Osećaj krivice i samookrivljavanjePsihomotorna agitacija ili usporenostGlavobolje, hronični bolovi, grčevi i problemi sa varenjemSuicidalne misli ili pokušajiTipično depresiju (depresivnu epizodu) karakteriše prisustvo više od ovih simptoma, gotovo svaki dan, u periodu trajanja od barem dve nedelje.Depresija zahvata i narušava sve aspekte života, dovodi do disfunkcionalnosti u socijalnim interakcijama, porodičnim odnosima, radu i samostalnosti. Pojedinac često nema volje da se brine o sebi i ispunjava svakodnevne zadatke. Obuhvata emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome. Vrste depresije:Major depresija (MDD): najčešći oblik depresivnog poremećaja, karakterišu je intenzivni simptomi koji remete svakodnevnicu pojedinca, epizode mogu da traju nedeljama ili mesecima. Česta je pojava nemogućnosti suočavanja sa novim danom, raspoloženje je ujutro gore i u toku dana se postepeno poboljšava. Moguće je da se depresivna epizoda javi samo jednom ali je češća mogućnost da će se javiti više puta u životu (rekurentni depresivni poremećaj).Distimija: hronični oblik depresije, sa manje intenzivnim simptomima koji su kontinuirani i traju najmanje dve godine. Nekada pojedinci mogu prihvatiti ove lakše simptome kao normalan deo svakodnevnog života i neretko je obraćanje za pomoć tek nakon što tok poremećaja dovede do ozbiljnih problema u nekom aspektu života.Bipolarni poremećaj: depresivne epizode sa povremenim epizodama manije ili hipomanije koje traju najmanje dve nedelje.Sezonska depresija: depresija koja se javlja u određenim vremenskim periodima, najčešće zimi.Postporođajna depresija: javlja se nakon porođaja, glavni uzroci su hormonski disbalans usled porođaja, kao i bolovi, umor, porodično/društvena očekivanja i pritisci, velike promene u životnom stilu. Razlikuje se od normalne postporođajne tuge („baby blues“) isto kao i što se depresija razlikuje normalne tuge, intenzitetom i trajanjem. Simptomi postporođajne depresije su intenzivniji i dugotrajniji (barem dve nedelje), njihovo javljanje zavisi od velikog broja faktora i može se javiti kod bilo koga, kako kod majki, tako i kod očeva.Psihotična depresija: intenzivna depresija praćena pihotičnim simptomima, sumanutim mislima i uverenjima, kao i halucinacijama. Sumanute misli i halucinacije kod ovih pojedinaca su najčešće u skladu sa duboko depresivnim raspoloženjem, na primer misli vezana za krivicu za nešto što pojedinac ni nije počinio, ili kritikujući glasovi.Ljudi sa psihotičnom depresijom imaju povećani rizik od suicida.Uzroci depresije:Nastajanje depresije se objašnjava složenom i raznovrsnom kombinacijom bioloških – naslednih i psihosocijalnih – okolinskih faktora. Genetska predispozicija, promene u funkcionisanju neurotransmitera i receptora u nervnom sistemu, reakcije na određene lekove, disbalans hormona i pad imunog sistema su sve značajni biološki faktori koji mogu povećati rizik od depresije.Uporedo, i u odnosu sa ovim, doprinos imaju i način odrastanja, odnos sa roditeljima, crte ličnosti, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, izloženost stresu i značajne promene i razočarenja u životu (smrt u porodici, gubitak posla, razvod braka...).Zlostavljanje je značajan faktor rizika u razvoju depresije, koja se može javiti i kasnije u životu, bilo ono fizičko, emotivno ili seksualno.Na povišeni rizik od depresije takođe utiču starost, samoća i odsustvo socijalne podrške, česta izloženost konfliktu i stresu, prisustvo drugih ozbiljnih bolesti i poremećaja. Svakako da ovako kompleksan poremećaj sa svojim brojnim oblicima i načinima manifestiranja ima i brojne uzroke i načine lečenja. Svaka pojedinačna situacija je specifična i potrebno je konsultovati se sa lekarom, psihijatrom ili kliničkim psihologom povodom razumevanja nastanka, posledica i načina lečenja specifičnog slučaja.Dijagnostikovanje depresije:Prvi korak u lečenju depresije je pravilno prepoznavanje i dijagnostikovanje.Dijagnostikovanje depresije zahteva prisustvo više simptoma, veći deo dana, skoro svaki dan, u periodu od barem dve nedelje. Jedan od simptoma mora biti depresivno raspoloženje ili gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini aktivnosti. Još nekoliko perzistentnih simptoma je neophodno za dijagnostikovanje depresije, intenzitet i perzistentnost ovih simptoma može da varira u različitim slučajevima.Ako mislite da imate depresiju, posavetujte se sa lekarom opšte prakse, psihijatrom ili psihologom. Rano prepoznavanje depresije može značajno pomoći progonzi i smanjiti troškove lečenja. Pri dijagnostikovanju depresije možete očekivati pitanja o simptomima i tegobama koje vas muče, pitanja o porodičnoj istoriji i istoriji bolesti. Koriste se upitnici povodom simptoma kao i klinički testovi ličnosti i sposobnosti. Može biti korisno da se simptomi i razmišljanja o njima zapišu pre pregleda.Slični simptomi kao kod depresije mogu biti izazvani i drugim medicinskim tegobama, tako da možete očekivati i fizička i laboratorijska testiranja koja za svrhu imaju proveru funkcionisanja štitne žlezde, manjka određenih nutritijenata, hormonalni disbalans i reakcije na određene lekove.Lečenje depresije:Stigma i doživljaj depresije kao „slabosti“ dovodi do toga da mnogi ljudi pokušavaju da je sakriju ili da se sami sa njom izbore, često zloupotrebljavajući psihoaktivne supstance ili alkohol. Za efikasno lečenje depresije neophodno je da kontaktirate doktora, psihijatra ili psihologa, koji vam mogu pomoći u dijagnostikovanju i razvijanju adekvatnog terapijskog plana.Depresija se najčešće leči kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije.Farmakoterapija antidepresivima se često koristi kako bi se regulisali neurotransmiteri i omogućilo olakšanje od simptoma dok je funkcija psihoterapije razumevanje životnih okolnosti i obrazaca koji su doveli do mentalnih struktura koje su prouzrokovale ovakvo stanje. U nekim slučajevima je psihoterapija dovoljna.Različiti oblici psihoterapije i psihoterapijskih tehnika mogu biti efikasni u poboljšavanju stavova prema životu, razumevanju sopstvenih negativnih i štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja, razvijanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih veština, boljem razumevanju sebe i sopstvenog životnog konteksta...Neki, teži, oblici depresije su rezistentni na gore navedenu terapiju, ovde se mogu koristiti transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) ili elektrokonvulzivna terapija (ECT) koji su refinisani poslednjih decenija i smatraju se bezbednim koliko i farmakoterapija.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Bruce, D. F., PhD. (2023, July 20). Depression. WebMD. https://www.webmd.com/depression/what-is-depressionDmitrovic, B. K., Dugalić, M. G., Balkoski, G. N., Dmitrovic, A., & Soldatovic, I. (2013). Frequency of perinatal depression in Serbia and associated risk factors. International Journal of Social Psychiatry, 60(6), 528–532. https://doi.org/10.1177/0020764013511067Depression. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/depressionDepression (major depressive disorder) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2022, October 14). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/depression/symptoms-causes/syc-20356007ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F32ICD 10 depression diagnostic criteria. (2018, January 1). https://gpnotebook.com/pages/psychiatry/icd-10-depression-diagnostic-criteriaMijatovic-Jovanovic, V., Milijasevic, D., Cankovic, S., Tomasevic, T., Susnjevic, S., & Ukropina, S. (2024). Prevalence of depressive symptoms and association with sociodemographic factors among the general population in Serbia. Vojnosanitetski Pregled, 00, 5. https://doi.org/10.2298/vsp231023005mNational Alliance on Mental Illness. (2024, March 15). Depression | NAMI. NAMI. https://www.nami.org/about-mental-illness/mental-health-conditions/depression/What is depression? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/depression/what-is-depressionWorld Health Organization: WHO & World Health Organization: WHO. (2023, March 31). Depressive disorder (depression). https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/depression*Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/anxious-young-woman-cover-wing-ears-with-hands-sitting-on-chair-6382633/**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Hronični bol se pokazao kao značajno povezan sa depresivnim poremećajem. Spada u eksterne stresogene elemente koji mogu uticati na stvaranje depresije. Istraživanja su pokazala da depresija i stanja hroničnog bola mogu delovati slično na neurobiološke mehanizme, ipak, tačna korelacija i razumevanje njihove povezanosti nije jasna. Istraživanja na ovu temu su ključna kako bi se bolje razumela povezanost ovih stanja i time doprinelo razvoju novih delotvornih tretmana.Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227-depresijaZa više informacija o hroničnom bolu pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/263-sta-je-hronicni-bolDepresija se uglavnom definiše osećanjima perzistentne tuge, manjka energije i motivacije, smanjenim interesom za aktivnosti, promenama u snu i apetitu kao i crnim mislima i tendencijama, neophodno je da simptomi budu u trajanju od barem dve nedelje.Hroničan bol se uglavnom definiše kao konzistentan ili periodičan bol koji traje duže od perioda koji je neophodan za zaceljenje tkiva, što je uglavnom oko 3 meseca. Može da perzistira iako nema evidentnog fizičkog uzroka.Klinička istraživanja su pokazala da hroničan bol kao stresor često indukuje depresiju. Čak 85% pacijenata koji imaju hroničan bol takođe boluju i od depresije, pokazalo je jedno istraživanje. Najveći uticaj na povećanje rizika od depresije ima faktor invalidnosti bola, dakle ne intenzitet već koliko bol onesposobljava svakodnevno funkcionisanje.Depresija loše utiče na prognozu oporavka kada su u pitanju stanja hroničnog bola i obrnuto, ova dva stanja međusobno pogoršavaju jedno drugo i teže ih je lečiti kada su uparena.Hroničan bol utiče na svakodnevni život, osetljivost na stres i fzičku aktivnost, što može uticati na javljanje osećanja izolovanosti i anksioznosti. Hroničan bol značajno loše utiče na kvalitet sna, što direktno utiče na pogoršavanje rizika od depresije i depresivnih simptoma.Fiziološki uzrociFiziološki mehanizmi koji bi objasnili korelaciju između hroničnog bola i depresije nisu jasni, ovo predstavlja značajan izazov za istraživanja i razvoj tretmana. Ipak, ono što jeste otkriveno je da ova dva stanja imaju značajna preklapanja kada je u pitanju njihov uticaj na neuroplastične promene i promene neurobioloških mehanizma.Moždane regije uključene u nervne puteve pri povredama i telesnim bolovima su takođe uključene u regulaciju raspoloženja. Ove regije su insularni korteks, prefrontalni korteks, prednja cingularna kora, talamus, hipokampus i amigdala. Ovo govori o sličnim predelima mozga koji obrađuju informacije vezane za oba stanja.Neuroplastičnost je mehanizam koji omogućava adaptivne strukturalne i funkcionalne promene u moždanom tkivu, sposobnost mozga da se reorganizuje u skladu sa različitim nanetim štetama ili povredama kako bi nastavio da funkcioniše najoptimalnije moguće.Dopaminergički sistem u mozgu utiče na neuroplastične promene u depresiji i hroničnom bolu, perzistencija hroničnog bola može da ošteti sistem aktivacije dopamina.U brojnim studijama je pokazano da postoji smanjenost u zapremini i broju sinapsi u preforntalnom korteksu i hipokampusu kod depresivnih pacijenata, drastičnije što je depresija intenzivnija. Povezanost prefrontalnog korteksa sa razvojom bola, putem nukleusa akambensa (pokazano je da takođe ima ulogu u motivaciji i ponašanju i raznim psihičkim poremećajima, između ostalih i depresijom) je takođe potvrđena. Ovo implicira slične maladaptivne neuroplastične promene koje dovode i do depresivnih simptoma i do razvijanja hroničnog bola. Ove maladaptivne promene u neuroplastičnosti takođe mogu obuhvatati i neuralne puteve koji vode od perifernog do centralnog nervnog sistema i učestvuju u stvaranju i održavanju hroničnog bola.U sažetku, brojni neuobiološki i molekularni mehanizmi, od kojih su samo neki ovde navedeni, učestvuju u povezivanju hroničnog bola i depresije. Nažalost, nauka i dalje ne može da tvrdi da ima potpunu sliku o procesu koji čini komorbiditet ovih stanja toliko učestalim. Ipak, značajni pomaci se prave koji omogućavaju razvijanje metoda lečenja.TretmanFarmakoterapija koja uključuje antidepresive i lekove za bol se koristi u tretamnu, ali istraživanja ne sugerišu značajnu efikasnost. Postoji rastući trend korišćenja nefarmakoloških metoda za lečenje ovih dva stanja kada su uparena kao što su psihoterapija, akopunktura, hipnoza i fizičko vežbanje.Opioidi su najefikasniji u tretiranju hroničnog bola, problem sa njima je relativno visoka stopa zavisnosti. Takođe njihova uloga u tretmanu depresije idalje nije jasna, i postoje tvrdnje da dugoročna upotreba opioida zapravo pogoršava rizik od depresije. Još jedna grupa lekova koja efikasno leči hronični bol su benzodiazepini, pored funkcije u lečenju honičnog bola i njime indukovane depresije koriste se i u lečenju anksioznosti i insomnije, od kojih se oba mogu videti u pacijentima koji boluju od hroničnog bola i od depresije. Benzodiazepini imaju visoku stopu zloupotrebe, koja izaziva zavisnost i ozbiljne kognitivne posledice.Tretiranje depresije indukovane hroničnim bolom bi trebalo da uključuje psihoterapiju kao i fizičko vežbanje. Neophodno je pažljivo pristupati farmakoterapiji i motriti na njene efekte. Psihoterapija predstavlja ključan element procesa tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije. Razvoj ovakve depresije je svakako pod uticajem psihosocijalnih faktora koje je potrebno razumeti u sklopu terapije.Istraživanja su pokazala da primena psihoterapije kod dece i adolescenata sa hroničnim glavoboljama može redukovati bolove. Primena psihoterapije, kao što je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) može znatno pomoći pri razumevanju i prevladavanju tegobnih okolnosti koje su nanete bolovima.Psihoterapija značajno poboljšava prognozu tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Sheng, J., Liu, S., Wang, Y., Cui, R., & Zhang, X. (2017). The Link between Depression and Chronic Pain: Neural Mechanisms in the Brain. Neural Plasticity, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/9724371Meda, R. T., Nuguru, S. P., Rachakonda, S., Sripathi, S., Khan, M. I., & Patel, N. (2022). Chronic Pain-Induced Depression: A Review of Prevalence and Management. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.28416*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/back-pain-body-pain-ergonomics-6949392/ *

Hroničan bol se najčešće definiše kao perzistentan, kontinuiran ili ponavljajući bol koji traje duže od 3 meseca, uzroci ovog bola mogu biti raznovrsni. Za razliku od akutnog bola koji nastupa pri jasnim povredama, hronični bol je onaj koji se nastavlja i nakon što se povreda zacelila, nekada nastaje i bez očiglednog razloga i prethodne povrede.Česti primeri hroničnog bola su:Artritis (bol u zglobovima)Bol u leđimaBol u vratuPosttraumatski bolBol od tumoraGlavobolje, migreneFibromialgija (generalni bol u mišićima)Neurogeni bol (bolovi izazvan oštećenjem nervnog sistema)Stanja hroničnog bola mogu da narušavaju svakodnevni život i da traju mesecima pa i godinama. Osim što može da remeti društvenu, karijernu ili akademsku svakodnevnicu može dovesti i do javljanja depresije i anksioznosti, kao i do problema sa snom; ovi problemi često nisu dijagnostikovani. Javljanje ovakvih komorbiditeta čini bol gorim što zauzvrat pogoršava druge simptome i stvara „začarani krug“ u kome lečenje postaje sve teže.Više o odnosu hroničnog bola i depresije možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/sr/novost/264-depresija-i-hronicni-bolUzroči hroničnog bolaZbog raznovrsnih oblika bola i njihovih različitih uzroka, ni jedan pojedinačni nalaz ne može da objasni sve različite mehanizme koji uzrokuju nastanak simptoma hroničnog bola. Procesi percepcije bola u organizmu su kompleksni i neophodno je sprovesti još istraživanja zarad kompletnijeg i obuhvatnijeg razumevanja procesa nastanka hroničnog bola.Dijagnostikovanje hroničnog bolaRazumevanje datuma početka bola, kao i opisa (oštar, tup, dubok, peckanje...) su značajni faktori pri dijagnostikovanju. Takođe je izuzetno važno razumeti potencijalne povrede, lokaciju i intenzitet bola. Od pomoći može biti i identifikovanje elemenata koji pomažu olakšanju bolova, kao i razumevanje toka bola, da li je konstantan ili periodičan. Takođe je potrebno identifikovati druge simptome kao što su grčevi, promeni u temperaturi kože, ograničeno kretanje, slabost, promene u senzacijama i slično.Fizički pregled se sprovodi i dijagnostičar poredi svoje nalaze sa izjavama pacijenta.Zarad ustanovljavanja precizne dijagnoze i adekvatnog plana tretmana dijagnostičar može sprovesti krvne analize, analize urina, testirati aktivnost mišića (EMG), koristiti rendgen ili magnetnu rezonancu (MRI), testirati reflekse i ravnotežu i slično.Lečenje hroničnog bolaLečenje i olakšavanje bola zavisi od brojnih faktora, prvenstveno od same vrste bola u pitanju. U nekim slučajevima jasan izvor i uzrok bola se ne mogu identifikovati, ali se svakako nastavlja sa tretmanom i pokušajima da se bol olakša.Hronični bolovi se najčešće leče multidisciplinarnim pristupom u zavisnosti od specifične situacije: farmakoterapijom, hirurškim intervencijama, injekcijama, specifičnim vežbama, psihoterapijom, ultrazvučnom stimulacijom, aerobnim vežbanjem, kiropraktikom, akopunkturom, fizikalnom terapijom, promenama u životnom stilu i drugim.Primena psihoterapije je izuzetno važna ako je hroničan bol uparen sa psihičkim poremećajima, što istraživanja pokazuju da je veoma često. Psihički poremećaji i stanja bola pogoršavaju jedno drugo i čine tretman oba težim.Promene u životnom stilu mogu pružati značajna poboljšanja kod stanja hroničnog bola. Redukovanje stresa, fizička aktivnost i vežbanje, zdrava ishrana kao i adekvatna količnima kvalitetnog sna mogu imati pozitivne i preventivne efekte.Zbog kompleksnosti nastanka hroničnog bola i razumevanja uzroka ovakvih stanja neophodna je dobra diferencijalna dijagnostika koja će omogućiti adekvatnu terapiju. Ne treba preuzimati lečenje u spostvene ruke zbog brojnih mogućih neželjenih posledica i reakcija. Ukoliko smatrate da imate problema sa hroničnim bolom posavetujte se sa lekarom zarad razvijanja adekvatnog i bezbednog plana terapije.Chronic pain. (2024, August 16). Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/4798-chronic-painDydyk, A. M., & Conermann, T. (2024, May 6). Chronic pain. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK553030/Sheng, J., Liu, S., Wang, Y., Cui, R., & Zhang, X. (2017). The Link between Depression and Chronic Pain: Neural Mechanisms in the Brain. Neural Plasticity, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/9724371Meda, R. T., Nuguru, S. P., Rachakonda, S., Sripathi, S., Khan, M. I., & Patel, N. (2022). Chronic Pain-Induced Depression: A Review of Prevalence and Management. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.28416*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/back-pain-shoulder-injury-sun-5163495/*

