Novosti

Planiranje trudnoće je uzbudljiv i emotivan proces, ali ponekad i izazovan. Iako nema magičnih formula koje garantuju da ćete odmah ostati u drugom stanju, postoji nekoliko načina na koje možete unaprediti svoje šanse za začeće. Od razumevanja ciklusa plodnosti do promena u životnim navikama, svaki korak koji preduzmete može biti ključan. U ovom članku ćemo istražiti savete i strategije koje vam mogu pomoći da maksimizirate šanse za trudnoću, kako bi ovaj san postao stvarnost.U kojoj meri i kada je najpoželjnije vreme za odnose?Za povećanje šansi za trudnoću, preporučuje se imati seks svakodnevno ili svaki drugi dan, jer parovi koji to praktikuju imaju najveće šanse za začeće. Ako to nije moguće, seks svaka 2 do 3 dana tokom nedelje, počevši nakon završetka menstruacije, može pomoći da se pogodite s vremenom ovulacije i povećate plodnost (Mayo Clinic Staff, 2024).Najpovoljniji period za začeće je tokom ovulacije, koja obuhvata pet dana pre ovulacije i sam dan ovulacije. Najveće šanse za trudnoću su dva dana pre ovulacije i dan ovulacije, pa je preporučljivo imati seks tada. Tokom ovulacije, jajnik otpušta zrelo jaje koje putuje niz jajovod prema materici, gde bi trebalo da dođe do oplodnje spermatozoidima. Spermatozoidi mogu preživeti do pet dana, pa je važno imati ih u jajovodima kada dođe do ovulacije (Watson, 2018).Kako da prepoznate ovulaciju? Pratite svoj ciklus i računajte sredinu – ako imate 28-dnevni ciklus, ovulirate verovatno oko 14. dana. Takođe, možete primetiti promene u vaginalnom sekretu, koji postaje bistar i gust poput belanca, ili blagi porast bazalne telesne temperature (BBT) nakon ovulacije. Ovulacijski testovi koji se mogu kupiti u apotekama takođe mogu pomoći u praćenju ovulacije (Ibid). Mobilne aplikacije koje prate vaš ciklus mogu biti korisne.Šta još može unaprediti šanse za trudnoću?Redovno vežbanje može umanjiti verovatnoću neprijatnih simptoma trudnoće (poput bolova u leđima, hemoroida, otečenih gležnjeva) i prekomernog porasta telesne mase. Osim toga, zdravo i fit telo lakše podnosi porođaj. Međutim, važno je održavati ravnotežu, jer previše vežbanja može izazvati probleme sa plodnošću, poput neredovnih ciklusa i ciklusa bez ovulacije (Fertility Network UK, n.d.).Dovoljan unos tečnosti (oko 8-10 čaša dnevno) pomaže bubrezima da izbacuju otpadne proizvode iz tela i poboljšava kvalitet cervikalne tečnosti koja je važna za plodnost (Ibid).Održavanje zdrave telesne težine je važno, kako prekomerna težina ili previše niska težina mogu smanjiti plodnost (Mayo Clinic Staff, 2024).Iako nije dokazano da određena poza povećava verovatnoću začeća, pojedine poze ipak mogu biti bolje od drugih i osigurati da spermatozoidi lakše „pronađu put“ do jajne ćelije. Misionarska poza sa muškarcem na vrhu i „pseći“ položaj (muškarac iza) omogućavaju dublju penetraciju, dovodeći spermu bliže grliću materice. Spermatozoidima je potrebno oko 15 minuta da dođu do grlica materice kada se nađu u vagini, a iako nije nužno dizati noge u vazduh ili ležati nakon odnosa, to ne može da škodi. Postavljanje jastuka ispod donjeg dela leđa može zadržati spermu da „pliva“ u pravom smeru (Ibid). Takođe, orgazam je ključan za muškarca, jer ejakulacija omogućava trudnoću partnerke. Iako ženi orgazam nije neophodan za začeće, pokreti prilikom ženskog orgazma mogu pomoći spermatozoidima da lakše dođu do cilja (Watson, 2018).Kada je potrebno obratiti se lekaru? Ukoliko planirate trudnoću, savetuju se konsultacije sa lekarom. On može proceniti vaše zdravlje i pomoći vam da napravite promene koje povećavaju šanse za zdravu trudnoću. Takođe, lekar može preporučiti uzimanje prenatalnih vitamina sa folnom kiselinom nekoliko meseci pre začeća, što može smanjiti rizik od spina bifide, poremećaja u formiranju kičme i kičmene moždine. Većina zdravih parova zatrudni u roku od godinu dana. Ukoliko imate manje od 35 godina i zdravi ste, pokušajte da ostanete u drugom stanju u prvoj godini, pre nego što se obratite lekaru. Ako imate 35 ili više godina, ili sumnjate na probleme sa plodnošću, potražite pomoć nakon šest meseci pokušavanja (Mayo Clinic Staff, 2024).Neplodnost pogađa i muškarce i žene, ali postoji lečenje. U zavisnosti od uzroka, pomoć vam može pružiti ginekolog, endokrinolog, urolog ili porodični lekar, a u nekim slučajevima i stručnjak za plodnost (Mayo Clinic Staff, 2024).Ukoliko imate pojedine probleme koji mogu uticati na plodnost, kao što su: neredovne ili izostale menstruacije, endometrioza, upala male karlice, istorija pobačaja, hirurški zahvati na herniji ili problemi sa testisima (kod vašeg muškog partnera), preporučuju se konsultacije sa kvalifikovanim stručnjakom (Watson, 2018). Takođe, ukoliko imate dugoročno stanje poput dijabetesa ili postoji rizik od nasleđivanja stanja (poput, na primer, srpaste anemije) na dete, kao i ukoliko uzimate određene lekove (budući da neki mogu uticati na plodnost), savetuje se takođe da se konsultujete sa lekarom za savete o trudnoći (National Health Service, 2023).Šta treba izbegavati?1. Duvan šteti plodnosti žena i muškaraca, kao i vašem opštem zdravlju i zdravlju fetusa. Pušenje uzrokuje promene u jajovodima i grliću materice, što može dovesti do spontanog pobačaja ili vanmaterične trudnoće. Takođe oštećuje jajnike, smanjujući broj jajnih ćelija, a time i verovatnoću za začeće. Pušenje može smanjiti broj i pokretljivost spermatozoida, a takođe može smanjiti uspešnost vantelesnog oplodjenja (IVF).2. Prekomerno pijenje alkohola može smanjiti plodnost. Alkohol nije bezbedan ni pre ni tokom trudnoće, a prekomerno pijenje smanjuje šanse za trudnoću, naročito ako koristite tretmane za plodnost poput IVF-a. Takođe, alkohol može smanjiti nivo testosterona kod partnera i izazvati erektilnu disfunkciju, što dodatno otežava začeće;3. Prekomernu konzumaciju kofeina (više od pet šoljica kafe dnevno), što takođe može umanjiti šanse za trudnoćom;4. Veoma intenzivne treninge, posebno ako imate nisku telesnu masu, poželjno je izbegavati. Prekomeran i naporan trening, duži od pet sati nedeljno, kod osoba sa niskom telesnom masom povezan je sa ređom ovulacijom;5. Stres može negativno uticati na redovnost vašeg ciklusa, pa i na šanse za začećem, zato pokušajte da se ne brinete i uživate u procesu pokušaja da zatrudnite. Ukoliko vam stres ili anksioznost zbog pokušaja začeća otežavaju svakodnevni život, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može vam pomoći da pronađete olakšanje;6. Muškarci bi trebalo da izbegavaju držanje mobilnih uređaja u džepu pantalona, kako zračenje može uticati na njihovu plodnost i broj spermatozoida, kao i da se klone vrućih kada ili tuševa i uskih donjih delova garderobe;7. Predugo odlaganje osnivanja porodice, kako je u kasnim 30-im godinama plodnost gotovo upola manja nego u ranim 20-im, jer s godinama opada kvalitet i količina jajašaca i spermatozoida. Starost žene koja daje jajašce ima najveći uticaj na plodnost, ali i kvalitet spermatozoida opada nakon 50. godine (Watson, 2018; WebMD Editorial Contributors, 2024; Mayo Clinic Staff, 2024; Fertility Network UK, n.d.).ZaključakPlaniranje trudnoće je put pun emocija, strpljenja i nade. Iako ne postoji savršen recept za uspeh, svaki korak koji preduzmete da poboljšate svoje zdravlje i razumete svoje telo može značajno povećati šanse za začeće. Briga o fizičkom zdravlju, pravilno praćenje plodnih dana, izbegavanje štetnih navika i konsultacije sa stručnjakom mogu biti ključni za ostvarenje vašeg cilja. Pokušajte da ostanete pozitivni i uživate u procesu, jer se često najlepši trenuci dešavaju kad ih najmanje očekujete. Ne zaboravite da je svaki put ka roditeljstvu jedinstven, a vi ste već napravili prvi korak – da se posvetite svom zdravlju i budućoj porodici. Srećno!*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:Fertility Network UK. (n.d.). Conception tips. Fertility Network UK. Retrieved March 26, 2025, from https://fertilitynetworkuk.org/learn-about-fertility/factors-affecting-fertility/lifestyle-fertility/conception-tips/Sikkema, K. (2018, June 5). Man kissing woman’s forehead while holding ultrasound photo [Photograph]. Unsplash. Retrieved March 26, 2025, from https://unsplash.com/photos/man-kissing-womans-forehead-white-holding-ultrasound-photo-IE8KfewAp-wWatson, S. (2018, August 10). Babymaking 101: Ways to get pregnant faster. Healthline. https://www.healthline.com/health/sex-for-pregnancyNational Health Service. (2023, November 14). Trying to get pregnant. NHS. Retrieved March 26, 2025, from https://www.nhs.uk/pregnancy/trying-for-a-baby/trying-to-get-pregnant/WebMD Editorial Contributors. (2024, March 9). Things not to do if you want to get pregnant. WebMD. Medically reviewed by Traci C. Johnson, MD. Retrieved March 26, 2025, from https://www.webmd.com/baby/fertility-no-nosMayo Clinic Staff. (2024, October 30). How to get pregnant. Mayo Clinic. Retrieved March 26, 2025, from https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/getting-pregnant/in-depth/how-to-get-pregnant/art-20047611

Hashimoto bolest je najčešći oblik autoimunog poremećaja koji utiče na funkciju štitne žlezde, organa koji igra ključnu ulogu u regulaciji metabolizma. Iako mnogi ljudi nisu ni svesni da pate od ove bolesti, simptomi poput umora, neobjašnjivog dobijanja na težini ili osećaja hladnoće mogu ukazivati na njen početak. Hashimoto bolest polako smanjuje sposobnost štitne žlezde da proizvodi hormone koji su potrebni za pravilno funkcionisanje organizma, što može dovesti do ozbiljnih posledica ako se ne prepozna i ne leči na vreme. U ovom tekstu ćemo istražiti uzroke, simptome, dijagnozu i lečenje Hashimoto bolesti, kako biste bolje razumeli ovu bolest i kako da se nosite sa njom.Šta je Hashimoto bolest?Hashimoto bolest, poznata i pod nazivima Hashimoto tireoiditis, hronični limfocitni tireoiditis ili autoimuni tireoiditis, je autoimuna bolest koja može uzrokovati smanjenu funkciju štitne žlezde (hipotireozu), a u vrlo retkim slučajevima i njenu povećanu funkciju (hipertireozu) (NIDDK, n.d.). Nazvana je po Hakaru Hashimotu, japanskom lekaru koji je prvi opisao ovo stanje 1912. godine (Dunkin, 2023).Kod osoba sa Hashimoto bolešću, imuni sistem napada štitnu žlezdu, koja se nalazi na prednjem delu vrata i proizvodi hormone koji regulišu metabolizam, odnosno način na koji telo koristi energiju. Ovi hormoni utiču na mnoge procese u organizmu, uključujući brzinu otkucaja srca i to kako telo sagoreva kalorije iz hrane. Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, može doći do hipotireoze, stanja u kojem telo ne dobija potrebnu količinu hormona za pravilno funkcionisanje (Dunkin, 2023).Tačan uzrok bolesti nije potpuno razjašnjen, ali se veruje da mnogi faktori mogu doprineti njenom nastanku, što uključuje:Gene - Osobe sa Hashimoto bolešću često imaju članove porodice koji pate od bolesti štitne žlezde ili drugih autoimunih poremećaja, što ukazuje na to da geni mogu imati značajnu ulogu u razvoju bolesti.Zarazne bolesti - Virus ili bakterija mogu izazvati reakciju imunog sistema, zbog koje on počinje da napada sopstveno telo.Sredinske faktore - Faktori poput stresa ili prekomernog izlaganja zračenju mogu takođe doprineti razvoju ove bolesti (Dunkin, 2023).Faktori rizikaPol – Hashimoto bolest pogađa oko sedam puta više žena nego muškaraca, što sugeriše da polni hormoni mogu imati ulogu u razvoju bolesti. Takođe, mnoge žene suočavaju se s problemima sa štitnom žlezdom u prvoj godini nakon porođaja. Iako ovi problemi obično nestaju, čak 20% tih žena razvije Hashimoto bolest nekoliko godina kasnije.Starost – Iako se Hashimoto bolest može javiti u bilo kojem uzrastu, najčešće se pojavljuje kod žena u uzrastu od 30 do 50 godina.Ostale autoimune bolesti – Ako već imate neku autoimunu bolest, kao što su reumatoidni artritis, lupus ili dijabetes tip 1, rizik od razvoja Hashimoto bolesti je povećan. Ovo je povezano sa genetskim faktorima i disfunkcijama imunog sistema.Prekomeran unos joda – Iako je jod neophodan za proizvodnju hormona štitne žlezde, prekomeran unos može delovati kao okidač za razvoj bolesti kod osoba koje su već podložne problemima sa štitnom žlezdom. Takođe, određeni lekovi mogu povećati rizik od razvoja bolesti.Izloženost zračenju – Povećani broj slučajeva bolesti štitaste žlezde prijavljen je kod osoba koje su bile izložene zračenju, uključujući one koji su preživeli atomske bombarde u Japanu, nesreću u Černobilu, kao i one koji su primali radijaciju kao tretman za Hodgkinovu bolest. Ova izloženost može izazvati dugoročne posledice na štitnu žlezdu (Mayo Clinic Staff, 2022; Dunkin, 2023).Svi ovi faktori ukazuju na to da se Hashimoto bolest ne pojavljuje samo zbog jednog razloga, već je rezultat složenog odnosa između genetike, životnih navika i spoljnog okruženja.SimptomiSimptomi Hashimoto bolesti obično su blagi i mogu se razvijati godinama. Prvi znak je često povećanje štitaste žlezde - gušavost, koja uzrokuje oticanje vrata i, u težim slučajevima, otežano gutanje (Mayo Clinic Staff, 2022). Iako obično nije bolna, gušavost može izazvati osećaj punoće u grlu. Nakon mnogo godina, oštećenje žlezde može dovesti do njenog smanjenja i nestanka gušavosti (NIDDK, n.d.)Iako Hashimoto bolest u početku često ne ispoljava nikakve simptome, sa napretkom bolesti mogu se javiti jedan ili više simptoma hipotireoze (NIDDK, n.d.). Nedostatak hormona štitaste žlezde (hipotireoza) usporava mnoge telesne funkcije, a simptomi se razvijaju postepeno i često se mogu zamijeniti za depresiju, naročito kod starijih osoba:Izrazi lica postaju beživotni, glas postaje promukao, a govor spor;Kapci padaju, a lice i oči mogu izgledati otečeno;Kosa postaje tanka, gruba i suva;Koža postaje suva, ljuskava i zadebljana;Osobe sa hipotireozom često osećaju umor, dobijaju na težini, pate od zatvora i ne podnose hladnoću. Mogu se javiti mišićni grčevi, trnjenje u rukama (zbog sindroma karpalnog tunela) i usporen puls;Karotinemija (blagi narandžasti ton kože);Opadanje spoljnog dela obrva;Stariji ljudi često pokazuju simptome poput zbunjenosti i zaboravljivosti, koji se mogu pomešati sa demencijom;Žene sa hipotireozom mogu primetiti promene u menstrualnim ciklusima.Povišen nivo holesterola u krvi (Boucai, 2024).Mali broj ljudi sa prekomerno aktivnom štitastom žlezdom (hipertireozom) mogu ispoljiti simptome koji odražavaju ubrzanje funkcija tela, kao što su:Povećan broj otkucaja srca i krvni pritisak;Palpitacije zbog abnormalnih srčanih ritmova (aritmije);Prekomerno znojenje i osećaj pregrejanosti;Drhtanje ruku (trzanje);Nervoznost i anksioznost;Problemi sa spavanjem (insomnija);Gubitak težine uprkos povećanom apetitu;Povećana aktivnost uprkos umoru i slabosti;Česta pražnjenja creva, povremeno sa dijarejom;Promena menstrualnih ciklusa kod žena (Boucai, 2024).Moguće komplikacijeHormoni štitne žlezde su ključni za mnoge telesne funkcije, pa nelečena Hashimoto bolest i hipotireoza mogu izazvati ozbiljne komplikacije, kao što su:Gušavost – Uvećanje štitne žlezde usled smanjenog lučenja hormona, što može otežati gutanje i disanje.Problemi sa srcem – Hipotireoza može dovesti do lošeg funkcionisanja srca, uvećanja srca, neregularnih otkucaja i povišenog LDL holesterola, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.Mentalni problemi – Depresija i drugi mentalni poremećaji mogu se javiti i pogoršavati tokom vremena.Seksualna i reproduktivna disfunkcija – Kod žena, smanjenje libida, neredovne menstruacije i problemi sa ovulacijom, dok kod muškaraca može doći do smanjenog libida i erektilne disfunkcije.Loši ishodi trudnoće – Hipotireoza može povećati rizik od pobačaja, prevremenog porođaja i razvoja problema kod beba, poput smanjenog intelekta ili autizma.Miksedem – Teška, nelečena hipotireoza može dovesti do miksedemskog koma, stanja koje zahteva hitnu medicinsku pomoć (Mayo Clinic Staff, 2022).Dijagnoza i tretmanLekari dijagnostikuju Hashimoto bolest na osnovu:Medicinske istorije i fizičkog pregleda – Lekar će prvo prikupiti vašu medicinsku istoriju i obaviti fizički pregled. Pored ispitivanja simptoma, lekar će proveriti da li imate gušavost.Krvi testova – Lekar će uraditi jedan ili više krvnih testova kako bi proverio hipotireozu i njene uzroke. Primeri testova uključuju: hormone štitaste žlezde T4 (tiroksin) i T3 (trijodtironin), TSH (hormon koji stimuliše štitastu žlezdu) i antitela na tiroperoksidazu (TPO), koja su prisutna kod većine osoba sa Hashimoto bolešću.Ukoliko lekar sumnja na Hashimoto bolest, ali ne pronađe antitela u krvi, može vam preporučiti ultrazvuk štitne žlezde. Ultrazvuk može prikazati veličinu štitne žlezde i druge karakteristike bolesti, a takođe može isključiti druge uzroke uvećane žlezde, poput čvorića (NIDDK, n.d.)Lečenje Hashimoto bolesti zavisi od stepena oštećenja štitne žlezde, odnosno prisustva hipotireoze. U slučaju blagog poremećaja hormona, lekar možda neće propisati lekove, već će pratiti simptome i nivoe hormona štitne žlezde. Ako imate hipotireozu, lečenje se sastoji od hormonske terapije štitaste žlezde, koju lekar prilagođava vašoj starosti, težini, stepenu hipotireoze i drugim zdravstvenim faktorima. Lekar potom prati terapiju i, po potrebi, prilagođava stanju. Lečenje traje doživotno, jer ne postoji lek za Hashimoto bolest. Zbog sporog delovanja hormona, može proći nekoliko meseci pre nego što simptomi nestanu i gušavost se smanji. Ako gušavost ostane velika, može biti potrebna hirurška intervencija (Dunkin, 2023).Moguće je da dođe do pogoršanja simptoma na terapiju, posebno dok lekar pokušava da pronađe odgovarajuću dozu. Uzroci mogu biti fizički (kao što su infekcije) ili emocionalni (poput stresa, nesanice ili promena u životu). Simptomi pogoršanja uključuju umor, nesanicu, razdražljivost i ubrzan rad srca. Neke od preporuka ukoliko dođe do pogoršanja simptoma su:Redovno uzimajte lekove.Pratite antiinflamatornu ishranu bogatu voćem, povrćem, nemasnim mesom i masnim ribama. Izbegavajte prerađeno meso i gazirane napitke.Pratite nivo joda u ishrani, jer prekomeran unos može pogoršati simptome.Smanjite stres i osigurajte dovoljno odmora.Posavetujte se sa lekarom o mogućoj suplementaciji vitaminom D i selenom (Ibid).Hashimoto bolest je suptilan, ali ozbiljan autoimuni poremećaj koji postepeno narušava funkciju štitaste žlezde. Rano otkrivanje i pravilno lečenje su ključni za prevenciju komplikacija i očuvanje kvaliteta života. Uz odgovarajuću terapiju, osobe sa Hashimoto bolešću mogu živeti zdravim i uravnoteženim životom. Redovno praćenje i zdrav način života igraju ključnu ulogu u efikasnom upravljanju ovim stanjem.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases [NIDDK]. (n.d.). Hashimoto’s disease. National Institutes of Health. https://www.niddk.nih.gov/health-information/endocrine-diseases/hashimotos-diseaseNational Cancer Institute. (2020, March 18). Couple clasping hands. Unsplash. https://unsplash.com/photos/person-wearing-gold-wedding-band-BxXgTQEw1M4Mayo Clinic Staff. (2022, January 15). Hashimoto's disease symptoms and causes. Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hashimotos-disease/symptoms-causes/syc-20351855Dunkin, M. A. (2023, October 26). Hashimoto's thyroiditis: Symptoms, causes, treatments. WebMD. https://www.webmd.com/women/hashimotos-thyroiditis-symptoms-causes-treatmentsBoucai, L. (2024, February). Hyperthyroidism (Thyrotoxicosis, including Graves Disease). In MSD Manual. Retrieved April 2024, from https://www.msdmanuals.com/home/hormonal-and-metabolic-disorders/thyroid-gland-disorders/hyperthyroidism

Ligamenti su snažne trake tkiva koje povezuju kosti u telu. Prednji ukršteni ligament (Anterior Cruciate Ligament - ACL) je jedan od četiri ključna ligamenta kolena, odnosno jedan od dva ligamenta koja se ukrštaju u sredini kolena i povezuje butnu kost sa potkoleničnom kosti, pomažući u stabilizaciji kolenskog zgloba (Mayo Clinic Staff, 2022). Povreda ACL-a jedan je od najčešćih problema sa kolenom, naročito kod sportista. Ovaj ligament ima ključnu ulogu u stabilizaciji kolena, a povrede mogu nastati usled naglih pokreta, poput skretanja, skakanja ili kontakta sa protivnikom. Iako se najčešće dešavaju u sportovima poput fudbala, košarke i tenisa, povreda ACL-a može se desiti i u svakodnevnim aktivnostima. U zavisnosti od stepena oštećenja, lečenje može biti konzervativno ili zahtevati operaciju. Ovaj tekst daje pregled simptoma, uzroka, dijagnoze i mogućnosti lečenja povreda ACL-a, kao i važnosti adekvatnog oporavka.Faktori rizika i uzroci povredePovrede ovog ligamenta česte su u sportovima koji stavljaju pritisak na koleno i zahtevaju nagle promene pravca, poput fudbala, košarke i lakrosa. Najveći broj povreda desi se prilikom sportskih aktivnosti koje uključuju brzo okretanje i sečenje, ali do njih može doći i u svakodnevnom kretanju. Ove povrede su najčešće nenamerno izazvane, kada osoba stopalom „zaglavi“ u tlu, a noga se previše ispruži uz prisustvo sile koja je usmerena prema spolja. Zanimljivo je da žene češće doživljavaju ovu vrstu povrede nego muškarci (Walker et al, 2015). Pored toga česti rizični faktori za povredu ACL-a su i: loša fizička pripremljenost, korišćenje nepravilnih obrazaca kretanja (kao što je pomeranje kolena prema unutra tokom čučnja), nošenje neprilagođene obuće, korišćenje loše održavane sportske opreme (kao što su skijaški vezovi koji nisu pravilno podešeni) i igranje na veštačkoj travi (Mayo Clinic Staff, 2022).Uzroci povrede ACL-a su uobičajeno:Naglo usporavanje i promena pravca (sečenje);Okretanje dok je stopalo čvrsto na tlu;Nepravilno dočekivanje na nogu nakon skoka;Naglo zaustavljanje;Direktan udarac u koleno ili sudar, kao što se dešava u američkom fudbalu (Mayo Clinic Staff, 2022).Simptomi povredeZvuk „pucketanja“ u kolenu - Mnogi ljudi čuju zvuk pucketanja u kolenu kada dođe do povrede, iako se to ne dešava svima. Bol - Ako je povreda manja, možda nećete osećati bol. Možete osećati nelagodnost duž linije zgloba kolena. Neki ljudi imaju poteškoća sa stajanjem ili stavljanjem pritiska na povređenu nogu.Oticanje - Najverovatnije se javlja tokom prvih 24 časa, a može se smanjiti hlađenjem kolena hladnim oblogama i držanjem povređene noge uzdignute na jastuku.Poteškoće sa hodanjem - Ako možete da stavite pritisak na povređenu nogu, možda ćete primetiti da je teže hodati nego obično. Neki ljudi osećaju da im kolenski zglob deluje manje stabilno.Smanjen opseg pokreta - Nakon oštećenja ACL-a, vrlo je verovatno da nećete moći da savijate i istežete koleno kao što ste to radili pre povrede (Powell, 2024).Neki ljudi odmah osete jak bol, dok drugi mogu da hodaju nekoliko sati nakon povrede. Međutim, kako vreme prolazi i otok u kolenu raste, postaje sve teže kretati se, a opseg pokreta se smanjuje (UPMC, n.d.).Dijagnoza povrede ACL-aKada dođe do oštećenja ligamenta, obično dolazi do delimičnog ili potpunog kidanja tkiva. Blaga povreda može istegnuti ligament, ali ga ostaviti netaknutim (Mayo Clinic Staff, 2022). Ako mislite da ste povredili ACL, važno je da se što pre obratite lekaru, kako je najbolje da se povreda dijagnostikuje u prvih sat vremena nakon povrede, pre stvaranja velikog otoka. Brza reakcija može pomoći da se tačno utvrdi stepen povrede i započne odgovarajući tretman (UPMC, n.d.). Lekar može da uradi nekoliko pregleda kako bi postavio tačnu dijagnozu:Testovi. Lekar će vas zamoliti da legnete na leđa i savijate kukove i/ili kolena pod određenim uglovima. Zatim će postaviti ruke na različite delove noge i nežno je pomerati. Ako bilo koja kost ne pomera na uobičajen način, to može značiti da je ACL povređen.Rentgen. Iako rentgen ne može da prikaže meka tkiva kao što je ACL, lekar može uraditi rentgen da bi isključio mogućnost preloma kostiju.MRI ili ultrazvuk. Ovi pregledi mogu prikazati kako kosti, tako i meka tkiva. Ako je vaš ACL oštećen, na snimcima će se videti povreda.Artroskopija. Ovaj postupak znači da lekar "gleda unutar zgloba". Hirurg napravi mali rez na koži, a zatim ubacuje malu kameru, koja prikazuje sliku zgloba na ekranu. Ovaj pregled pomaže lekaru da vidi tačan tip povrede i da je, ako je potrebno, odmah ispravi ili popravi (Powell, 2024).Lečenje povrede ACL-aCilj tretmana povrede prednjeg ukrštenog ligamenta je stabilizacija kolena i vraćanje normalnog opsega pokreta. Kako bi lekar odlučio koji tretman je najbolji, uzima se u obzir nekoliko faktora, poput uzrasta i nivoa aktivnosti povređene osobe i stepena povrede ACL-a. Za manje povrede ACL-a, lečenje često ne zahteva operaciju. U tim slučajevima, lekar može preporučiti nošenje zaštitne ortoze, odmor i fizičku terapiju. Neki od saveta za lečenje manje povrede uključuju:Stavljanje leda na povređeno koleno nekoliko puta dnevno kako bi se smanjio otok;Podizanje kolena iznad nivoa srca kako bi se smanjila otečenost;Komprimovanje kolena pomoću zavoja ili elastične trake;Vežbe za jačanje mišića koje će pomoći u oporavku;Odmor od aktivnosti na nekoliko nedelja;Upotreba lekova protiv bolova i upala, za smanjenje otoka i ubrzanje oporavka (UPMC, n.d.).Međutim, ako je povreda ozbiljna i došlo je do potpunog kidanja ACL-a, potrebna je operacija. ACL povreda se obično ne leči sama od sebe, a bez operacije, koleno može postati nestabilno, što povećava rizik od novih povreda u budućnosti. Hirurško lečenje uključuje dve glavne vrste operacija:Popravka ACL-a - Hirurg pokušava da popravi originalni ligament, podstičući njegovo prirodno izlečenje.Rekonstrukcija ACL-a - Ako ligament nije moguće popraviti, koristi se tkivo sa pacijentovog tela (ili donora) kako bi se rekonstruisao novi ligament (Ibid).Nakon operacije, potrebno je vreme za oporavak i fizičku rehabilitaciju kako bi se povratila stabilnost kolena i omogućilo povratak normalnim aktivnostima, uključujući sport (Ibid). Povratak prethodnom nivou aktivnosti može da traje godinu dana ili više. Tokom rehabilitacije, vaš lekar i fizioterapeut će testirati stabilnost i snagu vašeg kolena, kao i kako dobro funkcioniše. Istraživanja pokazuju da će do jedne trećine sportista sa povredom ACL-a doživeti novu rupturu u roku od 2 godine. Možete smanjiti šanse za ponovnu povredu ako odvojite više vremena za oporavak (Powell, 2024).ZaključakPovreda prednjeg ukrštenog ligamenta može značajno uticati na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i sportskih poduhvata. Brza dijagnoza i pravovremeno lečenje ključno je za efikasan oporavak. Iako je moguće lečiti manje povrede bez operacije, ozbiljnije povrede zahtevaju hirurške zahvate koji mogu doneti dugoročnu stabilnost kolenu. Bitno je da se povređeni koleni zglob pažljivo oporavi, jer nedostatak odgovarajuće rehabilitacije može povećati rizik od ponovnih povreda.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ReferenceWalker, G.N., D’Auria, J., Cui, L.R., Van Eck, C.F. i Fu, F.H. (2015). Anatomic anterior cruciate ligament reconstruction. Medicina Fluminensis, 51 (1), 27-40. Preuzeto sa: https://hrcak.srce.hr/135675Singh, Y. (2020, May 17). 2 men in red and white jersey shirt sitting on grass field [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/2-men-in-red-and-white-jersey-shirt-sitting-on-ground-during-daytime-KtPJkTlke8YMayo Clinic Staff. (2022, December 1). ACL injury symptoms and causes. Mayo Clinic. Retrieved March 12, 2025, from https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/acl-injury/symptoms-causes/syc-20350738#:~:text=An%20ACL%20injury%20is%20a,to%20your%20shinbone%20(tibia).Powell, A. (2024, January 16). Anterior cruciate ligament (ACL) injury and treatment. WebMD. https://www.webmd.com/pain-management/knee-pain/acl-injury-what-to-knowUPMC. (n.d.). ACL injury. UPMC. Retrieved March 12, 2025, from https://www.upmc.com/services/orthopaedics/conditions/acl-injury

Mišićni čvorovi, poznati i kao „miofascialne okidačke tačke“, predstavljaju bolne ili osetljive kvržice u mišićima koje mogu izazvati hroničnu nelagodnost, smanjenje pokretljivosti, reflektovani bol i probleme sa autonomnim funkcijama. Lekari ih klasifikuju kao aktivne i latentne. Aktivne okidačke tačke uzrokuju bol čak i bez dodira, dok latentne obično nisu bolne, ali postaju osetljive kada se pritisnu. Mišićni čvorovi mogu se formirati bilo gde na telu gde postoje mišići ili fascija (Nall, 2024), a najčešće se pojavljuju u gornjem delu leđa, ramenima, vratu, ali i u glutealnim mišićima. Iako obično nisu ozbiljna smetnja, njihova neprijatnost može biti značajna. U retkim slučajevima, mišićni čvorovi mogu ukazivati na hronične bolove. Kada se dodirnu, čvorovi mogu delovati otečeno, zategnuto ili kvrgavilo, a ponekad se osećaju ukočeno i kontrahirano, uprkos pokušajima opuštanja. Često su bolni na dodir, a pogođeno područje može postati upaljeno ili otečeno (Cronkleton, 2023).U ovom tekstu razmotrićemo uzroke, simptome, tretmane i prevenciju mišićnih čvorova, kako bismo vam pomogli da se nosite sa ovim stanjem i očuvate zdravlje svojih mišića.UzrociIako istraživači nisu sigurni šta tačno uzrokuje bol u mišiću, neki lekari smatraju da spazmi utiču na protok krvi, dok drugi veruju da je bol uzrokovan nervima koje spazmi iritiraju. Mišićni čvorovi nastaju kada se manji deo mišića stisne zbog spazma. Ovi spazmi obično nastaju zbog iritacije mišića, najčešće zbog ponavljajućih pokreta, poput dugotrajnog treniranja iste grupe mišića (WebMD Editorial Contributor, 2023). Mišićni čvorovi mogu nastati zbog različitih faktora, kao što su (Cronkleton, 2023):Nedostatak fizičke aktivnosti: Prekomerna upotreba ili povrede mišića;Loše držanje tela;Duže sedenje u neprirodnom položaju, kao što je sedenje za stolom ili vožnja automobile;Dehidracija;Loše prehrambene navike;Stres;Anksioznost.SimptomiMišićni čvorovi se osećaju kao male, osetljive kvržice koje se mogu opipati kada se dodirnu. Međutim, neki čvorovi mogu biti duboko u mišićima i potrebno je snažno pritisnuti vezivno tkivo da bi se osetili. Okidačke tačke često izazivaju tzv. preneseni bol, što znači da bol koji se oseća u jednoj tački može da se proširi na okolne mišiće kada se pritisne. Ovo je ključna razlika u odnosu na osetljive tačke, koje bole samo kada se direktno pritisnu, a bol ne prelazi u druge mišiće (Nall, 2024).Pored bola u mišićima, mišićni čvorovi mogu izazvati i druge simptome, kao što su (Cronkleton, 2023; Nall, 2024):Napetost koja izaziva glavobolje;Smanjenje fleksibilnosti mišića;Osećaj utrnulosti ili trnjenja;Bolovi u zubima;Bolovi u ušima;Bol u donjem delu leđa;Zujanje u ušima (tinitus);Takođe, mogu uzrokovati stres, anksioznost, depresiju i probleme sa spavanjem.TretmanSa malo strpljenja i vremena, često možete sami olakšati bol od mišićnog čvora. Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći (Cronkleton, 2023; WebMD Editorial Contributor, 2023; Nall, 2024):Odmor. Dajte svom telu pauzu od aktivnosti koje izazivaju čvorove. Posvetite vreme opuštanju, spavanju ili ležanju u udobnom položaju. Posvećivanje najmanje 15 – 30 minuta dnevno tehnikama opuštanja, poput meditacije ili joge, može biti korisno;Istezanje i vežbanje. Blaga fizička aktivnost ili istezanje mogu osloboditi mišić koji je zategnut zbog dužeg neprijatnog položaja. Redovno istezanje može takođe sprečiti pojavu novih čvorova, dok aerobne vežbe, poput plivanja i skakanja, poboljšavaju cirkulaciju i pomažu u oporavku mišića;Umanjivanje upale. Promene u ishrani za smanjenje upale i/ili uzimanje lekova protiv upale, kao što su ibuprofen ili NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) za smanjenje bolova u mišićima može biti korisno;Kombinovanje toplo-hladnih obloga. Naizmenično korišćenje leda i toplote često pomaže u ublažavanju bola. Koristite hladnu oblogu na bolnom mestu, a zatim pređite na toplu oblogu ili grejalicu, zavisno od toga šta vam više prija;Masaža okidačkih tačaka. Pritisak na bolnu tačku može opustiti mišić. Pokušajte sa rukama ili penastim valjkom – pritisnite čvor onoliko koliko možete podneti i ponovite nekoliko puta dnevno;Gelovi za mišiće. Upotreba gelova sa mentolom ili kamforom pomaže u opuštanju čvorova. Nanesite ih na pogođeno područje dva puta dnevno, uz prethodni test na koži;Profesionalna masaža. Masaža kod terapeuta može biti vrlo efikasna. Obavestite terapeuta o tačnoj lokaciji bola kako bi mogao da se fokusira na problematično područje;Fizikalna terapija. U težim slučajevima, fizikalni terapeut može da identifikuje uzrok čvorova i primeni odgovarajuće tretmane kako bi ublažio bol i sprečio ponovnu pojavu;Da biste potpuno rešili problem, možda će biti potrebno ponoviti tretmane, kao što je masaža, dok u međuvremenu izbegavate pokrete koji su izazvali napetost.Ukoliko kućni tretmani ne ublaže simptome mišićnih čvorova, profesionalni tretmani mogu pomoći u opuštanju mišića i obnavljanju funkcije. Obično se koristi kombinacija tretmana kao što su: hladni laser, suvo iglovanje, električna stimulacija mišića, manualna terapija, terapijska masaža, TENS uređaj, pulsni ultrazvuk i injekcije u okidačke tačke. Ovi tretmani pomažu u smanjenju bola i vraćanju normalne funkcije mišića (Nall, 2024).PrevencijaPostoji nekoliko ključnih koraka kako biste sprečili pojavu mišićnih čvorova i sačuvali zdravlje svojih mišića:Održavajte pravilno držanje tokom svakodnevnog života. Sedite opušteno, sa ramenima povučenim unazad i nadole, i trudite se da ne sedite pogrbljeni;Pružite svom telu dovoljno sna i redovno se bavite fizičkom aktivnošću;Pre treninga uvek se dobro ugrejte, a nakon toga se ohladite. Izbegavajte prekomerno naprezanje, jer preteški trenuci ili prebrzo trčanje mogu izazvati povrede koje dovode do mišićnih čvorova;Ne zaboravite da pravite pauze ako dugo sedite. Ustanite i krećite se bar jednom svakog sata;Svakodnevno se istežite, čak i dok sedite za stolom ili gledate televiziju. Posvetite pažnju tome kako je vaše telo poravnato dok obavljate svakodnevne aktivnosti;Održavajte zdravu ishranu bogatu kalcijumom, kalijumom i magnezijumom, i pijte dovoljno vode. Birajte sveže, celovite namirnice umesto prerađene hrane;Razmislite o redovnim masažama koje će vam pomoći da se opustite, poboljšate fleksibilnost i očuvate zdravlje svojih mišića (Cronkleton, 2023).ZaključakMišićni čvorovi, iako obično nisu ozbiljan zdravstveni problem, mogu značajno uticati na kvalitet života zbog bola, smanjenje pokretljivosti i drugih neprijatnosti. Razumevanje njihovih uzroka, simptoma i tretmana može vam pomoći da ih prepoznate i efikasno se nosite s njima. Pravovremenim reakcijama, kao što su istezanje, masaže, odgovarajući tretmani, kao i promene u ishrani i životnim navikama, možete smanjiti rizik od njihovog nastanka. Takođe, važno je usmeriti pažnju na prevenciju, jer redovno održavanje dobrog držanja, fizičke aktivnosti i opuštanja može značajno smanjiti učestalost i intenzitet mišićnih čvorova. U slučajevima kada kućni tretmani nisu dovoljni, profesionalni tretmani mogu pružiti dodatnu pomoć i trajno olakšanje. Održavanje zdravih mišića ključ je za opšte blagostanje i prevenciju hroničnih bolova.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:Cronkleton, E. (2023, February 13). How to Treat and Prevent Muscle Knots. Healthline. https://www.healthline.com/health/muscle-knotsWebMD Editorial Contributor. (2023, July 21). What to know about muscle knots. WebMD. https://www.webmd.com/fitness-exercise/what-to-know-muscle-knotsNall, R. (2024, January 29). What are muscle knots? Medical News Today. https://www.medicalnewstoday.com/articles/321224#what-are-theySediqi, H. (2024, August 1). A woman leaning against a wall with her head in her hands [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/NxpNRYd0g6U

Verovatno ste već čuli savet da je dobro otići u WC nakon seksualnog odnosa, ali da li ste se ikada zapitali zašto? Iako to nije garancija da ćete se potpuno zaštititi od urinarnih infekcija, mokrenje nakon seksa može igrati ključnu ulogu u održavanju zdravlja mokraćnog sistema. U ovom tekstu ćemo istražiti zašto je to korisno, kada je posebno važno, kao i koje druge mere možete preduzeti kako biste smanjili rizik od ovih neprijatnih infekcija.Mokrenje nakon seksualnog odnosa kao metod prevencije infekcija urinarnog trakta: mit ili stvarnost?Seksualna aktivnost povećava rizik od urinarnih infekcija kod žena, jer su uretra, vagina i klitoris u blizini, što olakšava prenos bakterija. Mokrenje nakon odnosa može pomoći da se isperu bakterije koje su dospele u uretru, iako urin neće ubiti te bakterije, ali ih može isprati (Bandukwala, 2023). Iako nije potpuno siguran način za sprečavanje urinarnih infekcija, može biti koristan, naročito za žene koje su sklone tim infekcijama. Kod žena, kratka udaljenost između uretre i bešike čini da bakterije mogu lakše izazvati infekciju. Za muškarce, mokrenje nakon seksa manje pomaže jer je njihova uretra duža (Nall, 2019).Ukoliko nemate penetrativni seks, rizik od urinarnih infekcija je manji, ali ukoliko imate oralni seks, može doći do prenosa bakterija u uretru. Idealan vremenski okvir za mokrenje je do 30 minuta nakon seksa. Ako ne osećate potrebu za mokrenjem, probajte da unosite više vode ili da se opustite u WC-u. Iako nije katastrofalno ako ne mokrite, dugotrajno zadržavanje urina može povećati rizik od urinarnih infekcija (Nall, 2019). Takođe, važno je brisati se od napred ka nazad kako bi se bakterije udaljile od uretre (Bandukwala, 2023).Neki ljudi osećaju peckanje prilikom mokrenja nakon seksa, što ne znači nužno da imate urinarne infekcije. To može biti rezultat iritacije spoljnog dela tela ili vagine. Kako biste izbegli iritaciju, poželjno je birati kondome od lateksa i vodene, bezmirisne lubrikante za osetljivu kožu (Cleveland Clinic, 2022).Važno je napomenuti da mokrenje ne može sprečiti trudnoću, niti uticati na šanse za začeće, ali ne šteti ako odložite odlazak u WC na nekoliko minuta u slučaju da planirate trudnoću. Takođe, mokrenje neće sprečiti seksualno prenosive bolesti, kako one utiču na telo na drugačiji način (Nall, 2019).Druge preventivne mere za smanjenje rizika od infekcija urinarnog traktaPijte dovoljno vode i često mokrite kako biste prirodno isprali bakterije;Sok od brusnice može smanjiti učestalost infekcija urinarnog trakta i ublažiti simptome;Koristite blage proizvode za pranje genitalnog područja, izbegavajte iritirajuće, mirisne proizvode;Razmislite o promeni kontracepcije, jer neki kontraceptivi mogu povećati rast bakterija (Bandukwala, 2023).Ako imate česte infekcije urinarnog trakta ili sumnjate na infekciju, obratite se lekaru za savete o prevenciji i lečenju.ZaključakMokrenje nakon seksualnog odnosa može biti jednostavan, ali efikasan način da smanjite rizik od urinarnih infekcija, naročito kod žena koje su podložnije ovim infekcijama. Iako nije savršen zaštitnik, ova navika, zajedno s drugim preventivnim merama poput hidratacije i korišćenja blagih proizvoda za higijenu, može učiniti razliku. Ipak, ako redovno imate probleme sa urinarnim infekcijama, najvažniji korak je da se posavetujete sa lekarom koji vam može pružiti odgovarajuću terapiju i savete.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:Visuals. (2020, March 13). White tissue paper roll on blue background [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/Pd2hIHv95FYNall, R. (2019, May 6). Peeing after sex: What to know. Healthline. https://www.healthline.com/health/peeing-after-sexCleveland Clinic. (2022, February 1). Peeing after sex: Why it might help prevent urinary tract infections. Cleveland Clinic. https://health.clevelandclinic.org/peeing-after-sexBandukwala, N. Q. (2023, May 7). Peeing after sex: What to know. Healthline. https://www.healthline.com/health/peeing-after-sex#penetrative-vs-non-penetrative-sex