Redovno istezanje pomaže mišićima da ostanu dugački i fleksibilni, tako da kada se od njih zahteva aktivacija i delovanje oni ne budu preopterećeni i potencijalno povređeni. Istezanje pomaže izdužavanje mišića i održavanje zdrave pokretljivosti i mobilnosti zglobova. Bez ovoga, mišići mogu postati kratki i kruti, i u situacijama kada se od ovakvih mišića zahteva aktivacija oni možda neće moći da izvedu adekvatni pokret ili mogu čak dovesti do ozbiljnih povreda. Neki od benefita fleksibilnosti mišića koje pruža istezanje su:Poboljšanje fizičkih performansiSmanjeni rizik od povredeBolji protok krvi u mišićima i teluEfikasnije funkcionisanje mišićaBolje zdravlje i pokretljivost zglobovaPotrebno je imati na umu i to da istezanje, pogotovo ako niste navikli na to, može imati i štetne posledice ako se pogrešno izvodi. Loše izvođeno istezanje može dovesti do uganuća i povreda ligamenata.Ako planirate da počnete da se redovno istežete i da uključite istezanje u svoju rutinu, potrudite se da efikasno i bezbedno izvodite pokrete. Istezanje može da se izvodi bilo gde i bilo kada, ali ispravna tehnika je ključna za ostvarivanje benefita i izbegavanje povreda. Par saveta za bezbedno istezanje su:Istezanje nije zagrevanje, istezanje hladnih mišića može dovesti do povreda. Bolje je istezati se nakon kratkog zagrevanja, ili nakon treninga. Neka istraživanja sugerišu da istezanje može takođe smanjiti fizičke performanse ako se radi tačno pred aktivnosti.Simetrija je značajna, podjednako istezanje sa obe strane dovodi do zdrave telesne ravnoteže, asimetrično istezanje može povećavati rizik od povreda.Fokusiranje na bitne mišiće, sa toliko mišića u telu ne treba očekivati adekvatno istezanje svih mišića stalno. Dobra ideja je fokusiranje na veće grupe mišića koje često koristimo kao što su listovi, butine, kukovi, donja leđa ramena i vrat. Dobra ideja je i istezati grupe mišića koje su se prethodno koristila pri vežbanju.Tenzija, ne bol. Očekivano je osetiti tenziju, treba zadržavati taj istegnuti položaj koji će vremenom izazivati sve manje tenzije kako se uspostavlja sve veća fleksibilnost. Osećaj bola nije poželjan, signalizira preveliki napor i da je potrebno vratiti se u poziciju u kojoj se ne oseća bol.Izbegavati balističko istezanje, balističko istezanje je oblik istezanja za zagrevanje koje koristi brze i nagle pokrete. Savetuje se da se istežete kontrolisanim i sporim pokretima ako ste početnik. Balističko istezanje može da izazove povrede ako je nepravilno odrađeno.Ako bolujete od nekakve hronične bolesti ili imate povredu potrebno je primeniti dodatnu pažnju i posavetovati se sa doktorom, fizijatrom ili drugim zdravstvenim stručnjakom zarad razumevanja najadekvatnijeg načina istezanja u specifičnoj situaciji.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-girl-alone-exercising-2605348/ *

Fizička aktivnost je ključan faktor u promovisanju zdravlja i produženju životnog veka. Rekreativno trčanje je popularan oblik fizičke aktivnosti kojim se bave mnogi pojedinci u potrazi za zdravijim stilom života. Relativno je lako za raditi, može da ima socijalnu komponentu i nije skupo, takođe je veoma efikasno i pristupačno. Trčanje pomaže pri:Izgradnji jačih kostijuOjačavanju mišićaPoboljšanju kardiovaskularnog sistemaOdržavanju zdrave kilažeJačanju imunog sitemaRegulaciji snaPoboljšanju raspoloženjaSaveti za početnike:Poseta lekaru pre početka programa trčanja može imati odličan preventivni uticaj na duže staze, pogotovo ako imate preko 40 godina, niste dugo vežbali, imate neku hroničnu bolest ili imate značajan višak kilograma. Ova poseta vam može pomoći da razumete rizike od ovakve vrste vežbanja u vašem slučaju i kako specifično možete da krenete u odnosu na njih.Motivacija i disciplina su neophodni da bi ova aktivnost prerasla u naviku koja vodi ka zdravijem životnom stilu.Poželjno je početi polako, od ubrzanog hodanja pa vremenom danima i nedeljama postepeno povećavati intenzitet. Takođe u svakoj sesiji treba smenjivati hodanje i trčanje, vremenom se količina trčanja povečava.Postavljanje ciljeva pomoći će u istrajnosti i praćenju napretka.Potrebno je zagrejati se i istegnuti pre početka, i poželjno je istezati se i nakon trčanja zarad prevencije povreda.Ponesite vodu sa sobom, poželjno je ne konzumirati previše vode pre, tokom, ili posle trčanja.Neophodno je da se telo oporavi, dozvolite sebi barem 2 dana nedeljno u kojima ne trčite.Planiranje putanje može da pomogne određivanju ciljeva i menjanju okruženja.Obucite se udobno i sportski kako biste dozvolili sebi udobne pokrete tela.Možete dodatno ugoditi sebi tako što ćete trčati sa prijateljima, ili organizovati zadovoljavajuće aktivnosti nakon trčanja koje će vam pomoći da vam ova aktivnost bude još prijatnija.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-jogging-near-park-during-daytime-gGZ8ZynljWk*

Plivanje je odličan način vežbanja i fizičke aktivnosti koja ima brojne zdravstvene benefite, može u njoj da učestvuje svako i može da bude zabavna i opuštajuća.Plivanje je u skorije vreme postao jedan od praktičnih nefarmakoloških načina tretiranja različitih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, hiperlipidemija, hipertenzija i gojaznost. Kao vežba pozitivno utiče na izdržljivost zglobova, pojačava fizičku snagu i pomaže u smanjenju viška kilograma. Takođe reguliše lipide u krvi koji izazivaju kardiovaskularne probleme.Jača mišiće:Otpor koji voda pruža pomaže jačanju i toniranju mišića, zato što voda pruža veći otpor nego vazduh plivanje je u ovome efikasnije nego biciklizam ili trčanje. Pored jačanja mišića plivanje pospešuje jačanje kostiju, što može znatno pomoći ženama u menopauzi radi prevencije osteoporoze.Utiče na celo telo:Plivanje je vežba koja se izvodi u vodi i time ne opterećuje skelet te je savršen način da ljudi koji imaju probleme sa zglobovima ili viškom kilograma vežbaju sa olakšanjem. Može biti odličan izbor za vežbanje kod nekoga ko ima neku povredu koja otežava druge oblike fizičke aktivnosti. Plivanje povećava otkucaje srca, osnažuje i tonira mišiće i povećava izdržljivot bez preteranog stresa na telo.Različiti stilovi plivanja kao što su prsno, kraul, leđno, delfin, leptir i slobodni stil fokusiraju se na različite grupe mišića. Ipak, svaki od ovih stilova koristi većinu mišića tako da pozitivno utiče na celo telo.Pospešuje kardiovaskularni sistem:Srce će plivanjem efikasnije pumpati krv i dovesti do boljeg protok krvi kroz telo. Aerobne vežbe kao što su plivanje generalno pozitivno utiču na pojavu zapaljenja u organizmu koja dovode do srčanih bolesti. Plivanje reguliše lipide u krvi koji izazivaju kardiovaskularna oboljenja i reguliše probleme sa krvnim pritiskom.Reguliše telesnu težinu:Plivanje pomaže u sagorevanju kalorija, tačan broj kalorija naravno zavisi od fizionomije i načina plivanja. Dobar savet je uspostavljati intervale intenzivnog plivanja koji se postepeno povećavaju sa kratkim pauzama između.Ojačava pluća:Plivanje poboljšava disanje, snagu i kapacitet pluća. Može imati znatne benefite u treiranju astme pošto navodi telo da efikasnije koristi kiseonik.Ipak, neka istraživanja sugerišu da dugotrajna izloženost sredstvima koja se koriste pri dezinfekciji bazena mogu imati štetne uticaje na astmu. Ako bolujete od astme i želite da se bavite plivanjem prvo se posavetujte sa vašim lekarom kako biste se uverili da je ovo bezbedan izbor za vas.Poboljšava raspoloženje:Plivanje kao i ostale vežbe pospešuje lučenje endorfina („hormona sreće“) i time pospešuje raspoloženje. Plivanje je opuštajuće za um, mišići se istežu i disanje je ritmično i usklađeno, ovo pomaže u smanjenju stresa. Istraživanja sugerišu da je plivanje dobar način smanjenja nivoa stresa u svakodnevnom životu i da pozitivno utiče na mentalno zdravlje.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-swimming-on-an-olympic-pool-ZbbhkQ0M2AM*Lee, B., & Oh, D. (2015). Effect of regular swimming exercise on the physical composition, strength, and blood lipid of middle-aged women. Journal of Exercise Rehabilitation, 11(5), 266–271. https://doi.org/10.12965/jer.150242Omar, J. S., Jaradat, N., Qadoumi, M., & Qadoumi, A. N. (2021). Regular swimming exercise improves metabolic syndrome risk factors: a quasi-experimental study. BMC Sports Science Medicine and Rehabilitation, 13(1). https://doi.org/10.1186/s13102-021-00254-8

Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom poremećaja upotrebe supstanci, kompleksnog poremećaja čije razvijajne zavisi od brojnih bioloških i sredinskih faktora, kao i njihovog neminovnog odnosa. Za više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i poremećaju upotrebe supstanci pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/257-zloupotreba-psihoaktivnih-supstanciVećina ljudi je izloženo adiktivnim supstancama, bilo to kroz socijalne pritiske, kulturološki i zakonski prihvaćenu upotrebu ili korišćenje medikamenata. Jasno je da ove supstance mogu dovesti do zavisnosti i ozbiljnih zdravstvenih poteškoća u slučaju njihove zloupotrebe. Ipak, ljudi u različitoj meri razvijaju probleme sa upotrebom supstanci u zavisnosti od mnogih faktora. Izloženost supstanci koja bi u jendoj osobi izazvala zavisničke obrasce u drugoj osobi to neće nužno učiniti.Koji su to faktori koji utiču na to da li će neko razviti poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost?Faktori su brojni i njihovo preklapanje i međusobni uticaj su komplikovani i teško merljivi u zavisnosti od specifičnih životnih situacija. Istraživanja nam pomažu da bolje razumemo ove faktore i s obzirom na to razvijamo nove načine efikasnijeg tretiranja ovog poremećaja.Faktori koji povećavaju rizik razvoja ovakvog poremećaja mogu bitit:Intrinzički (unutrašnji): genetika, pol, starost, doba prve upotrebe, prethodno postojeći poremećaj upotrebe supstanci, drugi psihički poremećaji.Ekstrinzički (spoljašnji): dostupnost, uticaj vršnjačke grupe, tegobe u detinjstvu, roditeljski stil, sociekonomski status.Zavisni od supstance: psihoaktivne karakteristike, farmakokinetika, način konzumiranjaUticaj i značaj ovih faktora varira u zavinosti od različitih životnih doba i faza poremećaja upotrebe supstanci. Na primer, vršnjački pritisak i porodično okruženje su najznačajniji za inicijalnu upotrebu dok genetski faktori i psihopatologija igraju suptilniju ulogu u razvijanju problematičnijeg obrasca upotrebe.Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom dijagnoze poremećaja upotrebe supstanci zato što su se u vreme dijagnoze potencijalno ireverzibilne neuroadaptivne promene već dogodile. Ove promene su bile podložne prevenciji u ranijim fazama poremećaja, deluju na funkcionisanje nervnih ćelija i dovode do tolerancije na supstancu, dugoročne potrebe i želje za supstancom i perzistentnog osećaja neprijatnosti koji dovodi do povratka supstanci („relapse“) i nakon ostvarenja apstinencije.Nasledni faktori:Naučnici uspevaju da pronalaze genetske podatke koji govore o naslednosti poremećaja upotrebe supstanci, nezavisno od supstance u pitanju. Ova rastuće baza podataka o genima i njihovim kombinacijama može pomoći otkrivanju novih specifičnih načina prevencije i lečenja poremećaja upotrebe supstanci. Nalazi takođe sve više potvrđuju ulogu dopaminskih sistema (sistem nagrade) u zavisnosti, pokazujući da je kombinacija gena specifična za poremećaj upotrebe supstanci povezana i sa regulacijom dopaminskih signala. Razumevanje uticaja nasledne genetske komponente na vulnerabilnost razvijanje poremećaja upotrebe supstanci je komplikovano, ni jedan poremećaj nije jasno uslovljen jednim genom već kompleksnim kombinacijama i interakcijama gena i alela.Razumevanje odnosa uticaja gena i sredine takođe je izazovno, šta ima veći i značajniji uticaj? Blizanačke studije pokazale su da jednojajčani blizanci koji imaju istu genetsku strukturu mogu da razvijaju poremećaje kao što je poremećaj upotrebe suptanci zbog sredinskih razlika.Značajnu ulogu u interakciji genetskog materijala i sredinskih okolnosti igra epigenetika.Epigenetika je biološki mehanizam koji omogućava sredinski uticaj na ekspresiju gena bez menjanja strukture DNK, omogućava „aktiaciju“ genetskih potencijala u zavisnosti od sredinskih uticaja.Studije usvojene dece pokazale su veću šansu za razvijanje poremećaja upotrebe supstanci kod dece čiji su biološki roditelji bili zavisnici, bez obzira na to što ih deca nisu nikada upoznala. Istraživanja sugerišu da je genetika odgovorna za 40 – 60% rizika razvoja ovog poremećaja.Jasno je da sredinski uticaj ima veliku ulogu, zato što ovaj poremećaj ima veliku naslednu komponentu nije neočekivano da se u bliskoj porodici deteta javlja zavisnost. Porodični uticaj je izuzetno značajan u mladom dobu za razvoj ovog poremećaja, pogotovo uparen sa genetskim predispozicijama predstavlja izuzetan porast u riziku.Porodična istorija pruža uvide u genetsku vulnerabilnost, ako imate bližeg rođaka, ili više njih, koji imaju probleme sa upotrebom supstanci, to može biti znak da treba obratiti dodatnu pažnju na vašu upotrebu ili upotrebu vaše porodice. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerDucci, F., & Goldman, D. (2012). The genetic basis of addictive disorders. Psychiatric Clinics of North America, 35(2), 495–519. https://doi.org/10.1016/j.psc.2012.03.010Genes and addiction. (n.d.). https://learn.genetics.utah.edu/content/addiction/genes/New NIH study reveals shared genetic markers underlying substance use disorders. (2023, March 22). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2023/new-nih-study-reveals-shared-genetic-markers-underlying-substance-use-disordersRoberts, A. J., & Koob, G. F. (1997). The Neurobiology of Addiction: An Overview. PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6826825/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/dna-genetics-molecule-biology-5695421/*

Bebe su interesantna i zanimljiva bića, u nastavku teksta možete pročitati o 10 interesantnih činjenica koje se dešavaju sa bebinim fizičkim,emotivnim i metalnim razvojem. 1.Plač bez suza Prvih nekoliko meseci bebe kada plaču nemaju fiziološki podržan sistem za izlučivanje suza jer im se nisu razvili suzni kanali, samim naprezanjem i plakanjem stimulišu “proizvodnju suza”.2.Plave oči su česta pojava Većina beba se rodi sa plavim očima bez obzira na genetsku predispoziciju ali u toku prvih 6 meseci njihovog života dolazi do promene boje očiju. 3.Kratkovide su Prosečno novorođenče može da vidi 25cm udaljenosti ispred sebe, što znači da vidi svoju majku dok je hrani i njeno lice. 4.Prepoznaju svoju majku Bez obzira što je dugotrajan proces formiranja fizičkog, emotivnog i mentalnog tela, beba zna da prepozna svoju majku po mirisu i boji glasa.5.Koriste univerzalni jezik Bebe koriste iste glasove u periodu brbljanja, kasnije tokom odrastanja neki od tih glasova se gube jer se prilagođavaju svojoj jezičkoj okolini. Ono što jezička okolina ne koristi, neće koristiti ni beba.6.Bebe imaju više kostijuSkeletni sistem bebe broji preko 300 kostiju, za razliku od skeletnog sistema čoveka koji broji 206 kostiju.Razlog za povećan broj kostiju kod beba je taj što samim rastom bebe određene kosti se spajaju i samim tim smanjuju veliku brojčanu razliku. 7.Nemaju čašice na kolenu Ovo ne treba shvatiti bukvalno, bebe imaju hrskavicu koja podseća na čašicu ali se prava čašica formira tek u šestom ili sedmom mesecu života. Najbitnije je da se čašica razvije pre nego što beba počne da puzi.8.Potreban im je fizički kontakt Bebe sa dovoljno fizičkog kontakta kada odrastu i formiraju se kao ličnost imaju bolju pažnju, memoriju i sposobnost bržeg učenja.9.Stalno su gladne Bebe su stalno gladne iz jednostavnog razloga zato što brzo rastu. Do šestog meseca njihovog života će udvostučiti kilažu koje su imale po rođenju. 10.Smeh Bebe poseduju fantastičnu osobinu da u svemu vide nešto smešno. U proseku se smeju 300 puta devno za razliku od odraslih koji se smeju u proseku 60 puta dnevno.Činjenice koje smo naveli gore u tekstu otkrivaju koliko su bebe neverovatne i pune iznenađenja. Svaka od njih pokazuje koliko je fascinantan njihov razvoj i koliko se brzo menjaju. Spoznaja ovih detalja može nam dodatno obogatiti znanje i pomoći da još više cenimo svaki trenutak proveden sa njima.Reference:https://vrsnjackapodrska.me/aktuelnosti/vijesti/605-zanimljive-cinjenice-o-tek-rodenim-bebamahttps://www.lingualogos.com/10-interesantnih-cinjenica-o-bebama/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-holding-babys-hand-qLFJKFBppPM*

Psihoaktivne susptance se odnose na sve supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje.Zbog umreženosti sveta sada je izuzetno lako pristupiti bilo kojim psihoaktivnim supstancama i opojnim drogama, bez obzira da li su sintetizovane ili prirodne. Kontinuirano nepraćeno konzumiranje psihoaktivnih supstanci može da dovede do raznih zdravstvenih problema od kojih su najevidentniji poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost. Zbog brojnih štetnih dejstava koje ove supstance često imaju njihova proizvodnja i promet su ili ilegalni, ili pod strogom državnom regulacijom i kontrolom (lekovi kao što su amfetamini, morfin i sl.). Poremećaj upotrebe supstanci (substance abuse disorder) je klasifikovan kao mentalni poremećaj koji utiče na mozak i ponašanje. Smatra se poremećajem mozga, zbog značajnih funkcionalnih promena koje stvara u moždanim sistemima koji se bave nagradom, stresom i samo-kontrolom. Te promene mogu da opstaju i dugo nakon prestanka konzumiranja supstanci.Među glavnim razlozima za prvobitnu upotrebu psihoaktivnih supstanci svrstavaju se:Dobar osećaj: rekreaciona upotreba psihoaktivnih supstanci često se svodi na osećaje zadovoljstva i prijatnosti koje ove supstance pružaju. Doživljaji euforije i zadovoljstva razlikuju se u zavisnosti od specifične supstance.Kompenzacija: ljudi sa različitim problemima često nalaze utehu i kratkoročno poboljšanje svojih raspoloženja, anksioznosti i doživljaja zahvaljujući upotrebi psihoaktivnih supstanci. Izloženost stresu je čest faktor u otpočinjanju, nastavljanju i na kraju vraćanju psihoaktivnim supstancama.Poboljšanje performansi: neki ljudi osećaju pritisak da imaju bolje rezultate u školi, na poslu ili u sportu. Različite supstance mogu da pomognu u ovim poljima na različite načine.Radoznalost i socijalni pritisci: u periodima adolescencije su mladi pogotovo podložni pritiscima i očekivanjima svojih vršnjačkih grupa. Rekreaciono eksperimentisanje sa supstancama može dovesti do ozbiljnih problema zavisnosti i socijalni uticaj je važan faktor rizika.Zavisnost se smatra najekstremnijim oblikom poremećaje upotrebe supstanci, definiše se kao hroničan, ponavljajući poremećaj koji karakterišu kompulzivno traženje supstanci i njihova upotreba bez obzira na jasne štetne posledice.Zavisnost može da ima i druge oblike, povezana sa zavisnošću od kockanja, video igara, interneta ili drugih specifičnih ponašanja. Mi ćemo se ovde fokusirati na zavisnost povezanu sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.Vrste psihoaktivnih supstanciTreba imati na umu da su neke psihoaktivne supstance društveno i zakonski prihvatljive i da se njihvoa proizvodnja i upotreba smatra normalnim pa čak i poželjnim u nekim slučajevima. Ovo ne znači da je njihova zloupotreba manje opasna. Zloupotreba lekova kao i kafe, duvana ili alkohola može dovesti do zavisnosti kao i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.Psihoaktivne supstance se dele po kategorijama u zavisnosti od toga kakvo dejstvo imaju na nervni sistem:Depresori – mogu imati smirujući efekat, dovode do pospanosti, usporavanja psihomotornih funkcija, osećaja smirenosti i opuštenosti. Takođe mogu dovoditi do noćnih mora, anksioznosti i agresije. U ovu grupu spadaju alkohol, sedativi i opijati.Stimulansi – povećavaju nivoe energije, budnost, stimulišu psihomotornu aktivnost, povećavaju samopouzdanje, osećaj sreće i energije. Mogu ubrzavati rad srca i povisiti krvni pritisak. U ovu grupu spadaju supstance kao što su kofein, kokain, amfetamini, kanabis, ekstazi.Halucinogeni – izazivaju halucinacije i promene u percepciji, osećaje derealizacije i odvojenosti od okruženja ili doživljaje dubokih uvida. Supstance koje spadaju u ovu grupu su LSD, meskalin, pejoti, psilocibinske gljive.Simptomi poremećaja upotrebe supstanciKako specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Drajzerova“ navodi, zavisnost od supstance podrazumeva prisustvo barem tri od navedenih simptoma: Žudnja za uzimanjem supstanceFizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekineTolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstanceZaokupljenost supstancomZapostavljanje drugih interesovanja zarad konzumiranja supstanceVeliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstanceNastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvuPostoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.Mnogi specifičniji simptomi zavise od specifične situacije i supstance.Uzroci i faktori rizikaSavremena nauka ustanovila je da postoje brojni faktori koji doprinose stvaranju i održavanju ovakvog poremećaja.Biološki faktori:  istraživanja tumače da je genetika, kao i ekspresija gena pod uticajem okoline (epigenetika), značajan faktor u razvijanju zavisničkih obrazaca. Takođe, adolescenti i ljudi sa psihičkim poremećajima imaju veći rizik od razvijanja ovakvog poremećaja.Dom i porodica: značajni faktor naročito u ranom detinjstvu, ako roditelji ili drugi ukućani demonstriraju obrasce zloupotrebe supstanci, rizik za decu značajno raste.Škola i vršnjaci: značajan faktor u periodu adolescencije, vršnjaci mogu da nagovore i one koji nemaju nikakave druge faktore rizika da probaju supstance. Poteškoće u školi ili loše razvijene socijalne veštine mogu pogoršati rizik.Rana upotreba: konzumiranje supstanci u bilo kom dobu može voditi ka zavisnosti, ali istraživanja pokazuju da je veći rizik što se ranije krene. Ovo može biti povezano sa štetnim efektima koje supstance neretko imaju na razvoj mozga. Rana upotreba može biti uzrokovana različitim socijalnim i biološkim faktorima kao što su manjak porodične stabilnosti, zlostavljanje, genetika ili psihički poremećaji.Način konzumiranja: različite supstance imaju različite efekte i različita upotreba dovodi do različitih posledica. Konzumiranje supstanci kroz pušenje ili ubrizgavanje direktno u venu češće ima značajnije efekte i time poledice.Česta je stigma povodom ljudi sa problemima upotrebe supstanci i zavisnosti („narkomani“), ali je bitno razumeti da je u pitanju poremećaj do kojeg dolazi zbog različitih kompleksnih faktora i da je ovim ljudima potrebna pomoć i podrška u prevladavanju ovih problema.Lečenje poremećaja upotrebe supstanciPostoje brojni načini lečenja i tretmana poremećaja upotrebe supstanci. Tretmani su individualizovni i zavise od specifične osobe i situacije. Tretmani zahtevaju kontinuitet i praćenje.Pošto poremećaj upotrebe supstanci ima visok komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima, često je bolja ideja lečiti ih istovremeno nego odvojeno.Neophodno je da praktičar ili dijagnostičar prepiše specifičnu terapiju za specifičnu situaciju. Potrebno je uzeti u obzir specifičnu kombinaciju poremećaja, simptoma, starosti, supstance i situacije. Ako sumnjate da vi ili neko vašoj blizini ima probleme sa upotrebom supstanci posavetujte se sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim profesionalcem koji vam mogu pomoći pri dijagnostikovanju i pronalaženju adekvatnog tretmana za vašu situaciju.Najčešće terapije podrazumevaju kombinaciju farmakoterapije (medikamenti) i psihoterapije.Prvi korak je najčešće detoksifikacija koji podrazumeva čišćenje tela od problematične supstance. U zavisnosti od intenziteta problema mogu da se prepisuju medikamenti koji pomažu sa prevladavanjem apstinencijalne krize. Nakon ovog koraka najčešće se nastavlja sa psihoterapijom koja je najčešće zasnovana na kognitivno bihejvioralnoj terapiji (KBT) ili drugim oblicima bihejvioralne terapije. Ove terapije se fokusiraju na ostvarenje ciljeva i učenje zdravih obrazaca ponašanja, mišljenja i emotivnog rezonovanja. Njihov značaj je često i u olakšavanju drugih psihičkih poremećaja i problema koji se preklapaju sa zloupotrebom supstanci. Često je u proces psihoterapije uključena i porodica pojedinca, pošto je i njima potrebna pomoć u prevladavanju problema koji zahvata ne samo osobu nego i njegove bližnje. Takođe je potrebno da porodica dobro razume problem i na koji način može da pruža adekvatnu podršku.Farmakoterapija takođe može biti uključena u terapijski plan, kao način da se reguliše hemijski balans u mozgu, ublaže nagoni i želje za supstancom kao i simptomi apstinencijalne krize. Specifina farmakoterapija u velikoj količini zavisi od supstance o kojoj se radi.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerDrug Misuse and Addiction | National Institute on Drug Abuse. (2024, January 5). National Institute on Drug Abuse. https://nida.nih.gov/publications/drugs-brains-behavior-science-addiction/drug-misuse-addictionFletcher, J. (2023, November 15). What to know about the different types of psychoactive drugs. https://www.medicalnewstoday.com/articles/types-of-psychoactive-drugs#typesSubstance use and Co-Occurring mental disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/substance-use-and-mental-healthŠta treba znati o drogama? (n.d.). Drajzerova. https://www.drajzerova.org.rs/saveti/%C5%A1ta-treba-znati-o-drogama*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/white-labeled-jar-on-top-of-cube-ball-on-blue-textile-ap5QpBcguAQ*

Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj?Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) je dugotrajni poremećaj u kome osoba može iskusiti rekurentne misli koje ne može da kontroliše (opsesije) ili repetetativn ponašanja (kompulzije), ili oba. Često su opsesivne misli povezane sa kompulzivnim ponašanjima (npr. „ako ne operem ruke specifičan broj puta nešto strašno će se desiti“). Ovakvi simptomi izazivaju značajan stres u svakodnevnici pojedinaca i mogu konzumirati mnogo vremena i otežavati i najjednostavnije radnje. Ovaj poremećaj utiče na brojne ljude širom sveta, uključujući ne samo odrasle već i decu i adolescente. Koji su najčešći simptomi OKP – a?Opsesije su misli, ideje, slike ili impulsi koji se iznova pojavljuju u umu pojedinca. Uglavnom su uznemirujuće i pojedinci često pokušavaju da im se odupru i da ih uklone iz uma. Ove opsesije su prepoznate kao misli samog pojedinca iako su neprijatne i nepoželjne, ne kao tuđe, što je važan dijagnostički kriterijum. Kompulzivna ponašanja ili rituali su mentalna ili fizička ponašanja koja se ponavljaju iznova i iznova. Nisu sama po sebi prijatna ili svrsishodna pri završavanju nekog značajnog zadatka. Njihova funkcija je najčešće da spreči ostvarenje nekog veoma malo verovatnog događaja koji uglavnom ima veze sa nesrećama, bolom i štetom koji su naneti individui ili njenim bližnjima, ili bi ih ona sama nanela. Uverenje da ove besmislene radnje sprečavaju strašne događaje je ključan deo ovog poremećaja. Često pojedinci sami prepoznaju ovakva ponašanja kao besmislena i pokušavaju da im se odupru, nalik na opsesije, često neuspešno. Anksioznost je izazvana od strane opsesivnih misli i pogoršava se drastično ukoliko kompulzivne radnje nisu ispunjene ili im se odupire. Prisustvo opsesija, kompulzija ili oba su najjasniji ukazatelji na ovaj poremećaj.Česte opsesije su:Strah od bakterija, prljavštine i kontaminacijeStrah od zaboravljanja, ili gubljenja nečegaStrah od gubitka kontrole nad sopstvenim ponašanjemAgresivne misli usmerene prema sebi ili drugimaNeželjene, zabranjene ili tabu misli u vezi sa seksom, religijom ili nasiljemŽelja za time da stvari budu simetrične ili u savršenom redu i organizacijiČeste kompulzije su:Preterano čišćenje ili pranje rukuSlaganje predmeta na specifičan, precizan načinPonovljeno proveravanje stvari, kao što su da li su vrata zaključana ili da li je isključena ringlaKompulzivno brojanjeTiho ponavljanje reči ili moljenjeNisu sve ponovljene misli opsesije, i nisu svi rituali i navike kompulzije. Razlike su primarno u tome što ljudi sa OKP – om ne mogu da kontrolišu svoje preterane misli i radnje, četo provode više od sat vremena misleći opsesivne misli ili radeći kompulzivne radnje, ne dobijaju zadovoljstvo od završetka kompulzija već eventualno olakšanje anksioznosti.Zbog svega ovoga pojedinci sa OKP – om imaju znatne probleme u svom svakodnevnom funkcionisanju i životu. Neki ljudi koji boluju od OKP – a mogu demonstirati i repetativne neželjene pokretne ili zvukovne tikove. Pokretni tikovi su nagli i kratki, kao na primer treptaji, pokreti očima, facijalne grimase, sleganje ramenima ili trzaji glave ili ramena. Vokalni tikovi mogu biti pročišćavnje grla, glasni udisaji kroz nos ili drugi zvuci.Odraslima sa ovim poremećajem je često jasna besmislenost u sadržaju svojih opsesija i kompulzija, ali deci ne mora da bude i ovo često ostavlja veći uticaj na njih. Roditelji i nastavnici su često sposobni da prepoznaju simptome OKP – a kod dece. Simptomi OKP – a mogu početi u bilo kom životnom dobu ali je najčešće pojavljivanje u periodu između kasnog detinjstva i adolescencije. Simptomi mogu da budu slabiji i lakši na početku pa da se pogoršavaju vremenom ili i da nestanu pa da se vrate. U stresnim periodima simptomi često postaju gori. Sadržaj opsesija i kompulzivnih radnji se takođe može menjati vremenom. Uzroci OKP – a:Iako se, kao kod mnogih mentalnih poremećaja, specifičan uzrok ne zna zasigurno, jasni su mnogi od faktora rizika koji doprinose razvoju ovog poremećaja.Genetika: istraživanja pokazuju da je porodična istorija i prisustvo OKP – a u bližoj rodbini značajan faktor koji doprinosi šansama razvoja ovog poremećaja.Biologija: istraživanja pokazuju razlike u moždanim strukturama kod pojedinaca koji boluju od OKP – a, pogotovo u onima koje regulišu kontrolu ponašanja i emotivne odgovore. Dalja istraživanja su u toku kako bi se bolje razumela povezanost moždanih struktura i njihovog funkcionisanja sa ovim poremećajem.Temperament: temperament je predisponirana biološka osnova interakcije pojedinca i sveta na kojoj se razvijaju dalje karakteristike ličnosti. Istraživanja su pokazala da osobe koje demonstriraju povučenija ponašanja, podložne su negativnim emocijama i pokazuju simptome depresije i anksioznosti kao deca imaju veće šanse da razivju OKP kasnije u životu.Trauma: neka istraživanja su pokazala povezanost izmežu traume, specifično u ranom detinjstvu, i opsesivno kompulzivnih simptoma. Dalje istraživanje je neophodno da bi se odnos bolje razumeo.Dijagnostikovanje OKP – a:OKP ima čest komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima kao što su turetov sindrom, bipolarni poremećaj, anskiozni poremećaji, depresivni poremećaji, šizofrenija i ADHD. Ovo čini dijagnozu težom i ističe kompleksnost samog poremećaja.Ljudi sa OKP – om često koristi alkohol i druge psihoaktivne supstace kako bi se nosili sa svojim simptomima.Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima simptome OKP – a treba da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Očekujte pitanja koja se tiču simptoma, istorije bolesti, porodične istorije bolesti i potencijalno preusmerenje na stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem radi preciznijeg razumevanja dijagnoze.Lečenje OKP – a:Dobre vesti su da terapija pomaže mnogima koji boluju i od najintenzivnijih oblika OKP – a. Najčešće se korisit psihoterapija, farmakoterapija ili njihova kombinacija. Bitno je pratiti uputstva i sarađivati sa lekarom ili terapeutom koji pomaže u donošenju plana terapije jer i psihoterapija i farmakoterapija mogu zahtevati da prođe neko vreme pre nego što počnu da deluju. Ne postoji jasan lek koji može da ukloni OKP ali postoji mnoštvo načina i tehnika koji pomažu u regulaciji simptoma i uspostavljanju normalnosti i funkcionalnosti u svakodnevni život.Psihoterpaija: istraživanja pokazuju da određene vrste psihoterapije mogu biti, u mnogim slučajevima, podjednako efikasne u redukciji simptoma kao i farmakoterapija. Treba izdvojiti kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT) kao najefikasniju i konkretno fokusiranu na problematiku simptomatologije. Tehnike unutar KBT – a, kao što su terapija izlaganjem i prevencijom odgovora, su se pokazale kao značajno delotvorne kada je u pitanju OKP, čak i kada pojedinci ne reaguju dobro na farmakoterapiju. Farmakoterapija: najčešća farmakoterapija koja se prepisuje kada je OKP u pitanju su antidepresivi, specifično SSRI (selective serotonin reuptake inhibiotr). Poboljšanje u simptomima može da se javi za 8 – 12 nedelja korišćenja antidepresiva. Nekada su moguće neželjene reakcije na ovakvu terapiju kao što su: glavobolje, problemi sa spavanjem, vrtoglavice, mučnine.Zdravstveni stručnjak sa kojim se osoba konsultuje povodom terapije može po potrebi smanjivati ili povećavati dozu antidepresiva kako bi smanjio neželjene simptome i izbegao stvaranje problema zavisnosti od lekova. Neophodno je pridržavati se prepisane terapije i ne odustajati na svoju ruku bez prvobitne konsultacije. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. British Psychological Society (UK). (2006). Diagnostic criteria. Obsessive-Compulsive Disorder - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK56452/ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F42Obsessive-Compulsive Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/obsessive-compulsive-disorder-ocd#part_2230Singh, A., Anjankar, V. P., & Sapkale, B. (2023). Obsessive-Compulsive Disorder (OCD): A comprehensive review of diagnosis, comorbidities, and treatment approaches. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.48960*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-grey-t-shirt-washing-hands-O2jdGcXmgAw*