Veštački nokti, bilo da se radi o gelovima, akrilima ili gel lakovima, postali su popularni kao izraz stila i način da se stvore dugotrajniji i estetski privlačni nokti. Međutim, iza njihove lepote kriju se potencijalni zdravstveni rizici koji mogu ozbiljno uticati na zdravlje vaših prirodnih noktiju i kože. U ovom članku istražićemo ključne rizike povezane sa korišćenjem veštačkih noktiju i ponuditi savete kako da zaštitite svoje zdravlje.Tipovi veštačkih noktijuGel nokti se prave od (met)akrilata i mogu se naneti na prirodni nokat ili koristiti za produžetke. Potrebno je da se očvrsnu pod UV lampom, a ne mogu se ukloniti natapanjem, već se moraju obrusiti;Akrilni nokti se pripremaju u salonu, nanose se na prirodni nokat ili koriste za dodavanje dužine. Ostavljuju se da se stvrdnu na vazduhu, a uklanjaju se natapanjem u aceton;Gel lak je mešavina (hibrid) gela i laka za nokte, sa sličnom konzistencijom kao običan lak. Nakon nanošenja, mora se očvrsnuti pod UV lampom, a uklanja se natapanjem u aceton (British Association of Dermatologists, 2023).Zdravtveni rizici povezani sa veštačkim noktima1. Oštećenje prirodnih noktijuDa bi akrilni nokti „držali“, površina vaših prirodnih noktiju mora se isturpijati dok ne postane grublja, što stanjuje prirodne nokte, čineći ih slabijim (American Academy of Dermatology, n.d.). Potapanje prstiju u aceton radi uklanjanja akrilnih/gel noktiju isušuje prirodne nokte i može izazvati iritaciju na koži, a takođe se aceton može apsorbovati u krvotok. Neki gel nokti moraju se brusiti, što može oslabiti prirodne nokte i učiniti ih tankim i krhkim (Fields, 2024). Ova oštećenja mogu uzrokovati promene u boji nokta, kao što je beljenje (pseudoleukonihija). Proces uklanjanja može takođe uzrokovati oštećenja prirodnih noktiju, stvarajući pruge na krajevima i oštećenja na kapilarima ispod. U nekim slučajevima može doći do oniholize, kada nokat odvoji od ležišta, što stvara prostor za infekcije kao što je paronihija (Taylor, 2024).Preporuka: Izaberite gel nokte koji se uklanjaju natapanjem, jer su fleksibilniji od akrilnih i manje štete prirodnim noktima. Koristite veštačke nokte samo za posebne prilike, kako biste dali šansu prirodnim noktima da se oporave. Nemojte sami uklanjati nokte, već idite kod profesionalca (American Academy of Dermatology, n.d.).2. Razvoj bakterijskih i gljivičnih infekcijaGelovi, akrilni nokti i lakovi su zabranjeni u kliničkim uslovima jer prostori ispod noktiju i oštećenja na laku mogu biti leglo bakterija koje se mogu preneti između osoblja i pacijenata (Taylor, 2024). Medicinsko osoblje koje nosi veštačke nokte tokom pripreme za operaciju izlaže pacijente većem riziku od postoperativnih infekcija, jer veštački nokti mogu zadržavati mikroorganizme i ne mogu se efikasno očistiti kao prirodni nokti. Hirurške rukavice ne mogu uvek sprečiti širenje ovih organizama, a postoje slučajevi gde su veštački nokti uzrokovali infekcije, pa čak i smrt. Zato se savetuje da osoblje koje se priprema za operaciju ne nosi veštačke nokte (Porteous, 2002).Ako se veštački nokti ostave predugo, može doći do nakupljanja vlage ispod njih, što stvara povoljne uslove za rast gljivica (onychomycosis). Promene na prirodnim noktima izazvane gljivičnom infekcijom često su skrivene ispod akrila, zbog čega infekcija može napredovati bez da bude primećena (Taylor, 2024).Preporuka: Ukoliko ste imali gljivične infekcije noktiju, izbegavajte veštačke nokte, a posebno nemojte koristiti veštačke nokte kako biste prikrili probleme sa noktima (Fields, 2024). Zatražite da manikir preskoči seckanje zanoktica, jer one štite nokte od infekcija, a njihovo seckanje može povećati rizik od bakterijskih infekcija (American Academy of Dermatology, n.d.).3. Alergijske reakcijeHemikalije koje se koriste za pričvršćivanje ili uklanjanje veštačkih noktiju mogu iritirati vašu kožu, izazivajući crvenilo, gnoj ili oticanje oko vaših noktiju. Akrilati, sastojak koji pomaže u očvršćavanju akrilnih noktiju, često su povezani sa kontaktnim dermatitisom (Fields, 2024). Alergija na akrilate postaje sve češći problem, posebno među manikirima koji svakodnevno rade sa ovim materijalima. Za razliku od stomatologa i ortopeda koji takođe koriste akrilate, manikiri često nisu svesni opasnosti koje ovi materijali mogu izazvati. Na primer, mnogi nisu upoznati s činjenicom da monomeri mogu prolaziti kroz lateks rukavice, što povećava rizik od alergijskih reakcija, zbog čega je neophodna podrobnija stručna obuka manikira (Van den Beukel, 2023).Preporuka: Ukoliko imate alergijsku reakciju, savetuje se da prestanete sa korišćenjem proizvoda koji je izazvao alergiju, kao i da se posavetujte se sa dermatologom za lečenje bilo kakvih alergijskih reakcija. Razmislite o alternativama poput gel noktiju ili se odlučite za prirodnu negu noktiju. Prevencija alergija na proizvode za nokte uključuje svest o proizvodima koje koristite i preduzimanje koraka kako biste ograničili izlaganje potencijalnim alergenima. Ovo uključuje odabir hipoalergenih proizvoda, izvođenje testa na koži i održavanje dobre higijene noktiju (Wyndly Care Team, 2025).4. Uvećavanje rizika od raka kožeIako mnogi faktori utiču na rizik od raka, postoje slučajevi raka kože u kojima se navodi da su UV lampe za nokte imale ulogu. Gel nokti se očvršćavaju specijalnim uređajem koji emituje UVA svetlo, što stvrdnjava gel i pretvara ga u čvrste polimere. Pošto većina ljudi radi nokte na svakih par nedelja, a proces očvršćavanja traje oko deset minuta, to značajno povećava izloženost UVA svetlu. Iako je zadnji deo ruku prirodno otporniji na UV zračenje, on je nezaštićen odećom i često je zaboravljeno mesto za nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom. Kada se nanese, krema se često ispira, a da se ponovo ne nanese. Osim toga, lepak za akrilne nokte koji se koristi za lepljenje na prirodni nokat obično sadrži alkohol, cijanokrilat i foto-bondovani metakrilat, uz dodatak formaldehida, koji je poznat kao kancerogen (Taylor, 2024).Preporuka: Odaberite salon sa LED (umesto UV) lampom, jer ona emituje manje UV zračenja i brže očvršćava gel (American Academy of Dermatology, n.d.). Takođe, rizik od UV zračenja možete smanjiti nanošenjem kreme sa visokim zaštitnim faktorom 30 minuta pre odlaska na manikir i nosite tamne rukavice bez prstiju tokom manikira (Taylor, 2024).Važno je napomenuti da su rizici posebno izraženi ukoliko se proizvodi nepravilno primenjuju ili nokti nedovoljno očvrsnu, zbog čega je kućna izrada veštačkih noktiju (uz kućne setove), bez znanja o pravilnoj upotrebi i medicinskim rizicima, nije preporučljiva. Takođe, lateks i PVC rukavice ne pružaju zaštitu od ovih hemikalija, zbog čega stručnjaci savetuju korišćenje nitrilnih rukavica (British Association of Dermatologists, 2023).ZaključakVeštački nokti mogu biti odličan način da unapredite izgled i izrazite lični stil, ali je ključno biti svestan potencijalnih rizika koje oni donose. Oštećenje prirodnih noktiju, bakterijske i gljivične infekcije, alergijske reakcije, pa čak i povećani rizik od raka kože, samo su neki od izazova na koje možete naići. Međutim, uz odgovarajuću pažnju, edukaciju i izbor sigurnih proizvoda, možete uživati u manikiru bez ugrožavanja zdravlja svojih noktiju i kože. Važno je uvek odabrati stručnjake koji razumeju ove rizike, koristiti hipoalergene i sigurne materijale, kao i pridržavati se preporuka za zaštitu od UV zračenja. Na kraju, balans između lepote i zdravlja je ključ, a pravilna nega veštačkih noktiju može omogućiti da uživate u svom stilu, bez obzira na rizike.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:American Academy of Dermatology. (n.d.). How to reduce artificial nail damage. American Academy of Dermatology. https://www.aad.org/public/everyday-care/nail-care-secrets/basics/pedicures/reduce-artificial-nail-damagePorteous J. (2002). Artificial nails... very real risks. Canadian operating room nursing journal, 20(3), 16–21.British Association of Dermatologists. (2023, April 14). Dermatologists reiterate artificial nails warning and risk of at-home kits. British Association of Dermatologists. https://www.bad.org.uk/dermatologists-reiterate-artificial-nails-warning-and-risk-of-at-home-kits/Van den Beukel, S. (2023, November 24). UVA, dentist and dermatologist warn against artificial nails. Folia.nl. https://www.folia.nl/international/159920/uva-dentist-and-dermatologist-warn-against-artificial-nailsTrovato, G. (2021, September 22). A woman getting her nails done at a nail salon [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-woman-getting-her-nails-done-at-a-nail-salon-gb6gtiTZKB8Fields, L. (2024, March 6). Artificial nails overview. WebMD. Medically reviewed by Stephanie S. Gardner, MD. https://www.webmd.com/beauty/beauty-artificial-nails-overviewTaylor, A. (2024, July 10). Gel manicures and acrylic nails might look beautiful but they come with ugly health risks. The Conversation. https://theconversation.com/gel-manicures-and-acrylic-nails-might-look-beautiful-but-they-come-with-ugly-health-risks-232857Wyndly Care Team. (2025, February 26). Acrylic nail allergies: Symptoms, treatment, and alternatives. Wyndly. https://www.wyndly.com/blogs/learn/allergy-acrylic-nails#:~:text=Sudden%20allergies%20to%20nail%20treatments,itchiness%2C%20redness%2C%20or%20swelling.

Proleće se često povezuje sa rastom, obnovom i cvetanjem, ali prelazak u toplije mesece nije uvek rešenje za mentalne probleme poput sezonske depresije i anksioznosti. Zapravo, tokom proleća i početka leta beleži se visok broj samoubistava, a mnogi ljudi osećaju povećanu depresiju i anksioznost. Glavni razlog tome može biti promena, koja kod nekih izaziva uzbuđenje, dok kod drugih stvara osećaj nestabilnosti. Promene vremena i rutina mogu izazvati anksioznost. Proleće je takođe vreme velikih životnih događaja, kao što su venčanja, koji mogu izazvati stres i nostalgiju. Takođe, prolećne alergije, hormonske promene i problemi sa snom mogu doprineti lošem mentalnom zdravlju (Charlie Health Editorial Team, 2021).Raspoloženje i mentalno zdravlje tokom prolećaKada se godišnja doba menjaju, naše telo prirodno reaguje na promene svetlosti, što utiče na proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše spavanje i raspoloženje. Tokom zime, povećana proizvodnja melatonina može izazvati depresiju kod osoba sa sezonskim afektivnim poremećajem, dok u proleće, kada se proizvodnja smanji, dolazi do poboljšanja raspoloženja i povećanja nivoa energije (Davis, 2022). Pored toga, prolećna sunčeva svetlost povećava proizvodnju serotonina u mozgu, što takođe može poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome depresije i anksioznosti. Sa dolaskom toplijeg vremena i dužih dana, mnogi ljudi osećaju više energije i motivacije, što ih podstiče da se posvete aktivnostima na otvorenom i kreativnim projektima (Arandovo, n.d.).Ipak, zbog poremećaja cirkadijanskih ritmova (bioloških satova) izazvanih povećanom količinom dnevnog svetla, kao i promenama u proizvodnji hormona u telu, naročito melatonina, mnoge ljude pogađa prolećna letargija tokom u period prelaska iz zime u proleće. Karakteriše je osećaj umora, iscrpljenosti i opšteg manjka energije (Arandovo, n.d.). Neki se suočavaju sa depresijom, posebno oni koji nisu ispunili novogodišnje ciljeve. Bipolarni poremećaj može izazvati prve manične epizode upravo u ovoj sezoni zbog promena u cirkadijanskim ritmovima. Takođe, mnogi ljudi osećaju više anksioznosti zbog promena koje dolaze sa prolećem. Sezonski afektivni poremećaj može se pogoršati, posebno kada polen počne da se širi. Stope samoubistava su najviše u proleće, delimično zbog maničnog ponašanja i povećanog socijalnog pritiska (American Behavioral Clinics, n. d.)Saveti za unapređenje brige o blagostanju tokom prolećaOdržavajte redovan ritam spavanja: Duži dnevni sati mogu vas mamiti da ostanete budni duže, ali važno je održavati zdravu rutinu spavanja. Sa dužim danima i više svetlosti, važno je uspostaviti dosledan raspored spavanja i ograničiti izloženost ekranima pre spavanja. Ciljajte na 7-9 sati sna svake noći kako biste poboljšali svoje opšte zdravlje (CMHA Saskatoon, 2023). Postavite dva alarma, jedan koji vas podseća da je vreme za spavanje, i drugi koji vas budi. Pokušajte da se dosledno pridržavate postavljene rutine spavanja tokom cele nedelje (Charlie Health Editorial Team, 2021).Uključite umerene fizičke aktivnosti u rutinu: Fizička aktivnost je ključna za mentalno zdravlje. Pronađite aktivnosti koje vam prijaju, poput šetnji, vožnje bicikla ili plivanja, kako biste poboljšali svoje emocionalno stanje (CMHA Saskatoon, 2023).Posvetite se izbalansiranoj ishrani: Ako ste zimi uživali u supama i teškoj hrani, probajte da pređete na lakše obroke koji se bolje uklapaju u prolećnu sezonu, kao što su salate ili riba (Brown University Health Blog Team, 2023). Sezonske namirnice poput voća, povrća i svežih začinskih biljaka bogate su hranljivim stvarima i antioksidansima koji pomažu u jačanju imunološkog sistema i zaštiti od negativnih uticaja proleća na vaše zdravlje (Arandovo, n.d.).Potrudite se da provodite više vremena na svežem vazduhu i u prirodi, kako to može pomoći u obnavljanju energije i povratku vitalnosti koja je specifična za prolećne mesece (Arandovo, n.d.). Toplo vreme i duži dani olakašavaju provođenje više vremena na otvorenom. Ovo ima pozitivne efekte na mentalno zdravlje, uključujući smanjenje stresa, poboljšanje raspoloženja i kognitivnih funkcija. Preporučuje se svakodnevno provoditi vreme u prirodi, makar to bilo samo uz jutarnju kafu (CMHA Saskatoon, 2023).Proleće je idealno vreme za jačanje društvenih veza. Provođenje vremena s prijateljima i porodicom pomaže u smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja. Čak i jednostavni trenuci, poput piknika, vožnje bicikla ili telefonskog poziva, mogu doprineti smanjenju osećaja izolacije (CMHA Saskatoon, 2023).Obavite prolećno čišćenje: Čišćenje i organizovanje prostora nakon zime može biti naporan zadatak, ali donosi mentalne koristi. Sređivanje doma ne samo da čini prostor čistijim i većim, već pomaže i u pročišćavanju uma, smanjujući stres i olakšavajući mentalnu organizaciju (Brown University Health Blog Team, 2023).Ublažite simptome alergije: Ukoliko ste skloni alergijama, preduzmite strategije za kontrolu, odnosno ublažavanje njihovih simptoma. Neke od strategija za ublažavnje simptoma i kontrolu prolećne alergije uključuju ograničavanje izloženosti polenu, pravovremeno korišćenje lekova, kao i prilagođavanje životnog prostora za smanjenje alergena. Konsultacije sa lekarom, testiranje na alergene i primena specijalizovanih tretmana, poput imunoterapije, mogu dodatno pomoći u upravljanju simptomima. Pored toga, preventivne mere kao što su zatvaranje prozora, korišćenje odgovarajućih filtera i redovno čišćenje prostora mogu značajno poboljšati stanje osoba koje pate od sezonskih alergija. Prateći ove savete, moguće je smanjiti nelagodnosti i uživati u proleću bez previše smetnji. Detaljnije o strategijama za kontrolu prolećne alergije pročitajte ovde.ZaključakProleće donosi brojne izazove, ali i mogućnosti za poboljšanje mentalnog zdravlja. Iako promena sezona može izazvati anksioznost i pogoršati simptome sezonske depresije, pravilnim održavanjem rutine spavanja, fizičkom aktivnošću, uravnoteženom ishranom i provođenjem vremena u prirodi, možemo se prilagoditi promenama i iskoristiti proleće kao priliku za obnovu energije i mentalnog blagostanja. Takođe, društvene veze i organizacija prostora mogu značajno doprineti smanjenju stresa i poboljšanju emocionalnog stanja. Korišćenjem ovih saveta, možemo stvoriti pozitivnu, zdravu rutinu koja će nam pomoći da prevaziđemo izazove koje proleće može doneti.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:American Behavioral Clinics. (n.d.). Spring’s arrival affects mental health. American Behavioral Clinics. Retrieved March 21, 2025, from https://americanbehavioralclinics.com/springs-arrival-affects-mental-health/Arandovo. (n.d.). How spring affects people. Arandovo. Retrieved March 21, 2025, from https://www.arandovo.com/how-spring-affects-people/Brown University Health Blog Team. (2023, March 13). It's a spring thing: Healthy tips for the new season. Brown University. https://www.brownhealth.org/be-well/its-spring-thing-healthy-tips-new-seasonCharlie Health Editorial Team. (2021, May 5). Spring season and mental health. Charlie Health. https://www.charliehealth.com/post/spring-season-and-mental-healthCMHA Saskatoon. (2023, March 14). 5 tips to managing mental health in the spring. Canadian Mental Health Association. https://cmhasaskatoon.ca/5-tips-to-managing-mental-health-in-the-spring/Davis, J. L. (2022, April 27). You give me spring fever. WebMD. https://www.webmd.com/women/features/you-give-me-spring-feverKniaz, A. (2023, March 3). A woman sitting on a swing in a park [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-woman-sitting-on-a-swing-in-a-park-aY0C2WqxNB4

Beli luk je začin koji se koristi od davnina i poznat je po svojim korisnim dejstvima na zdravlje. On sadrži supstance koje mogu pomoći u prevenciji i lečenju mnogih bolesti, kao što su rak, bolesti srca, problemi sa krvnim pritiskom, dijabetes i poremećaji u metabolizmu. Beli luk deluje tako što smanjuje upalu, štiti od oksidativnog stresa (koji oštećuje ćelije) i snižava nivo loših masti u krvi. Mnoge studije su pokazale da je njegov konzumiranje korisno za zdravlje, kao i da je bezbedno kombinovati ga sa lekovima ili drugim hranom, čime se produžuju terapeutski efekti. Iako se beli luk brzo razgrađuje u organizmu i nije lako apsorbovati u velikim količinama, on i dalje ima mnoge koristi za zdravlje (Ansary, et al. 2020).Glavni aktivni sastojak u belom luku je alicin, koji sadrži kiseonik, sumpor i druge hemikalije, te mu pruža antibakterijska svojstva i sposobnost borbe protiv bolesti (Iftikhar, 2023). Kada se podvrgne procesu fermentacije, beli luk postaje još vredniji, a njegov potencijal za zdravlje dobija novu dimenziju. Fermentisani beli luk, poznat i kao crni beli luk, nije samo ukusna i slatka alternativa sirovom belom luku, već pruža i brojne prednosti za ljudski organizam. Ovaj neobični prehrambeni dodatak pomaže u jačanju imuniteta, snižavanju krvnog pritiska, poboljšanju nivoa holesterola, pa čak i u borbi protiv raka. U ovom članku istražićemo kako fermentacija utiče na njegov nutritivni profil, koje su zdravstvene prednosti i potencijalne nuspojave, kao i kako da ga jednostavno pripremite kod kuće.Šta je fermentisani beli luk?Fermentisani (“crni”) beli luk pravi se od svežeg belog luka koji je fermentisan, što menja njegov ukus i boju. Proces fermentacije poboljšava bioaktivnost belog luka, čineći ga korisnijim za zdravlje. Fermentisani beli luk je sladak i želatinast. Pored promene ukusa, fermentacija utiče na minerale i hranljive materije u luku. Crni beli luk pokazuje sledeće efekte u telu (Mikstas, 2024):Antioksidativni;Antialergijski;Antidijabetetski;Anti-inflamatorni; iAntikancerogeni efekat.Postupak pripreme fermentisanog belog luka je jednostavan, iako traje 3-6 nedelja:Oljuštite beli luk.Stavite čenove u čistu teglu.Dodajte vodu, so i začine po izboru.Čuvajte na hladnom mestu.Ostavite da odstoji 3-6 nedelja na sobnoj temperaturi (Mikstas, 2024).Tokom fermentacije, čenovi belog luka mogu postati neon zelene ili plave boje, što je normalno i nastaje zbog pH reakcije. Čenovi će verovatno kasnije ponovo postati bele ili žute boje, a gotov fermentisani beli luk će biti tamno žut. Ne preporučuje se otvaranje tegle kako bi izašao gas, osim ako pritisak ozbiljno savija poklopac. Ako to radite, otvarajte je polako i postupno tokom 15-20 minuta. Preporučuje se da se ferment premesti u frižider kada je gotov, a plastični poklopac je bolji od metalnog, jer metal može rđati (Bewell Clinic, n.d.).Za zdravstvene koristi, preporučuje se uzimanje jednog ili dva čena fermentisanog belog luka dnevno, a možete postepeno povećavati količinu ako imate simptome akutnih bolesti (Bewell Clinic, n.d.). Osim toga, crni beli luk se može koristiti u različitim jelima i kao dodatak ishrani. Ima blag, slatkast ukus u poređenju sa sirovim belim lukom, zbog čega je odličan za ljude koji ne podnose njegov oštar miris i ukus. Može se koristiti u salatama, umacima, marinadama, ili se jednostavno konzumirati kao zdrav dodatak obrocima. Fermentacija belog luka obično uključuje upotrebu soli, što povećava njegov sadržaj natrijuma. Ako pravite fermentisani beli luk kod kuće, možete kontrolisati količinu soli.Nutritivne prednosti fermentisanog belog lukaPovećanje hranljivih materija: Fermentacija povećava sadržaj hranljivih materija kao što su proteini, masti, ugljeni hidrati i aminokiseline. Najveći nivo proteina dolazi nakon 60 dana fermentacije, dok se najveći nivoi masti i ugljenih hidrata pojavljuju nakon 90 dana.Antioksidativna svojstva: Tokom fermentacije, sadržaj antioksidanata kao što su polifenoli i flavonoidi se povećava. Ovi antioksidanti pomažu u zaštiti organizma od oksidativnog stresa i prevenciji bolesti povezanih sa slobodnim radikalima, kao što su kardiovaskularne bolesti i rak.Lakša apsorpcija hranljivih materija: Fermentacija olakšava apsorpciju hranljivih materija u organizmu, jer je fermentisani beli luk manje agresivan za probavni sistem, čineći ga boljim za ljude sa osetljivim stomakom.Poboljšanje probave: Fermentisani beli luk sadrži korisne probiotike koji mogu doprineti zdravlju creva, poboljšavajući ravnotežu bakterija u crevima i pomažući u varenju.Niži nivo alicina: Iako sirovi beli luk sadrži puno alicina, koji je odgovoran za njegov karakterističan miris i mnoge zdravstvene prednosti, fermentacijom se nivo alicina smanjuje, što čini fermentisani beli luk manje jakim i mirisnim. Alicin se pretvara u druge korisne supstance tokom fermentacije, koje takođe imaju zdrave efekte (Mikstas, 2024).Potencijalni benefitiZdravstvene koristi belog luka, koje su potvrđene i kod njegove fermentisane verzije, mnogostruke su. Neke od njih uključuju:Veći nivo antioksidanata: Fermentacija belog luka povećava nivo antioksidanata poput alkaloida i flavonoida, koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja i prevenciji bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti i rak;Povećanje imuniteta: Beli luk može poboljšati imunološki odgovor organizma. On deluje kao imunostimulator, povećava broj, životni vek i snagu prirodnih ubica (NK ćelija). Studije pokazuju da suplementi sa belim lukom mogu smanjiti prehlade i skratiti trajanje bolesti;Smanjenje krvnog pritiska: Beli luk može značajno smanjiti visok krvni pritisak, sličan efekat kao neki lekovi za hipertenziju, uz unos od 600-1.500 mg ekstrakta starog belog luka dnevno;Poboljšanje nivoa holesterola: Konzumiranje belog luka može smanjiti LDL (“loš” holesterol) i ukupni holesterol za 10-15% kod osoba sa povišenim nivoima holesterola, ali nema značajnog uticaja na HDL (“dobar” holesterol) ili trigliceride;Detoksifikacija od teških metala: Sumporni spojevi u belom luku mogu pomoći u smanjenju nivoa teških metala, poput olova, u krvi, kao i smanjiti simptome toksičnosti, kao što su glavobolje i visok krvni pritisak;Regulacija nivoa šećera u krvi: Studije na životinjama pokazuju da crni beli luk može poboljšati regulaciju šećera u krvi, smanjiti nivo glukoze i insulina, te smanjiti rizik od komplikacija dijabetesa. Potrebna su dalja istraživanja na ljudima;Smanjuje rizik od srčanih bolesti: Crni beli luk može smanjiti nivo ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i triglicerida, dok povećava HDL (dobar) holesterol. Takođe, pokazuje potencijal za poboljšanje zdravlja srca;Zaštita zdravlja mozga: Crni beli luk može smanjiti upalu koja utiče na funkciju mozga i pamćenje, te imati zaštitu od degenerativnih bolesti poput Alchajmerove;Antikancerogena svojstva: U preliminarnim istraživanjima, crni beli luk pokazuje potencijal za borbu protiv raka, posebno kroz stimulaciju imuniteta i antikancerogene efekte u laboratorijskim uslovima. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja;Zaštita jetre: Crni beli luk može pomoći u zaštiti jetre od oštećenja izazvanih toksinima, lekovima, alkoholom i zagađenjem. Takođe, može doprineti poboljšanju funkcije jetre u slučajevima hroničnog oštećenja;Unapređenje varenja: Stimuliše proizvodnju žuči koja pomaže u varenju;Pomaže u razređivanju krvi: Povećava vreme zgrušavanja krvi, što može pomoći u prevenciji stvaranja ugrušaka;Borba protiv parazita: Neke vrste crva ne podnose beli luk i ne mogu da prežive u njegovoj prisutnosti;Prirodni lek za disajne puteve: Pomaže u smanjenju izlučivanja iz bronhija i može biti koristan u lečenju astme (Panoff, 2023; Mikstas, 2024; Bewell Clinic, n.d.).Potencijalne nuspojave Fermentisani beli luk obično nema ozbiljne nuspojave, ali treba ga izbegavati u velikim količinama ako uzimate lekove za razređivanje krvi ili imate alergiju na beli luk (Panoff, 2023).Beli luk nekada može biti pogrešno prepoznat i kao pretnja od strane imunološkog sistema, te izazvati alergijske reakcije. Alergija na beli luk može izazvati simptome poput upale kože, koprivnjače, svrab nosa, kihanje, otežano disanje, mučninu, bolove u stomaku i dijareju. Simptomi mogu varirati u intenzitetu i pojaviti se odmah ili nekoliko sati nakon izlaganja. Ako sumnjate na alergiju, obratite se lekaru, koji vas može uputiti alergologu na testiranje (Mikstas, 2024).Osim što može izazvati alergijske reakcije, u većim dozama, beli luk može razrediti krv, povećavajući rizik od krvarenja. To može izazvati negativne interakcije sa lekovima poput aspirina, varfarina i klopidogrela, kao i sa antivirusnim lekom saquinavir, koji se koristi za lečenje HIV-a (Iftikhar, 2023).ZaključakFermentisani beli luk, poznat i kao crni beli luk, predstavlja pravi prirodni eliksir za zdravlje! Njegova transformacija kroz fermentaciju ne samo da poboljšava njegov ukus i lakšu probavljivost, već povećava i hranljive vrednosti, kao i moćne antioksidante, koji pomažu u prevenciji mnogih bolesti, od kardiovaskularnih do dijabetesa i raka. Njegovi terapeutski efekti, koji uključuju jačanje imunološkog sistema, snižavanje krvnog pritiska, poboljšanje nivoa holesterola i detoksikaciju organizma, čine ga nezaobilaznim u zdravoj ishrani. Iako su rizici minimalni, važno je konzumirati ga u umerenim količinama, posebno ako koristite lekove za razređivanje krvi ili imate alergiju na beli luk. Integrisan u svakodnevnu ishranu, fermentisani beli luk može doneti mnoge dugoročne koristi za opšte zdravlje, a njegova svestranost u kuhinji čini ga jednostavnim i ukusnim dodatkom jelima.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:Ansary, J., Forbes-Hernández, T. Y., Gil, E., Cianciosi, D., Zhang, J., Elexpuru-Zabaleta, M., Simal-Gandara, J., Giampieri, F., & Battino, M. (2020). Potential Health Benefit of Garlic Based on Human Intervention Studies: A Brief Overview. Antioxidants (Basel, Switzerland), 9(7), 619. https://doi.org/10.3390/antiox9070619Bewell Clinic. (n.d.). Fermented garlic: A powerful food for health. Be Well Clinic. Retrieved March 24, 2025, from https://www.bewellclinic.net/fermented-garlic-a-powerful-food-for-health/Anshu, A. (2020, May 12). Garlic on stainless steel bowl [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/garlic-on-stainless-steel-bowl-yuB68kf21Z4Iftikhar, N. (2023, March 27). Garlic and honey: Proven benefits, uses, recipes, and side effects. Healthline. Edited by Nastassja Myer. Retrieved March 24, 2025, from https://www.healthline.com/health/garlic-and-honey#propertiesPanoff, L. (2023, September 7). Black garlic benefits. Healthline. https://www.healthline.com/nutrition/black-garlic-benefits#How-to-add-it-to-your-dietMikstas, C. (2024, December 21). Fermented garlic: Are there health benefits? WebMD. https://www.webmd.com/diet/fermented-garlic-health-benefits

Proleće donosi cvetanje cveća, drveća i nicanje trave, što povećava koncentraciju polena u vazduhu. Ovo može izazvati sezonske alergije kod mnogih ljudi. Uobičajeni simptomi uključuju kijanje, svrab u očima, začepljenost nosa, kašalj i otežano disanje. Povećana izloženost polenu može biti posebno problematična za osobe koje pate od alergijskog rinitisa ili astme (Arandovo, n.d.). U ovom tekstu prenosimo 3 ključne strategije za kontrolu simptoma sezonske alergije.1.    Ograničite vreme provedeno na otvorenomPolen je najzastupljeniji ujutru i tokom suvih, vetrovitih dana, pa je preporučljivo ostati unutra u to vreme. Najbolje je izlaziti nakon kiše, koja pomaže u uklanjanju polena iz vazduha (Mayo Clinic Staff, 2024).Ako izlazite, nosite naočare da biste zaštitili oči, zaštitnu masku ukoliko je potrebno (Arandovo, n.d.) i šešir kako biste zaštitili kosu. Po povratku kući, skinite odeću koju ste nosili napolju i istuširajte se kako biste isprali polen sa kože i kose (Mayo Clinic Staff, 2024). Izbegavajte košenje trave, vađenje korova i druge vrtne poslove koji podstiču alergene. 2.    Konsultujte se sa lekarom radi uzimanja odgovarajućih lekovaPoseta lekaru radi preporuke za odgovarajuće lekove može biti ključna u kontroli simptoma i smanjenju nelagodnosti (Arandovo, n.d.). Antihistaminici mogu pomoći kod simptoma kao što su kijanje i curenje nosa. Za teže simptome, preporučuju se sprejevi za nos, kojima može biti potrebno nekoliko dana da počnu delovati. Počnite sa uzimanjem lekova barem nedelju dana pre početka alergijske sezone, kako bi lekovi bili delotvorni kada vam budu najpotrebniji. Osim toga, pojedina biljna sredstva, poput ekstrakta od buterbura, takođe mogu pomoći u ublažavanju simptoma alergije. Pre nego što ih počnete koristiti, posavetujte se sa lekarom (Booth, 2015).Za osobe sa ozbiljnim sezonskim alergijama, lekari mogu preporučiti testove kako bi se utvrdilo koji alergeni izazivaju simptome. Na osnovu rezultata, mogu se predložiti tretmani kao što su alergijske injekcije (imunoterapija) koje smanjuju reakciju imunog sistema ili, u nekim slučajevima, tablete koje se stavljaju ispod jezika (Mayo Clinic Staff, 2024).3.    Prilagodite svoj domDa biste kontrolisali simptome alergije, važno je zatvoriti prozore u domu i automobile tokom vrhunca polenizacije. U domu je poželjno koristiti: uređaje za filtraciju vazduha, poput uređaja za pročišćavanje vazduha (Arandovo, n.d.), klima uređaj umesto ventilatora i postaviti HEPA filter na usisivač (Booth, 2015). Održavajte unutrašnji vazduh suvim pomoću dehumidifikatora (Mayo Clinic Staff, 2024).Preporučljivo je usisavanje dva puta nedeljno, uz nošenje zaštitne maske na licu tokom usisavanja, budući da usisavanje može podići polen, plesan i prašinu koji su bili zarobljeni u vašem tepihu (Watson, 2025). Takođe, ne sušite veš napolju tokom proleća (Booth, 2015).ZaključakSezonske alergije mogu značajno uticati na kvalitet života tokom prolećne sezone, ali postoje efikasne strategije za kontrolu simptoma. Ove strategije uključuju ograničavanje izloženosti polenu, pravovremeno korišćenje lekova, kao i prilagođavanje životnog prostora za smanjenje alergena. Konsultacije sa lekarom, testiranje na alergene i primena specijalizovanih tretmana, poput imunoterapije, mogu dodatno pomoći u upravljanju simptomima. Pored toga, preventivne mere kao što su zatvaranje prozora, korišćenje odgovarajućih filtera i redovno čišćenje prostora mogu značajno poboljšati stanje osoba koje pate od sezonskih alergija. Prateći ove savete, moguće je smanjiti nelagodnosti i uživati u proleću bez previše smetnji.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:Arandovo. (n.d.). How spring affects people. Arandovo. Retrieved March 21, 2025, from https://www.arandovo.com/how-spring-affects-people/Booth, S. (2015, October 26). 5 ways to beat spring allergies. WebMD. Retrieved March 21, 2025, from https://www.webmd.com/allergies/features/5-ways-to-beat-spring-allergiesMayo Clinic Staff. (2024, February 28). Seasonal allergies (hay fever). Mayo Clinic. Retrieved March 21, 2025, from https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hay-fever/in-depth/seasonal-allergies/art-20048343Safaei, M. H. (2024, July 27). A man sitting on a bench in a park [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-man-sitting-on-a-bench-in-a-park-3mmQIqJyH-EWatson, S. (2025, January 22). Spring allergies: Causes, symptoms, and treatment. WebMD. Medically reviewed by Sabrina Felson, MD. Retrieved March 21, 2025, from https://www.webmd.com/allergies/spring-allergies

Znojenje je prirodni proces hlađenja tela, aktiviran od strane nervnog sistema kada telesna temperatura raste (Mayo Clinic, 2024). U normalnim okolnostima, znojne žlezde su stimulisane fizičkom aktivnošću, faktorima spoljne sredine, kao i emocionalnim faktorima (BelMedic, n.d.). Prekomerno znojenje ili hiperhidroza je poremećaj koji nastaje kada se telo znoji više nego što mu je potrebno da reguliše svoju temperaturu. Osobe koje imaju hiperhidrozu mogu iskusiti znojenje u nasumičnim trenucima kada ne bi očekivale da se znoje, kao na primer pri hladnoj temperaturi ili u stanju mirovanja (Cleveland Clinic, 2023). Ovo stanje može dovesti do sramote i socijalne izolacije, dok u ozbiljnijim slučajevima otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput držanja olovke, upravljanja volanom ili rukovanja (Powell, 2024). Pored toga, ljudi sa hiperhidrozom skloniji su kožnim infekcijama (Mayo Clinic, 2024).Vrste hiperhidrozeU zavisnosti od uzroka, razlikuju se dva tipa hiperhidroze: primarna i sekundarna hiperhidroza.Primarna hiperhidroza: Prekomerno znojenje koje se običino javlja tokom adolescencije ili čak ranije. Utiče na ruke, stopala, lice i pazuhe. Uzrok ovog stanja nije poznat.Sekundarna hiperhidroza: Ovaj tip hiperhidroze počinje u odraslom dobu, a postoji medicinski uzrok stanja, kao što su: hormonski poremećaji, infekcija ili neurološke bolesti. Takođe, određeni lekovi takođe mogu izazvati ovo stanje (Powell, 2024).U zavisnosti od toga na kojim područjima tela se ispoljava znojenje, razlikujemo takođe nekoliko vrsta hiperhidroze:Fokalna hiperhidroza: Kada prekomerno znojenje zahvata određene delove tela, naziva se fokalna hiperhidroza. Obično utiče na dlanove, tabane, pazuhe i čelo.Generalizovana hiperhidroza: Ovo je stanje kada se znoji čitavo telo, obično uključujući glavu, grudi, stomak, leđa, ruke, noge, preponu i zadnjicu.Aksilarna hiperhidroza: Ova vrsta hiperhidroze utiče na područje pazuha. Problemi sa pazusima obično počinju u kasnoj adolescenciji.Palmoplantarna hiperhidroza: Ovo je prekomerno znojenje na dlanovima i tabanima, a obično počinje oko 13. godine (Powell, 2024).Uzroci hiperhidrozePrimarna hiperhidroza nastaje zbog pogrešnih nervnih signala koji prekomerno aktiviraju znojne žlezde, obično na dlanovima, tabanima, pazusima i licu. Nema poznatog medicinskog uzroka, ali može biti nasledna (Mayo Clinic, 2024). Genetska predispozicija povećava rizik nastanka prekomernog znojenja za 50% (BelMedic, n.d.).Sekundarna hiperhidroza je posledica drugih medicinskih stanja ili lekova, kao što su oni za bolove, antidepresivi, ili lekovi za dijabetes i hormone. Može uzrokovati znojenje celog tela, a može biti povezana sa stanjima poput dijabetesa, menopauze, problema sa štitnom žlezdom, određenim vrstama raka, nervnim poremećajima i infekcijama (Mayo Clinic, 2024).Simptomi hiperhidrozeGlavni znak hiperhidroze je prekomerno znojenje, koje može uzrokovati osećaj vlage na koži, mokru odeću ili čak kapljice koje padaju sa vaše kože (na primer, sa čela). S vremenom, ovo stanje može izazvati i druge neprijatne simptome, kao što su svrab i upala zbog iritacije kože znojem, neprijatan miris tela nastao mešanjem znoja sa bakterijama na koži, ili čak pucanje i ljuštenje kože na stopalima (Cleveland Clinic, 2023).Simptomi hiperhidroze mogu biti blagi i povremeni ili pak stalni i ozbiljno uticati na vaš svakodnevni život. Pored fizičkih simptoma, ovo stanje može imati i emocionalni uticaj. Mnogi ljudi se osećaju postidjeno zbog znojenja ili izbegavaju socijalne situacije. Ako hiperhidroza utiče na vaše mentalno zdravlje, važno je obratiti se lekaru koji vam može pomoći da kontrolišete simptome, kao i stručnjaku za mentalno zdravlje koji će vam pomoći da se nosite sa emocijama koje izaziva ovo stanje (Cleveland Clinic, 2023). Takođe, prekomerno znojenje ponekad može ukazivati na ozbiljno stanje, pa je važno potražiti hitnu medicinsku pomoć ako se javlja sa simptomima poput vrtoglavice, bola u grudima ili ubrzanog pulsa. Takođe, obratite se lekaru ako znojenje ometa vašu svakodnevnicu, izaziva emocionalni stres, izbegavanje društvenih situacija, ili ako primetite iznenadno povećanje znojenja ili noćno znojenje bez objašnjenja (Mayo Clinic, 2024).Dijagnoza hiperhidrozeDijagnoza hiperhidroze postavlja se na osnovu fizičkog pregleda, simptoma i medicinske istorije. Ako se znojite na određenim delovima tela, s obe strane tela, i to traje najmanje šest meseci, a simptomi ometaju vašu svakodnevnicu i u porodičnoj istoriji se javljala hiperhidroza, to može ukazivati na hiperhidrozu. U cilju utvrđivanja uzroka hiperhidroze, lekar može primeniti neki od testova:Test sa skrobom i jodom: Lekar nanosi rastvor joda na znojnu površinu, a zatim posipa skrob. Na mestima gde je znojenje prekomerno, rastvor poprima tamno plavu boju.Test sa papirom: Specijalni papir se stavlja na zahvaćeno područje kako bi upio znoj, a zatim se meri količina znoja koja je upijena, čime se određuje intenzitet znojenja.Testovi krvi ili snimanje: Ovi testovi mogu uzeti uzorak krvi ili snimiti područje ispod kože, što omogućava lekaru da dobije dodatne informacije o uzroku vaših simptoma (Cleveland Clinic, 2023).Ako prekomerno znojenje postane ozbiljan problem, uzrokuje nelagodnost u društvenim situacijama ili se pogoršava s vremenom, važno je obratiti se lekaru. Uvek je važno reagovati na vreme, naročito ako se znojenje javlja u pratnji simptoma poput bolova u grudima, mučnine ili vrtoglavice. U slučajevima kada ovo stanje negativno utiče na mentalno zdravlje, preporučuje se razgovor sa zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za mentalno zdravlje (Ibid).Tretman hiperhidrozeHiperhidroza nije životno ugrožavajuća, ali može ozbiljno uticati na svakodnevni život, izazivajući osećaj nelagode, stida ili postepenog povlačenja iz aktivnosti koje inače volimo. Iako hiperhidroza nema lek, postoje različiti tretmani koji mogu značajno poboljšati kvalitet života i pomoći u smanjenju simptoma (Cleveland Clinic, 2023). Lečenje, redovne posete lekaru i promene u načinu života, poput nošenja odeće koja propušta vazduh, mogu pomoći da simptomi ostanu pod kontrolom (Powell, 2024).Lečenje hiperhidroze zavisi od pogođenog dela tela, težine simptoma i odgovarajućeg tretmana. Zdravstveni radnik ili dermatolog će vam pomoći da pronađete najefikasnije opcije, koje mogu uključivati:Lečenje kod kuće može uključivati upotrebu antiperspiranata (najbolje na bazi aluminijuma), češće tuširanje i nošenje prozračne odeće poput pamuka;Lekovi mogu obuhvatiti antiholinergičke lekove, antidepresive, beta-blokatore, medicinske maramice ili gel sa aluminijum-hloridom;Ako simptomi ne popuste, mogu se preporučiti specijalizovane terapije poput:Iontoforeze: Poseban uređaj emituje nizak električni trenutni tok kroz vodu, blokirajući znojne žlezde vremenom. Svaka terapija traje 10 do 20 minuta, a možda će biti potrebni ponovljeni tretmani. Ova terapija se može raditi i od kuće;Injekcija botulinum toksina (Botox®): Injekcija botulinum toksina u preaktivni nerv može zaustaviti proizvodnju znoja na nekoliko meseci, nakon čega je potrebno ponoviti tretman;Mikrotalasne terapije: Visokotehnološki uređaj (miraDry®) emituje toplotu na pogođeno područje kože, trajno uništavajući preaktivne znojne žlezde. Postupak traje oko sat vremena i izvodi se u ordinaciji zdravstvenog radnika.Ako to ne pomogne, hirurgija može biti opcija, uključujući minimalno invazivnu operaciju ili uklanjanje znojnih žlezda (Cleveland Clinic, 2023).Svaka terapija može imati nuspojave, kao što su iritacija i promene u boji kože, bol, nelagodnost, ožiljke ili oštećenje odeće, pa je važno razgovarati sa lekarom o mogućim rizicima pre nego što se odlučite za tretman (Ibid).ZaključakHiperhidroza, iako nije životno ugrožavajuća, može ozbiljno uticati na svakodnevni život, izazivajući fizičke i emocionalne nelagodnosti. Prekomerno znojenje može uzrokovati socijalnu izolaciju, stid, pa čak i fizičke probleme poput iritacija kože i infekcija. Iako ne postoji lek za ovo stanje, postoje brojni tretmani koji mogu značajno poboljšati kvalitet života obolelih. Od promena u načinu života, kao što su nošenje prozračne odeće, do terapija kao što su iontoforeza, botoks ili mikrotalasna terapija, mogućnosti za kontrolisanje simptoma su raznovrsne. Važno je obratiti se lekaru kako bi se postavila tačna dijagnoza i odabrao najprikladniji tretman, čime se može značajno smanjiti uticaj ovog stanja na fizičko i mentalno zdravlje. Preporučuje se i razgovor sa stručnjacima za mentalno zdravlje kako bi se nosili sa emocionalnim izazovima koji hiperhidroza može izazvati.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.RefereceBelMedic. (n.d.). Prekomerno znojenje (hiperhidroza). BelMedic. Preuzeto 9. februara 2025, sa https://www.belmedic.rs/bolesti-od-a-do-s/prekomerno-znojenje-hiperhidrozaCleveland Clinic. (2023, July 1). Hyperhidrosis. Retrieved from https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/17113-hyperhidrosisPowell, A. (2024, September 2). Hyperhidrosis. WebMD. Medically reviewed by Stephanie S. Gardner, MD. https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/hyperhidrosis2Mayo Clinic. (2024, October 25). Hyperhidrosis: Symptoms and causes. Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hyperhidrosis/symptoms-causes/syc-20367152Dumlao, N. (2020, October 21). Man in white shirt sitting on black chair [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/man-in-white-shirt-sitting-on-black-chair-RJp0YdjgK_E