Fizička aktivnost i vežbanje su među najboljim stvarima koje možemo da radimo za naše zdravlje, ali može biti teško naterati sebe vežbanje ako smo umorni. Sa druge strane, nakon vežbanja ljudi se osećaju bolje i istraživanja pokazuju da vežbanje promoviše bolji san što zauzvrat dovodi do više energije. Istraživanja pokazuju da redovno vežbanje može imati slične efekte kao farmakološki tretman za probleme i poremećaje povezanih sa spavanjem. Adekvatna količina sna je izuzetno značajna za zdravlje, za vreme spavanja dešava se konsolidacija memorija, čišćenje moždanih metabolita i oporavljanje nervnog, imunog, skeletnog i mišićnog sistema. Loš san ili poremećaji spavanja mogu dovesti do različitih kardiovaskularnih oboljenja, srčanog i moždanog udara, metaboličkih disfunkcija, gojaznosti i psihijatrijskih poremećaja.Istraživanja pokazuju da učestalo vežbanje može značajno poboljšati kvalitet sna, smanjiti simptome insomnije, opstruktivne apneje u snu, smanjiti pospanost u toku dana, vreme koje je potrebno da se zaspi i redukovati simptome depresije.Druga istraživanja su pokazala da je kod odraslih sa lošijim spavanjem manja šansa da se bave fizičkom aktivnošću, što ih uskraćuje za druge pogodne zdravstvene dobiti koje vežbanje i fizička aktivnost donose.Fizička aktivnost može pomoći snu na više načina.Prvenstveno pospešuje lučenje melatonina, hormona koji je zadužen za regulaciju ciklusa spavanja – budnosti, zbog ovoga fizička aktivnost može pomoći u bržem upadanju u san i boljem kvalitetu sna.Drugo, fizička aktivnost smanjuje nivoe stresa i anksioznosti, koji inače otežavaju dobar kvalitet sna.Treće, fizička aktivnost pospešuje raspoloženje, dovodeći do entuzijazma povodom fizičke aktivnosti i viših nivoa pozitivnih afekata i manje umora.Fizička atktivnost takođe pomaže u regulaciji telesne temperature, koja je neophodna za kvalitetan san.Kako treba vežbati da bi se unapredio kvalitet sna?Istraživanja su uglavnom rađena na aerobnim vežbama srednjeg intenziteta i pozitivni rezultati su uočeni. Takođe je pokazano da se nakon 30 minuta vežbanja jednog dana uočava poboljšanje u spavanju iste noći, što znači da nije neohodno čekati da prođu nedelje ili meseci kako bi se san poboljšao. Istraživanja sugerišu da ekvivalent vežbanja od 150 minuta nedeljno ima značajne pozitivne uticaje na spavanje.Treba imati na umu da vežbanje ne mora da bude intenzivno i povećanje svakodnevne fizičke aktivnosti kao što su hodanje ili vožnja bicikla može značajno pomoći našem snu i zdravlju. Ono što je bitno jeste biti konzistentan i redovan kako bi se ova ponašanja pretvorila u navike koje mogu pomoći u izgradnji zdravijeg stila života. Alnawwar, M. A., Alraddadi, M. I., Algethmi, R. A., Salem, G. A., Salem, M. A., & Alharbi, A. A. (2023). The Effect of Physical activity on sleep quality and sleep Disorder: A Systematic review. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.43595Kline, C. E. (2014). The bidirectional relationship between exercise and sleep. American Journal of Lifestyle Medicine, 8(6), 375–379. https://doi.org/10.1177/1559827614544437*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-woman-sleep-2537324/*

U Americi oko 1 od 10 osoba živi sa dijebetesom tipa 2. U ovoj bolesti, nivoi glukoze u krvi, ili „šećera“ ostaju previše visoki previše dugo. Dijabetes može voditi ozbiljnim zdravstvenim problemima.Gubljenje kilograma je često preporučeno kod suvišne kilaže i dijabetesa tipa 2. Smanjenje kalorija koje se unose je uobičajena strategija. Ipak, mnogim ljudima je teško da smanje kalorijski unos.Američki nacionalni institut zdravlja (NIH) je sponzorisao tim istraživača koji su isprobali drugu strategiju. Ova strategija zove se povremeni post (intermitent fasting) ili vremenski restriktivna ishrana. Sa ovim pristupom, ljudi jedu u određenom periodu svakog dana i tada mogu da jedu šta god žele. Istraživači su našli 75 ispitanika koji imaju gojaznost i dijabetes tipa 2. Učesnici su podeljeni u tri grupe koje su se razlikovale po dijetama. Jedna grupa je probala povremeni post, jeli su samo između podneva i 8 uveče. Od druge grupe je traženo da smanje svoj kalorijski unos za 25%. Treća grupa nije imala promene u svojoj ishrani.Nakon šest meseci, ljudi u grupi koja je radila povremeni post su izgubili u proseku 3,6% svoje telesne težine. U poređenju sa time, ljudi u grupi koja je redukovala kalorije nije izgubila istu količinu težine. Obe grupe su imale slično zdravo smanjenje nivoa glukoze u krvi.„Naše istraživanje pokazuje da vremenski restriktivna ishrana može da bude efektivna alternativa tradicionalnim dijetama za ljude koji ne mogu da ih implementiraju ili se osećaju istrošeno povodom njih,“ navodi doktorka Krista Vardy sa Univerziteta Ilinois u Čikagu. Zbog bezbednosti, ljudi sa dijabetesom koji žele da probaju povremeni post bi trebalo da se prvenstveno obrate svojim lekarima.Tekst preuzet i preveden sa: https://newsinhealth.nih.gov/2024/01/intermittent-fasting-type-2-diabetesIntermittent fasting and type 2 diabetes. (2024, June 17). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2024/01/intermittent-fasting-type-2-diabetes*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/a-clock-surrounded-by-vegetables-and-a-knife-laZqmDV5UJE*

1.Šta su male boginje?Morbili, male boginje, ospice (lat. morbilli - „mala bolest“) je virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica, koje uglavnom pogađa decu ali i odrasle. Izaziva ga morbili virus.2.Kako se oboljenje prenosi?Male boginje se prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljičnim putem koje emituje obolela osoba (kašljanje, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta. 3.Klinička slika malih boginja:Posle inkubacije ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja i pojave više tegoba prođe od 7 do 18 dana.Simptomi su sledeći:Povišena telesna temperatura Sekrecija iz nosa Kašalj KonjuktivitisVodnjikave, crvene oči Otečeni kapci Ovi simptomi traju 2 do 4 dana nakon čega dolazi do sledećih simptoma:Skok telesne temperature (preko 40 stepeni)Makulopapulozni osip (pojavljuje se prvo na licu,vratu i iza ušiju zatim se osip širi na trup i ekstremitete)Koplikove mrlje (male bele tačkice na sluznici usne duplje)4. Kada je obolela osoba zarazna?Obolela osoba je zarazna za svoje okruženje poslednjeg dana inkubacije 4 dana pre manifestacije osipa i 4 dana nakon manifestacije osipa. 5. Komplikacije malih boginja:Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina.Zapaljenje pluća Zapaljenje srednjeg uha DijarejaZapaljenje mozga Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60% slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na hiljadu obolelih sa navedenom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.6. Koje su preventivne mere sprečavanja zaraze malih boginja?Jedina uspešna mera prevencije je vakcinacija.Vakcinacija stvara solidan i dugotrajan imunitet.7. MMR vakcinaMMR vakcina se daje u dve doze:Deci se daje u drugoj godini njihovog života (pravovremeno data vakcina u uzrastu od 12 do 15 meseci života).Deci u sedmoj godini života (u okviru pripreme za polazak u prvi razred osnovne škole)Vakcinacija protiv malih boginja je deo rutinskog programa imunizacije u mnogim zemljama i preporučuje se svim osobama, uključujući decu i odrasle. U pitanju je izuzetno efikasan i siguran način zaštite od malih boginja i sprečavanja nastanka ozbiljnih zdravstvenih problema.8. Da li postoji mogućnost ponovnog zaražavanja malim boginjama?Moguće je, ali je malo verovatno, kažu CDC, NHS i tela kao što je Klinika Majo (Mayo Clinic), američka neprofitna medicinska institucija.Klinika Majo kaže da više od 93 odsto ljudi koji dobiju prvu dozu MMR vakcine razviju imunitet na male boginje.Druga doza pruža zaštitu za oko 97 odsto vakcinisanih.Ljudi koji nisu sigurni da li su vakcinisani protiv malih boginja, mogu da urade analizu krvi koja će pokazati da li imaju imunitet.Ukoliko sumnjate da vaše dete, vi, vaši prijatelji, vaša porodica ima male boginje, možete proveriti simptome na našem sajtu u odeljku Provera simptoma, nakon toga je najbolje da zakažete pregled kod lekara.Na našem sajtu u odeljku Lekari možete proveriti koji lekari u privatnim ustanovama pružaju uslugu pregleda.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Republici SrbijiUkupno je registrovan 181 slučaj morbila zaključno sa 7.7.2024. godine.U periodu od 1.7.2024. do 7.7.2024. godine, registrovan je 31 slučaj morbila i to 23 na teritoriji Novog Pazara, šest na teritoriji Beograda i po jedan slučaj u Novom Sadu i Loznici.Na teritoriji grada Beograda registrovana su 94 slučaja morbila u okviru epidemije prijavljene 22.2.2024. godine. Pored toga morbili su potvrđeni i kod dva deteta sa teritorije Republike Srpske.U Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđeno je 76 slučajeva, a 20 obolelih osoba su kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva.Među obolelima je 28 dece mlađe od šest godina, od kojih je 25 nevakcinisano, dvoje je primilo po jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa, 19 nevakcinisanih osoba uzrasta od 6 do 25 godina, osam potpuno vakcinisanih osoba uzrasta od 14 do 28 godina, kao i 41 osoba starija od 30 godina, od kojih je jedna potpuno vakcinisana sa dve doze vakcine protiv morbila, četiri su nepotpuno vakcinisane sa jednom dozom vakcine, jedna je nevakcinisana, a 35 je nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod sedmoro obolelih.Na teritoriji Novog Sada registrovano je šest potvrđenih slučajeva morbila. Obolele osobe su starije od 30 godina, pri čemu je jedna nepotpuno vakcinisana jednom dozom vakcine sa komponentom protiv morbila, a pet su nepoznatog vakcinalnog statusa.Reference: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1175-morbile-male-boginjeInstitut za javno zdravlje Crne Gore https://www.ijzcg.me/me/male-boginje-morbilliBBC NEWS “Male boginje: Koji su simptomi i kako sprečiti zarazu”https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-68116619Wikipedia “Male boginje” https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B5#:~:text=Male%20boginje%20(lat.,groznica%2C%20koje%20uglavnom%20poga%C4%91a%20decu.Акtuеlnа еpidеmiоlоšка situаciја mаlih bоginjа (mоrbilа) u Rеpublici Srbiјi https://www.batut.org.rs/index.php?content=2776*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/baby-sleeping-tC9boyqy_40*

U današnje vreme kada se sve više akcenat stavlja na zdravlje, korišćenje kontracepcije igra ključnu ulogu u zdravlju i očuvanju reproduktivnih organa i očuvanja ostatka organizma svakog pojedinca.1.Raznovrsnost metodaTrenutno postoji više od 10 metoda kontracepcije u koje spadaju kontraceptivne pilule,kondomi ,intrauterine spirale (IUD), hormonski implantati...2.Efikasnost kontracepcijeEfikasnost kontracepcije varira u zavisnosti od toga koje kontraceptivno sredstvo koristite.Oralna kontracepcija pruža 99% zaštite ukoliko se koristi pravilno i redovno dok korišćenje kondoma pruža 85% zaštite zbog veće mogućnosti ljudske greške.3.Pravilna upotreba  Većina kontraceptivnih metoda zahteva pravilnu upotrebu kako bi bile efikasne. Na primer pravilno stavljanje kondoma, pravilno i redovno uzimanje kontraceptivnih pilula…4.Zaštita od polno prenosivih infekcijaVećina mehaničke kontraceptivne zaštite, kao što su kondomi, pružaju zaštitu od neželjene trudnoće ali takođe igraju veliku ulogu u prevenciji prenošenja polnih bolesti.5.Imate pravo izboraKontracepcija omogućava parovima i pojedincima da donesu informisane odluke o planiranju porodice i zaštiti svog zdravlja, što doprinosi kontroli nad vlasititim seksualnim životom, i reproduktivnom zdravlju.Postoje razne vrste kontraceptivnih sredstva na tržišu, ali pre upotrebe bilo kog kontraceptivnog sredstva posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/medication-pills-blister-pack-0SvxwtTqhsQ*

Depresija je čest i ozbiljan poremećaj raspoloženja, hemijske promene i disbalans u načinu funkcionisanja mozga mogu biti značajni faktori rizika u javljanju depresije. Depresija se najčešće leči koristeći kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije, ipak, neki oblici depresije pokazali su se rezistentnim na ove tradiconalne terapijske tehnike. Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227Šta je repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS)?Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS), vrsta transkranijalne magnetne stimulacije (TMS), je neinvazivna metoda terapije koja koristi ponavljajuće elektromagnetne impulse kako bi stimulisala određene regije mozga. Stvara promenljivo magnetno polje koje utiče na površinske regije moždane kore i aktivnost nervnih ćelija. Zbog neuralne umreženosti celog mozga moduliranje aktivacije, i time načina funkcionisanja, jedne lokalizovane tačke dovešće i do promena u drugim moždanim regijama. Ponavljanjem seansi terapije u periodima od više dana ili nedelja se postiže dugotrajna izmena funkcionisanja određenih moždanih regiona.Istraživanj rTMS metoda pokazuju značajne implikacije u lečenju:Depresivnog poremećajaOpsesivno kompulsivnog poremećaja (OKP)Posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)Generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP)Bipolarnog poremećajaTuretovog sindromaHroničnog bolaMetoda je odobrena od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) za lečenje major depresije (MDD) 2008. godine. Koristi se uglavnom samo kada su se drugi oblici terapije pokazali neuspešnim. Najviše istraživanja o ovoj metodi odrađeno je na lečenju depresije i pokazalo značajno pozitivne rezultate.Upotreba rTMS:Ovaj oblik terapije u lečenju depresije se uglavnom koristi samo ako se prethodna upotreba psihoterapije i farmakoterapije pokazala neuspešnom. Pre početka terapije sprovode se fizički i laboratorijski testovi. Psihijatrijska evaluacija se koristi kako bi se stekao uvid u depresivne simptome i razumevanje prethodne terapije, pomaže u utvrđivanju toga koliko bi rTMS bio pogodan za određenu osobu. Očekivana su pitanja o porodičnoj i ličnoj istoriji bolesti. Neophodno je pitati o prisustvu bilo kakvih implementiranih uređaja kao što su stentovi, elektrostimulatori srca, kohlearni implanti za sluh i slično.Doza terapije je individualizovana za svakog pacijenta u zavisnosti od brojnih faktora. Uglavnom se propisuje jednodnevna terapija koja se koristi nekoliko nedelja. Terapija može da traje od 30 do 60 minuta ali se sa tehnološkim napretkom očekuje značajno smanjenje ovog perioda, takođe zavisi kako od mašine, tako i od specifičnog pacijenta.Procedura je bezbedna, neinvazivna i ne zahteva bilo kakav oblik anestezije.Aparat se podešava iznad adekvatnog dela glave odakle proizvodi magnetne impulse stimulišući nervne ćeliji u adekvatnoj moždanoj regiji.Iako je rTMS terapija neinvazivna, može biti delimično neprijatna, pogotovo na početku terapije kada praktičar i dalje ustanovljava potrebnu dozu. Magnetni impulsi proizvode glasan zvuk, zbog koga je neophodno staviti čepove za uši, takođe se može osetiti blaga senzacija kuckanja po glavi.Nakon sesije uobičajeni simptomi mogu biti:Nelagodnost u predelu kože na glaviFacijalni trzajiVrtoglavicaBlaga glavoboljaOčekuje se da ovi simptomi brzo prođu nakon sesije i smanje se sa produženim primanjem terapije. Praktičar može po potrebi da smanji dozu terapije kako bi simptomi bili blaži ili da predloži upotrebu lekova. Nakon sesije pacijent može komotno da nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.Iako mnogi pacijenti pokazuju značajno pozitivne rezultate poboljšanja simptoma koristeći rTMS terapiju, ovo ne znači da će pomoći apsolutno svakome. Neophodno je pratiti simptome depresije tokom terapije i očekuje se od pacijenta da prijavi bilo kakvo pogoršanje ili zabrinjavajuće simptome.Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija je moderna metoda o kojoj se i dalje ne zna sve. Vremenom i daljim istraživanjem, stručnjaci očekuju da će ovaj metod biti pristupačniji, delotvorniji i korisniji. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerMann, S. K., & Malhi, N. K. (2023, March 6). Repetitive transcranial magnetic stimulation. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK568715/Rizvi, S., & Khan, A. M. (2019). Use of transcranial magnetic stimulation for depression. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.4736Saini, R., Chail, A., Bhat, P., Srivastava, K., & Chauhan, V. (2018). Transcranial magnetic stimulation: A review of its evolution and current applications. Industrial Psychiatry Journal/Industrial Psychiatry Journal, 27(2), 172. https://doi.org/10.4103/ipj.ipj_88_18*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/synapse-brain-neurons-network-8152918/*

Šta je kreatin?Kreatin je supstanca koja se prirodno stvara u ljudskom telu, sintetiše se u jetri, bubrezima i pankreasu. U prirodi se može naći i konzumirati kroz meso i ribu. Naše telo taloži kreatin u obliku fosfokreatina u mišićima koji ga koriste za energiju. Glavna uloga kreatina je da se u našem telu troši kao hemijska energija (ATP – adenozin trifosfat) za primarno eksplozivne pokrete.Dakle, konzumiranje kreatina pospešuje obnovu ATP energije, veću snagu mišića kao i bolju izdržljivost. Kreatin koji se unosi u telo se u 98% taloži u mišićima dok se ostalih 2% talože u mozgu, srcu i drugim organima.Kreatin kao suplement:Kreatin je jedan od najpopularnijih sportskih suplemenata. Privlačno je što suplementacija kreatina može doprineti povećanju mišićne mase i atletske performanse, specifično u intenzivnom treniranju koje zahteva eksplozivne pokrete (skakanje, dizanje tegova...).Istraživanja pokazuju da suplementacija kreatina ima najveći udeo kod pojedinaca koji ga ne konzumiraju prirodno kroz meso i ribu, kao što su vegeterijanci i vegani. Najmanji udeo suplementacija kreatina ima kod pojedinaca koji prirodno sintetišu veće količine kreatina u svom telu.Druge pozitivne strane kreatina koje istraživanja sugerišu:Prevencija povrede: suplementacija može redukovati dehidrataciju, mišićne grčeve, i povrede mišića, ligamenata i nerava.Kognitivni benefiti: suplementacija kreatina može poboljšati kognitivne performanse, pogotovo kod starijih odraslih.Zdravlje kostiju: suplementacija kreatina može pomoći pri pogoršanju skeletnih mišića i mineralne gustine kostiju povezanih sa starenjem.Zdravlje kože: istraživanja sugerišu da korišćenje krema sa kreatinom može pomoći pri starenju kože, stvaranju bora i poboljšanju štete nanete suncem.Da li je kreatin bezbedan?Iako je kreatin jedan od najistraživanijih suplemenata na svetu, pitanja i strahovi povodom bezbednosti upotrebe perzistiraju. Razni mitovi opstali su vremenom povodom posledica kreatina.Da li kreatin dovodi do zadržavanja vode u telu?Dok postoje dokazi da suplementacija kreatina dovodi do zadržavanja vode u organizmu, ponajviše unutar ćelija, u kratkim vremenskim periodima, druga istraživanja sugerišu da ovo nema značajnog udela u kompletnoj količini vode u telu, u odnosu na mišićnu masu, preko dužih vremenskih perioda. Dakle, suplementacija kreatina najverovatnije ne dovodi do značajnog zadržavanja vode u telu.Da li je kreatin anabolički steroid?Iako fiziološki i performativni uticaji mogu delovati slično, kratin i anabolički steroidi imaju potpuno drugačiju hemijsku strukturu, mehanizme povodom kojih deluju i zakonsku kategorizaciju. Kreatin nije steroid.Da li kreatin šteti bubrezima?Više od 20 godina istraživanja je pokazalo da suplementacija kreatinom u preporučenim dozama ne proizvodi negativne efekte na zdravlje bubrega.Da li kreatin izaziva gubitak kose?Istraživanja nisu pokazala da kreatin dovodi do značajnih povišenja u testasterona ili gubitka kose.Da li kreatin dovodi do dehidratacije i grčeva u mišićima?Ova pretpostavka povezana je sa idejom da kreatin izaziva zadržavanje vode u telu. Eksperimentalna i klinička istraživanja ne podržavaju ideju da suplementacija kreatina izaziva dehidrataciju i grčeve u mišićima.Da li je kreatin štetan za decu i adolescente?Postoji ograničen izvor podataka na ovu temu, ali postojeća istraživanja sugerišu da je suplementacija kreatinom bezbedna i potencijalno pruža benefite deci i adolescentima.Da li kreatin dovodi do gojenja?Istraživanja pokazuju da suplementacija kreatinom ne dovodi do gojenja, eventualni rast mišićne mase može stvoriti ovakvu iluziju zbog povećanja kilaže.Kao i sa svakim suplementom ishrani bitno je koristiti proizvod koji prati adekvatne protokole proizvodnje. Potrebno je konzumirati preporučenu dozu na preporučeni način.Ako ste trudni, imate dijabetes ili imate probleme sa bubrezima ili jetrom, savetujte se sa zdravstvenim stručnjakom pre nego što počnete da konzumirate kreatin zbog nedovoljnog istraživanja o uticaju kreatina u ovim slučajevima.Antonio, J., Candow, D. G., Forbes, S. C., Gualano, B., Jagim, A. R., Kreider, R. B., Rawson, E. S., Smith-Ryan, A. E., VanDusseldorp, T. A., Willoughby, D. S., & Ziegenfuss, T. N. (2021). Common questions and misconceptions about creatine supplementation: what does the scientific evidence really show? Journal of the International Society of Sports Nutrition, 18(1). https://doi.org/10.1186/s12970-021-00412-wCreatine. (2023, December 13). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-creatine/art-20347591Professional, C. C. M. (n.d.). Creatine. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/17674-creatine*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/a-bottle-of-creatine-next-to-a-spoon-on-a-table-e333ulMOZ_o*

Oko dve trećine našeg tela je sačinjeno od vode. Svim našim ćelijama je neophodna voda kako bi funkcionisale zajedno. Voda je takođe osnova za sve druge tečnosti u našim telima, uključujući pljuvačku, krv, urin i znoj. Ni jedno živo biće ne može da preživi bez vode. Kako znate da li pijete dovoljno?Telo gubi vodu kada se znojimo, idemo u toalet, pa čak i kroz disanje. Dakle, neophodno je piti dovoljno vode kako bismo nadomestili ono što izgubimo. Kada ne pijemo dovoljno vode možemo da postanemo dehidrirani.Znakovi dehidratacije mogu biti osećanja intenzivne žeđi i glavobolje.Usta i koža mogu da se osećaju suvo. Urin može dobiti tamniju boju pošto telo pokušava da štedi vodu.Konzumiranje tečnosti bi trebalo da bude dovoljno da se olakša blaga dehidratacija.Ako dehidratacija postane ozbiljna može dovesti do zbunjenosti, padanja u nesvest, nesposobnosti za uriniranjem, ubrzanog lupanja srca i ubrzanog disanja. U ovoj situaciji, dehidratacija može biti opasna po život i treba potražiti zdravstvenu pomoć što pre. Konzumiranje tečnosti možda ne bude dovoljno da se nadomeste izgbuljene tečnosti u telu. Možda je neophodno primanje tečnosti intravenozno, kroz iglu i cevčicu koji su ubačeni u venu.Skorašnje istraživanje Američkog nacionalnog instituta zdravlja (NIH) sugerišu da izbegavanja dehidratacije ne mora da bude jedini razlog zbog koga treba piti dovoljno tečnosti. Dr. Natalia Dmitrieva, istraživač srca u NIH, je istraživala dugoročne posledice ne konzumiranja dovoljno vode. Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi srednjih godina koji nisu adekvatno hidrirani pod većim rizikom od razvijanja hroničnih bolesti. Pod ove bolesti spadaju bolesti srca, dijabetes, hronične bolesti pluća i demencija. Ovi ljudi su imali veće šanse bržeg starenja i ranije smrti. Dakle, dobra hidratacija može pomoći pri očuvanju zdravlja kroz godine.Najbolji način da se izbegne dehidratacija je da se postaramo da unosimo dovoljno tečnosti svakog dana. U idealnom slučaju trebalo bi da konzumirate tečnosti kroz vodu ili druge nisko kalorične tečnosti, kao što su kafa ili čaj, ili kisela voda i voda sa ukusom. Nutritivna pića kao što su mleko ili mlečne alternative, ili 100% prirodni sokovi od povrća, su takođe dobre opcije. Oslanjanje na gazirane sokove, sportska pića ili druga šećerna pića za većinu unosa tečnosti može dodati veliki broj kalorija vašoj dijeti, koje nemaju značajnu nutritivnu vrednost.Koliko vode treba piti svakog dana zavisi od brojnih faktora, uključujući godine, gde živite, telesnu težinu. Takođe, telo ne gubi uvek vodu istom brzinom. Na primer, ako vežbate ili ste aktivni u toploj klimi, znojite se više i neophodno je da je pijete više. Eksperti generalno preporučuju 9 čaša tečnosti dnevno za žene i 13 čaša za muškarce u proseku.Neke bolesti, kao što su dijabetes ili hronične bolesti bubrega, kao i neki lekovi mogu izazvati da urinirate češće. Takođe izgubite puno vode kada povraćate, imate dijareju ili temperaturu. U ovim slučajevima morate da konzumirate više vode kako biste izbegli dehidrataciju.Dr. Natalia Dmitrieva je promenila svoje navike pijenja vode na osnovu sopstvenih istraživanja. Ona navodi: „Kada sam počela da viđam rezultate ovih studija i videla koliko ja pijem vode, shvatila sam da pijem manje nego što je potrebno“. „Tada sam počela da nosim jedan litar vode sa sobom kada idem na posao. I postaram se da u toku dana popijem ovaj jedan litar.“Tekst preuzet i preveden sa: https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health Hydrating for health. (2024, June 20). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/person-in-blue-denim-jacket-holding-stainless-steel-bottle-4Kd3svPFuEI*

Šta je ADHD?ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, je poremećaj koji obuhvata pažnju i ponašanje. Karakterističan javljanjem u ranom životnom dobu, odsustvom istrajnosti u aktivnostima koje zahtevaju koncentraciju, tendencija za brzo šaltanje od jedne aktivnosti ka drugoj bez prethodnog završetka prve, dezorganizovanost, loša kontrola ponašanja.Simptomi ADHD – a stvaraju obrasce nepažnje i/ili hiperaktivnosti – impulsivnosti koji mogu otežavati i remetiti svakodnevno funkcionisanje kao i prirodni tok normalnih razvojnih procesa kod dece.Ova deca se neretko nađu u problemima sa autoritetima, ne zbog svoje namerne neposlušnosti, već zbog nepažnje i nepromišljene impulsivnosti. Zbog ovoga mogu imati narušene odnose sa odraslima, bili oni roditelji ili nastavnici pa i sa vršnjacima, ovo može dovesti do niskog samopoštovanja i socijalne izolacije.Česta je pojava lošije razvijenih kognitinvih funkcija, pa i specifičnih zaostajanja u motornom i jezičkom razvoju.ADHD je jedan od najčešće dijagnostikovanih poremećaja kod dece, najčešće se javlja u uzrastu od 3 – 4 godine. Uglavnom se prepoznaje tek kada dete krene u školu zbog pojavljivanja strukturisanih aktivnosti sa kojima dete ima teškoće. Može da se nastavi u period adolescencije i u odraslo doba.Kako se ADHD razlikuje od normalne nepažnje i nemira?Često je da ljudi imaju probleme sa pažnjom u stanjima umora ili dosade, zbog ovoga se profesionalci trude da procene uticaj koji simptomi imaju na svakodnevno funkcionisanje u odnosu na normalna očekivanja za dati razvojni stadijum. Šta je ADD?ADD (attention deficit disorder) je stari naziv za ADHD, naziv je promenjen kako bi se uključio koncept hiperaktivnosti ali je neretko da se i dalje koristi stari termin kao sinonim za ADHD.Tipični simptomi ADHD – aADHD ima dve široke kategorije simptoma: nepažnja i hiperaktivnost – impulsivnost.Simptomi nepažnje:Spoljašnji nadražaji lako skreću pažnjuOlaki propusti i greške u školskim zadacima, radu ili drugim aktivnostimaPoteškoće u održavanju koncentracije pri zadacima, igri, razgovoru, čitanju...Deluje neprisutno pri direktnom obraćanjuPoteškoće u praćenju uputstava, započinjanje ali teško završavanje zadatakaPoteškoće u organizaciji aktivnosti, stvari, vremenaIzbegavnje zadataka koji zahtevaju psihički naporČesto gubljenje stvariSimptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti:Poteškoće u mirnom sedenju, vrpoljenje, trčkaranje i pentranje u neprimerenim situacijama, često ustajanje sa mesta kada se očekuje da dugo mirno sediPoteškoće u usporenim aktivnostimaPreviše pričaDeluje uvek spremno na pokret i akcijuDaje odgovore pre nego što sasluša celo pitanjePrekida i ometa drugePoteškoće u čekanju i strpljenjuČesto sanjarenjeVrste ADHD – aIdentifikuju se tri tipa ADHD -a po dominaciji vrste simptoma:Predominantni simptomi nepažnjePredominantni simptomi hiperaktivnosti – impulsivnostiKombinovani tipKombinovani tip podrazumeva mešavinu simptoma i on je najčešći dok je tip sa dominantnim simptomima hiperaktivnosti – impulsivnosti najređi.Rodne razlikeDečaci imaju tri puta veću šansu da dobiju dijagnozu ADHD – a. Ova razlika nije nužno uzrokovana većom prisutnošću poremećaja kod dečaka već je verovatnije zbog drugačijeg načina manifestovanja simptoma kod devojčica.Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će se kod devojčica javiti simptomi nepažnje dok će se kod dečaka javiti simptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti. Udeo mogu imati i različite rodne uloge koje mogu dovesti do lakšeg ispoljavanja i prepoznavanja više fizičkih i ponašajnih simptoma kod dečaka dok simptomi nepažnje kod devojčice često prođu nezapaženi.Neprepoznavanje simptoma za to što jesu često dovodi do lošeg samopouzdanja i predstavlja ozbiljan rizik za kasnije javljanje drugih mentalnih poremećaja kao što su depresija i poremećaji ishrane.ADHD kod odraslihSimptomi ADHD – a se menjaju sa godinama:Poteškoće u započinjanja i završavanja zadatakaPoteškoće u usmeravanju i regulisanju pažnjePoteškoće u organizacijiNeizdrž, nemirČesto upadanje u rečProblemi u regulaciji besaProkrastinacijaNiska tolerancija na frustracijuPoteškoće u koncentraciji pri čitanjuLjudi sa ADHD – om mogu imati i hiperfokus, ovo nije zvaničan simptom ali može biti relevantan indikator. Hiperfokus je visoko fokusirana pažnja koja traje duži vremenski period u kome se gubi pažnja o svemu osim stvari na koju se fokusira. Iako je moguće da svako upadne u ovakvo stanje istraživanja sugerišu da je ljudima sa ADHD – om lakše. Odrasli sa ADHD – om, pogotovo nedijagnostikovanim ili nelečenim mogu nailaziti na brojne probleme u svim aspektima života, socijalnim, akademskim, karijernim pa i sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.Uzroci ADHD – aUzroci ADHD – a nisu sasvim jasni, ali pretpostavke stručnjaka su da je poremećaj visoko genetski nasledan. Drugi mogući uzroci i rizični faktori podrazumevaju povrede mozga, traume, stres ili izloženost različitim toksinima poput olova koji mogu uticati na razvoj centralnog nervnog sistema, upotreba alkohola i duvana za vreme trudnoće, kao i prevremeno rođenje.Dijagnostikovanje ADHD – aNeophodno je da se simptomi ADHD – a adekvatno prepoznaju i podvrgnu stručnoj dijagnostičkoj proceni. Stručnjaci se koriste kriterijumima koji procenjuju vrstu, intenzitet i trajanje simptoma, kao i njihovo uticanje na više aspekata života, i uklanjaju druge moguće uzroke.ADHD može imati slične simptome kao i depresivni ili anksiozni poremećaj, neki poremećaji čulne percepcije, kao i štitne žlezde mogu biti uzroci sličnih simptoma. Profesionalni dijagnostičar, lekar, pedijatar ili psihijatar će sve ove moguće druge uzroke ispitati i proceniti. Može se očekivati fizička i neurološka procena koja ima za svrhu razumevanje verbalnih, motornih i čulnih sposobnosti, kao i procena sposobnosti, inteligencije i ličnosti.Lečenje ADHD – aZa decu koja boluje od ADHD – a nema jednog jasnog, specifičnog rešenja. Slučajevi su specifični i zavise od mnogo faktora, ali ono što jeste jasno je da uticaj ADHD – a može biti regulisan kombinacijom podrške u obrazovanju, savetovanjem i podrškom roditeljima i deci, bihejvioralnom terapijom, i farmakoterapijom po potrebi. Različiti oblici psihoterapije mogu imati značajan udeo u regulisanju problema koje izaziva ADHD, najčešće se preporučuju bihejvioralna i kognitivno bihejvioralna terapija. Značajan faktor za izbor terapije je uzrast deteta.Bihejvioralna terapija može uključivati i trening roditelja, uči decu i roditelje kako da motre određena negativna ponašanja i adekvatno ih menjaju. Fokus metoda je na konkretnim ponašajnim problemima i njiovom regulisanju.Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji je kratkotrajan, fokusiran na jasan cilj i bavi se menjanjem negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja, regulaciju emotivnih procesa i razvijanje veština koje pomažu prevladavanje (ADHD) simptoma. Farmakoterapija se prepisuje po proceni lekara, glavne kategorije na koje se dele lekovi koji se koriste za regulisanje ADHD – a su stimulansi i nestimulansi. Koriste za lečenje simptoma kod odraslih i starije dece ali poteškoće sa karijerom, socijalnim životom i niskim samopoštovanjem nastalim usled dugogodišnje borbe sa otežavajućim simptomima mogu da perzistiraju.Psihoterapija pomaže ljudima sa ADHD – om da nauče da drugačije sagledavaju svoje stanje i motiviše ih i organizuje kako bi se borili i nosili sa različitim izazovima nastalim usled ovog poremećaja.Promene u životnom stilu mogu imati značajan uticaj, adekvatna količina sna, regularna fizička aktivnost i vežbanje, zdrava ishrana i dodaci ishrani kao što su gvožđe, magnezijum i cink mogu imati uticaj na simptome ADHD – a.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holecr.Reference:Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/attention-deficit-hyperactivity-disorder-adhdAttention-Deficit/Hyperactivity disorder in children and Teens: What you need to know. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/attention-deficit-hyperactivity-disorder-in-children-and-teens-what-you-need-to-knowAdult attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2023, January 25). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/adult-adhd/symptoms-causes/syc-20350878About Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). (2024, May 15). Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). https://www.cdc.gov/adhd/about/index.htmlCogniFit. (n.d.). Prevazilaženje ADHD-a: Šta Je? Da Li Se Može Izlečiti? Vežbe, Karakteristike I Simptomi, Vrste I Uzroci. https://www.cognifit.com/rs/science/recovering-brainhealth/adhdFaraone, S. V., Sergeant, J., Gillberg, C., & Biederman, J. (2003, June 1). The worldwide prevalence of ADHD: is it an American condition? PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1525089/ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F90.0Low, K. (2023, December 6). ADHD in Women: Signs and symptoms. Verywell Mind. https://www.verywellmind.com/add-symptoms-in-women-20394Rucklidge, J. J. (2008). Gender differences in ADHD: implications for psychosocial treatments. Expert Review of Neurotherapeutics, 8(4), 643–655. https://doi.org/10.1586/14737175.8.4.643What is ADHD? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/adhd/what-is-adhdWebMD Editorial Contributor. (2023, June 8). Adult ADHD: Symptoms, causes, Treatments. WebMD. https://www.webmd.com/add-adhd/adhd-adults*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/boy-in-purple-shirt-playing-on-mobile-phone-8617802/*