Anti-inflamatorna dijeta pomaže u smanjenju hronične upale, koja može biti povezana sa različitim, ozbiljnim bolestima. Upala obično štiti telo od pretnji, kao što su mikrobi ili alergeni, kroz povremene epizode upale, koje predstavljaju prirodan odgovor imunološkog sistema na pretnje (Harvard Health Publishing, 2024). Međutim, kada upala postane hronična, ona postaje štetna za organizam i može oštetiti zdrave ćelije, tkiva i organe, povećavajući rizik od razvoja ozbiljnih stanja (Spritzler, 2023), uključujući: rak, srčane bolesti, metabolički sindrom (visok krvni pritisak, visoki nivo šećera u krvi, visok holesterol), dijabetes tipa 2, nealkoholna bolest masne jetre, autoimune bolesti, artritis, upalne bolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis), hronična bolest bubrega, Alzheimerova bolest i druge vrste demencije, depresija i osteoporoza (Brody, 2023).Istraživanja pokazuju da određene namirnice mogu imati protivupalne efekte, smanjujući rizik od razvoja spomenutih bolesti. Biranje pravih namirnica može pomoći u borbi protiv hronične upale, dok nepravilna ishrana može ubrzati razvoj inflamatornih bolesti (Harvard Health Publishing, 2024). Anti-inflamatorna dijeta uključuje konzumiranje namirnica koje prirodno smanjuju upalu i izbegavanje onih koje je izazivaju. Zasniva se na biljnoj hrani, poput svežeg povrća, voća, pečurki, začina i drugih nutritivno bogatih namirnica. Kada je reč o hrani životinjskog porekla, preporučuje se izbor divlje ribe, organski uzgojenih jaja i mesa, kako biste uneli najzdravije izvore proteina (Popović, 2021). Iako se smatra sigurnom, preporučuje se da se konsultujete sa lekarom kako biste prilagodili dijetu svojim potrebama.U nastavku ovog teksta osvrnućemo se na namirnice koje izazivaju upalu, one koje je smanjuju, kao i na praktične savete za usvajanje anti-inflamatorne ishrane, uključujući primer dnevnog menija koji može podržati vaše zdravlje.Koja hrana dovodi do upale?Inflamatorne namirnice uključuju:Slatkiši, kolači i gazirani napici: Ove namirnice nisu bogate nutrijentima i lako se preteruje u njihovoj konzumaciji, što može dovesti do povećanja telesne mase i povišenog šećera u krvi. Šećer izaziva upalu u telu, pa je najbolje ograničiti hranu i pića sa dodatim šećerima;Crveno i prerađeno meso: Mesni proizvodi poput burgere, stejkova, slanine i kobasica sadrže pro-inflamatorne zasićene masti koje mogu izazvati upalu;Puter, celo mleko i sir: Ove namirnice su bogate zasićenim mastima, pa je bolje birati proizvode sa niskim udelom masti;Pržena hrana: Ulja poput kukuruznog i sojinog ulja bogata su omega-6 masnim kiselinama, što može povećati upalu ako se konzumira u prekomernim količinama;Trans masti: Pronađene u pakovanim namirnicama kao “delimično hidrogenizovana ulja”, trans masti mogu povećati LDL holesterol i rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2;Namirnice sa glutenom: Osobe sa celijakijom ili intolerancijom na gluten treba da izbegavaju pšenicu, raž i ječam, jer gluten može izazvati upalu;Alkohol: Umerena konzumacija može smanjiti upalu, ali prekomerno pijenje može izazvati suprotan efekat. Posavetujte se sa lekarom o sigurnim količinama (Brody, 2023).Namirnice koje se obično smatraju lošim za zdravlje, poput gaziranih napitaka, rafinisanih ugljenih hidrata, crvenog mesa i prerađenog mesa, takođe su povezane sa povećanjem upale. Iako nezdrava hrana doprinosi povećanju telesne mase, što je faktor rizika za upalu, istraživanja pokazuju da čak i bez obzira na gojaznost, postoji povezanost između određenih namirnica i upale. Ovo sugeriše da sastojci hrane mogu imati direktan uticaj na upalu, nezavisno od kalorijskog unosa (Harvard Health Publishing, 2024).Koja hrana smanjuje upalu?Anti-inflamatorna ishrana treba da obezbedi zdrav balans proteina, ugljenih hidrata i masti u svakom obroku, kao i da zadovolji potrebe organizma za mikronutrijentima, vlaknima i vodom. Neke vrste ishrane takođe mogu imati antiinflamatorne prednosti, uključujući:Mediteransku ishranu, koja je pokazala smanjenje inflamatornih markera, kao što su IL-17A i IL-6;Dijete sa niskim udelom ugljenih hidrata, koje mogu pomoći u smanjenju upale kod osoba sa gojaznošću; iVegetarijansku i vegansku ishranu (Spritzler, 2023).Za smanjenje upale u telu, važno je unositi raznovrsne hranljive namirnice (Brody, 2023):Voće i povrće: Šarena voća i povrće, poput lisnatog zelenog povrća (spanać, kelj), bobičastog voća i žutog/narandžastog povrća, bogata su antioksidansima i polifenolima koji štite od upale;Celi zrni: Ovas, smeđi pirinač i integralni hleb bogati su vlaknima, koja mogu smanjiti upalu;Pasulj: Pasulj sadrži vlakna, antioksidante i druge supstance koje smanjuju upalu i rizik od bolesti;Tofu i tempeh: Proizvodi od soje su bogati polinezasićenim mastima, vlaknima, kalcijumom i vitaminima, a siromašni su zasićenim mastima, što pomaže u smanjenju upale i smanjuje rizik od srčanih bolesti i dijabetesa;Orašasti plodovi i mahunarke: Orašasti plodovi poput badema, oraha i kikirikija sadrže nezasićene masti i antiinflamatorne vitamine i minerale;Riba: Masna riba, poput lososa, tune i sardina, bogata je omega-3 masnim kiselinama koje imaju antiinflamatorna svojstva.Anti-inflamatorni začini i bilje poput kurkume, belog luka, đumbira, ruzmarina, cimeta i kardamoma dokazano pomažu u smanjenju upale i ublažavanju bolova (Brody, 2023).Pića koja mogu pomoći u smanjenju upale uključuju zeleni i beli čaj (koji sadrže polifenole), kafu (u umerenim količinama, bogatu antioksidansima i kofeinom), zeleni smuti (koji kombinuje voće i povrće), vodu za hidrataciju (Brody, 2023) i crveno vino (zbog resveratrola koje se nalazi u njemu, može imati antiinflamatorna svojstva) (Spritzler, 2023). Posebno se preporučuju sledeći anti-inflamatorni „kokteli“:Soda bikarbona i voda;Zeleni sok od peršuna i đumbira;Tonik od limuna i kurkume;Bujon od kostiju;Smoothie sa funkcionalnim hranljivim sastojcima, sa zelenim povrćem i bobičastim voćem;Matcha čaj (Spritzler, 2023).Pored zdrave ishrane, ključno je usvojiti i zdrave životne navike, kao što su redovno vežbanje, kvalitetan san, upravljanje stresom i saradnja sa lekarom u cilju kontrolisanja zdravstvenih stanja koja mogu doprineti ili pogoršati upalu (Brody, 2023).Primer dnevnog menija U nastavku je primer menija, osmišljnog da obezbedi nutritivne vrednosti i podrži antiinflamatornu ishranu tokom celog dana (Spritzler, 2023):DoručakOmlet od 3 jaja sa 1 šoljom (110 g) pečuraka i 1 šoljom (67 g) kelja, pržen na maslinovom ulju1 šolja (225 g) sočnih trešanjaZeleni čajRučakGrilovani losos poslužen na mešavini zelenih salata, prelivene maslinovim uljem i sirćetom1 šolja (125 g) malina, prelivenih običnim grčkim jogurtom i posutih iseckanim pekan orasimaNezaslađeni ledeni čaj i vodaUžinaTrake od paprike sa guacamole dipomVečeraPiletina u kari sosu sa batatom, karfiolom i brokolijemČaša crvenog vina (5–10 oz ili 140–280 mL)30 g tamne čokolade (po mogućstvu sa najmanje 80% kakaa)ZaključakAnti-inflamatorna ishrana predstavlja zdrav način ishrane koji pomaže u smanjenju hronične upale i smanjuje rizik od razvoja ozbiljnih bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, raka i mnogih drugih. Kroz pažljiv odabir namirnica koje prirodno smanjuju upalu, kao što su voće, povrće, riba bogata omega-3 masnim kiselinama i bilje, uz izbegavanje inflamatornih namirnica kao što su rafinisani šećeri, crveno meso i prerađeni proizvodi, možemo podržati zdravlje i prevenciju bolesti.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:Primeau, N. (2019, October 29). Sliced broccoli and cucumber on plate with gray stainless steel fork near green bell pepper, snowpea, and avocado fruit [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/sliced-broccoli-and-cucumber-on-plate-with-gray-stainless-steel-fork-near-green-bell-pepper-snowpea-and-avocado-fruit-l5Mjl9qH8VUPopović, T. (2021, June 15). Antiinflamatorna ishrana - namirnice koje ublažavaju upale. Totally Wellness. https://totallywellness.rs/blog/antiinflamatorna-ishrana-namirnice-koje-ublazavaju-upale/Brody, B. (2023, September 27). Anti-inflammatory diet: Road to good health. WebMD. Medically reviewed by Jabeen Begum, MD. https://www.webmd.com/diet/anti-inflammatory-diet-road-to-good-healthSpritzler, F. (2023, October 12). Anti-inflammatory diet 101: A simple guide to foods that fight inflammation. Healthline. https://www.healthline.com/nutrition/anti-inflammatory-diet-101Harvard Health Publishing. (2024, March 26). Foods that fight inflammation. Harvard Health. Reviewed by Howard E. LeWine, MD, Chief Medical Editor, Harvard Health Publishing; Editorial Advisory Board Member, Harvard Health Publishing. Retrieved from https://www.health.harvard.edu/staying-healthy/foods-that-fight-inflammation

Internet je postao primarni izvor informacija, a obrazac ponašanja koji podrazumeva oslanjanje na pretraživače radi dolaska do informacija o zdravlju postao je poznat kao „Dr. Google“. Internet nam je omogućio lakši pristup prethodno teško dostupnim informacijama o zdravlju. Ipak, preterano oslanjanje na internet za traženje zdravstvenih informacija može postati problematično i dovesti do razvoja sajberhondrije (Starcevic, 2023). U digitalnom dobu, kada ljudi češće koriste internet za medicinske informacije, o sajberhondriji se sve češće govori i kao o javnom zdravstvenom problemu. Mnogi ljudi, nakon što pročitaju o nekom stanju na mreži, mogu biti uvereni da ga imaju i doživeti nepotreban strah i stres. Ovo je naročito česta pojava kada ljudi pogrešno interpretiraju opšte medicinske informacije ili naiđu na senzacionalizovane zdravstvene tvrdnje.Šta je sajberhondrija?Sajberhondrija, odnosno kompulzivno pretraživanje informacija o zdravlju obuhvata prekomerno i impulzivno traženje zdravstvenih informacija na internetu, koje može biti motivisano potrebom za smanjenjem anksioznosti, ali često dovodi do pogoršanja stresa ili zabrinutosti, kao i drugih negativnih posledica. Ovaj oblik ponašanja predstavlja značajan transdijagnostički poremećaj, blisko povezan sa prekomernim korišćenjem interneta i obično se pojavljuje zajedno sa zdravstvenom anksioznošću, hipohondrijom ili opsesivno-kompulzivnim poremećajem (Vismara et al., 2020). Sam termin cyberchondria ušao je u upotrebu putem medija, početkom 2000-ih godina, kada su internet pretrage naglo porasle (Cohen, 2021).Uzroci sajberhondrijeUzroci sajberhondrije mogu biti različiti, a neki od ključnih faktora koji doprinose razvoju sajberhondrije su (Grande, 2023):Sklonost brizi uopšte (približno 71% osoba sa sajberhondrijom takođe ima generalizovani anksiozni poremećaj);Proživljena trauma, tragedija ili veliki životni stresor;Hronični, neregulisani stres;Lična ili porodična istorija ozbiljnih bolesti (čak i ukoliko postoji potpuni oporavak), kao i porodična istorija sajberhondrije ili poremećaja anksioznosti zbog bolesti;Povećana svest o telesnim senzacijama;Negativno iskustvo sa medicinskim stručnjakom koje je dovelo do gubitka poverenja ili samopouzdanja u lekare;Potreba za većom pažnjom od porodice ili prijatelja;Lečenje sajberhondrije je otežano činjenicom da oko dve trećine ljudi sa ovim poremećajem verovatno ima barem jedan drugi psihološki poremećaj. Uobičajeni poremećaji koji se često javljaju zajedno sa sajberhondrijom uključuju (Grande, 2023):Somatski simptomski poremećaj;Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD);Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD);Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP);Psihotična stanja;Određeni poremećaji ličnosti (posebno granični i histrionični).Simptomi sajberhondrijeKljučna karakteristika sajberhondrije je da osoba kompulzivno pretražuje informacije o svom zdravstvenom stanju, brinući da ima ozbiljnu bolest, uprkos tome što su simptomi minimalni ili potpuno odsutni. Simptomi sajberhondrije mogu obuhvatiti sledeće (Cohen, 2021; Grande, 2023):Kompulzivno pretražujete internet u potrazi za zdravstvenim informacijama;Brinete da imate ozbiljnu bolest, čak iako su vaši simptomi minimalni ili čak nepostojeći;Doživljavate povećanje srčanog ritma, znojenje ili druge simptome povezane sa anksioznošću dok pretražujete;Pretpostavljate da je sve što pronađete na internetu tačno i istinito;Brzo donosete najgore zaključke o svom zdravstvenom stanju;Tražite potvrdu od strane kvalifikovanog stručnjaka/pouzdanog izvora;Nemate poverenja prema lekarima čiji bi stručni savet mogli dobiti uživo.Kada su kod osobe izraženi i značajni fizički simptomi, dijagnoza sajberhondrije ne bi bila adekvatna. U slučaju značajnih simptoma bez poznatog medicinskog uzroka, dijagnoza bi verovatno bila somatski poremećaj simptoma (Grande, 2023).Tretman sajberhondrijeUzeći u obzir nejasan konceptualni status sajberhondrije i njenu prilično „skrivenu“ prirodu, pristupi njenom lečenju još uvek su u fazi razvoja i istraživanja. Osobe koje pate od sajberhondrije često ne traže pomoć za ovo stanje direktno, verovatno zbog toga što ga ne doživljavaju kao „bolest“. Umesto toga, obično se javljaju lekarskim službama sa simptomima hipohondrije, anksioznih poremećaja, problematične upotrebe interneta ili čak zavisnosti od interneta (Starcevic, 2023).Lečenje sajberhondrije uobičajeno obuhvata rad na ličnim osobinama kao što su perfekcionizam i strah od neizvesnosti, kao i na psihološkim problemima poput anksioznosti u vezi sa zdravljem i opsesivnih ponašanja. Terapija se fokusira i na učenje kako se nositi sa kontradiktornim informacijama o zdravlju na internetu i reakcijama na anksioznost, kao što je preterano traženje potvrde (Syed, 2024). Jedan od uspešnih pristupa je modifikovana kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) koja se nudi putem interneta, a koja pomaže pacijentima da poboljšaju svoje veštine pretrage i razumevanje pouzdaniih zdravstvenih izvora (Ibid). Racionalno emotivno-bihevioralna terapija pokazala se korisnom u učenju kako da se odgovori na bezopasne ili dvosmislene signale iz vlastitog tela kroz tehnike distrakcije. Osim toga, određeni lekovi za anksioznost pokazali su se korisnim u upravljanju opsesivnim mislima koje su povezane sa sajberhondrijom i poremećajem anksioznosti zbog bolesti (Grande, 2023).*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.RefereceCohen, A. (Ed.). (2021, October 14). What is a cyberchondriac? Signs that you may be one. Baton Rouge Clinic. https://batonrougeclinic.com/news-education/are-you-a-cyberchondriac/Gouw, T. (2016, February 25). Man wearing white top using MacBook, full focus at a coffee shop [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/man-wearing-white-top-using-macbook-1K9T5YiZ2WUGrande, D. (2023, September 18). Cyberchondria: Signs, symptoms, & treatments. Choosing Therapy. https://www.choosingtherapy.com/cyberchondria/Starcevic, V. (2023). Keeping Dr. Google under control: How to prevent and manage cyberchondria. World Psychiatry: Official Journal of the World Psychiatric Association (WPA), 22(2), 233–234. https://doi.org/10.1002/wps.21076Syed, S. A. (2024, September 30). Cyberchondria: Searching symptoms and self-diagnosis. News-Medical. Reviewed by Danielle Ellis, B.Sc. Retrieved from https://www.news-medical.net/health/Cyberchondira-Searching-Symptoms-and-Self-Diagnosis.aspxVismara, M., Caricasole, V., Starcevic, V., Cinosi, E., Dell'Osso, B., Martinotti, G., & Fineberg, N. A. (2020). Is cyberchondria a new transdiagnostic digital compulsive syndrome? A systematic review of the evidence. Comprehensive Psychiatry, 99, 152167. https://doi.org/10.1016/j.comppsych.2020.152167

Mastitis je upala grudi koja najčešće pogađa žene koje doje, ali se može javiti i kod žena koje ne doje, pa čak i kod muškaraca. Ovo stanje može izazvati nelagodnost i bol, a ako se ne leči adekvatno, može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Mastitis se obično deli na laktacioni, koji se javlja tokom dojenja, i nelaktacioni, koji može biti posledica infekcije ili drugih faktora.Kako nastaje mastitis?Kako smo već napomenuli postoji podela kada je mastitis u pitanju na laktacioni i nelaktacioni, a uzrok nastanka je različit.Laktacioni mastitis najčešće nastaje zbog zastoja mleka u dojkama, kada se mlečni kanal zapuši, što stvara pogodno okruženje za razvoj i razmnožavanje bakterija. Ova upala može da zadesi svaku ženu, ali je najčešći u prvih 6 meseci dojenja. Najčešći uzročnik bakterijskog mastitisa je Staphylococcus aureus, iako mogu biti uključene i druge bakterije poput Streptococcus i Escherichia coli, koje ulaze u mlečne kanale kroz pukotine na bradavicama. Zastoj mleka može biti posledica nepravilnog pražnjenja dojki, neredovnog dojenja ili loše tehnike dojenja, odnosno bebinog lošeg hvata dojke.Kada je reč o nelaktacionom mastitisu, on može biti uzrokovan traumom dojke, probijanjem kože, na primer usled pirsinga, ili prisustvom cista i apscesa. Kod žena u postmenopauzi, mastitis se može javiti usled promena u mlečnim kanalima, što stvara uslove za razvoj upale.Simptomi mastitisaSimptomi mastitisa obično uključuju bol i osetljivost u zahvaćenom delu dojke i crvenilo i otok. Medjutim mogu se javiti i povišena telesna temperatura i groznicu, umor i generalna slabost, kao i tvrde ili osetljive kvržice u dojci.Kod bakterijskog mastitisa, simptomi su mnogo izraženiji i veoma brzo napreduju, dok kod nelaktacionog oblika simptomi mogu biti blaži i nastaju postepeno.Dijagnoza i lečenje mastitisaDijagnoza mastitisa postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i ukoliko je potrebno, laboratorijskih analiza. Lekar obično uzima bris iz mleka kako bi identifikovao prisutne bakterije i odredio antibiotike koje treba uzimati. U slučajevima kada se sumnja na apsces, ultrazvuk dojke je koristan za potvrdu same dijagnoze.Lečenje mastitisa zavisi od uzroka i težine stanja. Kod neinfektivnog mastitisa, primena toplih obloga, masaža dojki i češće dojenje ili izmlazanje mleka mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Kod bakterijske infekcije, primenjuju se antibiotici, obično iz grupe penicilina ili cefalosporina. U težim slučajevima, kada se formira apsces, može biti potrebna njegova drenaža. Takodje, važno je obezbediti dovoljno odmora i hidratacije kako bi se organizam što uspešnije izborio sa infekcijom.Prevencija mastitisaPrevencija mastitisa uključuje pravilnu tehniku dojenja, izbegavanje prepunjenosti dojki i brzo reagovanje na prve znakove zastoja mleka. Redovno menjanje položaja pri dojenju i izbegavanje dugih pauza između podoja takođe može smanjiti rizik od razvoja ovog stanja. Veoma praktična stvar za porodilje u prvim danima dojenja su i takozvane lažne, veštačke bradavice od silikona, koje pomažu majci i bebi da dojenje bude što ugodnije za oboje.Mastitis je čest problem kod dojilja, ali se može javiti i u drugim okolnostima. Prepoznavanje simptoma na vreme i adekvatno lečenje ključni su za sprečavanje komplikacija. Edukacija o pravilnoj nezi dojki i tehnikama dojenja, kao i o različitim pomagalima i pumpicama igra važnu ulogu u prevenciji ovog stanja. Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/breastfeeding-newborn-baby-mother-2090396/Reference Cleveland Clinic. (n.d.). Mastitis. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/15613-mastitisNational Health Service (NHS). (n.d.). Mastitis. NHS. https://www.nhs.uk/conditions/mastitis/

Gonoreja je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti, uzrokovana bakterijom gonokok, na latinskom Neisseria gonorrhoeae i  jedna je od najstarijih polnih bolesti koje su poznate čoveku, ali i medicini. Prepoznatljiva je u narodu po nazivima kao što su  „triper“ ili „kapavac“.Ova bakterija se prenosi tokom nezaštićenog vaginalnog, oralnog ili analnog odnosa sa inficiranim partnerom, a prvenstveno inficira sluzokožu genitalnih organa, rektuma i grla. Iako se infekcija može efikasno lečiti antibioticima, gonoreja koja se ne leči može izazvati ozbiljne komplikacije i dugoročne zdravstvene probleme.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine širom sveta se zabeleži više od 80 miliona novih slučajeva gonoreje kod osoba uzrasta od 15 do 49 godina. Najveća broj obolelih su mladi, obično oni od 15 do 24 godine, što se može povezati sa rizičnim seksualnim ponašanjem, nedostatkom informacija o zaštiti i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama. Simptomi Simptomi gonoreje variraju u zavisnosti od pola i mesta infekcije, a javljaju se od 2 do 30 dana nakon kontakta sa zaraženom osobom. Takodje u večini slučajeva gonoreja je asimptomatska ili je prate veoma blagi simptomi, pogotovo kod ženske populacije.Kod muškaraca, najčešći simptomi uključuju peckanje prilikom mokrenja, pojačani beli ili žućkasti sekret iz uretre, bol pri erekciji i ponekad bol ili otok u testisima. Zbog sekreta koji je karakterističan za ovu polnu bolest, gonoreja je i dobila naziv „kapavac“. Ukoliko se gonoreja ne leči adekvatno, dolazi do napredovanja bolesti i bol u uretri postaje sve jači i neprijatniji, a iscedak sve obilniji i gušći.S druge strane, kod žena simptomi uključuju pojačani vaginalni sekret koji može biti beličast, žut ili zelenkast uz veoma neprijatan miris, često mokrenje koje prati bol ili peckanje, krvarenja izmedju ciklusa i bol u donjem delu stomaka. I karakteristično je da kod žena zahvata grlić materice i ostale reproduktivne organe, a uretru kod muškaraca.Infekcija rektuma može uzrokovati svrab, sekret i bol, dok gonoreja u grlu često prolazi asimptomatski, što otežava dijagnozu. Zbog toga što simptomi mogu biti blagi ili neprimetni, mnogi ljudi ostaju nesvesni infekcije i nesvesno je prenose partnerima tokom nezaštićenih odnosa.Dijagnoza i lečenjeDijagnoza gonoreje obično se postavlja laboratorijskim analizama uzoraka urina, briseva genitalnih organa, rektuma ili grla, a lečenje gonoreje uključuje primenu antibiotika. Terapija započinje intramuskularnom injekcija ceftriaksona u kombinaciji sa azitromicinom, što pomaže i u lečenju moguće istovremene infekcije hlamidijom. Medjutim, u poslednjim godinama sve veća otpornost Neisseria gonorrhoeae na antibiotike postaje značajan globalni problem, zbog čega se sve više ulaže u istraživanja novih terapijskih opcija.Moguće komplikacije Zanemarivanje gonoreje može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Kod žena, infekcija se može proširiti na gornje genitalne organe, što može dovesti do zapaljenja male karlice, koja može rezultirati neplodnošću, vanmateričnom trudnoćom i hroničnim bolom. Kod muškaraca, gonoreja može izazvati epididimitis, što isto može uticati na plodnost. Pored reproduktivnih komplikacija, gonoreja može izazvati diseminovanu gonokoknu infekciju, a to je retko, ali veoma ozbiljno stanje koje se manifestuje bolom u zglobovima i osipom. Na osnovu svega navedenog dolazimo do ključne mere za sprečavanje infekcije ovom bakterijom, a to je prevencija. Prevencija se temelji na edukaciji o sigurnim, zaštićenim seksualnim odnosima, uključujući pravilnu upotrebu kondoma, redovno testiranje na seksualno prenosive infekcije i otvorenu komunikaciju sa seksualnim partnerima. S obzirom na to da mnogi slučajevi gonoreje mogu biti asimptomatski, redovno testiranje je ključno za rano otkrivanje i lečenje.Javno zdravstvo takodje ima razne strategije koje uključuju podizanje svesti kroz edukativne kampanje, obezbeđivanje pristupa zdravstvenim uslugama i razvijanje novih terapijskih opcija. Vakcine protiv gonoreje su još u fazi istraživanja, ali napredak u ovoj oblasti može značajno doprineti kontroli širenja infekcije u budućnosti.Gonoreja i danas ostaje značajan globalni zdravstveni problem, posebno zbog porasta otpornosti na antibiotike. Rano otkrivanje, adekvatno lečenje i sigurni seksualni odnosi ključni su za kontrolu širenja ove infekcije. Edukacija i pristup zdravstvenoj zaštiti, zajedno sa stalnim istraživanjem novih terapijskih opcija i pravilnom prevencijom igraju ključnu ulogu u borbi protiv gonoreje.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/pink-bacteria-illustration-nwVHmuVpFTsReferenceCenters for Disease Control and Prevention. (n.d.). Gonorrhea - CDC fact sheet (detailed). U.S. Department of Health and Human Services. Retrieved February 20, 2025, from https://www.cdc.gov/gonorrhea/about/index.htmlWorld Health Organization. (2022). Global health sector strategy on sexually transmitted infections 2022–2030. https://www.who.int/publications/i/item/9789240052390World Health Organization. (n.d.). Gonorrhoea (Neisseria gonorrhoeae infection). Preuzeto 19, februara 2025, sa https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/gonorrhoea-(neisseria-gonorrhoeae-infection)

Retinol je derivat vitamina A i jedan od najpopularnijih sastojaka u kozmetičkoj industriji zahvaljujući svojim sposobnostima. Koristi se za negu kože jer utiče na poboljšanje teksture kože, smanjuje fine linije i bore i doprinosi ujednačavanju tena, a takodje daje odlične rezultate i u lečenju akni. Njegova primena u nezi kože datira još iz 1970-ih godina, kada je prvobitno korišćen za lečenje akni, ali su dodatna istraživanja pokazala da ima i značajan efekat u sprečavanju starenja. Retinol deluje tako što se u samoj koži pretvara u retinoičnu kiselinu, koja utiče na ćelijski metabolizam. On stimuliše obnavljanje ćelija epiderma i povećava proizvodnju kolagena u dermisu, što doprinosi zatezanju kože i smanjenju bora. Pored toga, retinol pomaže u regulaciji proizvodnje sebuma, što ga čini efikasnim u borbi protiv akni.Postoje određeni oblici koji se mogu kupiti bez recepta, odnosno u slobodnoj prodaji, i postoje veće koncentracije koje Vam može isključivo prepisati izabrani lekar. Na tržištu se može naći u različitim oblicima, odnosno u formi kreme, seruma, gela, losiona i masti.Prednosti upotrebe retinolaPrednosti upotrebe krema i seruma sa retinolom ima mnogo, a jedna od najvažnijih prednosti je njegova sposobnost da poboljša teksturu kože. Redovnom upotrebom dolazi do zagladivanja i smanjenja sitnih linija i bora, poboljšanja elastičnosti kože i smanjenja hiperpigmentacija. Retinol pomaže i u otčepljavanju pora, što doprinosi smanjenju već postojećih akni i sprečavanju njihovog nastanka.Pored anti-age efekata, retinol doprinosi i ujednačavanju tena, jer smanjuje tamne fleke i postinflamatornu hiperpigmentaciju. To ga čini idealnim za osobe koje se bore sa ožiljcima od akni ili pigmentacijama, odnosno flekama uzrokovanim sunčevim zračenjem.Upotreba retinolaUvodjenje retinola u svakodnevnu rutinu nege kože zahteva postepeni pristup. Preporučuje se da se pre upotrebe prvo proba na odredjenom delu kože, a ukoliko se ne pojavi iritacija možete započeti upotrebu sa nižim koncentracijama, od 0,1% do 0,3% i koristi ga dva do tri puta nedeljno. Vremenom treba postepeno povećavati učestalost u odnosu na to kako se koža prilagođava. Preporučuje se da se retinol nanosi uveče, na prethodno očišćeno lice, a pre hidratantne kreme.Kada započnete upotrebu može proći i nekoliko nedelja pre nego što počnete da primećujete rezultate retinola, a vaša koža može čak i da izgleda gore, ali je to svakako process koji traje, pa pokušajte da se ne obeshrabrite I dajte koži vremena da se navikne.Prilikom upotrebe proizvoda koje sadrže retilon obavezna je i upotreba krema sa zaštitnim faktorom tokom dana, jer retinol može povećati osetljivost kože na sunce. Takodje je važno da izbegavamo kombinovanje retinola sa drugim potencijalno iritirajućim sastojcima, kao što su vitamin C i AHA i BHA kiseline. Ove kiseline imaju eksfolijativno dejstvo i njihova kombinacija sa retinolom će izazvati dodatnu iritaciju. Ono što se preporučuje za kombinovanu upotrebu su serumi sa hijaluronskom kiselinom i ceramidima, koji su dobri za hidrataciju.Nuspojave i riziciIako je retinol vrlo efikasan, njegova upotreba može izazvati privremene nuspojave, kao što su crvenilo, suvoća i perutanje kože. Ove reakcije su obično prolazne i mogu se ublažiti hidratacijom i postepenim uvođenjem proizvoda.Trudnicama i dojiljama se ne preporučuje upotreba retinola, jer visoke doze vitamina A mogu biti štetne i rizične za plod. Pre upotrebe retinola, posebno kod osoba sa osetljivom kožom ili dermatološkim problemima, savetuje se konsultacija sa dermatologom.Retinol je snažan saveznik u nezi kože, sa brojnim prednostima, uključujući poboljšanje teksture, smanjenje bora, regulaciju sebuma i ujednačavanje tena. Njegova pravilna i redovna upotreba može doneti odlične rezultate, ali uz obavezno poštovanje mera opreza i postepeno uvodjenje u rutinu. Korišćenjem retinola u kombinaciji sa hidratantnom kremom i zaštitom od sunca, moguće je postići zdraviju, glatku i blistavu kožu.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/a-woman-with-a-white-spot-on-her-face-YG1ZAl9Sb20ReferenceCleveland Clinic. (n.d.). Retinol. https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/23293-retinolCaporuscio, J. (2023, September 28). What is retinol? Benefits, side effects, and how to use it. Health. https://www.health.com/retinol-benefits-7152524

 Mozak je zadužen za regulisanje vitalnih aktivnosti koje nas održavaju u životu kao što su disanje, lupanje srca, svest i slično. Mozak kontinuirano radi , uključujući i vreme tokom spavanja,tako da koristi veliku količinu energije za funkcionisanje i regulisanje ovih raznih funkcija. Mozgu je dakle, neophodan konstantan izvor „goriva“ koji dobija u obliku hrane koju konzumira. Specifikacije  hrane i njena nutritivna vrednost će logično imati uticaja na funkcionisanje mozga pa time i mentalnog zdravlja i kvaliteta života. Hrana koju jedemo je direktno povezana sa moždanom strukturom i funkcionisanjem mozga.Mozak je veoma zahtevan što se potrošnje hrane tiče tj. kalorija. Iako mozak zauzima samo 2% ljudske telesne mase, on konzumira 20 – 30% energije koja se konzumira u toku dana.Ljudskom mozgu su za ispravno funkcionisanje neophodni ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali. Ishrana bogata vitaminima, mineralima i antioksidansima štiti mozak od oksidativnog stresa.  .  Mnoga istraživanja su pokazala da su ishrane bogate šećerom štetne po funkcionisanje mozga. Visoka količina šećera može opterećivati pankreas i indukovati insulinsku rezistenciju. Ovo šteti telesnoj regulaciji insulina i može promovisati inflamaciju i oksidativni stres. Visoke količine šećera uparene sa kompenzatornim insulinskim odgovorima stimulišu lučenje kortizola i glukagona. Ovi neurotransmiteri povećavaju osećaj anksioznosti, iritabilnosti i gladi. Ovaj proces je povezan sa pogoršavanjem simptoma poremećaja kao što su anksiozni poremećaji ili depresija.Istraživanja su pokazala da je manjak određenih nutrijenata, kobalamina, folata i cinka povezan sa simptomima  demencije, kognitivnog opadanja i iritabilnosti. Prejedanje kao i nedostatak hrane  mogu da budu povezana sa poremećajima raspoloženja i anksioznim poremećajima.Serotonin, neurotransmiter zadužen za regulaciju spavanja, emocija, apetita, kao i inhibiciju bola se 95% proizvodi u crevima. Ovo govori o bliskoj povezanosti zdravlja digestinog trakta i crevnog mikrobioma i ovih ključnih funkcija i njihovog daljeg uticaja na telo i zdravlje.Danas, pod uticajm  istraživačkih otkrića o povezanosti mozga i ishrane, nastaje polje nutritivne psihijatrije. Uticaj hrane na zdravlje crevnog mikrobioma koji dalje utiče na mozak i mentalno zdravlje, nutritivna psihijatrija istržauje ovu vezu i načine na koje ishrana utiče na osećanja, ponašanja i raspoloženje.Kako ishrana može dovesti do promena u mentalnom zdravlju, tako i obrnuto, mentalno zdravlje može uticati na navike u ishrani. Ovo može stvoriti opasan začarani krug pogoršavanja i ishrane i stanja mentalnog zdravlja i raspoloženja.Izbacivanje visoko procesuiranih namirnica je ključno za zdravu ishranu generalno. Eksperti savetuju da ljudi pokušaju da obraćaju više pažnje na to kako se osećaju nakon što pojedu nešto. Ovo se odnosi ne samo na taj trenutak već i na sledećih nekoliko sati ili sledeći dan. Takođe se može preporučiti izbacivanje procesurianih hrana i šećera na barem dve do tri nedelje kao vrsta eksperimenta, kako bi osoba videla kako se oseća nakon što ukloni ovakvu hranu. Nakon određenog vremena, hrana može postepeno da se vrati u ishranu i da se obrati pažnja na to kako  utiče na osećanja i raspoloženje. Mnogi ljudi kada pokušaju ovo ne mogu da veruju koliku razliku osete i koliko se bolje osećaju i fizički i emotivno.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/woman-holding-sliced-watermelon-QDq3YliZg48Diet and mental health. (n.d.). Mental Health Foundation. https://www.mentalhealth.org.uk/explore-mental-health/a-z-topics/diet-and-mental-healthNews-Medical. (2022, February 8). The effect of diet on mental health. https://www.news-medical.net/health/The-Effect-of-Diet-on-Mental-Health.aspxSuárez-López, L. M., Bru-Luna, L. M., & Martí-Vilar, M. (2023). Influence of Nutrition on Mental Health: Scoping review. Healthcare, 11(15), 2183. https://doi.org/10.3390/healthcare11152183Selhub, E., MD. (2022, September 18). Nutritional psychiatry: Your brain on food. Harvard Health. https://www.health.harvard.edu/blog/nutritional-psychiatry-your-brain-on-food-201511168626

Treniranje nogu i donjeg dela tela je ključan deo dobro balansiranog fitnes programa koji pomaže u izgradnji snage ali i stabilnosti. Dan predvidjen  za trening nogu je za mnoge najizazovniji deo njihove rutine traniranja, često ispunjen najtežim i najnpornijim vežbama. Često je  ovaj dan najomraženiji kod vežbača iz razloga što dovodi do česte  upale mišića i samim tim do nestabilnog hodanja tako da su treninzi naporni mnogima.  Najočigledniji razlog da ne treba preskakati noge pri treniranju može biti izgradnja nepravilnog loše izbalansiranog tela. Proporcije i estetika su mnogima važni i diskrepanca između donjeg i gornjeg dela tela se generalno smatra neprivlačnom.Neke od najvećih mišićnih grupa  u donjem delu tela su kvadricepsi, gluteus i zadnja loža. Istraživanja pokazuju da su intenzivni treninzi sa velikim težinama ovih velikih mišićnih grupa u donjem delu tela jedan od najboljih načina da se poveća lučenje testosterona i hormona rasta, koji su ključni u nabacivanju mišićne mase. Ovo znači da će treniranje donjeg dela tela pomoći i u razvoju mišića  gornjeg dela tela.Pored ovoga, vežbe koje obuhvataju  velike grupe mišića,kao što su mišići nogu, su teže sa razlogom jer zahtevaju više energije, što tera telo da troši više kalorija kako bi odradilo potrebne pokrete. Jačanje donjeg dela tela dovodi do značajnog jačanja stabilnosti tela. Veća stabilnost  pomaže u prevenciji potencijalnih povreda, kao i u smanjenju već postojećih bolova naročito u donjem delu leđa.Treniranje nogu, ili bilo kog dela tela, se može raditi na mnogo načina. Različite rutine i rasporedi treniranja mogu koristiti različitim ljudima i zavise od pojedinaca i situacija. Imajte ovo u vidu kada pravite svoj program vežbanja i birate da li želite da radite „push pull legs“ podelu ili gornji i donji deo tela, ili nešto treće.Kada ipak treba preskočiti trening nogu?Kao i sa mnogim stvarima postoje izuzetci od pravila jer preterano naprezanje mišića može  izazvati povredu.Dakle, ako se osećate izuzetno umorno, ako imate jaku upalu mišića ili ste bolesni, bolji izbor je verovatno preskočiti trening i fokusirati se na oporavak.Neophodno je slušati svoje telo i razumeti kada je ono spremno na veliko naprezanje, a kada ne. Ovo ne samo što će sprečiti dalje pad imunog sistema ili pojavljivanje povreda, već će na duge staze poboljšati rezultate.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/adult-gym-athlete-dark-energy-1850925/CSCS, T. T. (2023, November 9). Why “Don’t skip leg Day” is the first gym commandment. Men’s Health. https://www.menshealth.com/fitness/a45791083/never-skip-leg-day/Ip, K., Kusyk, N., Stephen, I. D., & Brooks, K. R. (2023). Did you skip leg day? The neural mechanisms of muscle perception for body parts. Cortex, 171, 75–89. https://doi.org/10.1016/j.cortex.2023.10.006Jakobsson, J., Theos, A., & Malm, C. (2021). Effects of Different Types of Lower Body Resistance Exercise on Upper-body Strength in Men and Women, with Special Reference to Anabolic Hormones. International Journal of Exercise Science, 14(3). https://doi.org/10.70252/dyrh9028

Elektrostimulacija mišića (EMS) postaje sve popularniji estetski tretman, jer pruža efikasne rezultate u oblikovanju tela, smanjenju celulita i toniranju mišića. Ovaj tretman koristi električne impulse koji izazivaju kontrakciju mišića, što simulira fizičku aktivnost i doprinosi poboljšanju telesne forme. U poslednjim godinama, EMS je pronašao široku primenu u salonima lepote i wellness centrima, iako je prvenstveno napravljen za potrebe fizioterapije. Da bismo bili sigurni da je ovaj tretman za nas, prvo treba da razumemo kako funkcioniše kao estetski tretman, ali i razmotrimo njegove prednosti, način primene i kontraindikacije. Šta je elektrostimulacija mišića?Elektrostimulacija mišića je tehnologija koja koristi električne impulse za stimulaciju mišića, izazivajući njihove kontrakcije. Ovi impulsi se prenose putem elektroda koje se postavljaju na kožu iznad dela mišića koji se tretiraju. Tretman se bazira na principu da stimulacije mišića električnim signalima, kako bi se pružio sličan efekat kao fizička vežba, ali bez potrebe za naporom. Elektrostimulacija se koristi u različite svrhe, uključujući poboljšanje mišićnog tonusa, smanjenje celulita, oblikovanje odredjenih delova tela i u terapijske svrhe, kao što su rehabilitacija mišića nakon povreda.Prednosti elektrostimulacije mišića u esteticiEMS tretmani mogu imati brojne koristi kada su u pitanju estetski ciljevi. Jedna od glavnih prednosti je oblikovanje odredjenih delova tela. Elektrostimulacija pomaže u toniranju mišića, što može rezultirati vidljivim zatezanjem kože i smanjenjem opuštenosti. Korišćenjem EMS uređaja na određenim delovima tela, kao što su stomak, butine i zadnjica, moguće je postići manji obim ili poboljšane konture tela. Iako EMS nije zamena za fizičku aktivnost, on može biti koristan dodatak svakodnevnom režimu vežbi, pomažući u održavanju tonusa mišića i ubrzavanju rezultata koji bi se dobio vežbanjem.Pored toga, EMS tretmani se često koriste za smanjenje celulita. Elektrostimulacija poboljšava cirkulaciju, što omogućava bolje snabdevanje kože hranljivim materijama i kiseonikom. Ovo može doprineti smanjenju nepravilne strukture kože kod celulita, jer se poboljšava limfna drenaža, što smanjuje zadržavanje tečnosti i toksina u organizmu. EMS tretmani mogu poboljšati i elastičnost kože, što daje glatkiji i bolji sveukupni izgled kože. Za one koji žele postizanje brzih estetskih rezultata, EMS može biti efikasan u kombinaciji sa zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću.Jedna od glavnih prednosti EMS-a je i to što tretman ne zahteva nikakav napor korisnika. Mišići se stimulišu električnim impulsima, čime korisnici mogu postići rezultate bez potrebe za intenzivnim treningom i fizičkim naporom, što je idealno za osobe sa manje slobodnog vremena ili fizičkim ograničenjima. Takodje, tretman je relativno brz i neinvazivan, sa minimalnim vremenom oporavka, što ga čini izuzetno privlačnim mnogim korisnicima koji žele brze rezultate.Način funkcionisanja elektrostimulacije mišića Električni impulsi koje koristi EMS uređaj slični su onima koje u našem telu prirodno šalje ljudski nervni sistem tokom fizičke aktivnosti. Kada se električni impuls primeni na mišiće, izaziva se njihova kontrakcija. Što je intenzitet impulsa veći, kontrakcije su jače. Intenzitet se može prilagoditi prema potrebama korisnika, pa je moguće primeniti tretman na različite delove tela s različitim ciljevima: opuštanje, oblikovanje, zatezanje ili poboljšanje mišićne mase. Na primer, kod tretmana za oblikovanje tela, postavljaju se elektrode na područja koja se žele tretirati, a uređaj emituje nisku frekvenciju impulsa koji izazivaju blage kontrakcije mišića. Tokom tretmana, korisnici obično sede ili leže, a tretman traje između 20 i 40 minuta. Postoji nekoliko varijacija EMS tretmana, uključujući tretmane sa niskofrekventnim i visokom frekvencijom impulsima, koji se koriste za različite estetske ciljeve.Sigurnost i kontraindikacijeTretmani elektrostimulacije mišića su generalno sigurni kada se primenjuju od strane stručnjaka i uz poštovanje uputstava. Ipak, postoje određene kontraindikacije. EMS se ne preporučuje osobama koje imaju srčane probleme, pejsmejker, trudnicama ili onima koji imaju epilepsiju. Takodje, osobe sa ozbiljnim kožnim oboljenjima ili infekcijama treba da izbegavaju ovaj tretman. Kao i za svaki drugi estetski tretman tako i za ovaj, veoma je važno konsultovati se sa stručnjakom, pre nego što se odlučite za EMS tretman, kako biste osigurali da je bezbedan za vas i da će vam doneti rezultate koje priželjkujete.Elektrostimulacija mišića predstavlja efikasan i popularan estetski tretman koji nudi brojne prednosti, uključujući oblikovanje tela, smanjenje celulita i toniranje mišića. Iako nije zamena za fizičku aktivnost, EMS može biti koristan tretman u postizanju željenih estetskih ciljeva, posebno kada se kombinuje sa zdravim životnim navikama. Uz pravilnu primenu od strane stručnjaka i nadgledanje, elektrostimulacija mišića je siguran i efektivan tretman za mnoge, a u budućnosti, možemo očekivati da će njegova primena biti sve učestalija u estetske svrhe, nudeći efikasne i neinvazivne opcije za poboljšanje izgleda tela.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://www.pexels.com/photo/chiropractor-with-patient-14797758/ReferenceVranis, N. M., Ghavami, A., Rohrich, R. J., & Theodorou, S. (2024). Radiofrequency and Electrical Muscle Stimulation: A Synergistic Treatment That Achieves Lipolysis and Circumferential Waist Reduction in Noninvasive Body Contouring. Aesthetic Surgery Journal Open Forum, 6, ojae042. https://doi.org/10.1093/asjof/ojae042Peluker. (2024, July 3). Electrostimulation in aesthetics: Everything you need to know. https://www.peluker.com/blog/2024/07/03/electrostimulation-in-aesthetics-everything-you-need-to-know/#:~:text=Electrostimulation%20is%20a%20very%20effective,relief%20of%20contractures%20and%20pain

Šta je šećer?Šećer je ugljeni hidrat koji kao i drugi ugljeni hidrati, služi kao izvor energije u ishrani. Šećer kao termin obuhvata sve slatke ugljene hidrate ali se najčešće odnosi specifično na saharozu, tj. stoni ili granularni šećer. Ljudsko telo pretvara saharozu u fruktozu i glukozu, koji su oblici jednostavnih šećera koji se mogu naći u prirodi najviše u voću ali i u povrću, mlečnim proizvodima i žitaricama. Voće je, naravno, osim prirodnih šećera takođe bogato vlaknima, mineralima, vitaminima, antioksidansima i drugim zdravim nutrijentima. Šećer se može javiti u puno različitih oblika kao što su beli šećer, braon šećer, med, sirupi i drugi.Uticaj na zdravljeŠećer je kaloričan i time bogat energijom. Konzumiranje prirodnog šećera koji se može naći u voću, povrću, mlečnim proizvodima i pšenicama je u redu. Telo sporo vari ovakvu hranu, što znači da ćelije postepeno bivaju snabdevane energijom.Ove namirnice takođe sadže brojne druge zdrave nutrijente.Problem nastaje kada se konzumiraju velike količine dodatog šećera. To je šećer koji se veštački dodaje namirnicama od strane proizvođača kako bi se poboljšao ukus i produžio rok trajanja. Ljudska zavisnost od šećera potpuno ima smisla kada se sagledava iz evolutivne perspektive. Ovaj izvor energije koji izaziva lučenje dopamina u mozgu nalazio se najpre u voću koje je bilo neophodno za preživljavanje, te je logično je da su ljudi evoluirali da žele šećer u što većoj meri. Sa tehnologijom koja nam danas omogućava da imamo neograničene količine koncentrisanog i izolovanog šećera dolaze brojni problemi po zdravlje.Klinička epidemiološka istraživanja su pokazala da osobe koje konzumiraju veće količine dodatog šećera, pogotvo zaslađenih pića, će imati veći rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, dislipidemije, hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti.Šećer utiče na kardiovaskularno zdravlje na više načina. Istraživanja sugerišu da visok unos šećera dovodi do povišenih nivoa LDL (lošeg) i sniženih nivoa HDL (dobrog) holesterola.Povišeni LDL holesterol može proizvesti proizvodnju trombova i začepljenja arterija.Ishrana bogata šećerom takođe može imati uticaja na kardiovaskularno zdravlje povećavajnem nivoa triglericida, krvnog pritiska i inflamacije. Visoke količine šećera u ishrani takođe mogu dovesti do značajnog dobijanja kilograma, što može dalje pogoršati rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola. Šećer takođe može imati značajan negativan efekat na zube, zglobove, kožu, jetru, pankreas, bubrege i raspoloženje.Kako smanjiti unos šećera?Smanjivanje šećera u ishrani može biti izazovno ali postoje praktični saveti koji mogu doprineti smanjenom unosu šećera na duže staze. Pored očiglednih izvora dodatih šećera kao što su dezerti i slatkiši, on se može naći i u brojnim drugim proizvodima na koje ne bismo pomislili kao što su: kečap i slični sosevi, proteinske čokoladice, sportski napici, cerealije i musliji, sušeno i konzervirano voće, i drugi.Neki praktični saveti za smanjivanje unosa šećera u ishrani:Čitajte pakovanja, čitanje etiketa i pakovanja namirnica može pomoći u razumevanju toga šta konzumiramo i u kojoj količini. Ova navika može pomoći u donošenju zdravijih odluka povodom toga šta jedemo.Koristitie voće, koštunjavo voće, med, cimet i slično u jelima kako biste smanjili unos nepotrebnog dodatnog šećera.Pažljivo birajte piće, zaslađena pića i sokovi su jedni od glavnih načina preteranog unosa dodatnog šećera kod ljudi. Pokušajte da smanjite unos zaslađenih pića i sokova i zamenite ih nečim drugim.Ograničite porcije, u redu je pojesti nešto slatko nekad, ali ako ograničimo porciju bićemo sigurni da se nećemo zaneti i preterati.Smanjite unos procesuiranih hrana, ovo je generalno dobro po zdravlje i visokoprocesuirane namirnice često sadrže puno dodatog šećera.Promenite izbor dezerta, voće često može da zadovolji potrebu za slaktim uz dodatne zdravstvene benefite koje donosi.Izbalansirana ishrana može pomoći u smanjenoj potrebi za unošenjem šećera koji često ima ulogu brzog unosa energije.Smanjivanjem šećera u ishrani često se dolazi do toga da se ljudima sam šećer manje traži, ili im količine šećera i slatkog koje su im ranije bile prihvatljive postaju previše intenzivne. Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/white-sugar-cube-forming-lines-VoQ4kqDSFxgClinic, C. (2025, February 11). Is sugar bad for your heart? Cleveland Clinic. https://health.clevelandclinic.org/is-sugar-bad-for-your-heartGillespie, K. M., Kemps, E., White, M. J., & Bartlett, S. E. (2023). The Impact of Free Sugar On Human Health—A Narrative Review. Nutrients, 15(4), 889. https://doi.org/10.3390/nu15040889Rdn, A. W. (2024, April 15). The not-so-sweet truth of added sugars. Mayo Clinic Health System. https://www.mayoclinichealthsystem.org/hometown-health/speaking-of-health/the-not-so-sweet-truth-of-added-sugarsWitek, K., Wydra, K., & Filip, M. (2022). A High-Sugar Diet Consumption, Metabolism and Health Impacts with a Focus on the Development of Substance Use Disorder: A Narrative Review. Nutrients, 14(14), 2940. https://doi.org/10.3390/nu14142940