Groznica Zapadnog Nila (Febris West Nile) je prirodnožarišna zarazna bolest. Uzročnik ove bolesti je istoimeni virus, koji se održava u prirodnom ciklusu između različitih vrsta ptica selica i komaraca. Glavni prenosilac ovog virusa je najčešće zaraženi komarac vrste Culex pipiens, koji je odomaćen i kod nas (tzv. kućni komarac).Virus groznice Zapadnog Nila se ne prenosi sa čoveka na čoveka kontaktom, ali je moguć prenos sa majke na dete (preko posteljice i tokom dojenja), transplantacijom organa ili transfuzijom. Ovaj put prenošenja je izuzetno redak.Period zaražavanjaGroznica Zapadnog Nila se na našem podnevlju registruje tokom toplih meseci, od juna do oktobra/novembra. Period od zaražavanja ( uboda inficiranog komarca) do pojave bolesti traje od 2 do 14 dana, dok kod osoba sa oslabljenim imunitetom može iznositi i nekoliko nedelja. Statistika zaraženih slučajevaU najvećem broju slučajeva (70- 80%) inficirana osoba nema nikakvih simptoma ni znakova bolesti. Kod oko 20% inficiranih javlja se blaga bolest, slična gripu uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, malaksalost, slabost, bolove u zglobovima i mišićima, koja prolazi bez posledica nakon 5-7 dana. Mogu se javiti i osip na trupu i ekstremitetima, uvećanje limfnih žlezda i proliv. Mali procenat (<1%) inficiranih osoba razvija tešku neuroinvazivnu formu bolesti, koja se može manifestovati kao upala mozga ili moždanica. Simptomi upale mozga ili moždanica su intenzivna glavobolja, ukočen vrat, pospanost, dezorijentisanost, koma, tremor, nevoljni grčevi, slabost mišića i paraliza. Upale mozga i moždanica se češće javljaju kod osoba najstarije životne dobi, kao i kod osoba s oslabljenim imunitetom i hroničnim poremećajima zdravlja.Ukoliko se jave simptomi bolesti potrebno je javiti se svom lekaru. Konačnu dijagnozu bolesti postavlja specijalista infektolog nadležne bolnice na osnovu laboratorijskog testiranja uzoraka likvora ili krvi. Teške, neuroinvazivne forme bolesti zahtevaju bolničko lečenje.Preporuke za zaštitu stanovništvaU cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, stanovništvu se preporučuje primena mera zaštite od uboda komaraca:Izbegavanje boravka u oblastima sa velikim brojem insekata, kao što su šume, močvare, bare i stajaće vode u doba najintenzivnije aktivnosti komaraca– u sumrak i u zoruNošenje komotne odeće dugih rukava i nogavica, svetlih boja u doba najintenzivnije aktivnosti komaracaUpotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom u doba najintenzivnije aktivnosti komaraca (prednost imaju prirodni repelenti na bazi bosiljka, lavande I sl.)Na prozore, vrata ili oko kreveta postaviti barijere (zaštitne mrežice protiv komaraca)Zatvoriti sve pukotine i procepe u zidovima, prozorima i vratima kako bi se sprečio ulazak komaraca u kuće, a time i smanjila mogućnost ubodaUkoliko je moguće boraviti u klimatizovanim prostorijama, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjenJednom nedeljno prazniti vodu iz posuda u kojima se nakuplja voda (saksije za cveće, posude za hranu i vodu za kućne ljubimce, kante, burad i druge posude). Voda iz ovih posuda je pogodna sredina za polaganje jaja i razmnožavanje komaraca, pa ćete ovim postucima značajno smanjiti njihovu brojnost u svom okruženjuUkoliko je moguće posude čvrsto zatvoriti poklopcem, prekriti nepromočivim materijalima ili mrežom protiv komaracaNajlone, cerade i druge materijale odlagati na način da se izbegne nakupljanje kišniceUkloniti vodu iz udubljenja u tlu, jama i bara u kojima se zadržava voda ili ih zatrpati zemljomRupe u drveću, kamenu ili betonu u kojima se nakuplja voda ispuniti peskom ili betonomOdložene gume za automobile potrebno je potpuno isprazniti od eventualnog sadržaja vode, pokriti ih nepropusnim pokrivačem na način da se onemogući nakupljanje vode, a gume koje se ne upotrebljavaju treba potpuno eliminisatiRedovno menjati vodu u dvorišnim bazenimaOdržavati zelene površineHermetički zatvoriti poklopce septičkih jamaOčistiti začepljene krovne oluke i podne kanale kako bi sprečili nakupljanje vodeU slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji odgovaraju groznici Zapadnog Nila odmah se javiti izabranom lekaruU slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom područjima, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.*Ovaj tekst je preuzet sa sajta https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-15-3741**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/brown-and-black-insect-80a3A_BFeic**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Svetski dan davalaca krvi, 14. juna, služi za odavanje priznanja davaocima krvi i za podizanje svesti o povećanju broja davalaca krvi.Potreba za bezbednim i pouzdanim zalihama krvi i krvnih proizvoda je neprekidan zahtev širom sveta. Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima, lako dostupnim bankama krvi i obučenim profesionalcima, kvalitetne zalihe krvi su dostupnije nego ikada ranije.U okviru kampanje podizanja svesti,Svetski dan davalaca krvi naglašava važnost dobrovoljnog davanja za bezbedno snabdevanje krvlju. Dobrovoljno davanje, u kombinaciji sa protokolima skrininga, je od suštinskog značaja za najbezbednije snabdevanje krvlju.Činjenice o davalaštvu krviKako izgleda procedura davanja krviPrvo se popunjava upitnik ( treba poneti neki dokument sa sobom), potom se proverava nivo hemoglobina u krvi, razgovara se sa lekarom koji vas pregleda i onda - se daje krv. Nakon čega sledi lagano posluženje i razgovor sa drugim davaocima i volonterima Crvenog krsta. I to je deo procedure davanja krvi!Krv se testira na krvlju prenosive bolesti, na prisustvo HIV-a, hepatitisa B i C i sifilisa.Krv se uzima iz pregiba lakta gde je inervacija najslabija. Osećaj posle davanja krvi se ne može opisati, morate ga doživeti. Poželećete da ga doživite ponovo. To je ta čuvena “zavisnost” od davanja krvi. Medicinski razlozi da se vaše telo navikava na davanje krvi ne postoje. Međutim, ono što je definisano kao “warm glow” odnosno osećaj zadovoljstva je svakako prisutan.Ukoliko vam je dozvoljeno da date krv ,nakon čega ste dobili knjižicu dobrovoljnog davaoca krvi pripadate privilegovanoj kategoriji zdravih ljudi.Pristankom da dobrovoljno davanje krvi dobijate potpuno besplatan zdravstveni pregled. Naravno, ukoliko sumnjate u nešto i niste subjektivno zdravstveno dobro, davanje krvi nije način da proverite svoje zdravlje. Krv će biti uzeta od vas isključivo ako se proceni da pre svega nećete ugroziti sopstveno zdravlje, a onda ni zdravlje primaoca.Ako vam posao nije da upravljate ogromnim mašinama na velikim visinama ili visoko rizičan posao, odmah se posle davanja krvi možete vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.Posle davanja krvi se treba ponašati uobičajeno. Zavoj ne treba skidati 2 sata nakon date krvi, treba izbegavati cigarete 2 sata kao i teže fizičke aktivnosti toga dana.Kratke informacijeKrv mogu dati sve zdrave osobe muškog i ženskog pola od 18 do 65 godina ukoliko zadovoljavaju medicinske uslove i kriterijume nakon laboratorijskog i lekarskog pregleda. Svako ko se dobro oseća i smatra da je zdrav može da dođe na akciju i ponudi dobrovoljno svoju krv. Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za uobičajene svakodnevne aktivnosti i davanjem dela rezerve krvi neće se ugroziti zdravlje.U našoj zemlji, muškarci krv mogu dati na 12 nedelja (3 meseca), a žene na 16 nedelja ili 4 meseca.Pre davanja krvi, osobi koja daje krv, preporučuje se uzimanje laganog obroka i dosta tečnosti i potrebno je da bude odmorna.Posle davanja krvi svaki davalac treba da se ponaša uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Preporuka je da se nakon davanja krvi popije dosta tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti bi trebalo da budu uobičajene. Ipak, posle davanja krvi u periodu od dva sata ne bi trebalo pušiti cigarete, a pored nezaštićenih opasnih mašina i aparata ne bi trebalo raditi u periodu do šest sati. Osobama koje se profesionalno bave poslovima koji se obavljaju na visini i profesionalnim vozačima tog dana se preporučuje da ne rade.Svaka uzeta jedinica krvi ispituje se na krvno-grupnu pripadnost (ABO i Rh), kao i na prisustvo nepoželjnih (iregularnih) antitela, uzročnika bolesti koje se mogu preneti preko krvi (transmisivne bolesti), kao što su: žutica (hepatitis)- tipa B i C, HIV i sifilis. Celokupna služba transfuzije krvi je, po zakonu, obavezna da testira svaku jedinicu krvi.Akcije davanja krviŽelite da spasavate živote?To je lako ako ste zdravi, imate između 18 i 65 godina, preko 50 kilograma i malo dobre volje!Ukoliko želite da učestvujete u akciji davanja krvi molimo vas da posetite sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine i tamo ćete naći tačne smernice, jasne informacije i uputsva vezane za ovu akciju.*Ovaj tekst je preuzet sa sajta https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-15-4185**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/person-on-chair-donating-blood-X20g2GQsVdA**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Šta je anksioznost?Anksioznost je normalna emocija koja predstavlja osećanje brige, straha, strepnje i neizvesnosti, služi kao upozorenje na potencijalne opasnosti. Za razliku od straha koji je primarna emocija i ima jaku biološku komponentu koja nas upozorava na jasne, neposredne, trenutne opasnosti, anksioznost predstavlja reakciju na stvari koje bi potencijalno mogle da se dogode, strah od opasnosti koja se iščekuje ili pretpostavlja.Normalno je osećati neki nivo anksioznost u različitim stresnim situacijama kao što su intervju za posao, lekarski pregled ili različite testovne situacije.Anksiozni poremećaji su grupa psihičkih poremećaja koja deli glavnu karakteristiku prekomerne prisutnosti anksioznih osećanja. Kod ovih poremećaja pravi izvor straha i opasnosti ne postoji, ili ako postoji onda je anksiozna reakcija na njega značajno prenaglašena. Ova osećanja anksioznosti onesposobljavaju pojedinca u svakodnevnom funkcionisanju, često dovode do izbegavanja stvari koje izazivaju anksioznost i može voditi ka padu samopouzdanja, socijalnoj izolovanosti i karijernim neuspesima.Tipični simptomi anksioznih poremećajaGlavni simptomi karakteristični za ovu grupu poremećaja su prekomerna osećanja straha, brige i strepnje to jest anksioznosti. Osim ovih, tipični simptomi koji se susreću kod ovih poremećaja su:Osećaj panike, nelagode, napetosti i tenzijeStrahovanje, iščekivanje najgoreg, osećaj nadolazeće neizbežne opasnostiPoteškoće u koncentracijiPoremećen san i osećaj umoraIritabilnostOsećaj krivice i neadekvatnostiIzbegavanje stvari koje izazivaju anksioznost (mesta, situacije, ljudi)Karakteristični su i fizički simptomi koji se javljaju u stuacijama anksioznosti:Ubrzano lupanje srcaKratak dah ili hiperventilacijaTremorMučninaNapetost mišićaZnojenje, hladan znoj, znojenje dlanovaVrtoglavicaBolovi i grčevi u stomakuNesposobnost mirovanjaSuva ustaProblemi sa varenjemPrisustvo nekih od ovih simptoma u značajnoj meri može govoriti o anksioznom poremećaju, ono što najviše razlikuje anksiozne poremećaje međusobno jeste kada se, i u kojoj meri, simptomi javljaju, šta je to što izaziva anksioznost.Vrste anksioznih poremećajaGeneralizovani anksiozni poremećaj – dijagnostički ga karakteriše anksioznost povezana sa barem dve svakodnevne životne situacije. Ova vrsta anksioznosti nije povezana sa konkretnim izvorom anksioznosti već su osećaji brige i strepnje, pa i fizički simptomi, konstantni i prate pojedinca koji ne može da ih reguliše, ometajući ga u normalnom funkcionisanju. Ovaj oblik poremećaja se naziva i „slobodno lebdeća anksioznost“, koji označava da je anksioznost sveprisutna i da proizilazi iz svakakvih različitih potencijalnih izvora opasnosti u percepciji pojedinca.Socijalna anksioznost (socijalna fobija) – anksioznost izazivaju svakodnevne socijalne interakcije. Osobe sa ovim oblikom anksioznosti strahuju od javnog govora, socijalne procene, osude i kritike. Strahuju da će pogrešiti ili se obrukati pred drugima koji će ih proceniti kao bezvredne. Strah od loše procene i osude drugih, kao i trema pri nastupanju pred određenim brojem ljudi su sasvim normalne i uobičajne stvari, problem nastaje kada se pretvori u kontinuirano ruminiranje na ovu temu i osoba nije u stanju da normalno fukcioniše. Može dovesti do ozbiljnog izbegavanja mnogih socijalnih situacija i izolacije.Panični poremećaj – karakterističan javljanjem paničnih napada, kod paničnih napada simptomi su iznenadni, intenzivni i veoma fizički. Često je ubrzano lupanje srca, znojenje, osećaj gušenja, bol u grudima, doživljaj nadolazeće opasnosti, vrtoglavica, mučnina, strah od ludila i strah od smrti. Često se panični napadi ponavljaju u određenim situacijama koje ih izazivaju, osoba će verovatno početi da izbegava ove situacije. Napad uglavnom prođe posle par minuta, ali u nekim situacijama može da traje i satima, mogu da liče na nadolazeći srčani ili moždani udar. Panični napadi nisu opasni sami mo sebi ali pošto se mogu pogoršavati vremenom i mogu ličiti na ozbiljnije tegobe izuzetno je važno konsultovati se sa lekarom.Fobije – osećaji izuzetnog i intenzivnog straha povezani sa određenim objektom ili situacijom, npr. visina, letenje, mali prostori, krv, paukovi... Prevazilazi normalne strahove i otežava svakodnevno funkcionisanje.Agorafobija – izuzetan strah i anksioznost od napuštanja poznatih i bezbednih okruženja, pretpostavke da će doći do nekakve nesreće i da će biti nemoguće pobeći ili naći pomoć. Najčešće se povezuje sa otvorenim prostorom, javnim mestima, i generalno situacijama u kojima je prisutan veliki broj ljudi. U ekstremnim slučajevima može dovesti do toga da pojedinac sa ovim poremećajem jedino smatra svoj dom bezbednim i poznatim okruženjem i odbija da ga napusti.Separaciona anksioznost – smatra se nečim sa čim se samo deca susreću, ali može se dijganostikovati i odraslima. Ove osobe se plaše udaljenosti od ljudi sa kojima su bliski zbog strahova da će im se nešto loše desiti. Mogu izbegavati samoću, simptomi mogu da se pogoršavaju kada separacija treba da se dogodi.Selektivni mutizam – redak poremećaj povezan sa anksioznošću, često se dešava kod dece pre pete godine. Iako poseduju normalne jezične i govorne sposobnosti, ne uspevaju da govore u određenim socijalnim situacijama. Često je povezan sa izuzetnom stidljivošću, strahom od sramote i kompulsivnim crtama.Uzroci anksioznih poremećajaNe postoji potpuno jasno razumevanje nastajanja anksioznih poremećaja, ali neki od utvrđenih uzroka su: genetske predispozicije, stresni i traumatični događaji, hormonalni disbalans, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, posledice i reakcije na određene lekove, crte ličnosti i drugi zdravsveni problemi (štitna žlezda, astma, dijabetes, bolesti srca, depresija) mogu izazvati javljanje i pogoršavanje simptoma anksioznosti.Dijagnostikovanje anksioznih poremećajaLekar opšte prakse može postavljati pitanja o simptomima, njihovom razvoju, intenzitetu, trajanju. Prvenstveno će utvrditi da nije reč o drugim različitim medicinskim stanjima koja mogu izazvati slične simprome. Vrlo je verovatno da može pacijenta poslati kod psihologa ili psihijatra kako bi se utvrdila dijagnoza. Oni mogu koristiti različite testove, kao i razgovor, kako bi utvrdili intenzitet simptoma, šta ih izaziva i uticaj na svakodnevno funkcionisanje. Lečenje anksioznih poremećajaAnksiozni poremćaji se generalno leče psihoterapijom, farmakoterapijom ili njihovom kombinacijom.Psihoterapija:Psihoterapija u radu sa anksioznošću podrazumeva razvijanje zdravih mehanizama prevladavanja anksioznosti, menjanje centralnih uverenja i načina gledanja na sebe i svet, razvijanje i osnaživanje samopouzdanja, sticanje uvida o razlozima nastajanja simptoma, razumevanje negativnih misaonih, emotivnih i ponašajnih obrazaca koji održavaju ovakva stanja.Psihoterapijski pravac koji ima dosta uspeha u tretiranju anksioznih poremećaja je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) – brza, sa ugovorenim brojem seansi, efikasna, i ekonomična. Bavi se razumevanjem odnosa uverenja i mišljenja na ponašanje i fokusira se na učenje i razvijanje novih, pozitivnih, načina mišljenja, gledanja na stvari i zdravih ponašanja.Jedna od najčešće primenjivanih tehnika u bavljenju anksioznim poremećajima je terapija izlaganjem, podrazumeva postepeno izlaganje i suočavanje sa objektom koji izaziva strah, kako bi se pokazala njegova bezopasnost.Farmakoterapija:Odluka o farmakoterapiji i njenoj upotrebi treba da se donosi u saradnji sa stručnim licem. Različiti lekovi se koriste za tretiranje različitih vrsta anksioznih poremećaja, i mogu imati negativno dejstvo ako se pogrešna terapija propiše.Najčešće se koriste antidepresivi, anksiolitici i sedativi. Cilj farmakoterapije je da se reguliše intenzitet simptoma pomoću regulacije hemijskih procesa u mozgu. Ovo u nekim ekstremnijim slučajevima dopušta upotrebu psihoterapije kao načina da se izmene uverenja i negativni obrasci funkcionisanja, koja inače ne bi bila moguća zbog preplavljujućih simptoma.Promene u svakodnevnom životu mogu pomoći regulaciji anksioznih simptoma. Grupe podrške, socijalizacija sa bliskim ljudima, odmor i relaksacija, regulacija stresa, adekvatan san, fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjivanje kofeina i ne upotrebljavanje alkohola i rekreacionih psihoaktivnih supstanci su sve faktori koji ozbiljno mogu da doprinesu boljitku simptoma anskioznih poremećaja.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Reference:Anxiety disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/anxiety-disorders Anxiety disorders - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2018, May 4). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/anxiety/symptoms-causes/syc-20350961ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F41 Mitchell, K. (2024, May 6). Anxiety disorders. WebMD. https://www.webmd.com/anxiety-panic/anxiety-disorders#1-1 What are anxiety disorders? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/anxiety-disorders/what-are-anxiety-disorders World Health Organization: WHO. (2023, September 27). Anxiety disorders. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/anxiety-disorders *Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-in-black-jacket-and-pants-sitting-on-stairs-mY-6bncc3rw**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Depresija je poremećaj raspoloženja koji generalno karakterišu osećanja tuge i beznađa, pad samopouzdanja, energije, volje, poremećaj sna i ishrane. Ovaj poremećaj je visoko prisutan u opštoj populaciji i ima visok stepen komorbiditeta sa drugim mentalnim poremećajima. Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/novosti/227Depresija se primarno leči upotrebom farmakoterapije i psihoterapije.Javljanje depresije u populacijama koje nemaju adekvatan pristup zdravstvenim ustanovama i terapiji je često. Neretko je i da, zbog stigme i odsustva adekvatnog informisanja povodom depresije, pojedinci ostanu nedijagnostikovani i uskraćeni za adekvanu pomoć.Čak i u slučajevima upotrebe farmakoterapije može doći do komplikacija, neželjenih reakcija, gubitka efikasnosti vremenom i stvaranja zavisnosti koja može voditi ka zloupotrebi.Lečenje depresije nije ni jednostavno ni lako i zato savetujemo da kontaktirate zdravstvenog stručnjaka, lekara, psihijatra ili psihologa i u saradnji sa njima radite na ovom problemu.Kako fizička aktivnost može da pomogne?Fizička aktivnost i vežbanje mogu na mnogobrojne načine da pozitivno utiču na prevenciju i regulaciju depresivnih simtoma.Aktivno vežbanje stvara raznovrsan pozitivan biološki uticaj na ljudsko telo i zdravlje. Vežbanje ima preventivni uticaj kada su u pitanju bolesti srca, određene vrste kancera, kao i dijabetes. Takođe pospešuje zdrav san i smanjuje nivo šećera u krvi.Intenzivno, aktivno vežbanje kao što su kardiovaskularne vežbe, vežbe snage i izdržljivosti, pospešuje lučenje endorfina, horomona zaduženog za redukciju stresa i bola, i poboljšanja raspoloženja. Opšte je poznat osećaj „runners high“ posle iscrpljujućeg vežbanja ili sportske aktivnosti, kao posledica ovog procesa.Ali i manje intenzivna fizička aktivnost koja se može odnositi na duže periode hodanja, rađenje više fizičkih poslova po kući ili generalno bilo koje aktivnosti koje će nas naterati da se pokrenemo iz sedećeg položaja mogu pozitivno uticati na raspoloženje. Ovakvo generalno povećanje fizičkih aktivnosti pospešuje lučenje proteina neurotrofnog moždanog faktora, koji dovodi do rasta neurona i formiranja novih konekcija u nervnom sistemu i time pospešuje generalno raspoloženje i energetske nivoe.U istraživanju sprovedenom od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazano je da male količine fizičke aktivnosti mogu imati znatan doprinos prevenciji depresije. Rezultati istraživanja sugerišu da je najznačajniji doprinos koji se dobija pri prelasku iz odsustva fizičke aktivnosti u prisustvo bilo kakve fizičke aktivnosti. Istraživači objašnjavaju kako aktivnosti koje se mogu izjedačavati sa 2,5 sati hodanja nedeljno mogu imati uticaj od 25% redukovanog rizika od depresije.Psihosocijalni faktor fizičke aktivnosti takođe predstavlja značajno relevantan doprinos redukciji i prevenciji depresivnih simptoma. Ovo se odnosi na povećano samopouzdanje, bolju self – percepciju, bolji doživljaj sopstvenog tela, više socijalnih interakcija.Uticaj sredine takođe može biti značajan, veća izloženost zelenim površinama je povezana sa sniženim rizikom od depresije.Fizička aktivnost i aktivno treniranje takođe pospešuju kvalitetniji san i vođenje računa o ishrani, koji imaju pozitivan uticaj na depresivne simptome.Gde početi?Ideja započinjanja režima fizičkog treniranja može delovati zastrašujuće i naporno, pogotovo ako su motivacija i raspoloženje narušeni.Važno je odlučiti se za nešto što ne predstavlja obavezu, već zadovoljstvoMože pomoći da se vodi evidencija, postavljanje razumnih, realističnih ciljevaVarijacija vežbi i aktivnosti može pomoći da ovakav način života pređe u navikuNe postizanje ciljeva i poteškoće ne treba da budu razlog za obeshrabrenjeKao što smo gore naveli, značajan doprinos mogu imati i mali koraci u smeru fizičkog aktiviranja. Nema potrebe donositi drastične odluke u nekom smeru koji može biti prezahtevan i naporan.Ako želite da se posvetite nekoj fizičkoj aktivnosti ili režimu treniranja sugerišemo da se konsultujete sa zdravstvenim profesionalcem koji vam može pomoći u formulaciji plana i razumevanja neophodnog ulaganja i dobiti u ovoj odluci.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerCodella, R., & Chirico, A. (2023). Physical Inactivity and Depression: The Gloomy Dual with Rising Costs in a Large-Scale Emergency. International Journal of Environmental Research and Public Health/International Journal of Environmental Research and Public Health, 20(2), 1603. https://doi.org/10.3390/ijerph20021603Depression screening and treatment in adults. (2016, October 4). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/depression-screening-treatment-adultsFactors that affect depression risk. (2020, September 15). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/factors-affect-depression-riskPearce, M., Garcia, L., Abbas, A., Strain, T., Schuch, F. B., Golubic, R., Kelly, P., Khan, S., Utukuri, M., Laird, Y., Mok, A., Smith, A., Tainio, M., Brage, S., & Woodcock, J. (2022). Association between physical activity and risk of depression. JAMA Psychiatry, 79(6), 550. https://doi.org/10.1001/jamapsychiatry.2022.0609Wanjau, M. N., Möller, H., Haigh, F., Milat, A., Hayek, R., Lucas, P., & Veerman, J. L. (2023). Physical Activity and Depression and Anxiety Disorders: A Systematic Review of Reviews and Assessment of Causality. AJPM Focus, 2(2), 100074. https://doi.org/10.1016/j.focus.2023.100074*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-running-on-road-near-grass-field-mQVWb7kUoOE*