Razvoj pravilne vilice i zagrižaja kod beba ključan je za njihovo oralno zdravlje, funkciju govora i žvakanja. Faktori poput genetike, načina ishrane i upotrebe cucli i flašica mogu imati veliki uticaj na formiranje vilice. Prepoznavanje i prilagođavanje pravilnih navika na vreme može pomoći u prevenciji ortodontskih problema u kasnijem uzrastu.Uticaj dojenja na razvoj viliceDojenje ima važnu ulogu u razvoju mišića lica i pravilnog zagrižaja. Prilikom dojenja, beba koristi složene mišićne pokrete, koji podstiču pravilan razvoj gornje i donje vilice. Studije pokazuju da dojenje smanjuje rizik od nepravilnog zagrižaja i doprinosi pravilnom rastu i razvoju nepca. Pored toga, dojenje pomaže u formiranju jačih mišića usana i jezika, što kasnije može doprineti pravilnom razvoju govora.Uloga cucli i flašica u razvoju viliceU prvim mesecima života, način na koji bebe piju mleko takođe može uticati na njihov oralni razvoj. Bebe imaju prirodni refleks sisanja koji im omogućava hranjenje i smirivanje. Dojenje se smatra prirodnim podsticajem za pravilan razvoj vilice i mišića lica, jer zahteva veći angažman mišića nego hranjenje na flašicu. Kada beba sisa iz flašice, često koristi drugačiju tehniku sisanja, što može dovesti do: slabijeg razvoja mišića lica i jezika i povećanog rizika od malokluzije (nepravilnog zagrižaja). Pored toga, dugotrajna upotreba flašica može dovesti do pojave „flašica-kariijesa“, naročito ako se flašica koristi noću ili sadrži zaslađene napitke.Iako cucle i flašice mogu biti veoma korisne, njihova dugotrajna upotreba može dovesti do problema u razvoju vilice i zagrižaja, a mogući problemi uključuju:Otvoreni zagrižaj – prednji (gornji i donji) zubi ne dolaze u kontakt kada su u zatvorenom položaju, što može otežati žvakanje i govor.Unakrsni zagrižaj – donja i gornja vilica nisu pravilno poravnate, što može izazvati funkcionalne problemem, na primer pri zvakanju.Visoko nepce – nepravilna struktura nepca može imati uticaj na disanje i govor.Zbog ovih, a i mnogih drugih problema, Američka akademija pedijatrije (AAP) preporučuje ograničavanje upotrebe cucli i flašica nakon šestog meseca kako bi se smanjio rizik od ortodontskih komplikacija.Prevencija Kako bi se osigurao pravilan razvoj vilice i zagrižaja kod beba, roditeljima se savetuje da ukoliko mogu preduzmu sledeće korake:Podsticanje dojenja – dojenje do najmanje šestog meseca, može doprineti pravilnom razvoju oralnih struktura kod bebe.Korišćenje anatomski oblikovanih cucli i flašica – pri izboru cucli i flašica obratiti pažnju, jer ove opcije manje utiču na prirodni razvoj vilice.Ograničiti upotrebu cucli – idealno bi bilo prekinuti upotrebu do 12. meseca kako bi se sprečili ortodontski problemi.Prelazak na čvrstu hranu u odgovarajućem periodu – prelazak na čvrstu hranu, u odredjenom period, a ne produžavanje dojenja ili korišćenje flašica, jer žvakanje hrane različite teksture podstiče razvoj vilice i mišića lica.Pravovremena poseta stomatologu – prvi pregled kod dečjeg stomatologa preporučuje se oko prve godine života radi praćenja pravilnog oralnog razvoja.Zaključak je da cucle i flašice, pored svojih prednosti, mogu imati i negativan uticaj na razvoj vilice i zagrižaja, ako se koriste predugo ili nepravilno. Pravilne oralne navike u ranom uzrastu mogu značajno smanjiti rizik od ortodontskih problema u budućnosti i zbog toga je informisanost roditelja i pridržavanje preporuka stručnjaka ključna za zdrav razvoj vilice i zagrižaja kod beba.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/clear-pacifier-on-white-textile-pGIVYCg7WnsReferenceNeiva, F. C., Cattoni, D. M., Ramos, J. L., & Issler, H. (2003). Consequences of bottle-feeding to the oral facial development of initially breastfed children. Journal of Pediatrics (Rio J.), 79(1), 7–12. https://doi.org/10.2223/JPED.961 Senthilkumar, G. P., Pandiar, D., Kumar, H., Anand, L., & Shameena, P. M. (2021). COVID-19: Overview, evolving therapeutic strategies, and nanotechnology-based therapeutics. Medicine in Drug Discovery, 10, 100086. https://doi.org/10.1016/j.medidd.2021.100086Kids Pediatric Dentistry. (n.d.). Your child’s teeth: Bottles, pacifiers, and thumb sucking. Preuzeto 12, februara 2025, sa https://kidspv.com/blog/your-childs-teeth-bottles-pacifiers-and-thumb-sucking/

Bol u testisima tokom seksualnog odnosa može biti jako neprijatan i uznemirujući simptom koji utiče na seksualno zdravlje, ali i sam seksualni odnos. Postoji više potencijalnih uzroka ovog bola, uključujući medicinska stanja, fizičke povrede ili infekcije. Zato je poseta lekaru neophodna kako bi razumeli uzrok, pronašli adekvatno rešenje i ublažili ili zaustavili osećaj bola i poboljšali kvaliteta seksualnog života.Mogući uzroci bola u testisima tokom seksualnog odnosa Postoje raličiti uzroci bola u testisima, a ovo su neki od najčešćih:1. Prepunjenost testisaJedan od najčešćih razloga za bol u testisima je prepunjenost krvnim sudovima usled seksualnog uzbuđenja, poznata i po terminu “blue balls”. Ovaj fenomen se javlja kada dođe do produženog seksualnog uzbuđenja bez ejakulacije, što može izazvati osećaj nelagodnosti i pojavu bola. 2. Infekcije i upaleInfekcije kao što su epididimitis (upala pasemenika) i orhitis (upala testisa) mogu izazvati bol tokom ili nakon odnosa. Ove infekcije su često uzrokovane bakterijama, uključujući one koje izazivaju polno prenosive infekcije, poput hlamidije i gonoreje. Simptomi koji se javljaju kod ovih infekcija uključuju crvenilo, otok, bol i povećanu osetljivost testisa.3. VarikocelaVarikocela predstavlja proširene testikularne vene, odnosno venski splet koji drenira krv iz testisa u sistemsku cirkulaciju. U većini slučajeva se javlja na levom testisu zbog anatomije krvnih sudova, a ova pojava može uticati na plodnost i uzrokovati nelagodnost koja se pogoršava pri dugotrajnom stajanju ili fizičkom naporu. Varikocela ima simptome poput, uvećanja na testisu, otoka nepravilnog “grozdastog” oblika i osećaja težine i bola, naročito nakon seksualne aktivnosti. 4. Torzija testisaTorzija testisa je hitno medicinsko stanje u kojem se testis uvrće oko uzdužne sopstvene ose, prekidajući protok krvi. Pri rotaciji nastaje uvrtanje spermatične vrpce putem koje se krv dovodi ka skrotumu. Ova pojava može izazvati iznenadan i intenzivan bol tokom odnosa, kao i otok, mučninu, vrtoglavicu i temperaturu. Torzija se obično javlja kod dečaka između 12  i 16 godina, ali se može javiti i u bilo kom uzrastu. Hitna medicinska intervencija je neophodna kako bi se sprečilo trajno oštećenje testisa.5. Povrede i pritisak na testiseFizički pritisak tokom odnosa, uključujući određene seksualne položaje, intenzivne pokrete, neodgovarajuću veličinu kondoma ili neadekvatnu upotrebu igračaka može dovesti do bola u testisima. Povrede testisa takođe mogu izazvati privremenu ili dugotrajnu nelagodnost.6. ProstatitisUpala prostate odnosno prostatitis često može izazvati bol u testisima, naročito tokom ili nakon ejakulacije. Ova upala može biti izazvana padom imuniteta, bakterijskim infekcijama ili hroničnim iritacijama, a s obzirom da je pored bola prate i simptomi poput peckanja pri mokrenju i temperature, neophodno je posetiti urologa.Ako bol u testisima postane učestao ili intenzivan, neophodno je posetiti lekara kako bi se dijagnostikovao uzrok bola, a pregled može da uključuje:Fizički pregled i procenu simptoma, ultrazvuk testisa za identifikaciju torzije, varikocele ili drugih abnormalnosti, kao i laboratorijske testove za otkrivanje infekcija.Samo lečenje zavisi od dijagnoze uzroka bola. Na primer, infekcije se leče antibioticima, dok je za torziju testisa potrebna hirurška intervencija, a u slučaju prepunjenosti testisa, bol obično prolazi sam od sebe nakon ejakulacije.Zbog različitih mogućnosti uzroka bola, prevencija ja ključno rešenje, a možemo da je postignemo tako što ćemo praktikovati bezbedni seks kako bi se smanjio rizik od infekcija. Izbegavanje intenzivnih pokreta ili neprijatnih položaja koji mogu izazvati pritisak na testise, takodje redovni pregledi kod urologa zbog ranog otkrivanja potencijalnih problema. Pored navedenog održavanje zdrave ishrane i načina života utiče na smanjenje rizika od upala i vaskularnih problema.Bol u testisima tokom seksualnog odnosa može biti posledica različitih faktora, od bezopasnih fizioloških reakcija do ozbiljnih medicinskih stanja. Prepoznavanje simptoma i konsultacija sa lekarom na vreme mogu pomoći u dijagnostikovanju uzroka i primeni adekvatnog lečenja. Ukoliko se bol ponavlja ili postane intenzivan, neophodno je obratiti se stručnjaku kako bi se sprečile ozbiljnije komplikacije.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/testicles-testicular-cancer-2790218/ReferenceNational Health Service. (n.d.). Testicle pain. NHS. Preuzeto 12, februara 2025, sa https://www.nhs.uk/conditions/testicle-pain/Cleveland Clinic. (n.d.). Testicular pain: Symptoms & causes. Cleveland Clinic. Preuzeto 12, februara 2025, sa https://my.clevelandclinic.org/health/symptoms/16292-testicular-painHealthline. (n.d.). Blue balls: Is it real, and what can you do about it? Preuzeto 12, februara 2025, sa https://www.healthline.com/health/mens-health/blue-balls

Bulimija (bulimija nervoza) je poremećaj ishrane koji karakterišu obrasci prejedanja praćeni kompenzatornim ponašanjem, najčešće „čišćenjem“ koje se odnosi na indukovano povraćanje ili upotrebu laksativa. Bulimija nalik anoreksiji podrazumeva izraženu preokupiranost kontrolisanjem telesne težine, fokusiranost na ishranu, restriktivno unošenje hrane i slično. Ključno je dijagnostikovanje ovog poremećaja na vreme zarad efikasnog i praćenog tretmana kao i radi izbegavanja drugih zdravstvenih komplikacija koje mogu nastati.Bulimija se, nalik anoreksiji, češće javlja kod žena nego kod muškaraca i to najčešće u periodu adolescencije. Specifični uzroci bulimije nisu poznati ali se pretpostavlja da je, kao što najčešće biva slučaj sa mentalnim poremećajima, kombinacija genetskih i sredinskih faktora. Obrasci bulimije mogu da se javljaju upareno sa obrascima anoreksije, restriktivna ishrana praćena prejedanjem i čišćenjem. Najčešći komorbidni poremećaji su depresivni poremećaj, anskiozni poremećaji i posttraumatski stresni poremećaj.Simptomi:Simptomi prejedanja uključuju konzumiranje izuzetno velikih količina hrane u specifičnom vremenskom roku, brzo konzumiranje hrane, jedenje do neprijatnosti, jedenje u samoći zbog osećaja sramote, jak osećaj sramote povezan sa ishranom, česte rigorozne dijete moguće bez uspeha u gubitku kilograma.Simptomi kompenzatornih ponašanja kod bulimije se odnose na:Čišćenje – indukovano povraćanje ili korišćenje lakstaiva radi ubrzanja kretanja hrane kroz teloPreterano vežbanje i treniranjePost – odnosi se na veoma restriktivno unošenje hrane nakon epizode prejedanjaVremenom bulimija može da izazove brojne druge zdravstvene komplikacije zbog specifičnih fizičkih aspekata ovog mentalnog poremećaja. Neki od njih su:Hronična upala grlaNatečene pljuvačne žlezde u vratu i viliciIstrošena zubna gleđ, osetljivi i propadajući zubi, uzrokovano čestom izloženošću zuba želudačnoj kiseliniGorušica i drugi gastrointestinalni problemiDehidratacija zbog čišćenjaDisbalans elektrolita u telu, ovo čak može dovesti do moždanog ili srčanog udaraTretman:Primarni cilj tretmana je prestanak prejedanja i kompenzatornih ponašanja. Rehabilitacija u ishrani vođena od strane stručnjaka je centralni element procesa oporavka kod ovakvog poremećaja.Psihoterapija ima značajnu ulogu u spoznaji i promeni negativnih obrazaca mišljenja, osećanja i ponašanja, kako kod pacijenata tako i potencijalno kod porodice i bližnjih pacijenta. Specifični oblici psihoterapije zavisiće od specifičnog slučaja.Medikamenti kao što su specifični antidepresivi mogu biti delotvorni u regulaciji simptoma bulimije bez obzira na prisustvo depresije, treba ih koristiti u kombinaciji sa psihoterapijom.Ukoliko su simptomi ekstremniji i postoje druge zdravstvene komplikacije hospitalizacija može biti neophodna.Pisao: Diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekra ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/flat-lay-photography-of-stem-glasses-saucers-plate-and-bread-and-butter-knives-NcFBGQBiRDoJain, A., & Yilanli, M. (2023, July 31). Bulimia nervosa. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK562178/ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#F50.8National Library of Medicine. (n.d.). Eating disorders. https://medlineplus.gov/eatingdisorders.htmlPatel, R. S., Olten, B., Patel, P., Shah, K., & Mansuri, Z. (2018). Hospitalization Outcomes and comorbidities of bulimia nervosa: a nationwide inpatient study. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.2583

Silikonske vakuum čaše za masažu lica postaju sve popularnija tehnika u estetskoj i dermatološkoj nezi kože. Ove čaše koriste princip negativnog pritiska, odnosno vakuuma za stimulaciju kože i potkožnog tkiva, čime se poboljšava cirkulacija, povećava elastičnost kože i smanjuju znakovi starenja. Naučna istraživanja ukazuju na to da vakuum masaža može doneti višestruke benefite, uključujući poboljšanje tonusa kože, poboljšanje limfne drenaže i stimulaciju proizvodnje kolagena.Kako funkcionišu silikonske vakuum čaše?Silikonske vakuum čaše funkcionišu stvaranjem negativnog pritiska na površini kože, što dovodi do blagog podizanja tkiva. Ovaj efekat poboljšava mikrocirkulaciju i podstiče dotok kiseonika i ostalih hranljivih materija u kožu. Takođe, stimulacija vakuumom pomaže u otklanjanju toksina i viška tečnosti, što doprinosi smanjenju otoka i poboljšanju sveukupnog izgleda kože.Benefiti silikonskih vakuum čaša u nezi kože licaJedan od glavnih benefita upotrebe silikonskih vakum čaša je poboljšana cirkulacija krvi. Kada se koža podvrgne ovoj vrsti tretmana, kapilari se šire i omogućavaju veći dotok krvi bogate kiseonikom. To doprinosi blistavijem tenu i boljoj ishrani ćelija kože.Ključni proteini odgovorni za elastičnost I čvrstoću kože su kolagen i elastin. Vakuum masaža utiče na stimulaciju fibroblaste, a samim tim i povećanje proizvodnje ovih proteina, što daje rezultat glatke i čvste kože. Vakuum masaža pomoću silikonskih čaša ima značajan uticaj na limfni sistem. Limfni sudovi imaju ključnu ulogu u uklanjanju toksina iz tela, a vakuum pomaže ubrzanju ovog procesa, što može smanjiti podočnjake i natečenost lica.Redovna upotreba silikonskih vakuum čaša može doprineti i ublažavanju bora i finih linija na koži lica. Poboljšana cirkulacija i povećana proizvodnja kolagena uz vakuum pomažu u popunjavanju bora i održavanju mladolikog izgleda kože.Potencijalni rizici i kontraindikacijeIako vakuum masaža ima brojne benefite, nije pogodna baš za svakoga. Osobe koje imaju  osetljivu kožu ili kožne probleme poput rozacee ili sklonost ka modricama treba da budu veoma oprezne. Nepravilnom upotrebom vakuuma i prekomerni negativni pritisak može izazvati iritacije ili pogoršati postojeće stanje kože. Takođe, ne preporučuje se osobama koje imaju aktivne akne ili neke druge upalne procese, jer može doći do pogoršanja inflamacije.Silikonske vakum čaše za masažu lica predstavljaju veoma efikasanu metodu u nezi kože, zahvaljujući sposobnosti da poboljšaju cirkulaciju, podstaknu proizvodnju kolagena i elastina i ubrzaju limfnu drenažu. Redovna primena ove tehnike može doprineti zdravijem, mladolikom i svežijem izgledu kože. Ipak, važno je konsultovati se sa stručnjakom pre započinjanja tretmana, ukoliko imamo neke kožne probleme, kako bi se izbegle eventualne kontraindikacije i osigurali optimalni rezultati.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://www.freepik.com/free-photo/young-woman-using-face-treatment-her-client_16301285.htm#fromView=search&page=1&position=20&uuid=c4b13b09-cc06-4635-8d00-e87036a52dfb&query=face+massage+vacuumReferenceHealthline. (n.d.). Facial cupping: Benefits, side effects, and how to try it. Healthline. https://www.healthline.com/health/facial-cuppingHealtyTips. (2023, decembar 15). How to use vacuum cups for face massage [Video]. YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=exp5TJ6iKmk

Kako se ophodite prema vašem telu nakon procesa vežbanja i treniranja može odrediti kako se vaše telo i mišići ponašaju u skladu sa stresom pod koji su stavljeni za vreme treninga. Nakon napornog treninga telu je neophodan period oporavka jer telo koristi mišiće i napreže se. Adekvatan oporavak će dovesti do poboljšanja performansi i snage, dok loš oporavak i preveliki stres mogu povećati rizik od povrede. Često dobar oporavak može delovati teže za izvesti nego sam trening, ali ako je cilj napredak neophodno je uračunati proces oporavljanja u režim vežbanja.Naporan fizički stres koji često može biti izazvan intenzivnim treningom može dovesti do trošenja rezervi glikogena u telu što dovodi do upale mišića i osećaja iscrpljenosti. Adekvatan odmor i neizlaganje istih mišića pod novi stres je samo jedan deo procesa oporavka.Zdrav, dobro izbalansiran, kvalitetan obrok koji sadrži protein i ugljene hidrate će pomoći za ubrzan oporavk mišića. Iako se čuvani anabolički prozor diskutuje, ovo podrazumeva period nakon treniranja od otprilike jednog sata u kome neki stručnjaci sugerišu da je najbolje konzumirati visoke količine proteina zarad najoptimalnijeg napretka i oporavka. Studije sugerišu da je jesti neposredno nakon kraja treniranja, otprilike 20 minuta, može biti veoma značajno za oporavljanje nivoa energije. Konzumiranje zdrave izbalansirane ishrane bogate u proteinima će omogućiti mišićima zdrav proces nadogradnje onoga što je oštećeno u procesu treniranja.Više o ishrani pre i nakon treninga možete pročitati ovde (link).Istezanje nakon treniranja može znatno pomoći u oslobađanju nakupljene mišićne tenzije. Istezanje koje traje samo 10 minuta, nakon treniranja može pomoći smanjivanju problema sa upalama mišića ili riziku od budućih povreda.Istezanje na još mnogo načina može biti pogodno po telo, pročitajte više o tome ovde (link).Hidratacija je važna nakon treniranja, telo se znoji i troši rezerve vode. Dehidratacija može dovesti do grčeva, umora, glavobolje i loše fizičke performanse. Znoj takođe troši rezerve elektrolita u telu, čiji gubitak takođe može dovesti do grčenja mišića, različita sportska pića mogu pomoći sa nadoknadom elektrolita. Nadoknađivanje potrošene vode može puno značiti za proces oporavljanja,a više o značajima hidratacije možete ponaći ovde (link).Dostizanje adekvatne količine sna je ključno za zdrav i ispravan oporavak nakon napornih fizičkih aktivnosti kao što su intenzivni treninzi. Ukoliko se ne dostiže adekvatna količina sna neće se postizati najoptimalniji proces oporavka i ostvarivanje samih rezultata će biti usporeno. Specifično vreme neophodno za oporavak jedne grupe mišića zavisiće od brojnih faktora kao što su intenzitet treninga, trenutni nivoi fizičke spreme i slično. Uglavnom se preporučuje da se ista grupa mišića ne izlaže stresu dva ili tri dana nakon intenzivnog treninga. Mnogi režimi i rasporedi treniranja su napravljeni tako da imajući ovo u vidu, treba trenirati grupe mišića odvojeno, tako da dok se jedna grupa izlaže stresu u tom periodu  se druga grupa mišića oporavlja.  Negativni uticaj na oporavak mišića je konzumiranje alkohola, što može dovesti do dugoročnog gubitka mišićne mase. Duvanski dim takođe može imati neželjeni uticaj, loše utičući na mišićno skeletni sistem, i povećavajući rizik od povrede po nekim istraživanjima.Ovaj tekst je namnjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/person-wearing-black-sneakers-CwcErt1rdI8Clinic, C. (2024, June 27). A Post-Workout recovery plan for healthy muscle growth. Cleveland Clinic. https://health.clevelandclinic.org/strenuous-workouts-try-these-6-best-recovery-tipsCaballero-García, A., & Córdova-Martínez, A. (2022). Muscle recovery and nutrition. Nutrients, 14(12), 2416. https://doi.org/10.3390/nu14122416Dupuy, O., Douzi, W., Theurot, D., Bosquet, L., & Dugué, B. (2018). An Evidence-Based approach for choosing post-exercise recovery techniques to reduce markers of muscle damage, soreness, fatigue, and inflammation: A Systematic Review with Meta-Analysis. Frontiers in Physiology, 9. https://doi.org/10.3389/fphys.2018.00403

Ožiljci mogu nastati kao posledica različitih povreda, operacija, akni ili drugih kožnih oboljenja. Iako nisu štetni po naše zdravlje, mnogi ljudi ih doživljavaju kao veliki estetski problem koji itekako utiče na samopouzdanje. Srećom, savremena dermatologija i estetska medicina nude razne tretmane koji pomažu u smanjenju vidljivosti ili potpuno uklanjanje ožiljaka.Pre nego što se odlučite za tretman, važno je da razumemo koju vrstu ožiljaka treba tretirati. Pa tako razlikujemo više grupa ožiljaka:Atrofični (udubljeni) ožiljci najčešće nastaju nakon akni ili boginja i izgledaju kao mala udubljenja na koži ili “rupe”. Hipertrofični (zadebljani) su izdignuti iznad samog nivoa kože, ali ne prelaze granice rane. Zatim keloidni ožiljci koji su slični hipertrofičnim, ali rastu izvan granica rane i mogu izazvati svrab ili bol. I poslednja grupa ožiljaka koju prepoznajemo su hiperpigmentisani ili hipopigmentisani ožiljci koji ostavljaju tamnije ili svetlije tragove na koži.Estetski tretmani za uklanjanje ožiljakaU poslednjih par godina izdvojilo se nekoliko metoda koje se koriste za tretiranje ožiljaka, u zavisnosti od njihovog tipa i dubine, a ovo su neki od njih:1. Laserski tretmaniLaserska terapija je jedna od najefikasnijih i najpopularnijih metoda za ublažavanje ožiljaka. Koristi se za smanjenje crvenila, uklanjanje zadebljanja i poboljšanje teksture kože.Jedna od vrsta lasera koja se koristi je frakcionisani CO2 laser koji se koristi za duboke atrofične ožiljke i stimuliše proizvodnju kolagena.  Takodje, erbijum laser koji je pogodan za plitke ožiljke na koži i manje invazivne procedure, a pulsni laser (PDL, IPL) smanjuje crvenilo ožiljaka i koristi se kod svežih hipertrofičnih ožiljaka.2. Hemijski pilingHemijski pilinzi koriste kiseline za uklanjanje površinskih slojeva kože, što podsticče regeneraciju, pa samim tim utiču i na ožiljke.TCA piling (trihlorsirćetna kiselina) koristi se za srednje duboke ožiljke, a glikolna i salicilna kiselina su blaži pilinzi koji pomažu kod pigmentacije i manjih nepravilnosti.3. Mikroneedling (dermapen, dermaroler)Ova tehnika je takodje veoma popularna kada je u pitanju nega kože, jer podstiče proizvodnju kolagena pravljenjem sitnih mikrooštećenja na koži. Često se kombinuje sa PRP (plazma bogata trombocitima) tretmanom za poboljšanje rezultata. Ovaj tretman je idealan i ima dobre rezultate za ožiljke na licu koji su nastali od akni.4. Hijaluronski fileriZa atrofične ožiljke, koji su napravile velike promene na koži (“rupe”) mogu se koristiti fileri na bazi hijaluronske kiseline koji popunjavaju udubljenja, medjutim efekat je samo  privremen i traje u period od 6 do 12 meseci u zavisnosti od tipa kože.5. Dermoabrazija i mikrodermoabrazijaDermoabrazija je agresivnija metoda koja se koristi za dublje ožiljke, a mikrodermoabrazija je blaža verzija, pogodna za površinske ožiljke i neujednačen ten.Pored navedenih tretmana, postoji i opcija kortikosteroidnih injekcija. Ova metoda se koristi za hipertrofične i keloidne ožiljke kako bi se smanjila njihova veličina i omekšalo tkivo ožiljka. Invazivna metoda za ukljanjanje ožiljaka koja je poslednja opcija je hirurška ekscizija. Koristi se za velike ili nepravilne ožiljke, koji su nastali usled operacija, pri čemu se hirurški uklanjaju sa ponovnim zatvaranjem rane, kako bi se postigla bolja estetska forma.Uklanjanje ožiljaka može biti veoma dug proces koji zahteva stručno nadgledanje. Odabir tretmana zavisi od vrste i starosti ožiljka, kao i od individualnih karakteristika kože. Konsultacija sa dermatologom ili estetskim hirurgom je neophodna kako bi se pronašlo najbolje rešenje za svakog pacijenta i kako bi tretman bio delotvorniji.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://www.pexels.com/photo/a-woman-in-brown-button-up-shirt-holding-a-makeup-brush-7588589/ReferenceWebMD. (n.d.). Cosmetic procedures for scars. Preuzeto 12, februara 2025, sa https://www.webmd.com/beauty/cosmetic-procedures-scarsAmerican Academy of Dermatology. (n.d.). 10 things to know before having laser treatment for your scar. American Academy of Dermatology. https://www.aad.org/public/cosmetic/scars-stretch-marks/laser-treatment-scar Ramsay Health Care. (n.d.). Scar removal. Ramsay Health Care. https://www.ramsayhealth.co.uk/hospitals/mount-stuart-hospital/treatments/cosmetic-surgery/scar-removal

Smog, kombinacij magle i dima (smoke + fog), je dalekosežna vrsta vidljivog aerozagađenja koja se javlja u većim gradovima ali predstavlja opasnost i za ruralnije predele. Smog je mešavina izduvnih gasova, štetnih PM čestica, i drugih jedinjenja koja nastaju sagorevanjem čvrstog goriva ili nafte, nastaje i kao nusprodukt elektrana, rafinerija, industrijskih kotlova i slično. Zagađenje vazduha je opasnost koja postoji i leti, ali posebno je prisutna i u donekle drugačijem obliku u zimskim mesecima, naročito kada je grejna sezona u jeku. Za razliku od magle koja se sastoji od kondenzovane vodene pare u atmosferi smog je ozbiljno i štetno zagađenje vazduha koja je kombinacija magle i štetnih gasova. Magla otežava vidljivost ali nije štetna po zdravlje, dok smog može izazivati dugoročne zdravstvene tegobe i probleme. Magla je bela, nema miris i često se stvara u hladnim, vlažnim vazdušnim uslovima, često u periodima noći ili ranog jutra. Smog je često tamnije, braonkaste ili žućkaste boje (u zavisnosti od uslova), ima manje jednaku raspodeljenost u poređenju sa maglom, ima primetan neprijatan miris i može se javljati u bilo koje vreme pootovo u urbanijim predelima.Sitne čestice koje se nalaze u smogu, poznate kao PM čestice, su dovoljno male da mogu da uđu u krvotok kroz pluća, one mogu da uzrokuju ozbiljne zdravstvene posledice kao što su kardiovaskularna oboljenja, srčani i moždani udar, karcinom pluća, astma, mučnina, pobačaj, alergije i brojne druge.Deca, stariji, hronični bolesnici i trudnice su pod većim rizikom od komplikacija koje su uzrokovane vazdušnim zagađenjem od ostalih.Teško je meriti doprinos zagađenja vazduha na zdravstvene komplikacije. Svetska zdravstvena organizacija je u proceni iz 2019. godine ustanovila da u Srbiji, na godišnjem nivou, dolazi do respiratornih oboljenja zbog zagađenog vazduha od kojih prerano umre više od 5000 ljudi. Srbija generalno ima izuzetno loš kvalitet vazduha, po istraživanju od strane IQair -a sprovedenom 2019. godine, jedan od najgorih u Evropi posle komšija Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Bugarske.Šta može da se uradi?Na svakodnevnom nivou pojedinci mogu da se informišu i prate kvalitet vazuha na lokalnom nivou. Provera kvaliteta vazduha na IQair može da bude značajan alat.Pri pojavi smoga treba se truditi da se ne izlazi napolje, pogotovo više ugrožene grupe dece, starijih, hronično obolelih i trudnica.Vreme najgušćeg saobraćaja ili „špic“ je takođe period kada je vazduh specifično štetan, tako da se može izbegavati i izlaženje u ovim periodima. Ukoliko morate da izađete napolje možete da koristite masku, istraživanja sugerišu da maske mogu biti veoma efikasne u sprečavanju infekcija prouzrokovanih zagađenjem vazduha. Ipak, bitno je razumeti da nisu sve maske iste i neke su praktično beskorisne u zavisnosti od vrste zagađenja. Hirurške maske mogu da spreč udisanje krupnih čestica, ali ne i sitnijih, za njih su neophodne nano maske koje su znatno skuplje i često nedostupne u apotekama.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/city-smog-gray-building-4772482/Air pollution and your health. (n.d.). National Institute of Environmental Health Sciences. https://www.niehs.nih.gov/health/topics/agents/air-pollutionJaved, A., Aamir, F., Gohar, U., Mukhtar, H., Zia-Ui-Haq, M., Alotaibi, M., Bin-Jumah, M., Marc, R., & Pop, O. (2021). The potential impact of smog spell on humans’ health amid COVID-19 rages. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(21), 11408. https://doi.org/10.3390/ijerph182111408Serbia Air Quality Index (AQI) and Air Pollution information | IQAir. (n.d.). https://www.iqair.com/serbia

Selo u kom sam odrasla ima oko 1000 – 2000 stanovnika. U prvom razredu sam upoznala drugare, a među njima i drugaricu Radu. Volela sam da idem sa njom u školu, toliko da bih se rasplakala ako bi ona otišla bez mene.Rada je zavrsila u bolnici. Čula sam svoje roditelje kako zabrinuto pričaju da Rada ima dijabetes. Moraće da prima insulin. Njeni roditelji su neutešni. Čuli su razne priče. Plaše se za dužinu Radinog života, za kvalitet Radinog života. Videla sam strah i zabrinutost kod svojih roditelja i zaključujem da je dijabetes nešto mnogo strašno, ali zapravo ne razumem ništa. Meni Rada izgleda isto kao i pre.O Radi i dijabetesu ne razmišljam često tokom odrastanja. Rada je u sedmom razredu u bolnici i ostaje možda oko mesec dana. Moji mi govore da je nazovem i proverim kako je. Ja to i činim, ali se u toku razgovora sa njom rasplačem. Rada je sve vreme pozitivna, ali sam se ja rastužila zbog nje. Da me sada pitate zašto sam se rasplakala, ne bih znala šta da kažem. U osmom razredu Rada i ja shvatamo da imamo istu matursku haljinu. Ona je bila okej sa tim, ali mene to užasno pogađa. Htela sam da budem posebna.16. 9. 2021. se ja suočavam sa dijabetesom. Radu posle srednje škole nisam baš viđala, iako smo obe u Beogradu. Nemam hrabrosti da joj pišem, ali je se često setim. Počinjem da shvatam Radinu snagu, Radinu borbu iza kulisa. Trud i rad njenih roditelja. Roditelja koji nisu bogati, ali svaki svoj dinar ulažu u njeno zdravlje. Njena mama, koja ju je, osim kako da napravi lepu frizuru, naučila i o ishrani, fizičkoj aktivnosti i kako da Rada samostalno brine o sebi.U svojim najtežim trenucima iznova sam se pitala: kako je Rada prolazila kroz sve ovo? U jednoj maloj sredini, sa porodicom koja nije znala kuda ih to život sada vodi. A Rada je bila tu. Na svakoj ekskurziji, na svakom rođendanu, na kontrolnim zadacima, na odmorima gde smo delili rođendanske bombone i slavske kolače, na časovima fizičkog, a paralelno svaki dan je vodila dnevnik samokontrole da bi isti pokazala dečijem endokrinologu na kontroli.Vreme je prolazilo, a Rada je dobar prijatelj, ćerka, sestra, učenica, devojka, a sada već i žena. Rada je postala frizerka. Rada je završila fakultet. Rada je skakala iz aviona. Rada je trenirala kick boks. Rada je sjajan vozač. Rada je postigla baš sve što je želela i ceo zivot je pred nom, zajedno sa dijabetesom. Da su njeni roditelji sve ovo znali u momentu otkrivanja dijabetesa, mnogo bi lakše išli kroz ceo proces.Srećem Radu na 10 godina mature osnovne škole. Nju društvo zna sa dijabetesom, a mene bez. O dijabetesu ćutim, iako ispitujem Radu kako je njoj. Na rastanku joj kažem: „Htela sam nešto sa tobom da podelim, ali nisam imala hrabrosti da ti uživo to kažem, napisaću ti u poruci“. Verujem da nije imala predstavu šta to imam sa njom da podelim. Međutim, tako Rada saznaje da postoji nešto što nas spaja. Naše maturske haljine na kraju nisu bile iste, svaka je bila posebna na svoj način, ali dijabetes nam je isti. Obe smo tip 1.Na Balkanu trenutno raste puno malih Rada (i dečaka i devojčica), sa uplašenim i izgubljenim roditeljima, koji se noću bude i u strahu proveravaju svoje dete. Ovaj tekst je namenjen mojoj Radi, hrabroj Radi, devojčici iz male needukovane sredine, koja je sada mlada, zdrava, srećna žena, koja živi svoj život najbolje što može.Ova tekst je namenjen svim malim Radama koje/i sada baš ove bitke biju. Ovaj post je namenjen roditeljima malih Rada, da zagrle svoje Rade, da im pomognu koliko mogu da se osamostale. I da znaju da će vaše Rade porasti i vi ćete imati priliku da ih gledate kako prelaze prepreku za preprekom, kako nižu uspehe, kako slave, rođendan za rođendanom. Ovaj tekst je za Radu.Autorka: Dr Lidija Kojić, @dijabetesiliskicaLidija Kojić je doktor medicine. Sa dijabetesom tip 1 živi od septembra 2021. godine. Svoj instagram nalog, @dijabetesiliskica, pokrenula je u cilju pružanja podrške i kreiranja edukativnog sadržaja namenjenog kako osobama sa dijagnozom dijabetesa, tako i njihovim članovima porodice, prijateljima i svima koji žele da se edukuju o dijabetesu. Prikazujući na što realniji način izazove sa kojima se svakodnevno osobe koje žive sa dijabetesom susreću. Cilj joj je da javnost shvati koliku jačinu i ranjivost nosi u sebi osoba koja za saputnika ima dijabetes.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. Izvor naslovne fotografije: Küçükgül, B. (2021, May 24). White daisy in bloom during daytime [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/white-daisy-in-bloom-during-daytime-TIM2WIFyGa4

„Burn-out“ ili sindrom profesionalnog sagorevanja (izgaranja), prema 11. reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-11), javlja se kao rezultat hroničnog stresa na poslu, kojim nije uspešno upravljano. Karakterišu ga 3 dimenzije:Osećaj iscrpljenosti;Mentalna udaljenost od posla, negativna osećanja prema poslu i/ili cinizam prema poslu;Smanjena profesionalna efikasnost (WHO, 2019).Uprkos tome što ne predstavlja medicinsku dijagnozu, ovo stanje može značajno uticati na psiho-fizičko zdravlje ukoliko se ne pruža adekvatan odgovor/tretman. Sindrom sagorevanja može osujetiti produktivnost, dovesti do osećanja beznadežnosti, cinizma i zameranja. Efekti sagorevanja, iako se sam sindrom vezuje za profesionalno okruženje, mogu se osetiti i u drugim poljima života, kao što je porodični / društveni život. Dugoročno, profesionalno izgaranje može povećati rizik od prehlada i virusa (WebMD Editorial Contributor, 2024).Šta dovodi do profesionalnog sagorevanja?Postoje različiti faktori koji mogu dovesti do sindroma profesionalnog izgaranja, ali ugrubo ih možemo podeliti na unutrašnje (na nivou ličnosti) i spoljašnje (na nivou radnog okruženja). Unutrašnji faktori mogu biti:Idealistička očekivanja od sebe, sklonost ka perfekcionizmu, izrazito visoke ambicije;Potreba za priznanjem od drugih;Želja da se udovolji drugima nauštrb sopstvenih potreba;Precenjivanje sopstvenih mogućnosti;Preopterećenost i preterana posvećenost radu, odnosno doživljaj da je rad jedina smislena aktivnost (Kaschka, Korczak & Broich, 2011). Spoljašnji faktori rizika mogu biti:Visoki zahtevi posla;Loša komunikacija poslodavca i zaposlenih, problemi sa rukovodstvom i saradnjom, loši međuljudski odnosi;Nedostatak autonomije zaposlenih u donošenju odluka i nedostatak uticaja na rad organizacije;Mobing;Kontradiktorna uputstva, nejasna pravila unutar organizacije;Administrativna, materijalna ili kadrovska ograničenja;Pritisak nadređenih;Povećana odgovornost na poslu;Nedostatak mogućnosti za karijerno napredovanje;Nedostatak timskog rada;Odsustvo socijalne podrške (Kaschka, Korczak & Broich, 2011).Faze profesionalnog sagorevanjaSadejstvo unutrašnjih i spoljašnjih faktora rizika dovodi do stalnih konflikata, koje početno dovode do ambivalentnog odnosa prema poslu, potom stvaraju mentalni i emocionalni zamor i u krajnjem rezultiraju psihofizičkom iscrpljenošću (Milenović & Živković, 2024). Sindrom profesionalnog sagorevanja razvija se postepeno i u tom procesu se mogu prepoznati određene faze:Početni radni entuzijazam: osoba je maksimalno posvećena poslu i udovoljava saradnicima, ali ovaj trud nije u dovoljnoj meri prepoznat i/ili vrednovan, što dovodi do razočarenja i nezadovoljstva;Stagnacija: U ovoj fazi javljaju se teškoće u međuljudskim odnosima, ne samo sa saradnicima, već i sa porodicom i prijateljima, što uzrokuje emocionalnu „ranjivost“ i nepoverljivost, čime se uspostavlja - emocionalno povlačenje i izolacija, kao obrazac ponašanja, a to sa druge strane, još više doprinosi doživljavanju posla kao besmislenog i bezvrednog;Apatija i gubitak životnih interesovanja: Inicijalno oduševljenje, samouverenost i želja za dokazivanjem, prešli su u cinizam, ravnodušnost i gubitak vere u svoje sposobnosti. Osoba ovu poslednju fazu razrešava ili traženjem drugog posla (pozitivan ishod) ili ostaje na istom radnom mestu bez ikakve promene (negativan ishod) što može dovesti do ozbiljnog narušavanja psihofizičkog zdravlja a, u ekstremnim situacijama, i do fatalnog ishoda (Živković, Milenović & Obrenović, 2019, prema: Milenović & Živković, 2024).Simptomi profesionalnog sagorevanjaProfesionalno sagorevanje može imati različite simptome, a često može biti poistovećeno sa stresom ili evoluirati u depresiju. Neki od znakova su sledeći:Iscrpljenost: Osećaj hroničnog umora, nedostatka energije i nemogućnosti emocionalnog bavljanje (profesionalnim i ličnim) problemima. Ovi simptomi mogu da se ispolje i kao fizički bol, stomačni i/ili problemi sa crevima.Udaljavanje od aktivnosti/izolacija od ljudi: Osećanja cinizma i frustracija prema poslu i kolegama. Može doći do emocionalnog udaljavanja i osećanja ravnodušnosti prema radnom okruženju.Umanjena produktivnost. Može se javiti na poslu, ali i privatno (npr. kada je u pitanju briga za članove porodice), usled nedostatka energije za svakodnevne zadatke. Mogu se javiti teškoće u koncentraciji, teškoće u završavanju obaveza i nedostatak kreativnosti.Mentalni problemi. Sumnja u sebe, osećaj bespomoćnosti, ličnog neuspeha i poraženosti mogu se javiti kao posledica sindroma sagorevanja. Može doći do osećaja usamljenosti, gubitka osećaja svrhe, osećanja visokog nezadovoljstva sobom.Fizički problemi. Moguće je da će osoba suočena sa profesionalnim sagorevanjem iskusiti nedostatak energije, nedostatak energije, češće prehlade, glavobolje, gubitak apetita, bolove u telu ili nesanicu (WebMD Editorial Contributor, 2024).Tretman profesionalnog sagorevanjaRazgovor sa nadređenima/kolegama. Ukoliko vam radno okruženje to dozvoljava, probajte da objasnite kako se osećate i da postignete dogovor o boljoj organizaciji vaših radnih obaveza; Dovoljno sna je vitano za mentalno zdravlje. Nedostatak sna usled anksioznosti zbog posla verovatno vodi u sindrom profesionalnog izgaranja. Probajte da prioritizujete san.Probajte da izdvojite vreme za praktikovanje aktivnosti koje vas opuštaju, kao što su joga, meditacija, rešavanje ukrštenih reči ili šetnja.Pokušajte da nađete podršku. Podrška kolega u koje imate poverenje, prijatelja i porodice je snažan zaštitni faktor. Njihova pomoć može biti krucijalna u borbi sa izazovima na poslu. Obraćanje terapeutu je takođe dobar način da pronađete podršku i razgovarate o svojim osećanjima (WebMD Editorial Contributor, 2024).*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ReferenceKaschka, W. P., Korczak, D., & Broich, K. (2011). Burnout: A fashionable diagnosis. Deutsches Ärzteblatt International, 108(46), 781–787.Milenović, M., Živković S. (2024). Sindrom burnaut, stres i menadžerska bolest. HSE. 6-10.WebMD Editorial Contributor, 2024. Burnout: Symptoms and Signs. Retrieved from: https://www.webmd.com/mental-health/burnout-symptoms-signs. Accessed: October 9, 2024.World Health Organization [WHO]. (2019). Burn-out an "occupational phenomenon": International Classification of Diseases. Retrieved from: https://www.who.int/news/item/28-05-2019-burn-out-an-occupational-phenomenon-international-classification-of-diseases. Accessed: October 9, 2024.Unsplash. (2023, October 23). A woman sitting in front of a laptop computer [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-woman-sitting-in-front-of-a-laptop-computer-f2JMVDnarks