Internet je sve prisutniji u svakodnevnim životima ljudi širom sveta, logična je pretpostavka da će njegov uticaj biti vremenom sve značajniji, pogotovo za buduće generacije. Internet na mnogo načina olakšava živote ljudi, povezuje ih i omogućava skoro nepresušan izvor informacija kojima se može lako pristupiti. Ipak, čest je strah da će naša prekomerna upotreba interneta dovesti do otuđenja od stvarnog sveta i izazvati razne društvene, karijerne pa i zdravstvene probleme.Da li odrasli i deca koji boluju od ADHD – a mogu biti posebno podložni problemima prekomerne upotrebe interneta, ili zavisnosti od interneta, i ako da, šta se povodom toga može uraditi?Šta je zavisnost od interneta?Moguće je biti zavistan i „navući se“ na razne stvari, od supstanci preko klađenja, pa do kupovine i interneta.Internet zavisnost karakterišu prekomerna ili loše kontrolisana nagonska ponašanja, kao i preokupiranosti, vezani za upotrebu interneta koji dovode do stresa i poteškoća u svakodnevnom životu. U akademskim i kliničkim krugovima internet i tehnološka zavisnost nije zvanično klasifikovana kao psihički poremećaj ali postaje sve relevantnija tema interesovanja i istraživanja. Nalik na mnoge mentalne poremećaje granica između pretpostavljene patologije i normalnosti se povlači kod trenutka u kome stanje počinje značajno negativno da utiče na svakodevno funkcionisanje i život pojedinca, kao i njegovih bližnjih. Najčešći simptomi internet zavisnosti:Provođenje sve veće količine vremena na internetuSimptomi pri oduzimanju mogućnosti pristupa internetu u želji u kojoj pojedinac zahteva, kao što su loše raspoloženje, anksioznost i izlivi besaZanemarivanje i spremnost da se izgube međuljudski odnosi, karijerne prilike i različiti drugi aspekti života zarad boravka na internetu.Zavisnost od interneta može da se manifestuje na više različitih načina, to jest kroz prekomernu upotrebu različitih aspekata interneta:Društvenih mrežaVideo igaraKupovineKlađenjaPornografijeProblematiku toga šta uzrokuje zavisnost od interneta, odnose dopamina sa spoljašnjim okolnostima i ličnim problemima i poteškoćama, kao i specifičnosti različtih aspekata ovih zavisnosti ostavićemo za drugu priliku.Ova problematična ponašanja zdravorazumski deluju podložno obrascima funkcionisanja kod pojedinaca koji boluju od ADHD – a, na internetu uvek ima nešto da se radi i većina njegovih aspekata je konstruisana tako da bi nam brzo privukla pažnju, pa je skrenula na nešto sledeće. Istraživanja pokazuju da pojedinci sa ADHD – om imaju otežanu inhibiciju, što znači otežanu samokontrolu, ovo zajedno sa beskonačnim mogućnostima za zabavu i novitete na internetu ih čini vulnerabilnijim ovoj vrsti zavisnosti.Više o ADHD – u možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/novosti/228Istraživanja pokazuju da pojedinci sa psihološkim problemima depresije, anskioznosti, stresa ili usamljenosti mogu da koriste internet kako bi olakšavali svoje simptome. Raznolike aktivnosti koje omogućavaju gratifikaciju bez odlaganja i čekanja, kao i mogućnost olakšavanja dosade i usamljenosti. Internet pruža način da se „pobegne“ od svakodnevnih problema i tegoba i olakša stres. Rizik je, da se osoba previše distancira od stvarnog sveta.Da li je ADHD uzrok, ili posledica internet zavisnosti?Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između zavisnosti od interneta i simptomatologije ADHD – a, najznačajniju kod adolescenata i mladih odraslih koji ga takođe najviše i koriste. Još značajnija je povezanost između poremećaja igranja kompjuterskih igara na internetu (internet gaming disorder) sa ADHD – om, u slučaju kompjuterskih igara sve je još dinamičnije, stimulativnije, brže i više nagrađujuće.  Postavlja se pitanje, da li internet izaziva simptome ADHD – a?Ne, trenutno naučno tumačenje jeste da je ADHD visoko nasledan poremećaj na koji mogu uticati mnogi genetski faktori, kao i faktori koji otežavaju razvoj centralnog nervnog sistema u ranom detinjstvu i prenatalnom periodu.Moguće je da simptomi internet zavisnosti izgledaju kao simptomi ADHD – a, ili da kasnija internet zavisnost ukaže na već predisponirani ADHD, ali upotreba interneta ne izaziva ADHD sama po sebi.Ono što se zaključuje jeste da je za prekomernu upotrebu interneta, koja može voditi i u zavisnost, ADHD faktor rizika. Pojedinci koji imaju ADHD simptomatologiju su podložniji opasnostima internet zavisnosti.Šta može da se uradi?Zato što je veći rizik od internet zavisnosti i nezdrave upotrebe interneta posledica ADHD – a, dobar način regulisanja problema kod pojedinaca koji boluju od internet zavisnosti i ADHD – a je upravo lečenje ADHD – a.Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima problem sa internet zavisnošću dobra ideja može biti obraćanje pažnje na to da li je prisutna i simptomatologija ADHD – a. U slučaju da vi ili neko u vašoj blizini boluje od ADHD – a, preventivna mera za internet zavisnost bi bila obraćanje pažnje i regulacija prekomerne upotrebe interneta. Ovo se može raditi na različite načine kao što su ograničavanje vremena izloženosti internetu, korišćenje aplikacija ili podešavanja koje upozoravaju i ograničavaju pristup internetu ili određenim aplikacijama, fokusiranje na druge aspekte života, konstruisanje dnevnog vremenskog rasporeda koji pomaže organizaciji vremena...Značajno je ne stigmatizovati ovakve probleme kao nastale iz lenjosti, slabosti ili malicioznosti. Internet je lak način da se pobegne od svakodnevnih problema i pojava prekomerne upotrebe često govori o tegobama u stvarnom svetu i svakodnevnom životu. Internet zavisnost, kao i ostale zavisnosti, može prouzrokovati značajnu štetu u životu pojedinca i njegovih bližnjih. U slučaju da sumnjate na problematičnu upotrebu interneta ili na ADHD simptomatologiju, savetujemo da se obratite lekaru ili kvalifikovanom zdravstvenom stručnjaku.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerInternet Addiction and ADHD - CHADD. (2022, March 15). CHADD. https://chadd.org/adhd-news/adhd-news-adults/internet-addiction-and-adhd/Singh, S., Enagandula, R., Adgaonkar, G., Subramanyam, A., & Kamath, R. (2018). Study of internet addiction in children with attention-deficit hyperactivity disorder and normal control. Industrial Psychiatry Journal/Industrial Psychiatry Journal, 27(1), 110. https://doi.org/10.4103/ipj.ipj_47_17Wang, J., Yin, X., Wang, H., King, D. L., & Rost, D. H. (2024). The longitudinal associations between internet addiction and ADHD symptoms among adolescents. Journal of Behavioral Addictions, 13(1), 191–204. https://doi.org/10.1556/2006.2023.00080Wang, B. Q., Yao, N. Q., Zhou, X., Liu, J., & Lv, Z. T. (2017). The association between attention deficit/hyperactivity disorder and internet addiction: a systematic review and meta-analysis. BMC Psychiatry, 17(1). https://doi.org/10.1186/s12888-017-1408-xZakaria, H., Hussain, I., Zulkifli, N. S., Ibrahim, N., Noriza, N. J., Wong, M., Jaafar, N. R. N., Sahimi, H. M. S., & Latif, M. H. A. (2023). Internet addiction and its relationship with attention deficit hyperactivity disorder (ADHD) symptoms, anxiety and stress among university students in Malaysia. PloS One, 18(7), e0283862. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0283862*Slika preuzeta sa sajta https://pixabay.com/photos/male-night-darkness-light-2013929/**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Plastična hirurgija se spominje u medicinskim knjigama koje potiču iz 3000. godine pre nove ere.U Indiji su se sprovodile mnoge tehnike rekonstruktivne hirurgije, čak 800 godina pre nove ere. Doprinosi plastičnoj hirurgiji1.Šuruta i Čaraka - 6. Vek pre nove ere, pored toga što je Šuruta bio poznat fizičar veliku ulogu je imao u razvoju plastične hirurgije i operacije katarakte. Njihovi zapisi ali i saznjanja vuku korene još iz sanskrita. Prevodili su literaturu iz sanskrita na hebrejski jezik do 750. godine nove ere.Najcenjeniji lekari Rimskog, Osmanskog i Vizantijskog carstva su bili upoznati sa ovim spisama.2.Italijanski doktori ali i Britanski fizičari su često išli u Indiju kako bi videli izvodjenje zahvata pod nazivom rinoplastika. Rinoplastika je medicinski termin koji se koristi za plastičnu hirurgiju nosa.Ova vrsta hiruškog zahvata može podrazumevati različite procedure kao što su promena oblika, veličine ili poboljšanje funkcije nosa. Takodje može uključivati operaciju koja oblikuje hrskavicu i kosti nosa kako bi se postigao željeni rezultat.3.Sušrutin metod - 1815. godine je prvi put na zapadu uradjena rinoplastika po uzoru na Sušrutin metod.Najbitnija otkrićaPolje plastične hirurgije se iz godine u godinu kontinuirano razvijalo. 1.Sabunkuova knjiga - U ovoj knjizi je detaljno opisano kako ukloniti kongenitalnu malformaciju-hipospadiju na genitalijama.2.Nemačka - U 15. veku nastaju prvi pisani tragovi na temu presadjivanja kože, takodje ključna stvar koja je dovela do progresa; Otkriće antibiotika sulfonamida i penicilina.3.Džon Metauer - Američki hirurg koji 1827. godine u Americi operiše „zečiju usnu“ instrumentima koje je sam patentirao.Ser Harold Džilis - Otac savremene plastične hirurgijePo zanimanju je bio otorinolaringolog poreklom sa Novog Zelanda.Tokom svog rada na Kraljevskoj medicinskoj akademiji sa sedištem u Londonu za vreme Prvog svetskog rata, razvija nove tehnike facijalne hirurgije.Ubrzo nakon razvoja novih tehnika osniva kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju u vojnoj bolnici, Kembridž.Izvodi više od 11.000 zahvata na 5.000 pacijenata koji su uglavnom bili vojnici sa povredama lica i vrata.Arčibald Maklndo, Haroldov nećak 1930. godine nastavlja da unapređuje edukaciju, pogotovo za vreme Drugog svetskog rata, jer je tada plastična hirurgija dostigla svoj maksimum.Tomi Klinker - “Maestro”Tomi Klinker Arčibaldov kolega, patentira nov istrument zbog kojeg kasnije dobija na popularnosti.Nastavlja da širi svoje znanje i u Americi gde se otvara prva bolnica za facijalnu hirurgiju.Klinker se pretežno bavio rekonstrukcijom velikih ožiljaka od opekotina i baš zbog toga dobija nadimak “Maestro”.Popularnost transplantacije kože Transplatacija kože je postala popularna,ali i alogeneična i autogeneična transplantacija tkiva, organa ili proteina. Ubrzo i ksenotransplant postaje moguć i time se prenosi tkivo jedne vrste na drugu.Savremena plastična hirurgija Današnja savremena plastična hirurgija nudi skoro neograničene mogućnosti zahvaljujući viševekovnom razvijanju ove grane medicine.Skoro da je dovedena do perfekcije, malo koja grana medicine može da joj parira u efikasnosti i doprinosu u estetskom smislu.Reference:Prof. dr Milan Jovanović, plastični hirurg https://plasticnaestetskahirurgija.com/estetski-magazin/plasticna-hirurgija-kroz-vreme/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/gray-surgical-scissors-near-doctors-in-operating-room-iwzaTMpBD7Q*