Dojenje i ishrana beba formulom su dve osnovne metode hranjenja novorodjenčadi, svaka sa svojim prednostima i manama. Odluka o tome kako hraniti bebu zavisi od više različitih faktora, uključujući zdravstveno stanje majke i deteta, način života i lične okolnosti. U nastavku teksta razmatramo ključne prednosti i mane obe metode ishrane, uz oslanjanje na naučne izvore.DojenjeDojenje donosi brojne benefite kako za bebu, tako i za majku. Pre svega, majčino mleko je savršeno prilagođeno potrebama bebe, pružajući sve potrebne hranljive materije u idealnim proporcijama. Osim toga, mleko majke sadrži antitela koja jačaju imuni sistem bebe i pomažu u zaštiti od infekcija i bolesti, kao što su respiratorne infekcije i gastrointestinalni problemi.Takodje ima pozitivan uticaj na zdravlje majke. Razne studije su pokazale da dojenje može smanjiti rizik od postporođajne depresije, kancera dojke i jajnika, kao i dijabetesa tipa 2. Pored toga pomaže i u bržem oporavku materice nakon porođaja i može doprineti gubitku težine stečene tokom trudnoće, jer se sagoreva više kalorija prilikom dojenja.Ovom metodom hranjenja bebe se uspostavlja dodatna bliskost između majke i bebe, poboljšava se emocionalna povezanost i može se smanjiti stres kod novorodjenčeta.Iako ima brojne prednosti, dojenje može predstavljati i veliki izazov za mnoge majke. Neke žene imaju poteškoća sa uspostavljanjem laktacije, što može izazvati frustraciju i anksioznost. Takodje, problemi poput bolnih i ispucalih bradavica, mastitisa i ograničenja u ishrani majke mogu dodatno otežati ovaj proces. Pored toga ukoliko je majka uzimala odredjenje lekove tokom trudnoće, preporuke lekara su da ne doji svoje dete, zbog uticaja leka na sastav mleka. Dojenje zahteva vreme i posvećenost, što može biti izazovno za majke koje se vraćaju na posao ili koje imaju druge obaveze. Nije uvek lako regulisati količinu mleka, što može dovesti do prekomernog ili nedovoljnog hranjenja bebe.Hranjenje formulomIshrana formulom donosi odredjene prednosti, posebno u situacijama kada majka ne može ili ne želi da doji. Formula omogućava veću fleksibilnost u hranjenju bebe, jer bilo koji član porodice može da napravi mleko i nahraniti dete, čime se smanjuje pritisak na majku. Moderni preparati za bebe dizajnirani su tako da sadrže sve neophodne hranljive sastojke, uključujući vitamine i minerale koji podržavaju zdrav razvoj bebe. Kontrola količine mleka koju beba unosi je jednostavnija, što može pomoći u praćenju rasta i razvoja. Još jedna prednost formule je mogućnost ishrane u javnosti bez zabrinutosti o privatnosti, što nekim majkama može biti važno. Takodje, majke koje uzimaju određene lekove koji mogu proći kroz majčino mleko imaju sigurniju opciju ishrane deteta formulom.Iako formula predstavlja praktičnu alternativu dojenju, ona dolazi sa određenim nedostacima. Prvo, ne sadrži prirodna antitela koja majčino mleko pruža, što može značiti da bebe hranjene formulom imaju veći rizik od infekcija i alergija. Drugi izazov je finansijski aspekt, jer formula može biti skupa, posebno u dugoročnom periodu. Takodje je potrebno više vremena za pripremu obroka, jer bočice i cucle moraju biti pravilno sterilisane kako bi se sprečile bakterijske infekcije.Pored toga, ishrana formulom može povećati rizik od gastrointestinalnih problema, poput zatvora, gasova ili grčeva, jer je formula teže svarljiva u poređenju sa majčinim mlekom.Dojenje i formula, svaka ishrana na svoj način ima svoje prednosti i mane, a odluka o tome kako će majka hraniti bebu treba da bude prilagođena individualnim okolnostima. Dojenje pruža brojne zdravstvene koristi za bebu i majku, ali može biti izazovno za neke žene. S druge strane, formula nudi fleksibilnost i praktičnost, ali nema sve imunološke prednosti majčinog mleka. Bez obzira na izbor, najvažnije je da beba dobija adekvatnu ishranu i ljubav, što će doprineti njenom zdravom rastu i razvoju.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/woman-in-white-long-sleeve-shirt-carrying-baby-in-red-and-white-long-sleeve-shirt-_XdzYhDlK4YReferenceNational Health Service. (n.d.). Benefits of breastfeeding. NHS. Preuzeto 5, februara 2025, sa https://www.nhs.uk/conditions/baby/breastfeeding-and-bottle-feeding/breastfeeding/benefits/Nemours KidsHealth. (n.d.). Breastfeeding vs. formula feeding. KidsHealth. Preuzeto 5, februara 2025, sa https://kidshealth.org/en/parents/breast-bottle-feeding.htmlBoeson Research. (n.d.). The benefits of formula feeding. Boeson Research. Preuzeto 5, februara 2025, sa https://boesonresearch.com/the-benefits-of-formula-feeding/

Trovanje alkoholom nekad može biti i fatalno, dešava se zbog konzumiranja velikih količina alkohola u kratkom vremenskom periodu. Dešava se kada višak alkohola u krvotoku počne da ima uticaj na glavne podržavajuće funkcije organizma u mozgu, kao što su disanje, lupanje srca, telesna temperatura, nagon za povraćanjem, i svest. Zbog ovoga trovanje alkoholom može da bude fatalno. Do trovanja alkoholom tj. etanolom, može i doći zbog namernog ili slučajnog ispijanja tečnosti za ispiranje grla, parfema, sirupa za kašalj, i drugih svakodnevnih predmeta koji sadrže etanol. Alkohol je najduže prisutna, i najčešće zloupotrebljavana psihoaktivna substanca na svetu.Više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih substanci možete pronaći ovde.Dok informacije o dugoročnom uticaju alkohola na zdravlje možete naći ovde.Sve demografske grupe su pod uticajem alkohola u nekoj meri, ali adolescenti i mladi odrasli su pod najvećim rizikom od trovanja i traumatskih povreda koje pretrpe u intoksikovanom stanju. Simptomi trovanja alkoholom su:KonfuzijaPovraćanjeManjak telesne koordinacije i nesposobnost hodanjaNapadiUsporeni ili odsutni faringealni (gag) refleks koji može dovesti do gušenja povraćanjemUsporeno disanje (manje od osam uzdaha po minutu)Nepravilno disanje (postoji razmak od više od 10 sekundi između uzdaha)Problemi sa kontrolisanjem pražnjenja bešike ili crevaPromena u boji kože (plava, siva, bleda), pogotovo kod usna i noktijuNiska telesna temperatura, hipotermijaTegobe sa ostajanjem pri svesti ili u budnom stanjuUkoliko neko u vašoj blizini pokazuje neke od ovih simptoma i sumnjate u trovanje alkoholom neophodno je kontaktirati hitnu pomoć ili odvesti osobu što pre do medicinske ustanove. Trovanje alkoholom može uzrokovati smrt.Šta možete uraditi ako neko u vašoj blizini ima simptome trovanja alkoholom?Kontaktirati hitnu pomoć, pružiti sve potrebne informacijeOdržavajte osobu u budnom stanjuUkoliko osoba nije pri svesti okrenuti je na stranu kako se ne bi ugušila u slučaju da povraćaNe pokušavajte da indukujete povraćanje zbog opasnosti od gušenjaDati im male gutljaje vode ukoliko su pri svestiUtoplite ih, trovanje alkoholom dovodi do niske telesne temperatureOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/a-man-laying-in-the-grass-with-a-bottle-of-beer-fOKaK7EjydMAlcohol poisoning - Symptoms and causes. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/alcohol-poisoning/symptoms-causes/syc-20354386Alcohol poisoning. (2024, November 19). Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/16640-alcohol-poisoningLaHood, A. J., & Kok, S. J. (2023, June 21). Ethanol toxicity. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK557381/

Celulit predstavlja estetski, ali i zdravstveni problem s kojim se suočava veliki broj žena, određeni procenat muškaraca i u poslednje vreme deca. Karakteriše ga neravna, “kvrgava” koža, najčešće na butinama, zadnjici, stomaku i nadlakticama. Iako se često povezuje s prekomernom telesnom težinom, on može biti prisutan i kod mršavih osoba. Faktori poput genetike, hormona, ishrane, fizičke aktivnosti i načina života igraju ključnu ulogu u njegovom nastanku. Srećom, postoje metode koje mogu pomoći u sprečavanju njegove pojave i ublažavanju već postojećeg celulita.Postoje različiti faktori na koje možemo da utičemo kako bi izbegli pojavu celulita, a ovo su neki od njih:1. Zdrava ishranaIshrana bogata vlaknima, vitaminima i mineralima doprinosi zdravlju kože i smanjuje rizik od formiranja celulita. Samim tim preporučuje se konzumacija svežeg voća i povrća, posebno onih sa visokim sadržajem antioksidanata (npr. borovnice, brokoli, spanać). Unos integralnih žitarica umesto rafinisanih proizvoda, smanjenje unosa prerađene hrane, brze hrane i proizvoda bogatih trans mastima. Povećanje unosa proteina iz nemasnih izvora, poput piletine, ribe, jaja i mahunarki.Pored hrane jako je bitna i hidratacija, pa se preporučuje unos minimum dve litre vode na dan kako bi se organizam oslobodio toksina.2. Fizička aktivnostRedovna fizička aktivnost pomaže u poboljšanju cirkulacije, jačanju mišića i sagorevanju viška masti. Idealne aktivnosti za prevenciju celulita su kardio vežbe poput trčanja, biciklizma i brzog hodanja ili joga i pilates. Vežbe snage takodje jačaju mišiće i utiču na zategnutost kože.3. Održavanje zdrave telesne maseNaglo dobijanje ili gubljenje kilograma može imati loš uticaj na izgled celulita. Održavanje stabilne telesne težine kroz zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost je ključno.Pored ovih osnovnih faktora koji se tiču ishrane i fizičke aktivnosti, bitno je uzeti u obzir I smanjenje stresa. Hronični stres može povećati nivo kortizola, hormona koji doprinosi taloženju masti i smanjenju elastičnosti kože. Tehnike poput meditacije, dubokog disanja i opuštajućih aktivnosti mogu smanjiti stres i pozitivno uticati na zdravlje kože.Takodje konzumiranje duvanskih proizvoda smanjuje dotok kiseonika i negativno utiče na elastičnost kože, dok alkohol izaziva zadržavanje tečnosti i smanjuje hidrataciju, što može doprineti pojavi celulita.Ukoliko ipak ne izbegnemo pojavu celulita, bitno je da znamo da postoje različite metode kako možemo da ga se rešimo, samo ukoliko smo uporni I dosledni, a ovo sun eke od njih:1. Masaža i limfna drenažaRedovna masaža i tehnike limfne drenaže mogu poboljšati cirkulaciju i smanjiti vidljivost celulita. Posebno su efikasne anticelulit masaže koje razbijaju naslage masti ispod kože. Medjutim ovo ne rešava trajno naš problem već nam može pomoći da ubrzamo process nestanka celulita.2. Suvo četkanje kože Ova je tehnika koja poboljšava cirkulaciju, uklanja mrtve ćelije kože i podstiče rad limfnog sistema, što može smanjiti vidljivost celulita.3. Kreme protiv celulitaPostoje brojne kreme na tržištu koje sadrže kofein, retinol ili hijaluronsku kiselinu, koje mogu poboljšati izgled kože i smanjiti vidljivost celulita. Jedino što je bitno napomenuti kod ovakvih krema jeste da se njihov rezultat vidi tek nakon odredjenog vremena konstantnog korišćenja, zato je upornost ključna.Ukoliko prirodne metode nisu dovoljne, dostupni su nam i estetski tretmani koji pomažu u smanjenju ili uklanjanju celulita, na primer:Mezoterapije (injekcije koktela vitamina i minerala), radiofrekvencije i ultrazvučne terapije koje razbijaju masne naslage ili tretmani laserom koji poboljšavaju proizvodnju kolagena i elastina. Neke od ovih tretmana je moguće kombinovati, zbog boljeg i bržeg rezultata, ali se svakako preporučuje da prvo pokušamo da se rešimo celulita na prirodan način.Celulit je kompleksan problem koji zahteva višestruki pristup kako bi se sprečio i umanjio. Održavanje zdrave ishrane, redovna fizička aktivnost, adekvatna nega kože i smanjenje faktora rizika mogu značajno doprineti nastajanju celulita i njegovom tretmanu. Iako ne postoji trajno rešenje, upornost u zdravim navikama može doneti dugotrajne rezultate.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://www.pexels.com/photo/woman-in-black-shirt-and-white-panty-sitting-on-white-table-4155014/ReferenceAmerican Academy of Dermatology. (n.d.). Cellulite treatments: What really works? American Academy of Dermatology Association. Preuzeto 5, februara 2025, sa https://www.aad.org/public/cosmetic/fat-removal/cellulite-treatments-what-really-worksVillines, Z. (2019, June 25). Cellulite: Causes, treatments, and prevention. Healthline. Preuzeto 5, februara 2025, sa https://www.healthline.com/health/cellulite

Fizička aktivnost ne mora da bude komplikovana, nešto jednostavno kao što je svakodnevna šetnja može iznenađujuće mnogo da pomogne za dostizanjem zdravijeg života. Hodanje može da pruži brojne zdravstvene benefite ljudima svih uzrasta i nivoa fizičke spreme. Takođe može da pomogne u prevenciji nekih oboljenja.Često ne razmišljamo o hodanju kao o vežbi ili fizičkoj aktivnosti, ali jeste,jer ne zahteva specijalnu odeću ili opremu, besplatno je i lako se može ubaciti u svakodnevnu rutinu. Takođe može pomoći to što možete otići negde gde želite, putem koji vam prija, možete se šetati sa nekim ili slušati muziku. Regularno hodanje može imati brojne zdravstvene benefite:Pomaže pri održavanju zdrave kilaže i mršavljenjuPomaže prevenciji i regulaciji nekih stanja kao što su različita kardiovaskularna oboljenja, moždani udar, neke vrste kancera, i dijabetes tipa 2Poboljšav kardiovaskularni fitnesSmanjuje nivoe šećera u krviJača kosti i mišićeMože pomoći zdravlje zglobova, uključujući i kolenaPovećava nivoe energijePoboljšava raspoloženje, kogniciju i sećanjePospešuje zdravo spavanjePoboljšava koordinacijuJača imuni sistemPomaže sa stresomŠto je hodanje brže, češće i duže to će benefiti biti izraženiji. Kao i sa mnogim vežbama neophodno je postepeno početi kako bi se dostigao željeni nivo. Hodanje može biti odličan način da se istovremeno poboljša aerobna aktivnost, kardiovaskularni fitnes i sagorevanje kalorija. .Smenjivanje brzog i sporijeg hodanja može imati dodatne benfite pri poboljšanju kardovaskularnog fitnesa i sagorevanja kalorija.Na početku se postarajte o tome da vam je udobna obuća u kojoj hodate, odlučite se za rutu koja vam odgovara, da li zbog blizine ili zbog pejzaža, razmislite o tome da pozovete nekoga da vam se pridruži.Razmišljajte o bezbednosti i potrudite se da sebi postavite jasne, realistične, dostižne ciljeve koje vremenom možete pomerati i menjati na osnovu napretka. Sa druge strane, možete inkorporirati više hodanja u svakodnevni život tako što pešačite umesto da idete prevozom, parkirate automobil dalje od željene lokacije kako biste prošetali tu distancu, izaberite duži put do nekog mesta kada idete peške...Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvnog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/woman-walking-between-flower-fields-iy4PrwxTniAThe benefits of walking. (2024, June 17). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2016/03/benefits-walkingUngvari, Z., Fazekas-Pongor, V., Csiszar, A., & Kunutsor, S. K. (2023). The multifaceted benefits of walking for healthy aging: from Blue Zones to molecular mechanisms. GeroScience, 45(6), 3211–3239. https://doi.org/10.1007/s11357-023-00873-8Walk your way to fitness. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/fitness/in-depth/walking/art-20046261

Upotreba lubrikanata tokom seksualnog odnosa može značajno da utiče na sam kvalitet odnosa, tako da značajno poboljša iskustvo sa partnerom, smanji nelagodnost i poveća zadovoljstvo. Lubrikanti imaju ulogu u smanjenju trenja tokom odnosa, olakšavaju penetraciju i mogu doprineti većem užitku. Njegova upotreba utiče na sprečavanje bola i iritacije, posebno kod osoba koje pate od vaginalne suvoće, koriste kondome ili praktikuju analni seks. Međutim, važno je razumeti različite aspekte upotrebe lubrikanta, uključujući prednosti, potencijalne rizike, sastojke i pravilnu primenu.Vrste lubrikanata i njihova upotrebaPre nego što navedemo prednosti upotrebe lubrikanata, jako je važno da znamo koje sve vrste postoje i kako se pravilno upotrebljavaju.Postoje tri glavne vrste lubrikanata, koje se razlikuju po svom osnovnom sastavu, pa tako imamo lubrikante na bazi vode, silikona i ulja. Svaka od ovih vrsta ima svoje specifične karakteristike i najbolje se koristi u određenim situacijama. Lubrikanti na bazi vode se najčešće koriste zbog svoje kompatibilnosti sa kondomima i drugim pomagalima. Lako se ispiraju i ne izazivaju iritacije kod većine, medjutim brže se suše, pa je neophodno češće nanošenje. Silikonski lubrikanti su dugotrajniji i otporniji na vodu, što ih čini dobrim izborom za duže odnose ili upotrebu u vodi. Ipak, nisu kompatibilni sa silikonskim seksualnim igračkama, jer mogu oštetiti njihov materijal, pa se preporučuje oprez pri njihovoj kombinaciji.Lubrikanti na bazi ulja, nisu kompatibilni sa lateks kondomima, jer mogu oslabiti materijal i povećati rizik od njihovog pucanja, samim tim se ne preporučuje da se upotrebljavaju zajedno. Takodje, mogu izazvati iritacije ili infekcije kod osoba sa osetljivom kožom ili sklonostima ka infekciji.Prednosti upotrebe lubrikanataJedna od glavnih prednosti lubrikanata je smanjenje samog trenja tokom seksualnog odnosa, što može sprečiti nelagodnosti ili bol, a samim tim se pvećava užitak tokom odnosa. Vaginalna suvoća je česta kod žena i može biti posledica različitih faktora, uključujući hormonalne promene, promene tokom menopauze, dojenja, upotrebe određenih lekova ili stres. U ovakvoj situaciji korišćenje lubrikanata može poboljšati seksualno iskustvo i povećati verovatnoću postizanja zadovoljstva. Prema istraživanjima, žene koje koriste lubrikante tokom odnosa često prijavljuju veći stepen seksualnog zadovoljstva i lakše postizanje orgazma.Takođe, upotreba lubrikanata je gotovo neophodna pri analnom seksualnom odnosu. S obzirom na to da analni kanal nema prirodnu sposobnost podmazivanja,  korišćenje adekvatnog lubrikanta smanjuje rizik od povreda i povećava udobnost tokom analne penetracije. Preporučuje se upotreba lubrikanata na bazi vode ili silikona, jer se lako nanose i ne izazivaju iritacije.Potencijalni rizici i neželjeni efektiIako su lubrikanti generalno bezbedni, važno je biti svestan potencijalnih rizika. Neki proizvodi mogu sadržati sastojke koji mogu izazvati iritacije ili alergijske reakcije. Lubrikanti koji sadrže glicerin mogu povećati rizik od vaginalnih infekcija kod osoba koje su sklone infekcijama. Takođe, veštački mirisi, parabeni i konzervansi prisutni u nekim lubrikantima mogu izazvati iritacije kod osoba sa osetljivom kožom. Jedna od studija pokazala je da neki lubrikanti mogu promeniti pH vrednost vagine, što može povećati rizik od infekcija. Zato je važno birati lubrikante koji imaju uravnoteženu pH vrednost i ne sadrže sastojke koji izazivaju iritacije.Upotreba lubrikanata tokom analnog seksa može povećati rizik od prenosa HIV-a, posebno ako su prisutne druge infekcije u rektalnoj sluznici. Istraživanja su pokazala da su korisnici lubrikanata tri puta skloniji rektalnim spolno prenosivim infekcijama, bez obzira na pol, HIV status ili upotrebu kondoma.Prirodne alternative i saveti za bezbednu upotrebuKako bi se osiguralo optimalno iskustvo, preporučuje se biranje lubrikanata koji su dermatološki testirani i ne sadrže štetne hemikalije. Za osobe koje preferiraju prirodne proizvode ili su osetljive na sastojke koje se nalaze u komercijalnim lubrikantima, postoje prirodne alternative. Takodje je važno da pre prve upotrebe, testiramo malu količinu lubrikanta na koži kako bi se proverila eventualna alergijska reakcija. Lubrikanti se mogu koristiti i tokom masturbacije, čime se povećava zadovoljstvo i smanjuje rizik od iritacija usled trenja. Ukoliko se koristi zajedno sa  kondomima, važno je odabrati lubrikant koji je kompatibilan sa materijalom kondoma kako bi se izbeglo njegovo oštećenje.Lubrikanti mogu značajno da utiču na poboljšanje seksualnog iskustva, međutim važno je pažljivo odabrati odgovarajući proizvod, biti svestan potencijalnih rizika i slediti smernice za bezbednu upotrebu kako bi se osiguralo optimalno seksualno zdravlje i zadovoljstvo. A ukoliko dodje do bilo kakvih iritacija, pojave crvenila, svraba ili peckanja prestanite sa upotrebom i na vreme se konsultujte sa lekarom.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/yellow-banana-fruit-on-persons-hand-uuA9sKk2f5cReferenceMedical News Today. (n.d.). What to know about cognitive disorders. Medical News Today. Preuzeto 5, februara 2025, sa https://www.medicalnewstoday.com/articles/326450#typesKennedy, C. E., Yeh, P. T., Li, J., Gonsalves, L., & Narasimhan, M. (2022). Lubricants for the promotion of sexual health and well-being: A systematic review. Sexual and Reproductive Health Matters, 29(3), 2044198. https://doi.org/10.1080/26410397.2022.2044198Healthline. (n.d.). A guide to choosing the best lube for you. Preuzeto 5, februara 2025, sa https://www.healthline.com/health/healthy-sex/lube-shopping-guide-types#1

Slušalice se lako i brzo mogu zaprljati, skupljajući prašinu, ušni vosak, znoj i vlakna. Prljave slušalice ne samo da izgledaju neuredno, već mogu biti i štetne po zdravlje ako se razvije bakterija, što može dovesti do infekcija ušiju i drugih problema. Na sreću, one se lako mogu očistiti kod kuće. Redovno čišćenje slušalica i njihovih futrola pomoći će vam da održite uredne i bezbedne slušalice (Taylor, 2024). Kako biste izbegli iritacije kože, posebno ako imate osetljivu kožu ili alergije, nakon vežbanja ili izlaganja AirPods slušalica znoju, sapunu, šamponu, šminki ili kremama, obavezno ih očistite i osušite. Takođe, ukoliko imate alergije, proverite materijale od kojih su slušalice napravljene (Apple Support, 2025).U ovom tekstu otkrivamo vam kako da brzo i jednostavno, koristeći sastojke kojima većina domaćinstava raspolaže, očistite vaše slušalice i njihova kućišta, te na taj način zaštitite svoje zdravlje. Pre nego što pređemo na potrebnu opremu i postupak čišćenja, važno je napomenuti da:Na AirPods slušalicama možete čistiti samo mrežice (za disanje, propuštanje i mikrofone) i potrebno je izbegavati čišćenje drugih delova slušalica;Ne smete zaboraviti da očistite kućište za punjenje kada čistite AirPods. Kućište može biti podjednako prljavo, pa čak i prljavije od slušalica (Taylor, 2024);Ne treba potapati slušalice ili kućište u vodu, niti koristiti oštre predmete za čišćenje (Apple Support, 2025a).Oprema za čišćenjeMicelarna voda (sa PEG-6 kaprilnim/kaprinskim gliceridima, kao što je Bioderma ili Neutrogena);Destilovana voda;Dečija četkica za zube sa mekim vlaknima ili mala slikarska četkica;Dve male šolje;Papirni ubrus Izopropilni alkohol (po potrebi) Tečni deterdžent za veš (za AirPod Max) (Apple Support, 2025a; 2025b; 2024).Čišćenje mrežicaSipajte micelarnu vodu u šolju i potopite četkicu u istu, zatim nežno četkajte mrežicu 15 sekundi. Pritom, držite slušalicu tako da je mrežica okrenuta prema gore.Okrenite slušalicu i stavite je na papirni ubrus.Ponovite čišćenje još dva puta.Isperite četkicu destilovanom vodom i ponovite ceo postupak sa destilovanom vodom, uključujući i ponovna čišćenja.Ostavite slušalice da se osuše najmanje dva sata pre vraćanja u futrolu ili upotrebe (Apple Support, 2025a).Čišćenje kapica za uši (AirPods Pro)Ako se u kapicama nakupi voda, lagano kuckajte slušalicu o mekanu i suvu krpu, držeći kapicu okrenutu prema dole, kako biste uklonili vodu.Skinite kapice za uši sa svake slušalice i operite ih samo vodom. Nemojte koristiti sapun ili druga sredstva za čišćenje.Obrišite kapice za uši mekom i suvom krpom koja ne ostavlja dlačice. Proverite da li su kapice potpuno suve pre nego što ih vratite na slušalice.Ponovno postavite kapice na svaku slušalicu i poravnajte ih, jer su kapice ovalnog oblika (Apple Support, 2025b).Čišćenje AirPods Max slušalicaNemojte stavljati slušalice pod mlaz vode.Upotrebite meku i suvu krpu koja ne ostavlja dlačice.U slučaju izloženosti slušalicama supstancama koje bi prouzrokovale mrlje/oštećenja, očistite ih krpom navlaženom običnom vodom i osušite suvom mekom krpom koja ne ostavlja dlačice.Nemojte koristiti slušalice dok se potpuno ne osuše i ne dozvolite da tečnost ne dospe u otvore (Apple Support, 2024).Čišćenje jastučića i trake za glavu (AirPods Max)U čistoj šolji pomešajte 1 kašičicu (5 ml) tečnog deterdženta za veš i 250 ml obične vode.Uklonite jastučiće sa držača.Prilikom čišćenja trake za glavu, držite je naopako kako tečnost ne bi došla u područje gde se traka za glavu pričvršćuje.Krpu koja ne ostavlja dlačice umočite u sapunicu, lagano je ocedite, i nežno trljajte traku za glavu i svaki jastučić krpom u trajanju oko 1 minuta.Drugom krpom, samo navlaženom čistom vodom, obrišite jastučiće i traku za glavu.Potom ih osušite suvom, mekom krpom koja ne ostavlja dlačice, i pobrinite se da uklonite sav višak tečnosti.Položite slušalice na ravnu površinu i ostavite ih da se suše najmanje 24 sata pre pričvršćivanja jastučiće i ponovnog korišćenja slušalica (Apple Support, 2024).Čišićenje kućišta za punjenjeKućište za punjenje očistite mekanom i suvom krpom, koja ne ostavlja dlačice, a ako je potrebno zbog tvrdokornih mrlja, možete je nakvasiti izopropilnim alkoholom ili vodom. Pazite da tečnost ne upadne u priključak za punjenje! Čistite priključke za punjenje četkicom sa mekanim vlaknima (Apple Support, 2025a)Redovno čišćenje vaših slušalica ne samo da održava njihov izgled, već doprinosi i njihovoj dugovečnosti i zdravlju vaših ušiju. Ukoliko ne otklonite problem kućnim čišćenjem, možete zatražiti servis za vaše AirPods slušalice. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite pomoć kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ReferenceApple Support. (2024). „Kako čistiti AirPods Max slušalice.“ Apple Support, objavljeno 13. septembra 2024. https://support.apple.com/hr-hr/120410#:~:text=U%20%C4%8Distom%20spremniku%20promije%C5%A1ajte%201,pri%C4%8Dvrsnu%20to%C4%8Dku%20trake%20za%20glavu. Apple Support. (2025a). "Kako očistiti AirPods mrežice." Apple Support, objavljeno 28. januara 2025. https://support.apple.com/hr-hr/102672#:~:text=Kako%20%C4%8Distiti%20AirPods%20mre%C5%BEice,kru%C5%BEnim%20pokretima%20oko%2015%20sekundi.Apple Support. (2025b). "Kako čistiti AirPods Pro slušalice." Apple Support, objavljeno 28. januara 2025. https://support.apple.com/hr-hr/120409#:~:text=Umo%C4%8Dite%20%C4%8Detkicu%20u%20%C5%A1alicu%20micelarne,ru%C4%8Dnik%20u%20dodiru%20s%20mre%C5%BEicom.Auguras Pipiras, White ceramic bowl on dried leaves [Fotografija], Unsplash, objavljeno 21. juna 2021. https://unsplash.com/photos/white-ceramic-bowl-on-dried-leaves-RYnfcIfyWjE.Taylor, Martin. "How to Clean AirPods." WebMD, medically reviewed by Shruthi N, MD, 22. jul 2024. https://www.webmd.com/a-to-z-guides/how-to-clean-airpods.

Digitalna era transformisala je način komunikacije, dovodeći do veće povezanosti sa digitalnim svetom nego sa neposrednim okruženjem. Prema istraživanju „Social Serbia 2024“, 94% ljudi u Srbiji ima nalog na društvenim mrežama. Gotovo svi ispitanici uzrasta 18-24 godine imaju nalog na nekoj društvenoj mreži, dok ni stariji (55-64 godine) ne odolevaju društvenim mrežama, te je samo 17% onih koji nisu aktivni na njima. Facebook i Instagram su među najpopularnijim mrežama, dok se TikTok i LinkedIn stabilno zadržavaju na istom nivou korišćenja. Sa stalnim porastom broja korisnika, društvene mreže su postale glavni kanal za komunikaciju, zabavu i razmenu informacija, dok su istovremeno stvorile nove izazove, posebno po mentalno zdravlje (Pioniri Communications, 2025). Najveće negativne posledice društvenih mreža odnose se na mlade ljude i obuhvataju razvoj depresije, anksioznosti, usamljenosti i zavisnosti. Ranjivost adolescenata čini ih posebno podložnim negativnim efektima društvenih mreža, zbog čega je pravovremena edukacija neophodna.  (Milošević & Milošević, 2022). Način upotrebe društvenih mreža ima ključnu ulogu u njihovom uticaju na vaš život. U ovom članku prenosimo neke od preporuka za izgradnju zdravog odnosa prema društvenim mrežama, odnosno izbegavanje ponašanja na društvenim mrežama koje može biti štetno po zdravlje.1. Limitirajte vreme provedeno na društvenim mrežama Strah od propuštanja (FOMO - Fear of Missing Out) može vas navesti da stalno brinete da ćete nešto propustiti, bilo da je u pitanju nova šala, izlazak ili trend. Ovaj strah može izazvati prekomerno korišćenje društvenih mreža (Smith, 2021). Proveravanje društvenih mreža postalo je svakodnevna navika za mnoge od nas, ali kada počne da utiče na vaše mentalno zdravlje, lako rešenje je da napravite pauzu. Umesto da brišete nalog, jednostavno uklonite aplikaciju i zamenite vreme provedeno online aktivnostima koje volite, kao što su čitanje ili šetnja. Kasnije, kada budete spremni, možete ponovo instalirati aplikacije (MercyCare, n.d.).Pasivno skrolovanje (doomscrolling) kroz uznemirujući sadržaj posebno može pogoršati mentalno zdravlje, izazvati izolaciju i ojačati negativna osećanja. Ukoliko pratite stvari koje vas uznemiravaju, verovatno će vam biti prikazano još takvih stvari, a ponovno skrolovanje kroz uznemirujući sadržaj može povećati vaš stres i anksioznost (National Institutes of Health, 2022). Obratite pažnju na to kako društvene mreže utiču na vaše emocije i ponašanje. Ako primetite da vam sadržaji donose stres, zavist ili anksioznost, važno je postaviti granice u vezi sa vremenom provedenim online. To može uključivati isključivanje zvuka, ograničavanje sadržaja koji vas negativno utiče ili smanjenje vremena na društvenim mrežama. Takođe, podseća se da nije sve što vidimo na mrežama stvarno, ali da su naši osećaji zbog toga veoma stvarni (Unicef, n.d.). 2. Pobrinite se za privatnost i bezbednost na društvenim mrežamaVećina društvenih mreža ima podešavanja privatnosti. Ova podešavanja vam omogućavaju da izaberete ko može da vidi, komentariše, deli i lajkuje vaš profil i sadržaj. Budite pažljivi u vezi sa informacijama koje delite o sebi na internetu, poput dodavanja lokacije objavi. Budite svesni da imate digitalni trag koji vas prati na mreži i da se sve što postavite dodaje tom tragu (MercyCare, n.d.). Preporučljivo je da, ukoliko ne koristite svoju veb kameru, ona bude pokrivena. Ukoliko ste zabrinuti zbog nečega što vidite ili doživite online, preporuka je da se obratite osobi od poverenja (možete napraviti snimak ekrana kao dokaz) ili potražiti pomoć i usluge nadležnih institucija/organizacija (Unicef Srbija, n.d.).3. Kritički pristupajte sadržaju na društvenim mrežama i pažljivo birajte koga/šta pratiteDezinformacije se lako šire putem društvenih mreža, zbog čega pre nego što reagujemo na nešto, treba da procenimo da li je izvor pouzdan i da li su informacije zasnovane na verodostojnim podacima. Zbog toga je važno birati koga, odnosno šta pratite na društvenim mrežama, izbegavati negativne uticaje i fokusirati se na sadržaj koji nas usrećuje (MercyCare, n.d.). Digitalni svet može izložiti korisnike promociji ponašanja štetnih po zdravlje, poput prekomerne konzumacija alkohola, upotrebe droge, poremećaja u ishrani, koji se ponekad pogrešno prikazuju kao nešto “normalno” (National Institutes of Health, 2022).Uz kritički pristup i pažljiv odabir sadržaja, društvene mreže mogu biti alat za poboljšanje vašeg mentalnog zdravlja. Možete tražiti informacije o zdravlju, čuti iskustva drugih ili pronaći opcije lečenja (Ibid). Aplikacije za meditaciju mogu vam pomoći da se opustite, dok online platforme omogućavaju povezivanje s drugima i razvoj identiteta. Takođe, možete koristiti alate za učenje novih veština, kao što su crtanje, vežbanje ili online fitnes kursevi, koji doprinose fizičkom i mentalnom zdravlju. Pronađite inspirativan i motivišući sadržaj i ljude koje pratite, poput sportista, pevača, kuvara ili autora. Internet možete koristiti i za traženje stručne pomoći i informacija o mentalnom zdravlju kada vam je potrebna (Unicef, n.d.).4. Koristite društvene mreže kao priliku za povezivanje, a ne za upoređivanje sa drugimaPraćenje poznatih ličnosti ili kolega može biti motivišuće za neke, dok za druge dovodi do nezdravog poređenja. Često viđamo isključivo njihove uspehe, što rezultirati nezadovoljstvom u vezi vlastitih postignuća. Takvo upoređivanje negativno utiče na samopouzdanje i emocionalno zdravlje. Ovi problemi mogu dovesti do toksične veze sa društvenim mrežama (Smith, 2021).Da biste postavili zdrave granice, korisno je praviti pauzu od mreža, postaviti pravila i praktikovati samosvest (mindfulness) (Ibid). Takođe, fokusirajte se na pozitivnu interakciju, kao što je komentarisanje prijateljskih objava i povezivanje sa rodbinom. Društvene mreže treba da budu alat za izgradnju odnosa, a ne merilo kako treba da živite (MercyCare, n.d.).ZaključakDruštvene mreže mogu biti korisne za povezivanje i obogaćivanje naših života, ali njihov uticaj na mentalno zdravlje može biti negativan ako se ne koriste pažljivo. Ključno je postaviti granice u vezi sa vremenom provedenim online, čuvati privatnost, kritički pristupati sadržaju i koristiti mreže kao alat za pozitivnu interakciju i lični razvoj. Prepoznavanje štetnih uticaja i aktivno upravljanje svojim digitalnim prisustvom pomaže u izgradnji zdravog odnosa prema društvenim mrežama i očuvanju mentalnog zdravlja.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Reference:MercyCare. (n.d.). 6 Tips for Healthy Social Media Use. Mercy Medical Center. Dostupno na: https://www.mercycare.org/bhs/employee-assistance-program/eapforemployers/resources/6-tips-for-healthy-social-media-use/Milošević, S., & Milošević, D. (2022). Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje. Zbornik instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 41, 27-40. https://doi.org/10.47152/ziksi2022012National Institutes of Health. (2022, September). Healthy Social Media Habits. NIH News in Health. Dostupno na: https://newsinhealth.nih.gov/2022/09/healthy-social-media-habitsPioniri Communications. (2025). Social Serbia 2024: Istraživanje stanja društvenih medija u Srbiji. Retrieved from https://pioniri.com/sr/socialserbia2024/Shalabaieva, Mariia. A group of different social media logos. Fotografija, Unsplash, 10 May 2023, https://unsplash.com/photos/a-group-of-different-social-media-logos-HBkpnDVc_Ic.Smith, L. (2021, August 11). How to Keep Your Social Media In Check. WebMD. Medically reviewed by Dan Brennan, MD. Dostupno na: https://www.webmd.com/balance/features/how-to-keep-your-social-media-in-check#1-3UNICEF. (n.d.). 5 načina kako da sačuvate svoje mentalno zdravlje na internetu. UNICEF Srbija. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/5-nacina-kako-da-sacuvate-svoje-mentalno-zdravlje-na-internetu

Šta je insulinska rezistencija?Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u mišićima, masnom tkivu i jetri ne reaguju pravilno na insulin, hormon koji proizvodi pankreas (gušterača), a koji pomaže u kontroli nivoa glukoze (šećera) u krvi. Glukoza, koja je glavni izvor energije za telo, ulazi u krvotok nakon razrađivanja hrane, a insulin omogućava njen ulazak u ćelije. Ako postoji rezistencija na insulin, ćelije ne dopuštaju ulazak glukoze u ćelije, što dovodi do povećanja njenog nivoa u krvi. Istovremeno, pankreas nastavlja da proizvodi insulin. Iako početno pankreas može stvarati dovoljno insulina da održi normalan nivo šećera u krvi, dugotrajna rezistencija može dovesti do stalnog povećanja glukoze i razvoja dijabetesa (Booth, 2024). Nekada se stvaranje insulina poveća i do 20 puta (hiperinsulinemija) radi održavanja normalnog nivoa šećera u krvi, kada usled iscrpljenosti ćelija koja stvaraju insulin u pankreasu dođe do trajnog prestanka lučenja insulina. Na taj način insulinska rezistencija može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2, ranije poznatog i kao „starački“ dijabetes, budući da se javljao pretežno kod starije populacije (Konstantinović Birovljev, 2016).Uzroci insulinske rezistencijeSvako može razviti rezistenciju na insulin, ali postoje neki faktori zbog koji vas stavljaju u povećani rizik, kao što su:Prekomerna telesna masa, naročito oko stomaka, kao i prekomeran procenat masti u telu ili njen manjak;Nezdrav način života, uključujući neaktivni i sedentarni način života, lošu ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i pušenjeGenetska predispozicija, ako neko u porodici ima dijabetes tipa 2 ili ako je vaša majka imala gestacijski dijabetes tokom trudnoćeUzrast iznad 45 godina;Uzimanje određenih lekova, poput steroida, antipsihotika ili lekova za HIV (Mayo Clinic, 2022; D'Arrigo, 2024; Booth, 2024).Takođe, postoje i različita medicinska stanja povezena sa insulinskom rezistencijom, kao što su opstruktivna apneja u snu, bolest masne jetre, policistični jajnici (PCOS), Kušingov sindrom, lipodistrofija, koja uzrokuje nenormalan gubitak masti (Mayo Clinic, 2022), nizak nivo „dobrog“ holesterola (HDL), visok nivo triglicerida u krvi, srčane bolesti, prethodni moždani udar i bolesti krvnih sudova u vratu ili nogama (D'Arrigo, 2024).Simptomi insulinske rezistencijeInsulinsku rezistenciju možete imati godinama, a da to i ne znate (Roland, 2024). Osobe sa insulinskom rezistencijom obično ne iskuse nikakve simptome, te je često otkrivanje stanja slučajno, na sistematskom pregledu ili prilikom rutinskog testa krvi (Mayo Clinic, 2022). Neki od simptoma insulinske rezistencije uključuju:Ekstremnu žeđ ili glad;Osećaj gladi nakon jela;Abdominalnu gojaznost (obim struka veći od 40 inča kod muškaraca i 35 inča kod žena);Top of FormPovećano ili učestalo mokrenje;Trnjenje u rukama ili nogama;Osjećaj umora više nego obično;Česte infekcije;Visok nivo glukoze u krvi na laboratorijskim testovima, u fastingu veći od 100 miligrama po deciliteru (mg/dL);Visok nivo triglicerida u fastingu (150 mg/dl);Nivo HDL holesterola manji od 40 mg/dL kod muškaraca i 50 mg/dL kod žena;Krvni pritisak od 130/80 ili viši (Roland, 2024; Booth, 2024).Neki ljudi sa rezistencijom na insulin mogu razviti i kožno stanje poznato kao akantoza nigricans. Manifestuje se u vidu tamnih, baršunastih mrlja, obično na zadnjem delu vrata, na preponama i ispod ruku. Iako za ovo stanje ne postoji lek, ako drugo stanje (insulinska rezistencija) uzrokuje ove simptome, lečenje može pomoći da prirodna boja kože ponovo postane normalna (Roland, 2024). Pored toga, insulinska rezistencija može dovesti do oštećenja malih krvnih sudova na zadnjem delu očiju, što može rezultovati retinopatijom. Ukoliko se ne leči, može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2 (Booth, 2024).Dijagnoza insulinske rezistencijeNe postoji jedinstveni test za insulinsku rezistenciju, te se lekari oslanjaju na razgovor sa pacijentima, fizički pregled i različite testove u cilju postavljanja dijagnoze, kao što su:Test glukoze na prazan stomak (merenje nivoa šećera u krvi nakon najmanje 8 sati uzdržavanja od jela);Test oralne tolerancije na glukozu (nakon testa glukoze na prazan stomak, pije se rastvor sa šećerom, da bi se dva sata nakon toga ponovio krvni test);Test hemoglobina A1c (pokazuje prosečan nivo šećera u krvi za poslednja 2 do 3 meseca i koristi se uglavnom za dijagnostikovanje predijabetesa ili dijabetesa. Može biti potrebno da uradite test više puta kako biste potvrdili rezultate);Lipidni panel (lipidi su masne supstance u krvi, kao što su „loš“ LDL i „dobar“ HDL, holesterol i trigliceridi. Krvni test može proveriti vaše nivoe. Visoki trigliceridi i niski „dobri“ holesterol povezani su sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom tipa 2) (Booth, 2024).Tretman insulinske rezistencijeCilj lečenja insulinske rezistencije je snižavanje nivoa šećera u krvi i prevencija dijabetesa tipa 2 (Booth, 2024). Reverzija rezistencije na insulin i prevencija dijabetesa tipa 2 mogući su kroz promene u životnom stilu, upotrebu lekova ili ponekad oboje. Najbolji način odrediće vaš lekar (Mayo Clinic, 2022). Iako se insulinska rezistencija nije u potpunosti razjasnila, moguće je upravljati nivoima šećera u krvi. Neke od promena u životnom stilu koje mogu biti korisne uključuju:Vežbanje, jer poboljšava način na koji telo koristi insulin, zbog čega se preporučuje najmanje 30 minuta umerenog fizičkog aktiviranja 5 dana nedeljno. Gubitak 5% do 7% telesne mase u slučaju prekomerne težine, jer može značajno smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2. Smanjen unos prerađene hrane i rafinisanih ugljenih hidrata koji podstiču proizvodnju insulina.Stres menadžment, s obzirom da smanjenje stresa može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi;Dovoljnu količinu sna, jer spavanje manje od 7 sati može povećati insulinsku rezistenciju.Prestanak pušenja, budući da pogoršava stanje (Booth, 2024).ZaključakInsulinska rezistencija je ozbiljan zdravstveni problem koji može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2 i drugih, povezanih komplikacija ukoliko se ne otkrije, odnosno ne tretira uvremenjeno. Iako mnogi ljudi ne uoče nikakve simptome insulinske rezistencije, rani uvid u stanje je moguć kroz testove krvi i praćenje fakora rizika. Ukoliko se na vreme otkrije i tretira, insulinska rezistencija može biti obuzdana i može se sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2. Redovne lekarske kontrole i promene životnog stila, kao što su pravilna ishrana, kontrolisanje težine i stresa, ključne su za upravljanje ovim stanjem.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.RefereceKonstantinović Birovljev, B. (2016). Šta je to insulinska rezistencija? Kako se rešiti IR? ZZZZ SBG. Preuzeto sa https://zzzzsbg.rs/rs/sta-je-to-insulinska-rezistencija-kako-se-resiti-ir/Anirudh. (2021, November 30). A bunch of red bubbles floating in the air [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-bunch-of-red-bubbles-floating-in-the-air-UiwUtEqROEsMayo Clinic. (2022, August 18). What is insulin resistance? A Mayo Clinic expert explains. Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/obesity/multimedia/vid-20536756D'Arrigo, T. (2024, March 15). A visual guide to insulin resistance. WebMD. Medically reviewed by Zilpah Sheikh, MD. https://www.webmd.com/diabetes/ss/slideshow-ir-syndromeBooth, S. (2024, April 22). Insulin Resistance – What You Need to Know. WebMD. Medically reviewed by Jabeen Begum, MD. https://www.webmd.com/diabetes/insulin-resistance-syndromeRoland, J. (2024, June 10). Insulin resistance: Symptoms. Healthline. Medically reviewed by Marina Basina, MD. https://www.healthline.com/health/diabetes/insulin-resistance-symptoms