Kako Puls kardiološki centar navodi u svom tekstu “Kako bi trebalo da izgleda ishrana posle infarkta i ugradnje stenta?”, ishrana posle ugradnje stenta ima ključnu ulogu u oporavku srčanog mišića.Dr Goran Popović, kardiolog, u svom tekstu navodi par ključnih saveta za smanjenje šansi od novog srčanog udara:Snizite nivo holesterola u krvi i krvni pritisak; Doprinesite da se osećate zdravije i sa više energije;Regulišite kilažu ukoliko je to potrebno;Smanjite šanse ili postavite bolju kontrolu nad nivoom šećera u krvi.Šta je poželjno uvesti u ishranu?Povrće i žitarice - Povećani unos voća i povrća, ali takođe žitarica kao što su smeđi pirinač, hleb od celog zrna i žitarice.Proteini - U svoju ishranu ubacite raznorsne proteine kao što su jaja, nemasna piletina, ćuretina, riba i morski plodovi, mahunarke (pasulj i sočivo).Mlečni proizvodi - Konzumirajte delimično obrano mleko, jogurt i sir.Masti - Konzumirajte zdrave masnoće kao što su masline, avokado, orasi, semenke i ulja za kuvanje napravljena od ovih namirnica.Začini umesto soli - Umesto soli možete ubaciti raznovrsno začinsko bilje.Uvrstite u svoju ishranu namirnice bogate antioksidansima Vitamin C - nalazi se u paprikama, brokoliju, pomorandžama, limunu, kiviju, jagodama…Vitamin E - nalazi se u semenkama suncokreta, kikirikiju, bademima…Likopen - nalazi se u paradajzu, lubenici, šargarepi, mangu…Beta-karoten - nalazi se u šargarepi, zelenom lisnatom povrću, crvenoj slatkoj paprici, kajsijama...Selen - nalazi se u ribi, morskim plodovima i crvenom mesu.Omega-3 masne kiseline - nalazi se u tuni, lososu, haringi i lanenom semenu.Šta nije dozvoljeno u ishrani?Peciva, torte, mafini, keks, sladoled, mlečna čokolada...Prerađeno meso, kao što su šunka, kobasice, viršle ali i konzervisana i brza hrana, grickalice, industrijski sosevi…Rafinisana ulja, margarin i ostali mlečni proizvodi.Prženo, pohovano i masno.Gazirni, zaslađeni napici.Alkohol.Reference:Cicović, Aleksandar. 2022. Kako bi trebalo da izgleda ishrana posle infarkta i ugradnje stenta? Puls kardiološki centar. https://pulskardioloskicentar.rs/kako-bi-trebalo-da-izgleda-ishrana-posle-infarkta-i-ugradnje-stenta/Stanković, Ivan, Ivanka Miletić i Brižita Đorđević, 2008. Hrana i dijetetski proizvodi i ishemijska bolest srca, Arh.farm 2008;58: 443 – 453, Institut za bromatologiju, Farmaceutski fakultet Beograd, https://farfar.pharmacy.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1135/1133.pdf?sequence=1&amp;isAllowed=yNikolić, Maja, 2011, Značaj ishrane u sekundarnoj prevenciji i rehabilitaciji koronarne bolesti, Srce i krvni sudovi 30(4): 206-209, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-4835/2011/1821-48351104206N.pdf*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/black-and-red-cherries-on-white-bowl-nTZOILVZuOg*

Anksiozni poremećaji su grupa mentalnih poremećaja koja je jedna od najprisutnijih širom sveta. Mogu imati ozbiljan i značaj negativan uticaj na pojedince koji od njih boluju, kao i na njihove najbliže. Velika je greška stigmatizovati ovakva stanja i prepisivati ih nekakvoj „strašljivosti“ ili „kukavičluku“. Ovakva osuda može dovesti do nedijagnostikovanja poremećaja i nastajanja još većih problema.Više o anksioznim poremećajima možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/novosti/232Istraživanja pokazuju da su anksiozni poremećaji povezani sa poteškoćama u kognitivnim sposobnostima pažnje, radne memorije i egzekutivnih funkcija.Funkcionalne tehnike neuroimidžinga pokazuju obrazac u kome pojedinci koji boluju od generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) prikazuju značajno povišenu moždanu aktivnost u amigdali i insuli. Ova dva dela mozga povezana su sa obradom emotivnih kao i fizičkih stimulacija. Ovo sugeriše povezanost neuralnih mehanizama koji utiču na razvoj i manifestaciju anksioznih poremećaja.Takođe je otkriveno da ljudi koji imaju GAP imaju smanjenu povezanost između prefrontalnog korteksa i amigdale, koja se smatra ključnom za regulaciju emotivnih odgovora.U drugim istraživanjima, koja su se fokusirala na druge anksiozne poremećaje, pokazana je značajna prevelika aktivacija i u frontalnim i parijetalnim režnjevima.Biološke osnove anksioznih poremećaja su jasne, kako u visokoj genetskoj heritabilnosti, tako i u jasnim neurobiološkim razlikama u odnosu na normalnu populaciju.Šta je KBT?Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji se fokusira na učenje pojedinaca tome da njihova verovanja i ponašanja utiču na njihove emocije. Uči ih da prepoznaju, da se suočavaju sa, i da menjaju, stresne i nezdrave misaone, emotivne i ponašajne obrasce. KBT je najpotkovaniji u naučnom smislu i jedan od najefikasnijih i ekonomičnih oblika psihoterapije, fokus je na rešavanju konkretnog problema i često postoji ugovoren broj susreta koji predviđa vremenski rok terapiji. KBT je takođe jedan od najefikasnijih metoda lečenja anksioznih poremećaja.Uticaj KBT -a:Istraživanje sprovedeno od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazalo je znatan pozitivan uticaj KBT – a na decu sa dijagnozama anksioznih poremećaja.U njihovom istraživanju sproveli su testiranje dece na anksiozne simptome kao i testiranje nivoa aktivacija ključnih zona pomoću tehnika neuroimidžinga. Jedna grupa je imala anksiozne poremećaje dok druga, kontrolna, nije. Anksiozna grupa podvrgnuta je KBT tretmanu u periodu od 3 meseca, i nakon terapije ista testiranja su ponovo odrađena.Nakon terapije, deca sa anksioznim poremećajima pokazala su značaj pad u anksioznim simptomima i poboljšanje u funkcionisanju. Povećana aktivacija u parijetalnim i frontalnim delovima mozga takođe se regulisala spadajući približno, ili čak i ispod, nivoa aktivacije dece u kontrolnoj grupi. Neki delovi mozga ipak su nastavili da pokazuju povećan aktivitet, sugerišući da su neki delovi mozgra rezistentniji na akutne efekte KBT – a. U ovim slučajevima možda je neophodna vremenski duža terapija, dodatni oblici terapije, pa možda i direktno stimulisanje delova mozga. Značajno je i napomenuti da je ovo istraživanje sprovedeno na deci, kod njih je prognoza terapije bolja.Anksiozni poremećaji su brojni i kompleksni, ne treba ih shvatati olako i ne treba računati na to da je u pitanju nešto što osoba može sama sa sobom da reši.  Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini demonstrira simptomatologiju anksioznih poremećaja, savetujemo da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerCognitive behavioral therapy alters brain activity in children with anxiety. (2024, January 24). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2024/cognitive-behavioral-therapy-alters-brain-activity-in-children-with-anxietyGkintoni, E., & Ortiz, P. S. (2023). Neuropsychology of Generalized Anxiety Disorder in Clinical setting: a Systematic evaluation. Healthcare, 11(17), 2446. https://doi.org/10.3390/healthcare11172446Langarita-Llorente, R., & Gracia-Garcia, P. (2019). Neuropsicología del trastorno de ansiedad generalizada: revisión sistemática. Revista De Neurología/Revista De Neurología Electrónica, 69(02), 59. https://doi.org/10.33588/rn.6902.2018371*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/brown-brain-so1L3jsdD3Y*

Pre kretanja u teretanu važno je da razumete ključne aspekte koji će vam pomoći da započnete vašu fitness avanturu na pravi način.1.Definisanje realnih ciljeva Prva i najbitnija stvar pre nego što krenete u teretanu ili da se bavite fitnessom jeste da definišete realan cilj koji želite da postignete u određenom vremenskom periodu. To podrazumeva da postavite sebi sledeća pitanja Da li želim da izgubim težinu?Da li želim da izgradim mišiće?Da li želim da poboljšam kondiciju? Ili postoji neki drugi razlog zbog kojeg sam se odlučio/la da krenem da treniramKada ove stvari razjasnite sa sobom i jasno definišete šta želite na dobrom ste putu da nađete adekvatne vežbe koje će vam služiti kao alat za uspevanje ka cilju koji ste odredili.2. Pravilna tehnika vežbanja Pre nego što počnete rad sa većim opterećenjem jako je bitno da naučite kako se pravilno izvodi tehnika vežbi,to vam omogućava minimalnu šansu da se povredite u toku treninga, ali i maksimalnu efikasnost treninga.Razmislite o angažovanju personalnog trenera koji će vam pomoći da naučite osnovne vežbe pravilno i ispravljaće vas u tom procesu ukoliko je to potrebno.3. Sigurnost i opreznost Bezbednost u toku vežbanja je od ključnog značaja.Dobro se informišite pre nego što počnete da trenirate, biće vam korisne informacije vezane za adekvatnu obuću i odeću a na samom treningu ukoliko niste sigurni kako se koristi oprema iz teretane obratite se nekom od zaposlenih u teretani.Najvažnija stvar je da slušate svoje telo, i da se ne forsirate previše.Postepeno povećavajte intezitet treninga i operećenje kako bih ste stekli snagu i izdržljivost tokom vremena.  Treniranje u teretani može biti izazovno, ali definisanje jasnih ciljeva,razumevanje da svaki proces zahteva određeni vremenski period,da su pravilne tehnike i sigurnost prioritet su ključni koraci koji će vam pomoći da svoje rezultate  ostvarite bezbedno i efikasno.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta:https://unsplash.com/photos/man-in-black-t-shirt-and-black-shorts-running-on-road-during-daytime-J154nEkpzlQ*

Postoje 5 univerzalnih pravila na kojima se bazira nega lica i tela. 1.Tip kožePrva i najbitnija stvar pre nego što započnete određeni režim nege kože jeste da odredite koji je tip vaše kože. Postoje 4 tipa kože a to su masna, suva, kombinovana i normalna.Kada odredite svoj tip kože to će vam pomoći da počnete da koristite adekvatne preparate i sa njima postignete najbolji efekat.2.Svakodnevna rutinaDruga najbitnija stvar jeste da budete disciplinovani i imate svakodnevnu rutinu.Ključ zdrave i negovane kože je u tome.Postoje jednostavne i kompleksne rutine od vas zavisi koliko ćete se posvetiti zdravlju vaše kože.Neki od osnovnih koraka nege lica jesu čišćenje umivalicom, stavljanje tonika, stavljanje hidrantne kreme i rutinu završiti kremom sa zaštitnim faktorom od sunca (SPF).Neki od osnovnih koraka za negu tela jesu redovno tuširanje, upotreba pilinga za telo, korišćenje mleka za negu tela.3.Zaštita od sunca Upotreba krema sa zaštitnim faktorom (SPF) igra važnu ulogu u zaštiti kože od štetnih sunčevih zraka (UV), može pomoći u prevenciji preranog starenja, pojave fleka i raka kože.4. Pravilna ishrana i hidratacijaIshrana obogaćena vitaminima i mineralima, kao i unošenje dovoljne količine vode u toku dana čine veoma bitan deo održavanja kože zdravom.Unos zdrave hrane koja je bogata antioksidansima i dovoljno vode služi kao unutrašnji temelj za zdravu kožu, dok je kozmetika koju koristite sređivanje spoljašnjosti kože.4. Individualni pristup Svaka osoba ima posebnu i individualnu kožu i može zahtevati individualni i prilagođen pristup nezi.Konsultacija sa dermatologom može vam pomoći da razumete specifične potrebe vaše kože i odaberite najbolje proizvode za negu kože.Savetujemo vam da pre nego što počnete sami da osmišljavate svoju rutinu za negu lica i tela najbolje je da se konsultujete sa dermatologom kako bi smanjili rizik od potencijalnih hemijskih i mehaničkih oštećenja kože. Tokom posete dermatologu, obratite pažnju na to kada se koristi svaki proizvod, a zatim pročitajte uputstva za upotrebu pre nanošenja određenog proizvoda propisanog od strane vašeg izabranog dermatologa.Svaki lek koji vam vaš dermatolog propiše ima svoj rok trajanja i treba da se koristi pre isteka tog roka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta:https://unsplash.com/photos/person-holding-white-plastic-bottle-pouring-white-liquid-on-white-ceramic-mug-TxBQ7yLj6JU*