Vlakna su ključan deo zdrave dijete. Vlakna su nutrijenti koji su kompleksni i zdravi ugljeni hidrati. Nalaze se u biljnoj hrani, kao što je voće i povrće i nema ih u životinjskim proizvodima kao što su meso i mlečni proizvodi.Telo ima teškoće u razgrađivanju i apsorbovanju vlakana, ovo razlikuje vlakna od drugih nutrijenata kao što su masti, proteini, šećeri i skrob. Telo lako apsorbje ove nutrijente dok vlakna delimično netaknuta prolaze kroz stomak i creva, i napuštaju telo.Posotje dve glavne vrste vlakana:Rastvorljiva vlakna su ona koja se mogu rastvoriti u vodi, pomažu u usporavanju varenja, smanjivanju nivoa holesterola i šećera u krvi. Ova vlakna se mogu pronaći u ovsu, grašku, pasulju, jabukama, bananama, avokadu, citrusnom voću, šargarepama...Nerastvorljiva vlakna su ona vlakna koja se ne rastvaraju u vodi, njihova glavna funkcija je podržavanje kretanja materijala kroz digestivni trakt i dodavanje mase stolici. Zbog ovoga mogu biti od velikog značaja ljudima koji su skloni konstipaciji. Dobri izvori nerastvorljivih vlakana su integralno pšenično brašno, koštunjavo voće, pasulj, karfiol, grašak, krompir...Većina hrane koja je bogata vlaknima sadrži i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, količina ovih različitih vlakana unutar neke biljke zavisiće od same biljke.Vlakna su ključan deo zdrave ishrane i doprinose brojne benefite organizmu:Pospešivanje zdravlja creva i smanjivanje šanse za konstipaciju. Vlakna povećavaju masu stolice i smekšavaju je, ovo pomaže i kod konstipacije i kod dijareje pošto vlakna apsorbuju vodu. Dijeta bogata vlaknima je povezana sa smanjenim rizikom raka debelog creva kao i sa smanjenim rizikom javljanja problema sa hemoroidima i divertikulitisom.Pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi, vlakna mogu usporiti apsorbciju šećera i time pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi. Ovo pogotovo važi za netrastorljiva vlakna i može pomoći smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2.Povišeni unos vlakana je povezan sa dužim životnim vekom i smanjenim rizikom od nekih bolesti uključujući kardiovaskularna oboljenja.Pomaže sa održavanjem zdrave kilaže, hrana bogata vlaknima je često više zasićujuća od druge. Takođe je ovakva hrana često manje kalorična i potrebno je više vremena da se pojede, dakle smanjen unos kalorija za veći osećaj zasićenosti.Neke od hrana koje su veoma bogate vlaknima uključuju:Pšenica od celog zrna, mekinje, grašak, pasulj, sočivo, puter od kikirikija (i drugi puteri od koštunjavog voća), supe sa povrćem, jabuke, bobice, brokoli, prokelj, kupus, kukuruz, sušeno voće, spanać, zelena salata, kelj, krompir, batat, granola, koštunjavo voće, kokice, semenke...Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/fruit-lot-on-ceramic-plate-8manzosDSGMHow to add more fiber to your diet. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/nutrition-and-healthy-eating/in-depth/fiber/art-20043983High-Fiber foods. (2024, October 15). Cancer.gov. https://www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/nutrition/high-fiber-foodsHealth benefits of dietary fibers vary. (2022, June 21). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/health-benefits-dietary-fibers-vary

Puder obrve predstavljaju estetski treman i jednu od najpopularnijih tehnika polutrajne šminke, koja omogućava prirodan i uredan izgled obrva bez potrebe za svakodnevnim iscrpljujućim iscrtavanjem. Ova tehnika polutrajne šminke se radi uz pomoć aparata koji unosi pigment u površinski sloj kože, stvarajući efekt nežno osenčenih obrva. Rezultat su prirodno definisane i punije obrve koje traju odredjeni vremenski period u zavisnosti od tipa kože i nege nakon tretmana.Proces tretmana započinje konsultacijom sa stručnjakom koji određuje sam oblik i boju obrva u skladu s prirodnim crtama lica i tonom kože klijenta. Nakon toga, ukoliko ste zadovoljni oblikom, koristi se poseban aparat sa mikro iglom koja unosi pigment u površinski sloj kože metodom senčenja. Ova tehnika omogućava postizanje gradijenta boje, gde su obrve na početku svetlije i postepeno postaju tamnije ka krajevima. Sam tretman traje između jednog i dva sata, a nakon njega dolazi do blagog crvenila i ljuštenja kože, što je normalan deo procesa zarastanja. Nakon četiri do šest nedelja preporučuje se tretman korekcije, kako bi se ispravili nedostaci, postigao željeni intenzitet boje i trajnost rezultata.Jedna od najvećih prednosti puder obrva jeste njihova dugotrajnost. Ovaj tretman obično traje od jedne do tri godine, u zavisnosti od tipa kože, boje koja je korišćena pri samom tretmanu i načina nege. Masna koža obično brže apsorbuje pigment, pa efekat može trajati nešto kraće nego kod osoba sa suvom ili normalnom kožom.Puder obrve su odličan izbor za sve osobe koje žele prirodan, ali definisan izgled obrva. Takođe su idealne za one koji imaju retke ili svetle obrve, jer omogućavaju efekat gustine bez potrebe za svakodnevnim iscrtavanjem olovkom ili senkom za obrve. Takodje su odličan izbor za sve koje imaju asimetrične obrve ili prirodan oblik koji ne odgovara njihovim crtama lica.Druga važna prednost jeste minimalna bol tokom tretmana. Budući da se pigment unosi u površinski sloj kože, osećaj bola je minimalan u poređenju sa tehnikom mikroblejdinga. Takođe, puder obrve se manje iritiraju tokom zarastanja i imaju manji rizik od ostavljanja ožiljaka na koži. Iako puder obrve imaju brojne prednosti, postoje i određeni rizici. Kao i kod svakog estetskog tretmana, postoji mogućnost alergijskih reakcija na pigment. Zato je važno da se pre tretmana posavetujemo sa stručnim licem i nagovestimo da li imamo alergije, a ukoliko nismo sigurni možemo da uradimo test na alergije. Još jedan mogući problem jeste nepravilan izbor stručnjaka, odnosno osobe koja će nam uraditi trajnu šminku. Loše urađene puder obrve mogu izgledati neprirodno, asimetrično ili prenapadno zbog pogrešnog izbora boje pa je ključno odabrati nekog kvalifikovanog i iskusnog sa dobrim prethodnim radovima – portfoliom i sa dobrim iskustvima.Nega nakon tretmana igra ključnu ulogu u očuvanju obrva, same boje i oblika. Preporučuje se izbegavanje vode, šminke i agresivnih kozmetičkih proizvoda i tretmana na tretiranom području tokom prvih sedam do deset dana. Takođe, neophodno je nanošenje preporučene kreme za zarastanje kako bi se koža na pravilan način oporavila.Nakon početnog perioda zarastanja, važno je zaštititi obrve od sunčevih zraka korišćenjem kreme sa SPF faktorom, jer sunce može ubrzati apsorbciju pigmenta u koži. Redovne korekcije na svakih godinu do dve pomoći će da obrve ostanu uvek sveže i lepo definisane.Puder obrve su savremeni estetski tretman i jedan od najpopularnijih u poslednjih nekoliko godina, kada je u pitanju trajna šminka. Ovaj tretman omogućava dugotrajan i prirodan izgled bez svakodnevnog truda oko iscrtavanja obrva, čime štedimo vreme, a utiče i na samopouzdanje. Iako postoje određeni rizici, uz pravilnu negu i izbor kvalifikovanog stručnjaka, rezultati mogu biti odlični. Ova tehnika je idealna za sve one koji žele uredne, guste i lepo oblikovane obrve koje traju.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/eyebrow-threading-beauty-8907650/ReferenceMicroblading LA. (n.d.). Learn more about powder brows. Microblading LA. Preuzeto 5,februara 2025, sa https://microbladingla.com/learn-more-about-powder-browsAllure. (2023, 6. July). Powder brows: The microblading alternative. Allure. https://www.allure.com/story/powder-brows-microblading-alternative

Pored toga što su odani prijatelji, kućni ljubimci su naši nesvesni saveznici u očuvanju zdravlja. Bilo da se radi o svakodnevnim šetnjama koje poboljšavaju fizičku kondiciju i umanjuju stres ili o njihovoj neverovatnoj sposobnosti da poboljšaju raspoloženje, ljubimci igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu. U poslednjim decenijama, istraživanja su pokazala da ljubimci donose brojne zdravstvene koristi, od smanjenja krvnog pritiska do jačanja imunološkog sistema. U ovom članku istražićemo kako kućni ljubimci mogu postati pravi terapeuti na četiri noge, pomažući nam da se osećamo bolje, fizički i mentalno. Ipak, treba imati na umu da su, kako navode iz National Institutes of Health (2018), istraživanja o interakcijama između ljudi i životinja još uvek su u povoju, a rezultati nisu uvek jednoznačni.Koristi po fizičko zdravljeViše od 60% vlasnika pasa ostvaruje preporučene količine vežbanja svake nedelje - 150 minuta umerenog ili 75 minuta intenzivnog vežbanja. Uspostavljanje zdravih navika, kao što su redovna fizička aktivnost i održavanje odgovarajuće težine, može smanjiti rizik od različitih vrsta raka, uključujući rak dojke, prostate, pluća, debelog creva i bubrega (UC Davis, 2024). Takođe, vlasništvo nad ljubimcima može imati povoljan uticaj na zdravlje srca. Samo prisustvo životinja može značajno smanjiti krvni pritisak. Vlasnici ljubimaca obično imaju niži krvni pritisak u mirovanju u poređenju sa onima koji nemaju ljubimce. Redovno vežbanje, kao što je šetanje psa, takođe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti (Ibid).Kućni ljubimci, poput pasa i mačaka, mogu uneti alergene i endotoksine u dom, ali takođe mogu pomoći u smanjenju osetljivosti na te alergene. Iako izlaganje mačkama može smanjiti rizik od astme, kontakt sa psima može ga povećati. Ipak, mala deca, naročito bebe mlađe od godinu dana, imaju imunološke koristi od prisustva ljubimaca, jer je izlaganje mačkama i psima povezano sa smanjenim rizikom od astme i alergija do pete godine života (Orford, 2024).Iako je pozdano reći da kućni ljubimci mogu imati koristi po naše fizičko zdravlje, neophodno je i zaštiti se od rizika povezanih sa suživotom sa ljubimcima. Deca, trudnice i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom podložniji su oboljenjima zbog kontakta sa životinjama. Da biste smanjili rizik, pratite sledeće preporuke:Temeljno perite ruke nakon kontakta sa životinjama.Redovno vakcinišite i održavajte higijenu i zdravlje svog ljubimca.Nadgledajte decu dok se igraju sa životinjama.Sprečite decu da ljube ljubimce ili stavljaju ruke i druge predmete u usta nakon kontakta sa životinjama.Trudnice bi trebalo da izbegavaju čišćenje kutija za izmet, jer toksoplazmoza, bolest koju prenose mačke, može izazvati ozbiljne probleme tokom trudnoće (National Institutes of Health, 2018).Koristi po mentalno zdravljeInterakcije sa životinjama, poput maženja i kontakta očima, povećavaju nivo oksitocina, hormona koji smanjuje stres. Studije su pokazale da terapija uz pse smanjuje nivo kortizola, hormona stresa. Čak i gledanje videa sa životinjama, kao što su ribe, majmuni ili ptice, može smanjiti stres (Orford, 2024)! Vlasništvo nad ljubimcima, posebno psima, može pozitivno uticati na kognitivni i moždani razvoj. Istraživanje na 95 odraslih osoba pokazalo je da su vlasnici ljubimaca imali bolje rezultate u kognitivnim funkcijama, poput brzine obrade informacija, pažnje i epizodične memorije, kao i veće moždane strukture. Najveće koristi u vezi sa kognitivnim zdravljem primetene su kod vlasnika pasa. Takođe, vlasništvo nad ljubimcem može smanjiti „starost mozga“ za čak 15 godina, dok stariji ljudi imaju dodatne koristi od vlasništva nad više od jednog ljubimca. Ovi nalazi sugerišu da ljubimci, naročito psi, mogu doprineti zaštiti od kognitivnog opadanja u starijem dobu (McDonough et al, 2022).Kućni ljubimci takođe mogu pomoći u smanjenju simptoma depresije, što je potvrđeno u istraživanjima kod osoba sa oštećenjem sluha, beskućnicima i ljudima sa HIV-om. Međutim, rezultati su pomešani, a neka istraživanja nisu našla povezanost između poboljšanja depresije i vlasništva nad ljubimcem, naročito kod osoba sa Alchajmerovom bolešću i neoženjenih muškaraca (Orford, 2024). Vlasnici ljubimaca često smatraju svoje ljubimce delom porodice, a istraživanja pokazuju da život sa ljubimcem može poboljšati samopouzdanje i smanjiti usamljenost kod pojedinaca (Orford, 2024). Iako odgovornost prema ljubimcu može delovati izazovno, ona doprinosi strukturisanju svakodnevnog života i daje osećaj svrhe i postignuća. Vlasništvo nad ljubimcem može nas podstaći da postanemo bolji i organizovaniji (UC Davis, 2024).ZaključakIako ljubimci mogu doneti koristi za zdravlje, kao što su smanjenje stresa i depresije, poboljšanje mentalne oštrine i smanjenje rizika od bolesti srca, istraživanja pokazuju da su istraživanja benefita od interakcije ljudi i životinja u početnoj fazi, a da prethodno nabrojane koristi nisu univerzalne. Nekima ljubimci mogu izazvati negativne efekte poput stresa ili alergija. Pre nego što odlučite da nabavite ljubimca, dobro je konsultovati se sa lekarom, a ako niste zainteresovani za vlasništvo, dobra vest je da čak i gledanje životinja na internetu može smanjiti stres.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ReferenceNational Institutes of Health. (2018, February). The power of pets. NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2018/02/power-petsKemelmakher, A. (2023, November 28). A woman laying on the ground holding a dog [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-woman-laying-on-the-ground-holding-a-dog-UXegqV8op-AUniversity of California, Davis [UC Davis]. (2024, April 11). Health benefits of pets: How your furry friend improves your mental and physical health. UC Davis Health. https://health.ucdavis.edu/blog/cultivating-health/health-benefits-of-pets-how-your-furry-friend-improves-your-mental-and-physical-health/2024/04. Medically reviewed by J. Sykes.Orford, S. (2024, July 1). 11 Potential Physical and Mental Health Benefits of Pets. Healthline. https://www.healthline.com/health/potential-health-benefits-of-pets#possible-health-benefits. Medically reviewed by V. J. Tavella, DVM, MPH.McDonough, I. M., Erwin, H. B., Sin, N. L., & Allen, R. S. (2022). Pet ownership is associated with greater cognitive and brain health in a cross-sectional sample across the adult lifespan. Frontiers in Aging Neuroscience, 14, Article 953889. https://doi.org/10.3389/fnagi.2022.953889

Putovanja mogu značajno poboljšati psihofizičko blagostanje, nudeći izlaz iz svakodnevne rutine i stresa. U svetu u kojem se ljudi suočavaju s preopterećenjem na poslu, svakodnevnim stresom i smanjenim vremenom za odmor, putovanja postaju ključna za očuvanje opšte dobrobiti. Benefiti putovanja za psihološko blagostanje i mentalno zdravljeIstraživanja pokazuju da redovno putovanje može značajno smanjiti stres, poboljšati raspoloženje i povećati opšte blagostanje. Ljudi se često osećaju srećnijima pre, tokom i kratko nakon putovanja, a pozitivna iskustva tokom putovanja doprinose većem osećaju zadovoljstva životom (Chen & Petrick, 2013). Prema istraživanju iz Velike Britanije, ljudi koji imaju mogućnost da putuju van svog lokalnog područja izveštavaju o boljoj samoproceni zdravlja i osećaju kontrole nad sopstvenim životom, dok oni koji su ograničeni u tome prijavljuju lošije fizičko i mentalno stanje (Anciaes & Metcalfe, 2022). Odlazak na odmor pomaže u oslobađanju od stresa i napetosti koja se nakuplja tokom svakodnevnih obaveza, što omogućava opuštanje uma i tela (WebMD Editorial Contributors, 2024). Putovanja takođe imaju potencijal da poboljšaju kreativnost i mentalne sposobnosti. Izlaganje novim kulturama, učenju jezika i drugim iskustvima može doprineti boljoj sposobnosti rešavanja problema i širem pogledu na svet (Chen & Petrick, 2013). Redovno istraživanje novih mesta i kultura pozitivno utiče na mentalno zdravlje, smanjujući stres i povećavajući kreativnost, dok povremeni beg iz svakodnevice omogućava umu da se opusti i obnovi (WebMD Editorial Contributors, 2024).Ova istraživanja ukazuju na to da, dok putovanja mogu biti korisna za mentalno zdravlje, ona ne garantuju dugoročne efekte i ne bi trebalo da zamene profesionalnu terapiju, posebno u slučajevima anksioznosti ili depresije (WebMD Editorial Contributors, 2024). Iako koristi od putovanja obično traju manje od mesec dana, ali redovno putovanje može produžiti osećaj opuštenosti i smanjiti negativne efekte stresa (Chen & Petrick, 2013). Benefiti putovanja po fizičko zdravljeStudije takođe ukazuju na to da putovanja mogu poboljšati fizičko zdravlje. Iako su dokazi ograničeni, neka istraživanja sugerišu da češća putovanja mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, verovatno zbog fizičke aktivnosti povezane s putovanjima, kao što su pešačenje ili druge oblike kretanja (Chen & Petrick, 2013), kao i smanjenja stresa prilikom putovanja, za koje je poznato da povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti (Paper, 2024). Studije pokazuju da ljudi koji odlaze na odmor svake dve godine u poređenju sa onima koji odlaze na odmor svake šeste godine, imaju niži rizik od razvoja koronarne bolesti srca ili srčanih napada (Ibid). Istraživanje iz 2019. godine u SAD-u pokazalo je da su radnici koji su uzimali više odmora imali manje simptoma metaboličkog sindroma (koji uključuju gojaznost, visok krvni pritisak i insulinsku rezistenciju) u poređenju s onima koji nisu uzimali odmor (Hruska, et. al, 2019).Socijalne koristi putovanjaRedovno putovanje izvan lokalnog područja takođe povećava socijalnu uključenost, jer omogućava bolju povezanost sa prijateljima i porodicom, a smanjenje socijalne izolacije doprinosi boljoj mentalnoj ravnoteži (Anciaes & Metcalfe, 2022). Jedno istraživanje je pokazalo da su parovi koji su tokom odmora učestvovali u zanimljivim, izazovnim i uzbudljivim aktivnostima, nakon povratka kući, imali veći nivo intimnosti i zadovoljstva u vezi, koji je trajao i nakon što su se vratili svakodnevnim obavezama. Odmor takođe pruža priliku da se braća i sestre povežu na način na koji to obično ne bi činili tokom uobičajenog života (Paper, 2024).ZaključakIako je prva asocijacija na putovanje relaksacija i odmor, a navedeni zdravstveni benefiti jasno upućuju na zaključak da je ono može značajno doprineti zdravlju uma i tela, neophodno je uzeti u obzir da se ne možemo oslanjati se isključivo na putovanja kao na terapijski alat. Ako se osećate anksiozno ili depresivno, najbolje je da potražite stručnu pomoć (WebMD Editorial Contributors, 2024). Pored toga, na putovanju je moguće suočiti se i sa različitim zdravstvenim rizicima, kao što su promene u vremenskim uslovima, zagađenje, izloženost bolestima i sigurnosna pitanja. Stres povezan s međunarodnim putovanjima, kao i promene u cirkadijalnom ritmu, mogu izazvati fizičke i psihološke probleme, poput migrena ili napada kod osoba sa epilepsijom. Stoga, pre putovanja, važno je informisati se o potencijalnim rizicima i preduzeti preventivne mere (WHO, n.d.).*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ReferenceAnciaes, P., & Metcalfe, P. (2022). Constraints to travel outside the local area: Effect on social participation and self-rated health. Travel Behaviour and Society. https://doi.org/10.1016/j.tbs.2022.08.003Chen, C.-C., & Petrick, J. F. (2013). Health and wellness benefits of travel experiences: A literature review. Journal of Travel Research, 52(6), 709–719. https://doi.org/10.1177/0047287513496477Hruska, B., Pressman, S. D., Bendinskas, K., & Gump, B. B. (2019). Vacation frequency is associated with metabolic syndrome and symptoms. Psychology & Health, 35(1), 1–15. https://doi.org/10.1080/08870446.2019.1628962Paper, S. (2024, February 26). Importance of taking a vacation. Allina Health. https://www.allinahealth.org/healthysetgo/thrive/importance-of-taking-a-vacationWebMD Editorial Contributors. (2024, February 25). How travel affects mental health. WebMD. https://www.webmd.com/mental-health/how-travel-affects-mental-healthWhite Field Photo. (2018, November 4). Person standing beside brown leather handbag [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/person-stranding-beside-brown-leather-handbag-thIarMEfujcWorld Health Organization (WHO). (n.d.). Travel and Health. https://www.who.int/health-topics/travel-and-health#tab=tab_1

Masovna okupljanja organizuju se iz različitih religijskih, društvenih, političkih, kulturnih i sportskih razloga. Iako ova okupljanja često pružaju mogućnosti za zajednička iskustva i društvenu interakciju, oni takođe nose niz zdravstvenih rizika za učesnike. Ovi rizici mogu nastati zbog različitih faktora, uključujući individualne faktore (poput uzrasta ili zdravstvenog stanja) i faktore sredine (kao što su nepovoljni vremenski uslovi ili nedovoljna organizacija i upravljanje događajem). Od širenja zaraznih bolesti do povreda izazvanih gužvom, masovna okupljanja mogu biti izvor brojnih problema za fizičko i mentalno zdravlje (Tavan et al. 2019). Iako postoji mogućnost povećanih opasnosti poput infekcija, iscrpljenosti i izlaganja nepovoljnim vremenskim uslovima, samo mali broj ljudi će biti pogođen tim problemima. Za većinu učesnika, masovna okupljanja mogu doprineti poboljšanju zdravlja, predstavljajući priliku za unapređenje javnog zdravlja (Hopkins & Reicher, 2016). U ovom tekstu, razmatramo neke od glavnih zdravstvenih rizika povezanih sa masovnim okupljanjima i pružamo savete o tome kako se zaštititi.Šta je masovno okupljanje?Masovno okupljanje je planirani ili spontani događaj na kojem broj prisutnih ljudi može opteretiti resurse zajednice ili države koja domaćin. Primeri masovnih okupljanja uključuju Olimpijske igre, Hadž i druge velike sportske, verske i kulturne događaje. Iako masovna okupljanja mogu preopteretiti zdravstvene sisteme, ona takođe pružaju priliku za dugoročne pozitivne promene, poput jačanja javnozdravstvenih sistema nakon događaja i boljeg informisanja o merama zaštite od određenih bolesti (WHO, 2019).Zdravstveni rizici na masovnim okupljanjima1. Zarazne bolesti i infekcijeUčesnici masovnih okupljanja izloženi su riziku od prenosa zaraznih bolesti, poput COVID-19 virusa, gripa i pneumokokne infekcije, a epidemije dalje mogu ugroziti i globalnu zdravstvenu sigurnost. Visoka koncentracija ljudi olakšava širenje bolesti, koja može biti preneta i na međunarodnom nivou. Takođe, putnici koji donose zaraze u domaće zemlje mogu širiti infekcije među drugim učesnicima masovnog okupljanja, koji postaju izvor daljeg prenosa, kao što se dogodilo u Brazilu 2015. godine, pred Olimpijske igre, sa Zika virusom (Gaines & Angelo, 2025).Preporuka: Preporučuje se redovno pranje ruku, nošenje maske po potrebi i izbegavanje bliskog kontakta sa obolelim osobama. Ako ste u situaciji gde je fizička distanca teško ostvariva, razmislite o upotrebi zaštitnih maski i dezinficijensa (Hilton, 2023). U slučaju bilo kakvih znakova infekcije, potražite medicinsku pomoć.2. Nezarazne bolesti Masovna okupljanja mogu biti povezana s različitim neinfektivnim bolestima i povredama, uključujući one izazvane ekstremnim temperaturama, konzumacijom alkohola, upotrebom droga ili izlaganjem toksinima. Takođe, tu su i alergijske reakcije, pogoršanja postojećih medicinskih stanja poput dijabetesa ili astme, kao i potencijalni rizici od svesne upotrebe hemijskih agenasa ili radioaktivnih materijala (Northwest Center for Public Health Practice, n.d.).Preporuka: Ako planirate da učestvujete u velikom okupljanju, proverite svoje zdravlje unapred. Osobe sa postojećim zdravstvenim problemima, kao što su srčana oboljenja ili respiratorni problemi, treba da se posavetuju sa lekarom. Ako primetite simptome poput otežanog disanja, vrtoglavice ili umora, odmah potražite pomoć.3. Povrede i nesrećeGužve i stampedo mogu dovesti do fizičkih povreda. Ljudi mogu biti povređeni zbog naguravanja, padova ili nesreća koje se događaju u haotičnim situacijama. Povrede (posekotine, ogrebotine, modrice, iščašenja, prelomi) se izdvajaju kao često medicinsko stanje na masovnim okupljanjima. U retkim slučajevima, masovna okupljanja mogu izazvati velike nesreće sa smrtnim ishodima. Na primer, tokom Hadža 2006. godine u Meki, stampedo je prouzrokovao 346 smrtnih slučajeva i najmanje 289 povreda, dok je eksplozija na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine ubila jednu osobu i povredila 111 ljudi (Northwest Center for Public Health Practice, n.d.) Takođe, u velikim okupljanjima postoji i povećan rizik od opasnosti poput gušenja ili gubitka svesti zbog potencijalno lošeg pristupa hitnoj medicinskoj pomoći (Tavan et al. 2019).Preporuka: Prilikom učešća na masovnim okupljanjima, važno je unapred imati plan o tome kako ćete se kretati i gde ćete biti tokom događaja. Izbegavajte gužve i uvek pratite sigurnosne upute organizatora. Zapamtite lokacije izlaza, prve pomoći i drugih sigurnosnih tačaka, jer mogu biti ključne u slučaju nužde. Ako dođe do nesreće ili panike, ostanite smireni i brzo reagujte, krećući se ka izlazima ili sigurnim mestima. Ako se nađete u gužvi, trudite se da hodate u istom ritmu kao i ostali i pazite na prepreke kao što su otpaci na tlu. Ako padnete, brzo ustanite ili potražite pomoć. U slučaju stampeda, važno je da ne paničite, nego da se trudite da ostanete u pokretu i što pre se pomerite prema sigurnim mestima. Ako neko oko vas doživi povredu, odmah obavestite službe za hitnu pomoć (Sreenivas, 2024).4. Dehidratacija i iscrpljenostDehidracija je čest rizik na masovnim okupljanjima, posebno na otvorenom ili uz fizičku aktivnost (Hilton, 2023). Dugi boravak na suncu, gužva i fizička aktivnost mogu dovesti do dehidratacije ili toplotnog udara. Zbog visokih temperatura i fizičke iscrpljenosti, posebno tokom letnjih meseci, povećava se rizik od srčanih problema, pada krvnog pritiska i drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja (Tavan et al. 2019).Preporuka: Preporučuje se nošenje boce sa vodom, uz pažljivo konzumiranje alkohola i pijenje elektrolita. Takođe, važno je redovno piti vodu i praviti pauze u hladovini (Hilton, 2023). Ako se okupljanje odvija na otvorenom, obavezno koristite kremu sa visokim faktorom zaštite od sunca, nosite laganu i zaštitu od UV zraka odeću i šešir. Ako imate zdravstvene probleme poput kardiovaskularnih bolesti, savetuje se da se konsultujete sa lekarom pre nego što učestvujete u takvim događanjima.5. Mentalno zdravljeStres, anksioznost i druge mentalne poteškoće mogu biti izazvane masovnim okupljanjima, posebno ako je osoba sklona klaustrofobiji ili panici. Velike gužve mogu izazvati osjećaj gubitka kontrole, što može uticati na psihološko stanje pojedinca (Tavan et al. 2019).Preporuka: Preporučuje se da se učesnici unapred informišu o događaju, njegovom rasporedu, prostoru i mogućim izazovima. Poznavanje okruženja može smanjiti stres zbog neizvesnosti. Socijalna ili psihološka podrška, kao i tehnike opuštanja mogu pomoći u ublažavanju stresa i drugih potreškoća.ZaključakMasovna okupljanja mogu biti prilika za nezaboravna iskustva, ali istovremeno nose rizik od brojnih zdravstvenih problema. Uzimajući mere opreza, kao što su održavanje lične higijene, hidratacija, zaštita od sunca i pažljivo praćenje stanja na događaju, možete značajno smanjiti ove rizike. Uvek imajte na umu da je važno brinuti o svom zdravlju i dobrobiti, kako biste se što bezbednije mogli uživati u zajedničkim trenucima sa drugim ljudima. Nakon masovnog okupljanja, važno je odmoriti se, jesti hranljive namirnice i pratiti eventualne simptome koji bi mogli da upute na zdravstvene probleme. Pratite svoje zdravlje u narednim danima i potražite medicinsku pomoć ako simptomi ne nestanu (Hilton, 2023).*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ReferenceGaines, J., & Angelo, K. (2025, January 31). Mass gatherings. In CDC Yellow Book 2024: Travel for work & other reasons. National Center for Emerging and Zoonotic Infectious Diseases. https://wwwnc.cdc.gov/travel/yellowbook/2024/work-and-other-reasons/mass-gatheringsHilton, M. (November 30, 2023). Mass gathering medicine 101: Staying healthy in crowded spaces. Retrieved from https://drmichaelhilton.net/mass-gathering-medicine/mass-gathering-medicine-101-staying-healthy-in-crowded-spaces/Hopkins, N., & Reicher, S. (2016). The psychology of health and well-being in mass gatherings: A review and a research agenda. Journal of Epidemiology and Global Health, 6(2), 49-57. https://doi.org/10.1016/j.jegh.2015.06.001Northwest Center for Public Health Practice. (n.d.). Mass gatherings: Are you prepared? University of Washington. https://www.nwcphp.org/docs/mass_gatherings/mass_gathering_print_version.pdfSneddon, R. (2024, June 10). A crowd of people taking pictures with their cell phones [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-crowd-of-people-taking-pictures-with-their-cell-phones-c-uhtlCHvfs Sreenivas, S. (2024, November 20). Stampede: What to know. WebMD. Medically reviewed by J. Robinson, MD. Retrieved from https://www.webmd.com/a-to-z-guides/stampede-what-to-knowTavan, A., Tafti, A. D., Nekoie-Moghadam, M., Ehrampoush, M., Vafaei Nasab, M. R., Tavangar, H., & Fallahzadeh, H. (2019). Risks threatening the health of people participating in mass gatherings: A systematic review. Journal of education and health promotion, 8, 209. https://doi.org/10.4103/jehp.jehp_214_19World Health Organization [WHO]. (2019). Emergencies: WHO's role in mass gatherings. https://www.who.int/news-room/questions-and-answers/item/what-is-who-s-role-in-mass-gatherings

Carski rez je porodjaj koji se izvodi kao hirurški postupak. Na ovaj način se beba rađa kroz rez na majčinom stomaku i materici, umesto kroz prirodni porođajni kanal. Ova operacija može biti planirana unapred ili neophodna kao hitna intervencija ako se tokom samog porođaja pojave komplikacije. Iako je carski rez često sigurna opcija, on nosi određene rizike i zahteva duži period oporavka u poređenju sa vaginalnim - prirodnim porođajem.S obzirom da ovaj način porodjaja nije prirodan, postoji nekoliko medicinskih razloga zbog kojih se preporučuje izvodjenje carskog reza, a najčešćih su:Položaj bebe - Ukoliko je beba u karličnom ili poprečnom položaju, vaginalni porođaj može biti otežan ili nemoguć, a u tom slučaju je carski rez najbolja opcija.Višestruka trudnoća - Kada trudnica ima više od jednog ploda, odnosno nosi blizance, trojke ili više beba, veća je verovatnoća da će carski rez biti potreban.Fetalni distres (Fetal distress) – Ova komplikacija se javlja u toku porodjaja, kada beba ne dobija dovoljno kiseonika, što utiče na njeno zdravlje. U ovoj situaciji carski rez može biti neophodan kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije.Prethodni carski rez - Iako neke žene mogu pokušati vaginalni porođaj nakon carskog reza, u većini slučaja ponovljeni carski rez može je sigurnija opcija.Prednjačeća posteljica (Placenta previa) - Stanje u trudnoći koje karakteriše urastanje posteljice tako da prekriva grlić materice, čineći vaginalni porođaj opasnim, jer je delimično ili potpuno zatvoren.Makrosomija - Kada je beba značajno veća od prosečne težine, vaginalni porođaj može nositi visok rizik od povreda majke i deteta, zbog toga je carski rez sigurnija opcija za oboje.Prednosti carskog rezaCarski rez ima određene prednosti, posebno u slučajevima kada vaginalni porođaj nosi visok rizik za majku i bebu. U situaciji kao što je komplikovani porodjaj, carskim rezom se smanjuje rizik od traume za bebu čime se obezbedjuje smanjen rizik od povrede bebe.Takodje neke studije sugerišu da žene koje se porode hirurški, carskim rezom, imaju manji rizik od problema sa kontrolom bešike i prolapsa karličnih organa u odnosu na one koje su prošle kroz prirodni porođaj. Još jedna od prednosti je to što se ovaj način porodjaja planira unapred, samim tim donosi sigurnost i manje stresa, jer je situacija predvidljiva.Rizici i potencijalne komplikacijeIako je carski rez relativno sigurna procedura, on nosi određene rizike, kako za majku, tako i za bebu. Samim tim može doći do različitik infekcija rane, materice ili mokraćnih puteva, jer je ovo hirurški postupak. S obzirom na to a i u poređenju sa vaginalnim porođajem, oporavak nakon carskog reza traje dosta duže, često uključuje i bol u stomaku i ograničenu pokretljivost u prvim nedeljama nakon porođaja zbog same rane. Žene koje su imale carski rez imaju nešto veći rizik od komplikacija u narednim trudnoćama, uključujući abnormalno usađivanje posteljice, a bebe koje su rodjene carskim rezom mogu imati povećan rizik od prolazne tahipneje (ubrzanog disanja) nakon rođenja.Postoperativni oporavak i negaOporavak od carskog reza može da traje i nekoliko nedelja. U ovom slučaju lekari preporučuju odmor i postepeno povećavanje aktivnosti, bez naglih pokreta i podizanja teških predmeta. Pravilna nega rane je neizostavna u ovom periodu, kako bi se izbegle infekcije i pravilno srastanje, a takodje treba pripaziti i na ishranu i dovoljan unos tečnosti.Carski rez je zahtevna medicinska procedura koja omogućava siguran porođaj u situacijama kada vaginalni porođaj nije moguć ili je rizičan po majku i bebu. Iako nosi određene rizike u nekim situacijama i duži period oporavka, u mnogim slučajevimanjegove prednosti nadmašuju sve komplikacije. Zbog toga je neophodno informisati se i na vreme se posavetovati sa izabranim lekarom, kako bi donošenju odluke o načinu porođaja bilo što lakše. Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/man-in-green-long-sleeve-shirt-sitting-beside-man-in-white-long-sleeve-shirt-YSbvqo9YLHAReferenceAmerican College of Obstetricians and Gynecologists. (2020). Cesarean birth. https://www.acog.org/womens-health/faqs/cesarean-birthWorld Health Organization. (2021). WHO recommendations on non-clinical interventions to reduce unnecessary caesarean sections. https://www.who.int/publications/i/item/9789241550338Johns Hopkins Medicine. (n.d.). Cesarean section. Johns Hopkins Medicine. https://www.hopkinsmedicine.org/health/treatment-tests-and-therapies/cesarean-section

Bol u leđima, najčešće donjim, je teško izbeći u modernom svetu. Mnogi poslovi zahtevaju dugačke periode sedenja ili slične aktivnosti koje mogu opteretiti leđa. Ovi bolovi mogu biti raznovrsni, tupi i konstantni, ili oštri i nagli. Ipak, postoje načini da se ublaže simptomi i izbegnu dalje povrede. Bol u leđima je jedan od najčešćih zdravstvenih problema, istraživanja kažu da 8 od 10 ljudi ima probleme sa ovim medicinskim stanjem u nekom trenutku u toku života. Istrživanja takođe sugerišu da 23% odraslih širom sveta boluje od hroničnog bola u donjim leđima. Akutni bol u leđima je iznenadan i često ne traje između par dana i par nedelja, dok je hronični bol u leđima onaj koji traje duže od 3 meseca.Više informacija o hroničnom bolu možete pronaći ovde (link).Bolovi u leđima se javljaju zbog različitih razloga, zbog fizičke traume, problema u bilo kom delu kičme, degeneracije mišićnog sistema usled starenja ili drugih patologija, uticaja karcinoma, infekcija, inflamacija, metabolizma koštanog tkiva, zbog lošeg držanja ili čak zbog psihijatrijskih poremećaja.Razumevanje uzroka bola rano je ključno za efikasan tretman. Temeljna istorija simptoma i lekarski pregled su neophodni zarad ovoga. Akutni bol u leđima se uglavnom javlja kao posledica traume ili iznenadne promene u nekom drugom patološkom stanju. Hronični bol je često povezan sa dugotrajnim stanjima i uzorcima.Druge informacije povodom bola, kao što su vrsta bola, specifična lokalizacija, ili stimulusi koji pogoršavaju ili poboljšavaju stanje mogu biti ključne za određivanje plana tretmana.Poboljšanje generalnog fizičkog stanja može učiniti mnogo za prevenciju bola u leđima. Ojačavanje leđnih mišića i učenje o tome kako da se ispravno koriste, može igrati značajnu ulogu kod ovog problema. Različite vežbe mogu na mnogo načina poboljšati snagu i izdržljivost leđa. Hodanje, vožnja bicikla ili plivanje mogu biti dobar izbor za aerobne vežbe koje ne koriste veliko opterećenje na leđa i time ne nose veliki rizik. Vežbe koje se fokusiraju na leđne i trbušne mišiće pomažu bolje funkcionisanje i manje opterećenje na leđa. Održavanje telesne težine takođe pomaže jer višak kilograma može opteretiti leđa. Promene u životnom stilu kao što su veći nivo fizičke aktivnosti, ispravno držanje, pravilno podizanje stvari, zdrava ishrana ili ostavljanje pušenja sve mogu uticati na prevenciju i regulaciju bola u leđima.Ukoliko je bol duže prisutan i intenzivan ne treba se upuštati u fizičko vežbanje bez konsultovanja zdravstvenog stručnjaka.Nekada bol u leđima može da prođe sam od sebe, ukoliko se ne poboljša u periodu od par nedelja potrebno je posetiti lekara. Taođe je neophodna poseta lekaru ukoliko primetite neke od sledećih simptoma zajedno sa bolom u leđima:Utrnulost i peckanjeIntenzivni bol koji ne reaguje na lekoveBol nakon pada ili povredeBol koji je prate problemi pri mokrenju, slabost, utrnulost ili bol u nogama, temperatura i neočekivani gubitak kilograma.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjakaSlika preuzeta sa: https://pixabay.com/illustrations/ai-generated-back-back-pain-pain-9146625/Branch, N. S. C. a. O. (2025, January 8). Back pain. National Institute of Arthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases. https://www.niams.nih.gov/health-topics/back-painCasiano, V. E., Sarwan, G., Dydyk, A. M., & Varacallo, M. A. (2023, December 11). Back pain. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK538173/How to manage low back pain before it gets worse | NIH MedlinePlus Magazine. (n.d.). NIH MedlinePlus Magazine. https://magazine.medlineplus.gov/article/how-to-manage-low-back-pain-before-it-gets-worse

Omega-3 masne kiseline su zdrave masti koje mogu igrati brojne značajne uloge u zdravlju organizma. One izvršavaju brojne funkcije i spadaju u kategoriju esencijalnih nutrijenata. Telo nije u stanju samostalno da proizvede adekvatnu količinu omega-3 masnih kiselina, te je neophodno da se unose kroz ishranu.Omega-3 masne kiseline spadaju u polinezasićene masti, zasićene masti se smatraju „lošim“, ili nezdravim i preporučuje se izbegavanje velikih količina. Zasićene masti povećavaju rizik kardiovaskularnih oboljenja ili moždanog udara. Sa druge strane, nezasićene masti (polinezasićene i mononezasićene) se smatraju zdravim i istraživanja sugerišu konzumaciju radi pospešivanja funkcija srca i mozga. Pored ovoga, ove masti su poznate i po pozitivnom efektu koji imaju na vizuelni sistem, imunološki sistem, hormonski balans i reproduktivno zdravlje.Omega-3 masne kiseline se nalaze u ribi i morskim plodovima u obliku eikozapentaenske kiseline (EPA) i dokozaheksaenske kiseline (DHA), i u biljkama uglavnom u obliku alfa – linolenske kiseline (ALA). Ljudi uglavnom konzumiraju adekvatnu količinu ALA iz biljnih namirnica kao što su biljno ulje, orasi, tamno lisnato povrće poput spanaća, laneno seme, čia seme, sojino ulje... Dok često ne unose dovoljne količine DHA i EPA jer se nalaze samo u ribi, morskim plodovima, algama i školjkama.Iako naše telo ALA koje unosi može da pretvori u EPA i DHA, ovaj proces pruža samo male količine ovih kiselina i neophodno je unositi ih kroz ishranu.Omega-3 masne kiseline pružaju značajne zdravstvene benefite kardiovaskularnom sistemu. Smanjuju nivoe triglicerida u krvi što dalje pomaže smanjenju rizika od srčanog ili moždanog udara. Takođe pomažu podizanjem nivoa HDL (dobrog) holesterola i smanjivanjem krvnog pritiska. Pored ovoga, omega-3 masne kiseline smanjuju rizik komplikacija sa srčanim bolestima, smanjuju rizik od tromba, smanjuju rizik aritmije i komplikacija pri aritmiji.Osim kardiovaskularnih benefita omega-3 masne kiseline mogu smanjiti rizik razvoja nekih vrsta kancera, alchajmerove bolesti, demencije i starosne makularne degeneracije.Pored ovoga neka istraživanja sugerišu i benefite u vidu poboljšanja funkcije mozga, unapređivanja zdrave trudnoće i preventivnih funkcija kada su u pitanju depresija i anksiozni poremećaji.Istraživanja sugerišu da je uvođenje ribe (pogotovo bogate u omega-3 masnim kiselinama) u ishranu na nivou od barem dva obroka nedeljno dovoljno da ovi benefiti imaju značajan uticaj.Riba koja je pogotovo bogata omega-3 masnim kiselinama je:LososSardineSkušaBakalarHaringaJezerska pastrmkaKonzervirana lagana tunaMnogi ljudi ne mogu da postignu dovoljan unos omega-3 masnih kiselina kroz ishranu pa se okreću suplementima. Riblja ulja, ulja algi, ulja iz jetre bakalara i slično su suplementi u obliku pilula koji imaju za cilj poboljšanje unosa omega-3 masnih kiselina, specifično EPA i DHA.Ukoliko želite da uzimate ove suplemente preporučuje se prvobitno savetovanje sa lekarom ili zdravstvenim stručnjakom. Kliničke studije rađene na ovim suplementima imaju podeljena mišljenja o njihovim efektima i bezbednosti u zavisnosti od specifičnog stanja osobe. Takođe neki od ovih suplemenata mogu imati negativne i štetne interakcije sa drugim medikamentima te se savetuje oprez. Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/salmon-fish-seafood-silver-skin-3139387/Office of Dietary Supplements - Omega-3 fatty acids. (n.d.). https://ods.od.nih.gov/factsheets/Omega3FattyAcids-Consumer/Office of Dietary Supplements - Omega-3 fatty acids. (n.d.). https://ods.od.nih.gov/factsheets/Omega3FattyAcids-HealthProfessional/Professional, C. C. M. (2024, May 1). Omega-3 fatty acids. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/articles/17290-omega-3-fatty-acids

Skrining testovi u trudnoći predstavljaju osnovu današnje prenatalne nege, a značajni su za praćenje i uočavanje mogućih problema vezanih za trudnoću ili samo zdravlje bebe. Skrining testovi su preventivni i potpuno neinvazivni i služe isključivo kako bi se uočio problem i potreba za daljim ispitivanjem, a ne za postavljanje dijagnoze. Ovi testovi su zapravo dijagnostički alat koji služi za procenu rizika od odredjenih stanja ili poremećaja kod fetusa. Postoje različite vrste skrining testova, a ovo su neke od njih:Skrining u prvom trimestru trudnoće odnosno „Double test“ se obavlja u periodu izmedju 11. i 14. nedelje trudnoće, a predstavlja prvi i osnovni prenatalni test. U okviru ovog testa se radi ultrazvučni pregled i analiza krvi, a poželjno je da se urade istog dana.Ultrazvučnim pregledom se mere odredjeni parametri, a analizom krvi se mere dva hormonska markera - free beta-hCG i PAPP-A (protein), takodje se u obzir uzimaju i individualne osobine trudnice (godine, težina ) i vrsta trudnoće (blizanačka trudnoća, vantelesna oplodnja). Na osnovu rezultata se uočavaju hromozomske anomalije ili hromozomopatije, test je 80% siguran, a može da ukaže na prisustvo Daunovog sindroma i Edvardsov sindrom. Ukoliko rezultati ukažu na prisustvo nekih anomalija trudnicama se savetuje da urade „Triple test“.Skrining u drugom trimestru trudnoće odnosno „Triple“ i „Quad“ test se obavlja u periodu izmedju 15. i 20. nedelje trudnoće. U okviru ovog testa se mere koncentracije hormonskih markera iz krvi majke, a podrazumevaju za Triple test nivo alfa-fetoproteina (AFP), estriola i beta-hCGa, a Quad test obuhvata i inhibina A. Neinvazivni prenatalni test – NIPT je još jedna vrsta skrining testa koji predstavlja napredni oblik skrininga, a uključuje analizu fetalne DNK-a iz krvi majke. Ova vrsta testa može da se radi od 10. nedelje trudnoće, a na osnovu rezultata mogu se uočiti hromozomski poremećaji poput trisomije 21, 18, 13, kao i poremećaji polnih hromozoma. NIPT test ima veoma veliki procenat tačnosti i sve više se koristi za kao standardni prenatalni test.Prednosti skrining testova su rano otkrivanje genetskih abnormalnosti i defekta u razvoju fetusa, bezbednost, neinvazivnost i pristupačnost. Mane ovih testova su to što imaju ograničenja u smislu da se fokusiraju samo na odredjene hromozomske poremećaje i ne pokrivaju sve moguće genetske ili razvojne poremećaje. Pored ovoga ni jedan test nije 100% siguran u smislu tačnosti, a samim tim ne pružaju definitivnu dijagnozu. Skrining testovi danas predstavljaju nezaobilazan deo prenatalne nege u toku trudnoće, omogućavajući da se prati zdravlje trudnice i bebe, uz dodatne infomacije o mogućim problemima. Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa:  https://pixabay.com/photos/baby-belly-body-child-expectant-18937/ReferenceNHS. (n.d.). Screening tests in pregnancy. NHS. https://www.nhs.uk/pregnancy/your-pregnancy-care/screening-tests/Johns Hopkins Medicine. (n.d.). Common tests during pregnancy. Johns Hopkins Medicine. https://www.hopkinsmedicine.org/health/wellness-and-prevention/common-tests-during-pregnancyCenters for Disease Control and Prevention. (n.d.). Birth defects screening. CDC. https://www.cdc.gov/birth-defects/screening/index.html

Hemijski piling je jedan od najpopularnijih tretmana u oblasti dermatologije , ali i estetske medicine. Ovaj tretman primenjuje upotrebu hemijskih supstanci na koži kako bi se uklonili površinski slojevi i podstakla njena regeneracija. Kao rezultati tretmana se očekuju ujednačen ten, poboljšana tekstura kože i smanjenje znakova starenja. U nastavku teksta detaljno ćemo objasniti šta je hemijski piling, koje vrste postoje, kako funkcioniše i koje su njegove prednosti, rizici i preporuke za oporavak.Šta je hemijski piling?Hemijski piling je medicinsko-estetski tretman koji koristi rastvore različitih kiselina za uklanjanje oštećenih slojeva kože. Kroz ovaj proces se podstiče obnova ćelija, piling može pomoći u tretiranju raznih problema, poput hiperpigmentacija, akni, bora, ožiljaka i oštećene kože od sunca. Hemijski piling obuhvata različite nivoe intenziteta, a to su: površinski, srednje dubok i dubok piling i neophodno je da se prilagodi individualnim potrebama svakog pacijenta.Vrste hemijskih pilinga koje postoje se klasifikuju prema dubini delovanja pa se tako izdvajaju:Površinski piling koji uključuje korišćenje blage kiseline, poput glikolne ili salicilne, i uklanja samo površinski sloj epiderma. Idealan je za osvežavanje tena, smanjenje masnoće i poboljšanje teksture.Srednje dubok piling prodire u dublje slojeve epiderma i za njega se koriste kiseline poput trihlorsirćetne kiseline (TCA). Koristi se za tretiranje umerenih bora, pigmentacija i površinskih ožiljaka.Poslednji i najintenzivniji oblik pilinga je takozvani duboki piling i za ovaj tretman se koriste jake kiseline poput fenola kako bi dosegao do samog dermisa. Rezultati su drastično primetniji, ali je proces oporavka duži i tretman zahteva veću opreznost pri izvodjenju.Tretman hemijskog pilinga započinje procenom stanja kože od strane stručnjaka. Nakon čišćenja kože nanosi se odgovarajući hemijski rastvor pri čemu kiseline izazivaju kontrolisano oštećenje kože, što podstiče prirodni proces regeneracije. Mrtve ćelije kože se ljušte tokom narednih dana, a ispod je nov i zdraviji sloj.Postoji dosta prednosti hemijskog pilinga, ali izdvojićemo neke od njih:Podmlađivanje kože stimulisanjem proizvodnje kolagena, čime se poboljšava elastičnosti i čvrstoća kože.Ujednačeniji ten jer piling utiče na uklanjanje hiperpigmentacije, tamnih fleka i oštećenja od sunca.Smanjenje akni i ožiljaka posebno ukoliko se za piling koristi salicilna kiselina, jer se uklanjanju masnoće i čiste se pore, a srednje duboki pilinzi utiču i na smanjenje ožiljaka od akni. Pored navedenog tu su i prednosti poput poboljšanje teksture kože i brzine izvodjenja procedure, jer većina tretmana traje od 30 do 60 minuta i ne zahteva duže zadržavanje u klinici.Kao i svaki estetski tretman, tako i hemijski piling nosi određene rizike. Moguće nuspojave tretmana su crvenilo, oticanje, perutanje i osetljivost na sunce. Kod dubokih pilinga mogu se javiti komplikacije poput infekcija, trajnih pigmentacija ili ožiljaka, zato je ključno da tretman izvodi stručno lice. Nakon tretmana ove vrste neophodno je koristiti zaštitu za sunce, jer je koža nakon pilinga posebno osetljiva. Takodje hidratantne kreme pomažu u smanjenju osećaja zatezanja i ubrzavaju oporavak, a nakon tretmana treba izbegavati i proizvode koji sadrže retinol ili alkohol. Idealni kandidati za hemijski piling su osobe sa blagim do umerenim problemima kože, poput hiperpigmentacija, bora ili akni. Tretman nije preporučljiv trudnicama, dojiljama ili osobama sa aktivnim infekcijama ili upalama kože.Hemijski piling predstavlja efikasan i brz tretman za različite vrste problema sa kožom. Popularnost je stekao zbog sposobnosti da pruži vidljive rezultate uz minimalan invazivni pristup. Pravilna priprema, izvodjenje od strane stručnjaka i odgovarajuća nega nakon tretmana ključni su za postizanje optimalnih rezultata.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/woman-cosmetics-wellness-young-7487430/ReferenceAmerican Society for Dermatologic Surgery. (n.d.). Chemical peels. American Society for Dermatologic Surgery. Preuzeto 22.januara 2025, sa https://www.asds.net/skin-experts/skin-treatments/chemical-peelsCleveland Clinic. (n.d.). Chemical peels: Types of peels, conditions treated, what to expect. Cleveland Clinic. Preuzeto 22.januara 2025, sa https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/11010-chemical-peels

Krvarenje nakon seksualnog odnosa može izazvati neprijatnost, ali i paniku kod mnogih žena i njihovih partnera. Iako u nekim slučajevima može biti bezopasno, u drugim može ukazati na ozbiljnije zdravstvene probleme. U daljem tekstu ćemo analizirati moguće uzroke krvarenja, metode dijagnostike i lečenja, kao i preporuke stručnjaka za njegovo sprečavanje.Mogući uzroci krvarenja nakon seksualnog odnosaKrvarenje nakon seksualnog odnosa, odnosno postkoitalno krvarenje ima različite uzroke, a ovo su najčešći:Povreda ili iritacija vaginalnog tkiva se često dešava prilikom grubog ili nedovoljno vlažnog odnosa, a to može izazvati sitne rane ili ogrebotine na vaginalnoj sluzokoži i uzrokovati pojavu krvarenja.Infekcije se nalaze na drugom mestu najčešćih uzroka, a seksualno prenosive infekcije, kao što su hlamidija i gonoreja, mogu izazvati zapaljenje cerviksa, što takodje dovodi do krvarenja.Polipi i druge benigne izrasline (lezije) su nekancerozne izrasline koje mogu krvariti tokom ili nakon odnosa, a uzrok je njihova iritacija izazvana trenjem.  Hormonalne promene kao što je smanjen nivo estrogena kod žena u menopauzi mogu uzrokovati vaginalnu suvoću i atrofični vaginitis, što može dovesti do krvarenja.Rak grlića materice je ređi od prethodno pomenutih uzroka, ali postkoitalno krvarenje može predstavljati rani simptom raka grlića materice, posebno kod žena koje nisu redovno radile preventivne testove (Papa test).Dijagnoza postkoitalnog krvarenjaDijagnoza uzroka krvarenja nakon seksualnog odnosa uključuje pre svega temeljno ispričanu medicinsku istoriju, a potom i fizički pregled specijaliste. Lekar može sprovesti sledeće dijagnostičke preglede, kako bi utvrdio uzrok krvarenja:Ginekološki pregled prilikom kog se pregleda i grlić materice i može se identifikovati prisustvo lezija, polipa ili znakova infekcije.Papa test i HPV testiranje su analize koje se koriste za otkrivanje prekanceroznih promena na grliću materice.Mikrobiološki testovi koji se koriste za dijagnostiku seksualno prenosivih infekcija, kao što su hlamidija, gonoreja i trihomonijaza.Ultrazvučni pregled može pomoći u proceni abnormalnosti u predelu jajnika I materice.Tretmani i prevencijaTretman zavisi od osnovnog uzroka postkoitalnog krvarenja. Ako je uzrok iritacija ili vaginalna suvoća, lekar može preporučiti lubrikante na bazi vode ili terapiju koja uključuje estrogen. Ako su prisutne infekcije, antibiotici su standardni tretman, a kada su polipi uzrok, moguće je hirurško uklanjanje kako bi se sprečilo dalje krvarenje i ozbiljnije povrede.Prevencija je jedna od osnovnih metoda za sprečavanje krvarenja nakon odnosa, s toga se preporučujeKorišćenje adekvatnih lubrikanata tokom odnosa.Održavanje redovnih ginekoloških pregleda i preventivnih (Papa) testova.Izbegavanje grube penetracije koja može izazvati povrede vaginalnog tkiva.Pravilna higijena i zaštita od seksualno prenosivih infekcija korišćenjem kontracepcije - kondoma.Krvarenje nakon seksualnog odnosa može imati različite uzroke, od bezopasnih povreda do ozbiljnih zdravstvenih stanja poput raka grlića materice. Pravovremena dijagnostika i adekvatan tretman su ključni za sprečavanje komplikacija i očuvanje reproduktivnog zdravlja. Redovni pregledi kod ginekologa i odgovorno seksualno ponašanje su ključni kako bi se značajno smanjio rizik od postkoitalnog krvarenja i njegovih uzroka.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/person-standing-on-white-ceramic-floor-tiles-95-cYFObGH0ReferenceMedPark Hospital. (n.d.). Postcoital bleeding (bleeding after sex). Preuzeto 29, januara 2025, sa https://www.medparkhospital.com/en-US/disease-and-treatment/postcoital-bleeding-bleeding-after-sexTarney, C. M., & Han, J. (2014). Postcoital bleeding: A review on etiology, diagnosis, and management. Obstetrics and Gynecology International, 2014, 192087. https://doi.org/10.1155/2014/192087

Aloe vera je biljka u tipu kaktusa koja je široko rasprostranjena u svetu, a najviše je poznata po svojim lekovitim svojstvima. Veoma je lako uzgajati je, samim tim se vekovima koristi u polju medicine, kozmetike, ali i u prehrambenoj industriji. Ovu biljku je lako prepoznati, jer ima debele, mesnate I šiljate listove koji dostižu dužinu od 30 do 50 centimetara. Svaki list je pun sluzavog tkiva u kom ova biljka čuva vodu, a sadrži dosta korisnih bioaktivnih jedinjenja.Njena sposobnost da hidrira, umiri i regeneriše kožu čini je jednim od najpopularnijih prirodnih sastojaka u proizvodima za negu kože. Ova biljka pored brojnih bioaktivnih komponenti, sadrži i vitamine, minerale, enzime i antioksidante, koji blagotvorno deluju na kožu. U narednom tekstu pročitaćete više o najvažnijim uticaju aloe vere na zdravlje kože i njenim benefitima.Jedna od osnovnih prednosti aloe vere je njena sposobnost hidratacije. Gel iz listova aloe vere sastoji se od oko 99% vode, što je čini savršenim prirodnim hidratantnim sredstvom. Pored toga, u gelu su prisutni i polisaharidi koji pomažu u zadržavanju vlage u koži, što doprinosi njenoj mekoći i elastičnosti. Razne studije su pokazale da redovna upotreba proizvoda na bazi aloe vere može značajno poboljšati hidrataciju suve i osetljive kože i doprineti njenom izgledu.Aloe vera ima snažna antiupalna svojstva koja mogu da pomognu u smanjenju crvenila, otoka i ranih iritacija na koži. Ovo je čini posebno korisnom za osobe koje pate od kožnih oboljenja poput ekcema i psorijaze. Radjene su različite kliničke studije koje su pokazale da primena aloe vere može značajno da smanji simptome upalnih stanja na koži.Aloe vera je takodje poznata i po svojoj sposobnosti da ubrza proces zarastanja rana i opekotina. Istraživanja su pokazala da gel iz aloe vere može povećati proizvodnju kolagena, koji je ključan za regeneraciju, pa je zbog toga njena upotreba u kremama za opekotine i rane velika. Na ovaj način omogućava brže obnavljanje oštećene kože i ubrzava oporavak.Ova “kraljica lekovitih biljaka” ima i prirodna antibakterijska i antifungalna svojstva, što je čini korisnom u tretmanu lečenja akni i drugih kožnih infekcija. Ekstrakt aloe vere može uticati na smanjenje rasta bakterija poput Propionibacterium acnes, koje su povezane sa nastankom akni. Takođe, zbog visokog sadržaja salicilne kiseline, aloe vera može pomoći u otčepljavanju pora i smanjenju upalnih procesa na koži.Aloe vera sadrži i brojne antioksidante, uključujući vitamine A, C i E, koji pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala odgovornim za prerano starenje kože. Redovnom upotrebom proizvoda sa aloe verom može se doprineti smanjenju bora, poboljšanju elastičnosti kože i sprečavanju oksidativnog stresa, koji je jedan od glavnih uzroka starenja kože. Na ovaj način koža će biti zdravija, ali i vizuelno lepša. Aloe vera je izuzetno korisna biljka kada je u pitanju zdravlje kože. Njena sposobnost da hidrira, smiri upalne procese, ubrza zarastanje rana, pruži antibakterijsku zaštitu i uspori starenje, čini je neizostavnim sastojkom u kozmetičkim i medicinskim proizvodima, već decenijama. Naučni dokazi i razne studije potvrđuju njene brojne prednosti, što je čini jednim od najcenjenijih prirodnih sastojaka za negu kože.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/aloe-aloe-vera-aloe-vera-leaf-4268797/ReferenceMedical News Today. (n.d.). Aloe vera: Benefits and medical uses. Preuzeto 30,januara 2025, sa https://www.medicalnewstoday.com/articles/318591#antioxidant-and-antibacterial-effectsGupta, R., Malhotra, A., & Singh, A. (2019). Aloe vera in dermatology: A brief review. Journal of Clinical and Aesthetic Dermatology, 12(1), 34-40. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6330525/Healthline. (n.d.). Aloe vera for face: Uses and benefits. Preuzeto 30,januara 2025, sa https://www.healthline.com/health/beauty-skin-care/aloe-vera-for-face

Elektronske cigarete, ili „e – cigarete“, su moderni uređaji koji se sve češće koriste kao alternativa pušenju pravih duvanskih cigareta. Ovi proizvodi vremenom postaju sve popularniji, ponajviše kod mlađe populacije, takođe privlače i populaciju koja nikad nije pušila tradicionalne cigarete. Cigarete imaju izuzetno štetno dejstvo na zdravlje, više o tome možete pročitati ovde.Ove alternative tradicionalnim duvanskim cigaretama ipak, nisu zdrave. Kakvi su efekti e – cigareta, ili vejpa (vape), na zdravlje? E – cigarete zamenjuju sagorevanje duvana zagrevanjem „e – tečnosti“ koja proizvodi aersol koji se udiše po istom principu kao duvanski dim. Ovo je navelo neke proizvođače da tvrde da e – cigarete imaju manje štetno dejstvo na respiratorni sistem nego tradicionalni duvan. Pored toga varijabilni nivoi nikotina i razni ukusi koje ovi proizvodi nude predstavljaju privlačnu alternativu za mnoge pušače. Ipak, istraživanja nemaju dovoljno dokaza da bi sugerisala da se e – cigarete mogu prepisivati i koristiti kao efikasan metod odvikavanja od navike pušenja, iako može da utoli želju za nikotinom.Istraživanja sugerišu da e – cigarete mogu biti bezbednije od konvencionalnih cigareta, ipak, kratkoročni negativne efekti e – cigareta su ustanovljeni. Zabrinjavajuće je što su dugoročni uticaju na zdravlje e – cigareta idalje nejasni zbog relativno kratkog vremena prisustva ovih proizvoda na tržištu i odsustva istraživanja.E – cigarete proizvode broj štetnih hemikalija među kojima su acetaldehid, acrolein i formaldehid, koje mogu izazivati ozbiljne respiratorne kao i kardiovaskularne bolesti. Konzumiranje ovih proizvoda takođe nosi rizik od izazivanja ili pogoršavanja astme, ožiljka na plućima, zavisnosti...Potrebno je napomenuti da različiti proizvođači mogu koristiti različite hemijske elemente u svojim proizvodima. Regulacija ovih proizvoda, kao i stavovi povodm njihve opasnosti nisu ujednačeni na svetskom nivou. Sa druge strane lako je naručivati proizvode iz inostranstva i zabeležno je puno slučajeva pogrešnog etiketiranja proizvoda zarad izbegavanja regulacija širom sveta.Dakle, e – cigarete bi mogle da predstavljaju alternativu, ili metod prestanka pušenja tradicionalnih cigareta uz manje štetnih posledica. Ipak, za to je neophodnoa jaka regulacija industrije i dodatna brojna toksikološka istraživanja koja će pojasniti zdravstvene rizike koje ovi proizvodi nose.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/vape-nature-girl-smoke-forest-4582482/Banks, E., Yazidjoglou, A., & Joshy, G. (2023). Electronic cigarettes and health outcomes: epidemiological and public health challenges. International Journal of Epidemiology, 52(4), 984–992. https://doi.org/10.1093/ije/dyad059Marques, P., Piqueras, L., & Sanz, M. (2021). An updated overview of e-cigarette impact on human health. Respiratory Research, 22(1). https://doi.org/10.1186/s12931-021-01737-5Popova, L., & Ling, P. M. (2013). Alternative tobacco product use and smoking cessation: a national study. American Journal of Public Health, 103(5), 923–930. https://doi.org/10.2105/ajph.2012.301070

Grčevi kod bebaGrčevi kod beba predstavljaju veoma čest problem i javljaju se u prvih nekoliko dana ili nedelja nakon rodjenja. Prema istraživanju od 20% do 40% beba ima problem sa grčevima,  a obično se javljaju oko 2 nedelje i mogu da traju sve do petog meseca. Iako beba ne može da nam kaže da ima bolove i da joj je nelagodno, prepoznaćemo krz promene u ponašanju. Beba postane dodatno nervozna i mrzovoljna, ima promene u pražnjenju creva, rutini spavanja ili ishrani. Još jedan od načina da se problem prepozna je neprestano i učestalo plakanje. Iako je ovo učestao problem idalje je predmet istraživanja zbog složenosti i različitog uticaja na svaku bebu. Uzrok javljanja grčeva i dalje nije poznat, ali je pretpostavka da je to složen proces fizioloških i psiholoških faktora. Smatra se da je izazvan zbog nedovoljno razvijenog probavnog sistema, osetljivosti na mleko ili pak zbog uticaja psiholoških faktora. Simptomi kod grčeva uključuju iznenadan plač koji nekad traje satima, crvenilo u licu tokom plakanja, povlačenja nogu prema stomaku i stiskanja pesnica. Plač nije moguće smiriti na uobičajen način, hranjenjem ili umirivanjem. S obzirom na sve navedeno i na nejasan uzrok ne postoji poseban tretman, ali postoji nekoliko načina da pomognemo bebi. Pre svega upotreba probiotika ili kapi za grčeve možda pomogne, ali je potrebno prvo posetiti pedijatra i konsultovati se. Ostale tehnike koje možemo da isprobamo kako bi pomogli bebi su ukoliko majka doji promena ishrane i eliminisanje mlečnih proizvoda, ukoliko joj smeta laktoza. Za bebe koje koriste formulu neophodno je da se zameni sa hipoalergenskom formulom. Masaža bebinog stomaka u smeru kazaljke na satu i blage vežbe pomažu u ublažavanju grčeva i oslobadjanju gasova. Još jedna stvar koja može da pomogne je da bebu nosimo i ljuljamo ili da joj uvedemo bele šumove, odnosno zvukove usisivača, fena ili ventilatora. Umotavanje bebe, tople kupke i tople obloge na stomaku takodje mogu biti od pomoći. Pored uticaja na bebu, grčevi imaju veliki uticaj i na roditelje, jer izazivaju stres i doprinose da se osećamo bespomoćno. Zato je neophodno da potražimo pomoć od lekara, porodice i prijatelja kako bi ovaj period što lakše preprodili i ostavili iza nas. Grčevi su jedan veliki izazov koji ne utiče samo na bebu već i na celu porodicu. Zbog toga je neophodno potražiti pomoć i probati što više različitih varijanti smirivanja bebe kako bi pronašli onu koja deluje I koja joj pomaže.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/person-carrying-baby-lP51ekRTh9YReference American Academy of Pediatrics. (n.d.). Abdominal pains in infants. HealthyChildren.org. Retrieved December 25, 2024, from https://www.healthychildren.org/English/health-issues/conditions/abdominal/Pages/Abdominal-Pains-in-Infants.aspx

Probiotici se sastoje od bakterija i kvasca koji imaju pozitivne efekte na zdravlje. Probiotici su mikrobni sastojci hrane koji se konzumiraju u odgovarajućoj količini i čije prisustvo u organizmu blagotvorno deluje na brojne aspekte zdravlja. Konzumiranjem probiotika se samo dodaje populaciji ovih korisnih mikroba koje već postoje u organizmu. Prirodno se mogu naći u fermentisanim mlečnim proizvodima i fermentisanom povrću.Probiotici su poznati kao „dobre“ bakterije, pre svega pomažu sistemu za varenje i zdravlju creva. Najčešće se uzimaju u obliku suplemenata ili kroz hranu koja sadrži probiotike, kao što je jogurt, kefir ili kiseli kupus.Probiotici pomažu u vraćanju prirodnog bakterijskog balansa u stomaku i crevima kada je ovaj balans narušen zbog nekakve bolesti ili iritacije. Takođe se često koriste kada tretmani medikamentima narušavaju zdravlje stomaka i creva, kao kod antibiotika.Ipak, nisu svi probiotici isti, različite vrste mikroba mogu biti korisne kod različitih stanja i problema. Dobra je ideja konsultovati se sa zdravstvenim stručnjakom zarad najboljeg izbora probiotika za specifičan slučaj. Neki ljudi konzumiraju probiotike svakodnevno, zarad očuvanja zdravlja stomaka i creva. Zdrav crevni mikrobiom može značajno pomoći kod osoba koje imaju predispozicije za raznovrsne probleme sa stomakom i crevima, pomaže u održavanju imunog sistema, smanjuje zapaljenja i pospešuju zdravu stolicu. Svakodnevne stvari kao što su dijeta i izloženost stresu mogu naškoditi zdravlju crevnog sistema i stomaka, svakodnevno konzumiranje probiotika kod nekih ljudi može pružiti način da se mikrobiom oporavi i održi zdravim.Istraživanja su pokazala značajan potencijal probiotika kod različitih stanja kao što su:Dijareja povezana sa uzimanjem antibiotikaLečenje parodontalne bolestiIndukcija ili održavanje remisije kod ulceroznog kolitisaPrevencija nekrotizirajućeg enterokolitisa i sepse kod prevremeno rođene deceLečenje kolika kod novorođenčadiBrojna istraživanja su sprovedena povodom probiotika i njihovog uticaja na zdravlje. Ipak, naučna istraživanja nisu potpuno sigurna u specifične načine na koje specifični probiotici utiču na telo. Najbolje je konsultovati se sa lekarom ili stručnjakom povodom izbora probiotika.Postoji mala količina istraživanja povodom bezbednosti probiotika, ali oni deluju bezbedno za zdravu populaciju. Istraživanja sugerišu da postoji mala šansa da probiotici mogu biti rizični za neke grupe koje imaju značajno narušeni imuni sistem. Ovo se uglavnom odonsi na ljude koji konzumiraju imunosupresivne lekove, ljude sa ozbiljnim oboljenjima i kod prevremeno rođene dece. Rizik je da probiotik može sadržati štetnu vrstu bakterije zajedno sa povoljnom, zbog male veličine, moguće je da se ovo desi kod ovakvih mikroba ako proizvod nije rigorozno testiran. Ovakve greške su retke i ne predstavljaju nikakvu opasnost za osobe sa zdravim imunim sistemom. Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma prepoučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/a-close-up-of-a-bunch-of-pills-g8AZXNVkbq0Professional, C. C. M. (2024, June 19). Probiotics. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/14598-probioticsProbiotics: usefulness and safety. (n.d.). NCCIH. https://www.nccih.nih.gov/health/probiotics-usefulness-and-safety 

Mentalno zdravlje je jedan od najvažnijih faktora koji utiče na generalni kvalitet života ljudi. Problemi sa mentalnim zdravljem mogu se manifestovati na mnogo različitih načina. Kada se govori o mentalnom zdravlju bitno je razumeti da nije reč samo o psihičkim poremećajima već i o psihičkom stanju, bilo ono pozitivno ili negativno. Svetska zdravstvena organizacija je definisala mentalno zdravlje kao: „stanje mentalne dobrobiti koja omogućava pojedincima da se suočavaju sa stresovima života, da ostvaruju svoje mogućnosti, da uspešno uče i rade, i da doprinose svojim zajednicama“. Ovakva definicija naglašava da je u pitanju znatno više od odsustva poremećaja i da mentalno zdravlje zavisi velikim delom od mogućnosti ostvarivanja potencijala pojedinaca.Ovakva definicija ima veliki značaj za terapeutsku praksu i smanjivanje stigmatizacije mentalnih problema u društvu što je izuzetno važno. Stigma i tabu u društvu po kojima mnogi gledaju na probleme mentalnog zdravlja kao na slabost ili „ludost“ su i dalje veoma prisutni. Ipak, ostaje to da su ovi faktori mentalnog zdravlja koji se tiču potencijala i ispunjenog života, znatno teži za kvantitativno merenje od jasnih simptoma i dijagnoza.U istraživanju koje je sprovedeno od strane GIZ-a 2022. godine, rezultati su pokazali da se u srpskoj uzrorčnoj populaciji otprilike jedna trećina može smatrati psihološki vulnerabilnom. 15,6% populacije pokazuje simptome depresije, 7,2% pokazuje anksiozne simptome dok 1,6% ima visok rizik od suicida. Takođe 2,9% populacije je prijavilo da je bilo hospitalizovano zbog tegoba sa mentalnim zdravljem barem jednom u životu i 8,1% populacije je prijavilo da je dobilo dijagnozu psihičkog poremećaja u toku svog života. Rezultati su takođe pokazali da je barem svaka treća osoba imala bliska iskustva sa osobom koja je imala probleme sa mentalnim zdravljem.Takođe je demonstrirano i prisustvo naglašene stigme povodom osoba sa problemima mentalnog zdravlja u Srbiji, kao i veliki procenat ljudi koji ne traži pomoć iako imaju značajne probleme sa mentalnim zdravljem. Ova odluka da se ne  traži pomoć značajno je pod uticajem finansijskog statusa osobe kao i stigme koju osoba sama poseduje prema ovim problemima, jer smatraju da je traženje profesionalne pomoći povodom mentalnog zdravlja, lični neuspeh.Sistemsko uklanjanje stigme i poboljšanje obrazovanja povodom mentalnog zdravlja je neophodno. Sa druge strane, u odsustvu adekvatne infrastrukture često ostaje na pojedincima da se obrazuju i samostalno informišu, kao i da utiču na sebe i svoju okolinu na pozitivan način. Problemi sa mentalnim zdravljem mogu da budu uzrokovani brojnim faktorima i njihovom interakcijom, najćešće je u pitanju kombincija genetskih predispozicija i sredinskog uticaja. Zloupotreba psihoaktivnih supstanci često može da pogoršava faktore rizika za razvoj psihičkih poremećaja, ali se javlja i naknadno, kao nezdravi i destruktivni način da se osoba samostalno suočava sa svojim problemima. Mnogi psihički poremećaji se često javljaju zajedno i kombinovano. Zapostavljanje ovih problema i samostalno bavljanje njima najčešće dovodi samo do pogoršavanja. Psihički problemi i poremećaji mogu da imaju brojne negativne uticaje na život osobe i onih koji je okružuju, od problema u interpersonalnim odnosima, na poslu, školi i slično, pa do zloupotrebe psihoaktivnih substanci, samopovređivanja pa i suicida.Ukoliko se vi, ili neko u vašoj blizini, suočava sa problemima vezanim za mentalno zdravlje, treba znati da je traženje pomoći i razgovaranje sa bliskom osobom već znatno bolje od ne traženja pomoći uopšte. Bliska osoba može pružiti podršku i pomoć pri daljem suočavanju sa problemom i potencijalnom uključivanju profesionalaca.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa:  https://unsplash.com/photos/a-man-holds-his-head-while-sitting-on-a-sofa-BuNWp1bL0nc Tadic, M., Terzic-Supic, Z., Todorovic, J., Kilibarda, B., Santric-Milicevic, M., Dusanovic-Pjevic, M., & Milicevic, S. (2023). Psychological distress in the Republic of Serbia, the association of social characteristics and Substance use on a national Representative sample of Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 20(7), 5321. https://doi.org/10.3390/ijerph20075321Reed, G. M. (2024). What’s in a name? Mental disorders, mental health conditions and psychosocial disability. World Psychiatry, 23(2), 209–210. https://doi.org/10.1002/wps.21190

Laserska epilacija je jedan od modernih estetskih tretmana koji se koristi za uklanjanje neželjenih dlačica sa tela i lica na potpuno efikasan i neinvazivan način. Ukoliko vam je dosadilo brijanje, depilacija voskom ili upotreba epilatora, lasersko uklanjanje dlačica je tretman koji treba da uzmete u obzir.Za izvodjenje ovog tretmana se koriste specijalizovani laseri koji koriste koncentrisane svetlosne zrake za ciljanje melanina - pigmenta u folikulu dlake. Na ovaj način zraci se pretvaraju u toplotu koja uništava folikul dlake i sam njen koren i sprečava ili umanjuje njen ponovni rast, a da pritom ne oštećuje kožu. Tretman je efikasniji kod osoba koje imaju tamnije dlačice i svetliju kožu, ali postoje i napredniji laseri koji daju iste rezultate i na svetlijim dlačicama i drugim tipovima kože. Prednost ovog tretmana je što nudi trajne rezultate, brz je, precizan i utiče na poboljšanje izgleda kože. Dan pre tretmana je neophodno da obrijemo dlačice sa regije koja će biti tretirana,a nekoliko dana pre dolaska neophodno je izlaganje kože na suncu, upotreba krema za depilaciju i uklanjanje dlačica voskom, kako bi se sačuvali folikule dlake. Laser se pre tretmana prilagodjava vašem tipu kože i dlake i isprobava na manjoj regiji kako bi se utvrdilo da je to idealno za vas. Tokom tretmana se nose zaštitne naočare za zaštitu očiju od svetlosti lasera, a na samu kožu se nanosi gel za hladjenje kako bi se smanjila nelagodnost od peckanja. Laserska epilacija se izvodi u više tretmana, obično se preporučuje 6 do 8 tretmana, ali to zavisi od pojedinca, a zima je idealano vreme za početak ovih tretmana kako bi vaša koža bila spremna za leto. Takodje nakon tretmana ne smemo da se izlažemo direktnom suncu i neohodna je upotreba krema sa SPF-om. Kao i kod svakog tretmana, tako i kod laserske epilacije, pojava nuspojava je moguća u vidu crvenila ili otoka, a komplikacije su retke, ukoliko tretman ne obavlja stručno lice u vidu hiperpigmentacije i ožiljaka. Zbog toga tretman mora da se obavlja od strane stručno obučenih lica u kozmetičkim salonima ili medicinsko-estetskim klinikama, a pre samog tretmana neophodno je da se kosultujemo sa dermatologom ili obučenim tehničarom kako bi bili sigurni da je ovaj tretman idealano rešenje za nas.Laserska epilacije je idealan tretman koji predstavlja efikasno rešenje za potpuno uklanjanje dlačica. Pored estetski lepšeg izgleda kože, ovim tretmanom se nenarušava  kvalitet kože već se poboljšava, a i rešava nas konstantne brige o neželjenim dlačicama.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/a-woman-laying-on-top-of-a-bed-holding-a-hair-dryer-szpFxaqS658Reference1. Avram, M. M., & Rogers, N. E. (2021). Laser hair removal: Optimizing treatment parameters for efficacy and safety. Journal of Clinical Aesthetic Dermatology, 14(6), 33-41.

Mnogi ljudi izgube motivaciju kada je u pitanju fizička aktivnost zbog nerealističnih ili neodređenih ciljeva. Ovakvo postavljanje ciljeva može dovesti do obeshrabrenja ili do manjka osećaja smisla kada je u pitanju vežbanje. Postavljanje i dostizanje ciljeva kada je fitnes u pitanju može biti veoma zadovoljavajuće i ispunjavajuće, kao i zdravo po organizam. Ako je generalni dugoročni cilj povećavanje nivoa fizičke aktivnosti i intenziteta treniranja na duže staze, postavljanje manjih specifičnih ciljeva može biti ključno.Dobra metoda može biti postavljanje SMART (pametnih) cljeva. Ova tehnika za postavljanje ciljeva svodi se na akronim „SMART“ od 5 pojmova na engleskom jeziku na koje se treba oslanjati pri postavljanju ciljeva, specific, measurable, achievable, relevant, time-bound (specifični, merljivi, dostižni, relevantni i vremenski ograničeni).Specifični ciljevi su oni koji su jasno definisani, na primer „vežbati barem 3 puta nedeljno sledećih 8 nedelja“, umesto „vežbati češće“. Postavljanje ovakvih ciljeva izbacuje mogućnost slobodne interpretacije i zahteva odgovornost. Na kraju nedelje je jasno da li je cilj ispunjen ili nije za razliku od slobodne interpretacije okvirnih i nedefinisanih ciljeva.Merljivi ciljevi su takođe u funkciji specifičnosti, „smršati 5 kilograma za 3 meseca“ je drugačije od „smršati“ i nešto što možemo da pratimo vremenom. Podizanje veće težine, trčanje veće distance ili trčanje duže vremena su sve načini na koje se fizičke aktivnosti mogu meriti. Ovo omogućava dostizanje kratkoročnih ciljeva koji daju osećaj postignuća i sigurnost u uspešan napredak.Dostižni ciljevi su oni koji su mogući i realistični s obzirom na specifična vremenska ograničenja. Mnogo toga se može postići na duge staze ali su kratkoročni ciljevi takođe bitni, treba se fokusirati na to šta je moguće uraditi u periodu od nekoliko nedelja ili meseci. Dostižnost ciljeva zavisiće od nivoa fizičke spremnosti i treba da pomognu u naprezanju zarad dostizanja napretka. Ciljevi ne treba da budu toliko laki, kad su laki i    dostižni , ne pružaju zadovoljstvo, ali i ne toliko teški, da su nemogući.Relevantni ciljevi su oni koji su bitni u sklopu specifične situacije i izbora osobe. Ljudi se bave fizičkim aktivnostima iz različitih razloga, zbog pokretljivosti, zdravlja, estetike, rehabilitacije, zabave... Različiti ljudi takođe imaju različite predispozicije i interese te je bitno da su ciljevi i program usklađeni sa ovim faktorima.Vremenski ograničeni ciljevi podrazumevaju da ciljeve treba postaviti sa namerom da budu dostignuti u određenom vremenskom okviru. Kao što je već navedeno, nekoliko nedelja ili meseci je dobar okvir za dostizanje kratkoročnih ciljeva. Ovaj metod takođe omogućava preuzimanje odgovornosti, nakon što je rok prošao, jasno je da li je cilj dostignut ili nije.Logično je zaključiti da sa aktivnim postavljanjm ciljeva dolazi iskustvo i bolje razumevanje sopstvenih sposobnosti, kao i mogućnost daljeg boljeg postavljanja ciljeva. Praćenje ciljeva i napretka je ključno, bilo pomoću papira i olovke ili raznih fitnes aplikacija.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/running-woman-track-exercise-7056590/Clinic, C. (2024, November 7). How SMART Fitness Goals can help you get healthier. Cleveland Clinic. https://health.clevelandclinic.org/smart-fitkaess-goalsLu, Y., Yu, K., & Gan, X. (2022). Effects of a SMART goal setting and 12-Week core strength training intervention on physical fitness and exercise attitudes in Adolescents: a randomized controlled trial. International Journal of Environmental Research and Public Health, 19(13), 7715. https://doi.org/10.3390/ijerph19137715

Solarijum je jako popularan medju ljudima koji vole da imaju preplanuli ten tokom cele godine i oni ga rado koriste i tokom zimskih meseci kako bi zadržali ten. Iako pruža rezultate odmah i privlačan je ljudima, njegovo dugoročno korišćenje nosi značajne rizike za zdravlje kože.Solarijum je uredjaj koji imitira sunčevo zračenje tako što koristi veštačke UV zrake za tamnjenje kože, a možemo ga pronaći u svakom drugom kozmetičkom salonu. Postoje različite vrste solarijuma,vertikalni (stojeći) i horizontalni (ležeći). Čine ga ploče koje na kojima se nalaze UV cevi ili UV lampe koje proizvode svetlo.Ovi uredjaji emituju dve vrste ultraljubičastih zraka – UVA i UVB. I jedna i druga grupa UV zraka je itekako opasna, jer izazivaju ubrzano starenje kože (UVA) i opekotine i oštećenja na površinskom sloju kože (UVB). Ova dva tipa zraka su najčešće povezivani sa povećanim rizikom od raka kože, uključujući melanom. Jedna od glavnih posledica koje su uočene od ljudi koji su dugoročno koristili solarijume je prevremeno starenje kože. UVA zraci oštećuju kolagen i elastin u slojevima kože i time dovode do prerane pojave bora, opuštene kože i problema sa tenom u vidu hiperpigmentacija. Kroz istraživanja Svetske zdravstvene organizacije takodje je potvrdjeno da prekomerna izloženost ovakvim UV zracima utiče na mutaciju ćelija i izaziva različite tipove raka kože. Takodje treba napomenuti i da postoje rizici od fototoksičnih reakcija, kada UV zraci dodju u dodir sa odredjenim supstancama na koži, kao što su parfem ili neke antibiotske kreme. Svakako solarijum je mesto koje treba da izbegnemo kada god smo u prilici, pogotovo što danas imamo toliko bezbednijih alternativa kao što su kreme za samopotamnjivanje. Ovakve kreme sadrže sastojak koji boji površinski sloj kože bez štetnih efekata. Za sve ljubitelje preplanulog tena, solarijum i njegovi negativni uticaji na kožu prevazilaze njegov privremeni estetski efekat, s toga je najbolje pronaći zdraviju alternativu koja ne nosi ovoliko rizika sa sobom. Informisanje o rizicima i upotreba alternativnih rešenja su ključni za očuvanje zdrave i negovane kože.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/solarium-beauty-salon-sunbathing-1064815/ReferenceCancer Research UK. (n.d.). How do sunbeds cause skin cancer? Retrieved January 8, 2025, from https://www.cancerresearchuk.org/about-cancer/causes-of-cancer/sun-uv-and-cancer/how-do-sunbeds-cause-skin-cancerAmerican Academy of Dermatology. (n.d.). Surprising facts about indoor tanning. Retrieved January 8, 2025, from https://www.aad.org/public/diseases/skin-cancer/surprising-facts-about-indoor-tanning

Mnogo toga može izazvati mučninu i povraćanje ali zajedničko je da mučnina često prođe sama od sebe, uz odmor. U najčešće uzroke mučnine spadaju alergijske reakcije, stomačne infekcije, trovanje hranom, gastroezofagealni refluks, migrene, trudnoća, mučnina tokom vožnje...Postoje i ozbiljniji simptomi koji mogu uzrokovati mučninu i povraćanje, ukoliko mučnina traje duže od od dva dana kod odraslih, ili duže od jednog dana kod dece, ili ukoliko se naleti mučnine i povraćanja javljaju iznova u periodu dužem od mesec dana, ili ukoliko je mučnina praćena neočekivanim gubitkom kilograma, preporučuje se poseta lekaru.Ukoliko osećate mučninu može biti teško da pronađete odgovarajuću hranu koja će vašem stomaku prijati u takvom stanju. Ukoliko povraćate  može biti izazovno zbog osećaja iritabilnosti stomaka a i zbog dehidratacije koje povraćanje izaziva. Neki generalni saveti su:Manji ali češći obroci,  prazan stomak može da pogorša osećaj mučnine.Sporo jedite i nemojte da ležete nakon obroka, opustite se i dajte telu vremena da svari hranu nakon obroka.Pijte tečnosti između obroka, pre nego uz obrok.Ukoliko povraćate bitno je da nadoknadite izgubljene tečnosti i povećate unos vode ali i da je unosite polako. Izbegavajte sokove, kafu i alkohol i fokusirajte se na vodu i čajeve.Izbegavajte hranu koja sadrži puno masti, šećera ili soli.Neke vrste hrane koje mogu da pomognu i smanje osećaj mučnine su:Suva hrana, kao što su hleb, tost, suva peciva, cerealije ili krekeri, može pomoći pri smirivanju stomaka. Hrana koja je jakog ukusa i mirisa može pogoršati mučninu.Voda je ključna, povraćanje može izazvati dehidrataciju i neophodno je hidrirati se. Povraćanje ili dijareja mogu izazvati i gubitak elektrolita, koje možete brzo nadoknaditi sportskim napicima.Pića koja su veoma slatka, kafeinsana ili na mlečnoj bazi, mogu pogoršati mučninu te je bolje izbegavati ih.Supe, često se bolje tolerišu tečnosti od čvrste hrane kod mučnine, takođe pružaju hidrataciju i povratak elektrolita. Đumbir, ima brojne zdravstvene benefite (link) uključujući pomganje pri mučnini. Može biti koristan bez obzira da li se uzima kao sastojak nekog drugog jela, kristalizovan, u čaju ili samostalno.Hladna hrana, često je lakše konzumirati hladnu nego toplu hranu zbog odsustva jakih mirisa koji mogu da iziritiraju stomak. Banane, veoma bogate nutrijentima i lake i praktične za jesti, takođe mogu pomoći pri oporavku izgubljenog kalijuma usled povraćanja ili dijareje. Druge slične hrane koje su takođe mekane i imaju dobru energetsku i nutritivnu vrednost su avokado, pire krompir i puter od kikirikija.Pirinač, krompir i nudle mogu biti dobar izbor, jer ova vrsta hrane imaju veliku energetsku vrednost a lake su za pripremu i pomažu pri smirivanju stomaka.Hrane bogate proteinom mogu pomoći, ovo se pogotovo odnosi na češće suočavanje sa mučninom, istraživanja sugerišu, da dijeta bogata proteinom pomaže generalno ređem javljanju mučnine.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhe. U slučaju javljanja bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/woman-body-pain-pijamas-discomfort-5941896/Nausea and vomiting - symptoms and causes. (n.d.). https://www.pennmedicine.org/for-patients-and-visitors/patient-information/conditions-treated-a-to-z/nausea-and-vomitingProfessional, C. C. M. (2024, July 25). Nausea & Vomiting. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/symptoms/8106-nausea--vomiting

Porodjaj kod kuće je praksa koja ima dugu istoriju i koja se sve više vraća u savremeno društvo. Iako se u poslednjim decenijama većina porođaja u razvijenim zemljama obavlja u bolnicama, sve više žena odlučuje da se porodi kod kuće, jer smatra da je to prirodniji, intimniji i jedinstven način donošenja deteta na svet. Medjutim, ova opcija nije toliko naivna i bez rizika i upravo zbog toga zahteva pažljivo planiranje i stručnu podršku.Jedan od glavnih razloga zbog kog žene biraju porodjaj kod kuće jeste osećaj sigurnosti i udobnosti sopstvenog doma. Kućno okruženje može doprineti smanjenju stresa i anksioznosti, što pozitivno utiče na tok porođaja. Osim toga, porodjaj kod kuće pruža više kontrole, omogućavaći ženi da donosi odluke o tome kako želi da prodje kroz ovaj trenutak, što nije uvek moguće u bolničkom okruženju. Još jedna značajna prednost je prisustvo partnera i članova porodice tokom celog procesa. Za razliku od bolnica gde su posete ograničene, kod kuće možemo da izaberemo ko će biti prisutan od voljenih osoba kako bi dobili emocionalnu podršku. Takodje, kućni porođaji su obeleženi minimalnim medicinskim intervencijama, što odgovara ženama koje preferiraju prirodni tok porođaja bez upotrebe lekova i intervencija poput indukcije porođaja ili epiziotomije. Pored toga, porođaj kod kuće može biti ekonomski isplativiji u poređenju sa bolničkim porođajem u mnogim zemljama. U mnogim slučajevima, troškovi povezani sa bolničkim uslugama i medicinskom opremom su značajno veći nego kod kućnog porodjaja uz stručnu asistenciju.Iako porodjaj kod kuće ima brojne prednosti, on sa sobom nosi i odredjene rizike. Najveći rizik je mogućnost komplikacija koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć i intervenciju. Na primer, komplikacije poput poteškoća u porođaju, krvarenja ili zdravstveni problem bebe mogu brzo da prerastu u nešto gore i zahtevaju hitan transport u bolnicu. Još jedan izazov je dostupnost kvalifikovanog medicinskog osoblja. Porodjaj kod kuće zahteva prisustvo stručnjaka, poput babice ili lekara, koji imaju iskustvo u donošenju brzih odluka i upravljanju komplikacija i koji mogu doneti pravu odluku u kriznoj situaciji. Nažalost, u mnogim sredinama nedostaje obučenog osoblja za pružanje ovakvih usluga, čime se rizik povećava.Pored medicinskih izazova i rizika, prisutne su i predrasude vezane za porodjaj kod kuće. U nekim društvima postoji mišljenje da je porodjaj kod kuće neodgovoran ili nebezbedan izbor, što može izazvati osudu okoline i dodatni stres za trudnicu.Za žene koje razmatraju porodjaj kod kuće, ključno je da budu dobro informisane i da se dobro pripreme i organizuju za ovaj čin. Prvi korak u pripremi je konsultacija sa lekarom ili babicom kako bi se utvrdilo da li oni odgovaraju za ovu opciju. Na primer, trudnice sa visokorizičnom trudnoćom, kao što su one sa prethodnim komplikacijama ili hroničnim bolestima, obično nisu dobar kandidat za porodjaj kod kuće. Planiranje podrazumeva i obezbedjivanje potrebne opreme, poput sterilnih instrumenata, sredstava za sanitaciju i medicinskih potrepština za hitne slučajeve. Takođe, treba unapred definisati plan za hitan transport u bolnicu u slučaju komplikacija.Dobra komunikacija sa timom stučnjaka koji će voditi sam porodjaj je od suštinskog značaja. Babice i medicinski radnici treba da budu upoznati sa željama i planom trudnice, ali i da pruže realne informacije o mogućim rizicima.Porodjaj kod kuće može biti pozitivno iskustvo za mnoge žene, ali zahteva pažljivo planiranje i saradnju sa stručnim osobljem. Prednosti poput udobnosti, prisustva voljenih i manjih medicinskih intervencija moraju se dobro razmotriti u odnosu na potencijalne rizike. Uz adekvatnu pripremu i podršku, porodjaj kod kuće može biti bezbedna i dobra opcija za mnoge porodice.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/baby-hand-hold-infant-holding-428395/ReferenceElevit. (n.d.). Porodjaj kod kuće ili u bolnici?. Preuzeto 21. januara 2025. sa https://www.elevit.rs/trudnoca/porodaj-kod-kuce-ili-u-bolniciMayo Clinic Staff. (n.d.). Home birth: What to know. Mayo Clinic. Preuzeto 21. januara 2025. sa https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/labor-and-delivery/in-depth/home-birth/art-20046878

Presoterapija je neinvazivni estetski tretman koji se koristi za poboljšanje cirkulacije i eliminaciju viška tečnosti iz organizma. Za izvodjenje ovog tretmana se koristi pneumatsku kompresija kako bi se stimulisao limfni sistem. Ova tehnika postaje sve popularnija kako u medicinskim tako i u estetskim centrima, jer nudi efikasno rešenje za probleme poput oticanja nogu, zadržavanja tečnosti, ali i celulita. Cilj presoterapije je podsticanje prirodnog procesa detoksikacije i smanjenje otečenosti tela uz poboljšanje ukupnog zdravlja.Presoterapija je tretman prilikom kog se koriste specijalni aparati sa kompresionim navlakama koje se postavljaju na noge, ruke ili abdomen. Ove navlake se naizmenično naduvavaju i ispumpavaju vazduh, stvarajući ritmične pritiske koji imitiraju prirodne kontrakcije mišića. Ovaj proces utiče na poboljšanje limfne drenaže, uklanja toksine i višak tečnosti iz tela.Tretman se obavlja u više serija, a već nakon par tretmana se mogu primetiti pozitivni efekti. Svaki tretman presoterapije traje između 30 i 45 minuta i može se kombinovati sa drugim tretmanima za oblikovanje tela i smanjenje celulita.Prednosti presoterapije su:Jedna od glavnih prednosti presoterapije je sposobnost uklanjanja zadržane tečnosti u telu. Osobe koje imaju problema sa oticanjem nogu, naročito usled dugotrajnog sedenja ili stajanja, mogu imati značajan osećaj olakšanja nakon tretmana, ali i fizičku promenu.Stimulacija limfnog sistema pomaže telu da se oslobodi nagomilanih toksina, čime doprinosi jačanju imunološkog sistema i opštem osećaju lakšeg tela, što dovodi do poboljšanja limfne cirkulacije.Poboljšana cirkulacija doprinosi boljoj ishrani kože, a tretman može doprineti redukciji vidljivosti celulita, posebno kada se kombinuje sa drugim tretmanima poput kavitacije ili radiofrekvencije.Presoterapija pomaže u detoksikaciji organizma i poboljšava metabolizam, što može olakšati i pomoći u procesu gubitka kilograma.Ljudi koji pate od hronične venske insuficijencije ili problema sa cirkulacijom mogu imati značajno poboljšanje nakon redovnih tretmana presoterapije.Presoterapija je tretman koji je pogodan za osobe koje pate od oticanja nogu i zadržavanja tečnosti, svih onih koji provode mnogo vremena sedeći ili stojeći tokom dana. Takodje je odličan izbor i za sportiste, jer pomaže u bržem oporavku mišića. Preporučuje se i za osobe koje su na programu mršavljenja ili detoksikacije, ali i sve one koji žele da smanje vidljivost celulita i poboljšaju tonus kože.Kontraindikacije i mere oprezaIako je presoterapija bezbedan tretman, postoje određene kontraindikacije. Osobe sa sledećim stanjima treba da se konsultuju sa lekarom pre tretmana:Akutne venske tromboze.Teške srčane bolesti.Infekcije kože ili otvorene rane na tretiranim delovima tela.Trudnoća (posebno u prvom tromesečju).Bolest bubrega ili jetre bolesti.Presoterapija je efikasan i neinvazivan estetski tretman koji pomaže u eliminaciji viška tečnosti, poboljšava cirkulaciju i doprinosi zdravlju i lepoti tela. Zahvaljujući blagim i opuštajućim efektima, tretman je sve popularniji kako u medicinskim ustanovama, tako i u estetskim. Uz pravilno izvodjenje tretmana i stručni nadzor, presoterapija može postati koristan deo zdravog načina života.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://www.pexels.com/photo/photo-of-a-woman-s-legs-on-a-mirror-8642557/ReferenceGallagher, G. (2020, May 15). Pressotherapy: What is it, benefits, side effects, and how to use it. Healthline. https://www.healthline.com/health/pressotherapy#what-it-isUnico Aesthetic. (n.d.). Pressotherapy. Unico Aesthetic. Preuzeto 29. januara 2025, sa https://www.unicoskinclinic.co.uk/body-treatments/pressotherapy/

Limun je citrusno voće poznato po svom kiselom ukusu i specifičnoj jarkožutoj boji. Limun se često koristi u ishrani u malim količinama kako bi dodao ukus dezertima, sosevima, marinadama, pićima i slično, ali se retko konzumira samostalno zbog svog jakog kiselog ukusa. Limun je izuzetno bogat vitaminom C, antioksidansima, vlaknima i drugim zdravim biljnim jedinjenjima. Neka istraživanja sugerišu da može pomoći pri smanjenju rizika srčanih oboljenja kao i nekih vrsta kancera.Navešćemo neke načine na koje konzumiranje limuna pospešuje naše zdravlje:Pospešuje kardiovaskularno zdravlje –  jedan limun sadrži više od 30% preporučene dnevne doze vitamina C, čije konzumiranje značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja i moždanog udara. Vlakna koja pruža takođe pomažu u redukovanju faktora rizika kada su u pitanju srčana oboljenja. Istraživanja takođe sugerišu da konzumiranje limuna smanjuje krvni pritisak. Pomaže prevenciju kancera – kao bogati izvor antioksidansa i vitamina C limun pomaže u borbi protiv slobodnih radikala u telu, sprečavajući oštećivanje ćelija koje može dovesti do kancera. Ipak, specifični mehanizmi funkcionisanja antioksidanasa u prevenciji kancera i dalje nisu jasni i neka istraživanja sugerišu da udeo citrusnog voća na razvoj kancera nije značajan.Sprečava stvaranje kamena u bubregu – kamen u bubregu nastaje od naslaga koje se prave od minerala koji se nakuplja u urinarnom traktu. Kamen u bubregu je česta pojava i zahvata otprilike 10% stanovništva. Povećanje nivoa citratne kiseline u telu može pomoći u prevenciji kamena u bubregu povećavajući količinu urina i povećavajući pH vrednost, što stvara manje povoljne uslove za formiranje kamena u bubregu. Samo pola čaše (~125ml) limunovog soka dnevno može pružiti dovoljno citrata za značajan preventivni efekat. Još istraživanja je neophodno i ukoliko bolujete od kamena u bubregu treba da se posavetujete sa lekarom povodom adekvatnih mera prevencije i tretmana.Poboljšava apsorbciju gvožđa – nedostatak gvožđa u telu je vodeći uzrok anemije. Uparivanje hrane koja je bogata vitaminom C sa hranom koja je bogati izvor gvožđa maksimizira apsorbciju gvožđa u telu. Visok unos vitamina C kod ljudi koji uzimaju suplemente gvožđa može dovesti do problema sa gastrointestinalnim traktom, te se preporučuje da se u ovom slučaju hrane bogate vitaminom C uparuju sa prirodnim izvorima gvožđa. Pospešuje zdralvje kože – vitamin C igra ključnu ulogu u formiranju kolagena, koji je ključan u zdravlju kože. Izloženost suncu ili zagađenom vazduhu, starenje kao i drugi faktori mogu uticati na zdravlje i oštećenje kože. Istraživanja sugerišu da povećano unošenje vitamina C može znatno pomoći sa ovakvim vrstama oštećenja kože. Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhre. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/bunch-of-lemons-on-wooden-rack-7woHBtwCgTQClinic, C. (2025, January 8). Is starting your day with lemon water healthy? Cleveland Clinic. https://health.clevelandclinic.org/benefits-of-lemon-waterLD, M. W. R. (2023, July 24). How can lemons benefit your health? https://www.medicalnewstoday.com/articles/283476#benefits

Proteinski suplementi su široko korišćeni u svetu fitnesa, kako od profesionalnih sportista tako i od strane onih koji se sportom bave rekreaciono. Odličan su način za povećavanje unosa proteina u ishrani, izgradnju mišićne mase, povećavanje snage i ubrzavanje oporavka tela.Ovi suplementi se koriste u različitim oblicima, kao prah, čokoladice, pića i slično.Više informacija o tome kako protein funkcioniše u ishrani možete pronaći ovde.Količina proteina koja se konzumira, kao i vreme unošenja može imati uticaja na mišićnu hipertrofiju i na oporavak tela i mišića.Nekoliko istraživanja sugeriše da je konzumiranje proteina nakon fizičkog vežbanja i aktivnosti način da se poveća sinteza proteina i mišićna hipertrofija, te je česta pojava konzumiranja proteinskih šejkova odmah nakon treninga.Sa druge strane, druge studije su sugerisale da je unošenje proteina pre vežbanja bolje, navode da se proteinska sinteza povećava zamenjivanjem amino kiselina čak i pre treniranja. Ipak, istraživanja takođe sugerišu da konzumiranje proteina pre ili posle vežbanja možda i nema toliko veliki uticaj i da su u pitanju nijanse razlike. Ono što je najvažnije jeste količina proteina konzumirana na dnevnom nivou.Specifična količina proteina koja se konzumira zavisiće od pojedinca, nivoa aktivnosti kao i željenih ciljeva. Međunarodni konsenzus je da bi dnevna prosečna doza proteina za zdravu odraslu populaciju trebala da bude 0.8 g / 1 kg telesne težine. Pojedinci koji su fizički aktivni  moraju da unose više proteina, od 1,2 g / kg, do 2 g / kg. Da bi se postigli ovi nivoi unosa koji omogućavaju optimalan oporavak mišića mnogi sportisti uzimaju proteinske suplemente, oni su praktičan način da se unese dovoljno ovog ključnog nutrijenta.Specifična dnevna doza unosa proteinskih suplemenata zavisiće od faktora koji se tiču samog suplementa, pojedinca, nivoa aktivnosti i ciljeva, te je neophodno pratiti uputstva za upotrebu samog proizvoda. Istraživanja sugerišu da doza od 20 – 25g Whey proteina dnevno često pruža željene rezultate, dok količine preko 40g dnevno mogu dovoditi do štetnih posledica kao što su povećano pražnjenje creva, akne, mučnina, žeđ, nadimanje, smanjeni apetit, umor i glavobolje.Whey je najčešće konzumiran i najpopularniji proteinski suplement, pravi se od mlečnog proteina koje telo brzo apsorbuje i sadrži bioaktivne proteine koji mogu doprineti i neke zdravstvene benefite.Proteinski šejkovi nisu osmišljeni kao zamena za obrok ili hranu. Mnogi ljudi se boje konzumiranja previše proteina i uključivanja proteinskih suplemenata u ishranu koja je već bogata proteinom. Ranije su dijete bogate proteinom bile povezivane sa bolestima bubrega i osteoporozom, istraživanja sada ne sugerišu da dijete bogate proteinom utiču na ove probleme kod ljudi koji imaju zdrave bubrege i čak dovode do zdravijih i gušćih kostiju što se osteoporoze tiče.Većina zdravih ljudi može bezbedno da unosi velike količine proteina kroz dijetu.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/a-scoop-of-powder-sitting-on-top-of-a-table-MUlIfSNODXEPatel, V., Aggarwal, K., Dhawan, A., Singh, B., Shah, P., Sawhney, A., & Jain, R. (2023). Protein supplementation: the double-edged sword. Baylor University Medical Center Proceedings, 37(1), 118–126. https://doi.org/10.1080/08998280.2023.2280417Wolfe, R. R. (2000). Protein supplements and exercise. American Journal of Clinical Nutrition, 72(2), 551S-557S. https://doi.org/10.1093/ajcn/72.2.551s

Psiholozi i stručnjaci za bolesti zavisnosti su ustanovili da postoje zavisnosti koje nisu povezane sa substancama i odnose se na ponašanja, ovde može da spada kockanje, seks, upotreba interneta, igranje video igrica, kupovina... Patološko kockanje je poremećaj ponašanja u kome osoba ne može da se odupre porivom za kockanjem, ovo dovodi do ozbiljnih finansijskih, poslovnih, porodičnih, socijalnih pa i zdravstvenih problema. Ovaj poremećaj okarakterisan je obrascima ponavljanja kockanja i trošenja novca bez obzira na brojne probleme koje je ovakvo ponašanje već prouzrokovalo u životu pojedinca.Zavisnost se definiše preko više komponenti, kontinuirano ponašanje bez obzira na negativne posledice, smanjena kontrola nad određenim ponašanjem, kompulzivno sprovođenje tog ponašanja, potreba ili čežnja za tim ponašanjem. Dugo se zavisnost odnosila samo na substance ali se ponašanja kao što je patološko kockanje mogu uvrstiti u sve ove gore navedene kategorije, ovo su zavisnosti koje ne uključuju substancu ili bihevioralne zavisnosti. Ove zavisnosti utiču na sisteme u mozgu na veoma slične načine i prouzrokuju veoma slične ishode. Druge karakteristike između zavisnosti od substance i ponašajne zavisnosti takođe postoje, kao što su, razvijanje tolerancije, žudnja, apstinencijalna kriza... Takođe mogu imati slična komorbidna stanja, nasledne faktore i načine tretmana.Više informacija o zavisnosti koja se tiče psihoaktivnih substanci možete pročitati ovde.Simptomi:Simptomi patološkog kockanja mogu da obuhvataju:Preokupiranost kockanjem, planranje kockanja i pokušavanje da se dođe do više sredstava zarad kockanja.Razvijanje tolerancije koja dovodi do potrebe za ulaganjem sve više para zarad osećaja istog uzbuđenja.Neuspešni pokušaji prestajanja kockanja.Kockanje kao način regulisanja stresa ili bekstva od problema.Pokušavanje vraćanja izgubljenog novca novim kockanjem.Laganje članova porodice ili drugih bliskih ljudi radi prikrivanja obima kockanja.Rizikovanje i uništavanje važnih odnosa, posla, akademskih prilika i slično zarad kockanja.Ulaženje u finansijske dugove zbog gubljenja novca zbog kockanja.Većina ljudi koji se rekreativno kocka zna kad da stane, kod kompulsivnog tj. patološkog kockanja postoji poriv za nastavljanjem zarad vraćanja izgubljenog novca.Poricanje problema je čest simptom, a ukoliko bližnji iskazuju brigu prema stanju osobe i  problemu sa kockanjem, osobi i dalje može biti teško da se suoči sa problemom.Ukoliko vama vaši najbliži iskazuju brige povodom vašeg kockanja, poslušajte ih, jer ovaj problem se može rešiti uz profesionalnu pomoć.Tretman:Medikamenti se ne koriste pri tretiranju patološkog kockanja,već se koriste, sa znatnim uspehom,  različiti oblici psihoterapije. Cilj psihoterapije je u ovom slučaju da pomogne osobi da identifikuje i promeni nezdrave emotivne, kognitivne i bihevioralne obrasce. Psihoterapija može pomoći osobi da ustpostavi kontrolu nad svojim nezdravim ponašanjima, reguliše stres na zdrav način, poboljša odonse sa bliskim osobama, bolje vodi računa o svojim finansijama, odustane dalje od kockanja i stvari koje predstavljaju trigere.  Nažalost broj ljudi koji traži pomoć sa ovim problemom je izuzetno mali, osobe često pokušavaju same da izađu na kraj sa ovim problemom ,što je izuzetno teško. Patološko kockanje je veoma ozbiljan psihički poremećaj koji uništava živote ljudi i porodica širom sveta. Osobe koje boluju od ovog poremećaja imaju povećani rizik od suicida. Ukoliko sumnjate da vi ili neko vama blizak ima problema sa kockanjem, neophodno je da potražite pomoć profesionalca kao što su psihijatar ili psiholog.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/arcade-machine-with-red-and-white-chairs-9UnXxVeZlpECompulsive gambling - Symptoms & causes - Mayo Clinic. (2022, June 18). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/compulsive-gambling/symptoms-causes/syc-20355178Erbas, B., & Buchner, U. G. (2012). Pathological gambling. Deutsches Ärzteblatt International. https://doi.org/10.3238/arztebl.2012.0173Yau, Y. H. C., & Potenza, M. N. (2015). Gambling disorder and other behavioral addictions. Harvard Review of Psychiatry, 23(2), 134–146. https://doi.org/10.1097/hrp.0000000000000051

Rečenica „Treba da jede za dvoje“ se u svakodnevnici sreće kao pravilo za ženu koja je u drugom stanju. Medjutim dokazano je da ovaj način sagledavanja ishrane kod trudnice može biti štetan. U nastavku ćemo istražiti zašto trudnice ne treba da jedu u bukvalnom smislu za dvoje uz naučne dokaze i smernice za zdravu ishranu tokom trudnoće.U trudnoći energetske potrebe tela se povećavaju, ali to ne znači da unos hrane treba da se udvostruči. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, trudnica treba da unese dodatnih 200 do 250 kalorija dnevno tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće što je oko 10% više u odnosu na period pre trudnoće. U zavisnosti od metabolizma, fizičke aktivnosti i telesne težine pre trudnoće ovaj broj kalorija varira. Svakako dodatne kalorije su jednake jednoj više užini kao što su voće ili parče integralnog hleba sa jajima. Usled prekomernog unosa hrane tokom trudnoće može doći do prekomerne telesne mase, što nosi rizike kako za majku, tako i za dete. Prema istraživanjima, gojaznost tokom trudnoće povećava rizike, kao što su gestacijski dijabetes, hipertenzija, komplikacije pri porođaju i makrosomija fetusa. Kvalitet ishrane tokom trudnoće je ključan, tako da umesto da fokus bude na količinu hrane, trudnica treba da obrati pažnju na njen kvalitet. Kroz nutritivno bogatu ishranu obezbedjuje neophodne vitamine i minerale koji su potrebni za zdrav razvoj fetusa i očuvanje zdravlja majke. Ključni nutrijenti koje treba unositi tokom trudnoće uključuju:Folnu kiselinu koja je značajna za razvoj fetusa, a preporučuje se dnevni unos kroz ishranu i/ili suplemente. Zatim gvožđe, jer pomaže u prevenciji anemije i podržava proizvodnju dodatne krvi potrebne za fetus. Namirnice koje su bogate gvožđem su crveno meso, spanać i mahunarke.Kalcijum je takodje ključan za razvoj bebe, kao i za očuvanje zdravlja kostiju majke, a izvor su mlečni proizvodi, bademi i brokoli. I poslednje, ali ne i manje bitne su omega-3 masne kiseline koje su važne za razvoj mozga i vida kod fetusa. Losos, orasi i laneno seme su bogati ovim masnim kiselinama.Preteran ili dvostruk unos hrane u trudnoći može imati dugoročne posledice i za majku i za dete. Deca majki koje su konzumirale veliku količinu kalorija tokom trudnoće imaju povećan rizik od razvoja gojaznosti i metaboličkih poremećaja u kasnijem životu. S druge strane trudnica koja dobije mnogo više kilograma nego što je preporučeno se teže vraća na svoju kilažu pre drugog stanja.Svaka trudnoća je jedinstvena i individualna, pa su tako i nutritivne potrebe za svakog posebne. Faktori kao što su telesna težina pre trudnoće, zdravstveno stanje i nivo fizičke aktivnosti utiču na preporučeni unos kalorija i hranljivih materija. Zato je važno da trudnica u razgovoru sa lekarom ili nutricionistom nagovesti sve faktore kako bi prilagodila ishranu svojim potrebama.Mit da trudnica treba da „jede za dvoje“ nije zasnovan na činjenicama i može samo naštetiti budućoj majki. Umesto količine hrane trudnice bi trebalo da se fokusiraju na njen kvalitet i umeren kalorijski unos koji odgovara njihovim individualnim potrebama. Na taj način će obezbediti optimalne uslove za zdrav razvoj bebe i očuvanje svog zdravlja.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/pregnant-m-mom-pregnancy-2640994/ReferenceAmerican College of Obstetricians and Gynecologists. (n.d.). Nutrition during pregnancy. Preuzeto January 15, 2025, sa https://www.acog.org/womens-health/faqs/nutrition-during-pregnancyBayer. (n.d.). Myths about nutrition and pregnancy. Preuzeto January 15, 2025, sa https://www.bayer.com/en/news-stories/myths-about-nutrition-and-pregnancy

Pravilna nega kose je osnova za njen zdrav izgled i otpornost na spoljašnje štetne uticaje. Svako od nas ima jedinstvenu strukturu kose, ali osnovni principi nege mogu se primeniti na sve tipove. U nastavku teksta ćemo obraditi osnovne korake u nezi kose i pružiti savete na koji način održati kosu zdravom.Prvi i najvažniji korak u nezi kose je pravilno pranje. Pranje kose ne treba da bude ni prečesto, ali ni retko, jer i jedno i drugo može naštetiti kosi. Prečestim pranjem uklanjamo prirodna ulja koja štite koren vlasi, dok retko pranje može izazvati nagomilavanje prljavštine i sebuma, što dovodi do pojave iritacija i peruti. Preporučuje se da kosu peremo na svaka dva do tri dana ili prema individualnim potrebama.Prilikom pranja neophodno je da koristimo blage proizvode – šampone koje su prilagođeni našem tipu kose. Na primer, kod osoba sa masnom kosom savetuje se korišćenje šampona koji imaju svojstva dubinskog čišćenja, dok oni sa suvom kosom treba da biraju šampon sa hidratantnom formulom. Kada nanosimo šampon treba da se fokusiramo na koren kose, a ne njenu dužinu, jer tu dolazi do najveće koncentracije sebuma i prljavštine.Sledeći korak u pravilnoj nezi kose su upotreba balzama – regeneratora i maski za kosu. Regenerator je bitan korak za svakodnevnu negu kose, jer pomaže da kosa ostane hidrirana i da se smanji rizik od lomljenja i ispucalih krajeva. Proizvodi iz ove grupe se nanose isključivo na dužinu kose, a sam koren se izbegava kako bi se sprečilo njegovo otežavanje. Maske za kosu su proizvod koji možemo koristiti i povremeno u našoj nezi, a one obezbeđuju dubinsku hidrataciju i regeneraciju oštećenih vlasi. Proizvod koji treba izabrati je onaj sa prirodnim sastojcima, poput arganovog ulja, kokosa ili aloe vere, jer oni pružaju dodatnu negu bez štetnih hemikalija. Preporučuje se da koristimo maske jednom nedeljno kako bi rezultati bili vidljivi u što kraćem roku. Toplota iz fenova, pegli i uvijača može oštetiti strukturu vlasi, što vodi do lomljive i beživotne kose. Zbog toga pre upotrebe, nanesite zaštitu od toplote kako biste smanjili uticaj visokih temperatura na kosu. Pored toga, izbegavajte svakodnevnu upotrebu pegli i fena i dajte prednost prirodnom sušenju i prirodnom stilizovanju kose.Spoljašnji faktori poput UV zračenja, vetra i zagađenja takođe mogu uticati na zdravlje kose. S toga nosite šešir ili koristite proizvode sa UV zaštitom kako biste sačuvali zdravlje kose tokom sunčanih dana. Takodje, redovno čišćenje kose od nakupljenog zagađenja pomaže u održavanju njenog sjaja i zdravlja.Sve navedeno ima veliki uticaj na negu naše kose medjutim kao i za sve tako i za kosu važi pravilo da zdrava kosa počinje iznutra. Uravnotežena ishrana bogata proteinima, vitaminima i mineralima ključna je za njeno zdravlje. Proteini su osnovni gradivni elementi kose, dok vitamini poput biotina, vitamina E i D pomažu u jačanju i rastu. Hidratacija je takodje ključna u pravilnoj nezi kose. Pijte dovoljno vode tokom dana kako biste održali hidrataciju vlasi i sprečili isušivanje kose. Oštećeni i ispucali krajevi mogu da utiču na celokupan izgled kose i da je dodatno oštete. Zbog toga redovno skraćivanje krajeva na otprilike svakih šest do osam nedelja pomaže u održavanju pravilne nege.Pravilna nega kose zahteva konstantnost, ali i prilagođavanje individualnim potrebama. Kombinacija pravilnog pranja, hidratacije, zaštite od toplote, uravnotežene ishrane i redovnog skraćivanja krajeva može značajno doprineti zdravlju kose. Posvetite vreme sebi i pronadjite proizvode koji odgovoraju za redovnu rutinu nege kose, a za uzvrat ćete dobiti zdravu i sjajnu kosu. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/woman-in-white-long-sleeved-shirt-standing-in-front-of-pink-wall-WCPg9ROZbM0ReferenceAmerican Academy of Dermatology. (n.d.). Everyday hair care. https://www.aad.org/public/everyday-care/hair-scalp-care/hairAmerican Academy of Dermatology. (n.d.). Tips for healthy hair. https://www.aad.org/public/everyday-care/hair-scalp-care/hair/healthy-hair-tips

Niti za zatezanje kože predstavljaju inovativan pristup podmladjivanju, a poznate su još i pod nazivom thread lift. Ovaj minimalno invazivan tretman omogućava podizanje i zatezanje opuštene kože lica i tela. Sve više se koristi kao tretman u estetskoj medicini, a privlači sve one koji žele brze rezultate uz minimalni period oporavka.Niti za zatezanje kože su resorptivne niti, izradjene od biokompatibilnih materijala koji se vremenom apsorbuju u organizmu. Ove niti imaju dvostruku ulogu, prva je da mehanički podižu kožu, a druga da stimulišu prirodnu proizvodnju kolagena. Kolagen je ključni protein koji utiče na čvrstoću i elastičnost kože, čime se poboljšava njen kvalitet tokom vremena.Postoje različite vrste niti koje se koriste za izvodjenje ovog tretmana, a u praksi se najviše koriste ove tri vrste:PDO niti, skraćeno od polidioksano, su najčešći izbor jer imaju brzu resorbciju od 6 do 12 meseci i dokazano su sigurne. Posebno su efikasne za blago opuštenu kožu i podstiču stimulaciju kolagena.PLA niti (Poli-L-laktična kiselina) su niti koje se sporije razgradjuju, u period od 12 do 18 meseci I imaju jači efekat liftinga, odnosno podmladjivanja. Pogodne su za sve sa srednjim stepenom opuštenosti kože.I treća grupa niti PCL niti (Polikaprolakton) su najdugotrajnije, je rim je period resorbcije od 24 do 36 meseci. One pružaju dugotrajan efekat liftinga, a pored toga imaju i ulogu u regeneraciji dubokih slojeva kože. Pre početka tretmana se nanosi lokalna anestezija na ciljano područje, kako bi se izbegla neprijatnost tretmana. Za sam tretman se koriste specijalne kanile ili tanke igle kako bi se niti postavile ispod kože. Nakon postavljanja, niti odmah pružaju efekat liftinga, dok proces regeneracije kolagena traje nekoliko meseci, što produžava same rezultate tretmana.Niti za zatezanje se koriste najviše na predelu lica, ali se mogu koristiti na bilo kom delu tela. Tako su za lice ciljana područja obrve i kapci, zatezanje područja ispod očiju i vilice, kao i podizanje obrva i obraza. Na vratu takodje mogu da daju odlične rezultate zatezanjem opuštene kože i smanjenje bora, a na telu se koriste za zatezanje unutrašnje strane nadlaktica, stomaka, butina i zadnjice.Prednosti koje donosi ovaj tretman za podmladjivanje su rezultati odmah nakon tretmana, brz i minimalan period oporavka i sigurnost postupka. Pored prednosti moguće su blage nuspojave poput crvenila, modrica i otoka. Retko dolazi do komplikacija poput infekcije ili asimetrije, a naročito ako tretman izvodi stručna i kvalifikovana osoba. Niti za zatezanje kože su idelano rešenje za one koji žele podmlađen izgled bez hirurških zahvata, a dodatni efekat regeneracije kože čini ih jednim od najpoželjnijih tretmana današnjice. U odnosu na sve navedeno pre donošenja odluke o tretmanu, važno je konsultovati se sa stručnim licem kako bi se odredilo da li je ovaj tretman pogodan za našu kožu i rezultat koji želimo. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/girl-beauty-portrait-model-2771001/ReferenceSkin Institute. (n.d.). Thread lift. Skin Institute. Retrieved January 15, 2025, from https://www.skininstitute.co.nz/treatment/thread-lift/American Society of Plastic Surgeons. (n.d.). What you need to know about thread lifts. Retrieved January 15, 2025, from https://www.plasticsurgery.org/news/blog/what-you-need-to-know-about-thread-lifts

Lipoliza je efikasan estetski tretman koji služi za uklanjanje masnih naslaga i njihovu razgradnju na odredjenim delovima tela. U poslednjim godinama se sve više koristi i kao tretman za oblikovanje tela, jer ne uključuje invazivne hirurške zahvate, kao što je liposukcija i korišćenje silikonskih implanata.Ovaj tretman predstavlja proces razgradnje masnih ćelija uz pomoć hemijskih ili fizičkih metoda, a u odnosu na ovo razlikujemo dve vrste lipolize – inekcionu i lasersku. Inekciona lipoliza je metoda u okviru koje se koriste supstance poput fosfatidilholina i dezoksiholne kiseline za razgradnju masnih ćelija. Hemijske supstane se ubrizgavaju direktno u tkivo putem inekcija i omogućavaju telu da ga eliminiše trajno, prirodnim putem kroz limfni sistem. Druga vrsta, laserska lipoliza služi za topljenje masnih naslaga sa odredjenih delova tela i njegovo oblikovanje uz pomoć laserske energije. Kod inekcione lipolize, ubrizgana supstanca izaziva upalnu reakciju tako što razgradjuje membranu masnih ćelija, što dovodi do razlaganja masnoća na tretiranom delu tela (podbradak, stomak). Proces razlaganja traje do osam nedelja, nakon čega dolazi do postepenog smanjenja masnih naslaga. Kod laserske lipolize, laserski zrak prodire kroz kožu i cilja masne ćelije, pretvara ih u tečnost koja se zatim eliminiše putem prirodnih metaboličkih procesa i uglavnom se koriste za područja poput stomaka, ruku i butina.Prednosti lipolize su minimalna invazivnost, precizno oblikovanje specifičnih regija, brz rezultat i kratak period oporavka. Pored prednosti tu si i mogući rizici i nuspojave poput crvenila i otoka, privremenog bola, ali je moguće da dodje i do nepravilnog razlaganja masnoće čime dobijamo neravnine na koži. Zbog ovoga je jako bitno da se tretman obavlja od strane stručnog lica i u specijalizovanim centrima. Lipoliza je tretman koji je namenjen svakoj osobi koja ima lokalizovane masne naslage koje ne mogu da se uklone dijetom ili vežbanjem. Nije pogodna za osobe sa velikim viškom kilograma, za trudnice, dojilje i osobe koje imaju odredjene medicinske probleme odnosno stanja. Ovaj estetski tretman je u poslednjih par godina izuzetno popularan i efikasan, zbog svojih rezultata i sigurnosti. Ipak neophodno je da sagledamo sve, uključujući i rizike i pre tretmana se posavetujemo sa stručnim licem.  *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://pixabay.com/photos/pinch-thick-belly-fat-overweight-4590161/ReferenceHexsel, D., Serra, M., & Mazzuco, R. (2003). Phosphatidylcholine in the treatment of localized fat. Journal of Drugs in Dermatology, 2(5), 511-518.National Center for Biotechnology Information. (2020). Fat metabolism. In NCBI Bookshelf. National Library of Medicine. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK560564/Zhou, J., Butler, J. P., & Liu, Y.-C. (2021). Emerging roles of lipolysis in metabolic diseases. Nature Metabolism, 3(11), 1348–1355. https://doi.org/10.1038/s42255-021-00493-6

Svaka žena drugačije doživljava porođaj, a pravilno disanje olakšava ženama sam porođaj. Pravilno disanje pomaže u ublažavanju bolova, smanjenju stresa i na drugi način olakšava trudnici da prođe kroz kontrakcije. Disanje pomaže u oksigenaciji tela, osigurava da mišići rade što je moguće efikasnije i omogućava kontrolu i smirenost tokom porođaja.Svaka faza tokom porođaja ima svoje tehnike disanja, a ovo su neke od njih:1. Sporo, ritmično disanjeU ranoj fazi porođaja ključno je sporo, duboko disanje za opuštanje. Ovo je jednostavan trik da se buduća majka opusti dok kontrakcije postaju sve teže. Udahnite kroz nos svakih 4-6 sekundi, a zatim polako izdahnite kroz usta svakih 6-8 sekundi.Disanje pomaže u održavanju stabilnog pulsa i smanjuje napetost u telu.2. Disanje tokom kontrakcijaU ovoj fazi, tokom veoma intenzivnih kontrakcija, može se koristiti „lakše“ disanje, metoda koja se naziva „disanje po uzoru“, a sastoji se od dvosekundnog udisanja kroz nos i tri sekunde brzog i kratkog izdisaja kroz usta.Ovo disanje je u skladu sa intenzitetom kontrakcija, podstičući ženu da bude fokusirana na prisustvo u svakom trenutku porodjaja. Istraživanja pokazuju da kontrolisano disanje dovodi do smanjene percepcije bola tokom ove faze.3. Disanje za opuštanje između kontrakcijaUtvrđeno je da između kontrakcija, sporo i duboko disanje olakšava proces oporavka tela. Koncentracijom na duge izdisaje, trudnica takođe može da smanji nivo stresa i prikupi energiju za nastavak porođaja.4. Disanje za napinjanjeZa ovu fazu porodjaja, disanje je neophodno prilagoditi kako bi pomoglo pri porođaju bebe. Preporučuje se tehnika koja podrazumeva duboki udah na usta pre napinjanja i otpuštanje vazduha spontano, pod pritiskom tokom napinjanja. Zadržavanje daha treba izbegavati, jer ono može smanjiti dotok kiseonika i izazvati dodatni stres.Pravilna tehnika disanja ima fizičke benefite, ali deluje i psihički tako što smanjuje osecaj straha i unosi osećaj kontrole. Priprema i vežbanje ovih tehnika pre samog porodjaja bi pomoglo da iskustvo sa porodjaja budem pozitivno, ali svaka trudnica treba da se konsultuju sa svojim lekarom, babicom ili instruktorom prenatalnog kursa u vezi sa vrstama tehnika koje su najefikasnije za nju kao pojedinca.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe, u slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/woman-in-gray-and-white-floral-shirt-sitting-on-bed-R5yoJSYDDfIReferenceBeebe, K. R., & Humphreys, J. (2021). Prenatal preparation: Breathing techniques for labor and delivery. Journal of Maternal Health, 45(3), 120-128. https://doi.org/10.1016/j.mathealth.2021.02.005Fit i Zdrava Mama. (n.d.). Tehnike disanja koje olakšavaju porođaj. Preuzeto sa https://fitizdravamama.com/tekst/tehnike-disanja-koje-olaksavaju-porodjaj

U godini koju ostavljamo za nama, 2024. broj estetskih tretmana nastavio je da raste, a njihova tehnika iz dana u dan napreduju. Tretmani su sve više usmereni na naglašavanje prirodog izgleda i minimalnu invazivnost. Danas, ove estetske trendove čine tretmani koji pružaju suptilne, ali značajne rezultate uz minimalno vreme potrebno za oporavak. U nastavku su tri najpopularnija tretmana u 2024. godini.1. Hijaluronski fileri i konturisanje licaHijaluronski fileri su kao I svake godine na vrhu liste i samim tim su jedan od najtraženijih tretmana u svetu estetske medicine. Njihova glavna prednost je upravo što su rezultati odmah vidljivi, a koriste se za povećanje volumena, redefinisanje kontura lica i smanjenje bora. Posebno su postali popularni tretmani koji koriste filere za konturisanja kako bi se naglasili odredjeni delovi lica na primer jagodice, vilica i usne, a sve u cilju postizanja prirodnog i svežeg izgleda.2. Botulinum toksin - BotoksUpotreba botoksa poznatog I kao botulinum toksina, takodje i dalje dominira u svetu estetskih tretmana. Ovaj tretman je na prvom mestu za smanjenje bora na čelu, oko očiju i usana i između obrva. U 2024. godini zapažena je takozvania "baby botox" tehnika, koja koristi manje količine preparata za suptilniji efekat I na ovaj način su rezulati prirodniji, uz zadržavanje karakterističnih pokreta i izražajnosti lica.3. Laserski tretmani za podmlađivanje kožeLaserski tretmani su napravljeni za uklanjanje hiperpigmentacija, ožiljaka i sitnih bora, a u protekloj godini su doživeli svoj vrhunac I postali su jako popularni. Frakcioni laseri, poput CO2 i erbium lasera, omogućavaju koži da se regeneriše tako što stimulišu proizvodnju kolagena. Klijenti se odlučuju za ove tretmane jer nude vidljive rezultate u kratkom vremenskom periodu, a vreme oporavka je kratko.Estetski tretmani u 2024. godini započeli su trend koji je usmeren na što prirodniji izgled, uz minimalno vreme oporavka. Fokus je na tretmanima koji kombinuju efikasnost i sigurnost, a da u isto vreme zadovoljavaju sve veće zahteve klijenata za negovan i mladalački izgled. Hijaluronski fileri, botulinum toksin i laserski tretmani pružaju priliku za suptilne, ali impresivne rezultate, čime se estetska industrija prilagođava modernim potrebama i željama.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe, u slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/a-woman-laying-on-a-bed-getting-her-eyebrows-done-2dJKEv-sj1YReferenceEstetica News. (2024). Najpopularniji trendovi u estetici za 2024. godinu. Preuzeto sa https://esteticanews.meGalderma. (2024). Estetski tretmani: Fokus na prirodan izgled. Preuzeto sa https://galderma.com

Kada pomislimo na zaštitu od Sunca i UV zraka , prvo što nam padne na pamet su letnje vrućine, ali je ona bitna i u zimskom periodu. Zima donosi manje sunčanih dana, ali UV zraci i dalje mogu da imaju negativan uticaj na kožu, jer su prisutni tokom cele godine. Postoje 3 kategorije na koje se mogu podeliti UV zraci, a to su UVA, UVB I UVC, međutim UVC zraci se apsorbuju u atmosferi pre nego što dodju do Zemlje. Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, druge dve vrste UV zraka, utiču na kožu.Zraci koji su prisutni tokom cele godine, bez obzira na temperature, prodiru kroz oblake i maglu, kao i kroz staklo i ostale odbijajuće površine, poput prozora su UVA zraci. Oni prodiru u dublje slojeve kože i izazivaju prerano starenje, gubitak elastičnosti kože i pojavu bora, a prisutni su svuda gde ima sunčeve svetlosti.UVB zraci deluju na površinske slojeve kože I izazivaju opekotine od sunca, a njihova jačina varira u različitim periodima godine. Zimi su znatno slabiji, ali na velikim visinama i na reflektujućim površinama, kao što je sneg koji reflektuje do 80% UV zraka, povećava se njihov intenzitet.Zašto je UV zaštita važna zimi I kako da zaštitimo kožu?Zaštita je posebno važna zimi, pogotovo na visokim nadmorskim visinama, i tokom zimskih sportova, jer je tada pojačana izloženost UV zračenju, a da toga nismo ni svesni zbog hladnoće. Posledice koje nastaju pri izloženosti su opekotine, prevremeno staranje, hiperpigmentacija, alergijske reakcije I tako dalje.Zbog toga je neophodno da zaštitimo kožu I da koristimo kreme sa širokim spektrom zaštite (UVA i UVB) i koje u sebi sadrže i SPF. Proizvodi koji sadrže dodatna hidratantna svojstva su prednost za zimske dane, jer je koža manje hidrirana i postaje suvlja.Redovna upotreba UV zaštite je isto isto tako bitan korak u nezi kože. Tako da kremu treba naneti 15-30 minuta pre izlaska napolje i redovno ponavljati postupak svakih 2-3 sata, posebno ako se nalazimo na otvorenom. Prilikom nanošenja kreme ne zaboravite da namažete i vrat, uši i ruke, koji često ostaju nedovoljno zaštićeni.Da ne zaboravimo zaštita usana je takođe bitan faktor, jer su usne konstantno izložene isušivanju od vetra I hladnoće tokom zime. Korišćenjem balzama koji sadrži SPF zaštitili bi usne i održali njihovu hidrataciju.Redovna upotreba UV zaštite u zimskom periodu, ne samo da će zaštiti kožu od opekotina i starenja, već će i smanjiti rizik od hiperpigmentacije, suvoće i razvoja drugih problema. Pažljiva, dugoročna i pravilna nega kože u skladu sa njenim potrebama doprinosi njenom zdravom i mladalačkom izgledu I čuva njenu elastičnost tokom najhladnijeg perioda godine.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe, u slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/beauty-face-closeup-portrait-young-4664847/ReferenceAmerican Academy of Dermatology. (n.d.). UV radiation. Retrieved from https://www.aad.orgWorld Health Organization. (2020). Radiation: The known health effects of UV. Retrieved from https://www.who.intSkin Cancer Foundation. (n.d.). Winter sun safety. Skin Cancer Foundation. https://www.skincancer.org/press/winter-sun-safety/

Anoreksija (anoreksija nervoza) je poremećaj ishrane koji karakteriše restriktivno unošenje hrane u odnosu na svoje telesne potrebe, što dovodi do značajnog i često opasnog gubitka kilograma i poremećenog doživljaja sopstvenog tela. Ljudi koji boluju od anorkesije imaju izraženi strah od nabacivanja kilograma koji dovodi do ponašanja koje može ugroziti njihovo zdravlje na mnogo načina, često nisu svesni ozbiljnosti njihovog poremećaja i ozbiljnosti zdravstveno rizičnih stanja u koja se dovode. Ovakva ponašanja su indukovana i održavana od strane pacijenta.Anroeksija je češća kod žena nego kod muškaraca, mada može da se pojavi kod oba pola i najčešće se javlja kod adolescenata. Specifični uzroci anoreksije nisu poznati ali se pretpostavlja da je, kao što najčešće biva slučaj sa mentalnim poremećajima, kombinacija genetskih i sredinskih faktora. Drugi problemi sa mentalnim zdralvjem mogu da pogoršavaju predispozicije za ovaj poremećaj, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj i njemu slične crte ličnosti. Česta je komorbidnost i sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, depresivnim poremećajem i sa anksioznim poremećajima, takođe je znatno povišen rizik od suicida. Moderna kultura, mediji i društvene mreže stavljaju jasan fokus na mršavost kada je u pitanju telesni izgled, društveni pritisci mogu imati velikog udela u razvijanju ovog poremećaja.Simptomi:Emotivni i bihevioralni simptomi se odnose na ekstremnu fokusiranost na hranu, ovo može uključiti razna ponašanja kao što je priprema hrane koja se zatim ne pojede, odbijanje hrane, laganje u vezi ishrane, opsesivno brojanje kalorija, indukovano povraćanje, ograničenje ishrane na specifične „bezbedne“ namirnice, pljuvanje hrane nakon žvakanja i slično.Drugi emotivni i bihevioralni simptomi mogu podrazumevati preterano vežbanje, izraziti strah od nabacivanja kilograma, preterano fokusiranje na izgled, promene u raspoloženju, iritabilnost, manjak libida...U grupu fizičkih simptoma koji su karakteristični za ovaj poremećaj spadaju ekstrman gubitak kilograma, umor i vrtoglavica, konstipacija, stomačni bolovi, odsustvo gladi, smanjena gustina kostiju, teškoće sa koncentracijom, preterana osetljivost na hladnoću, oticanje ruku i nogu, povišeni nivoi anksioznosti.Stanje izgladnjivanja u kome se drastično gube kilogrami može dovesti do brojnih drugih zdravstvnih komplikacija kao što su različiti kardiovaskularni problemi, anemija, snižen krvni pritisak, problemi sa bubrezima, hormonalni disbalans, odsustvo menstruacije kod žena, rana osteoporoza, komplikacije sa digestivnim traktom i druge.Tretman:Pošto je često da ljudi koji boluju od ovog poremećaja nisu sposobni da uvide svoj problem i opasnosti kojima se izlažu, potrebno je da ukoliko sumnjate da neko koga znate ima anroeksiju brzo reagujete i urgirate tu osobu da potraži pomoć. Čak i da ispadne da je u pitanju lažna uzbuna, ovakav ishod je znatno bolji nego dopuštanje nastavljanja simptoma, rana intervencija pruža najveće šanse za uspešne rezultate tretmana.Tretman je centiran oko rehabilitacije u ishrani i psihoterapije, nekada je neophodna i hospitalizacija. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/persons-left-hand-wrapped-by-tape-measure-ECXB0YAZ_zUAnorexia nervosa - Symptoms and causes. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/anorexia-nervosa/symptoms-causes/syc-20353591Eating disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/eating-disordersICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F50-F59Moore, C. A., & Bokor, B. R. (2023, August 28). Anorexia nervosa. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK459148/

Hipertrofija se odnosi na rast u mišićnoj masi, tojest, proces povećanja veličine i obima mišićnih ćelija. Do ove pojave najčešće dolazi pod uticajem vežbi snage. Iako su hipertrofija i vežbanje za snagu povezani, i vežbanje zarad jednog neminovno dovodi do napretka u drugom domenu, postoje bitne razlike u ova dva pristupa.Fokus na hipertrofiji doprinosi prvenstveno povećanoj mišićnoj masi pomoću povećane sinteze proteina unutar mišićnih vlakana, ovo se može postizati vežbanjem i ishranom koja je bogata proteinom.Treniranje zarad snage se fokusira na adaptaciju nervnog sistema na korišćenje što više mišićnih vlakana može kako bi se nadjačala spoljašnja sila. Ova adaptacija znači da će nervni sistem efikasnije komunicirati sa mišićima i bolje ih koristiti za stvaranje veće snage.Naravno, povećanje u mišićnoj masi dovešće i do povećane snage, dok će sposobnost za podizanje većih težina i stvaranja veće sile takođe dovesti do većih mišića.Hipertrofija se fokusira na manje težine i više ponavljanja nego treniranje za snagu, kao i na brže i eksplozivnije pokrete.Trening za hipertrofiju zahteva visok unos proteina, mišići sintetišu više proteina nego što troše, i time postaju veći. Ipak, ovakav način treniranja ima svoja ograničenja, genetske predispozicije igraju ulogu u tome koliko mišićne mase neko može da stvori za određeni vremenski period. Istraživanja sugerišu da mišićna masa koja se stiče ovako u jednom trenutku postaje zasićena i neophodne su adaptacije u programu zarad daljeg razvijanja hipertrofije. Miofibrilarna hipertrofija se odnosi na rast miofibrila, proteinskih molekula koji su zaduženi za konrakciju mišića. Povećanje broja miofibrila i samim time mišićne mase postiže se jakim treningom snage sa manjim brojem ponavljanja i većim opterećenjem. Rezultat je često veća snaga i gustina mišićaSarkoplazmatična hipertrofija se odnosi na povećanje volumena sarkoplazme, koja se odnosi na glikogen, fosfat i kreatin, unutar mišićnih ćelija. Ovakav oblik hipertrofije postiže se većim brojem ponavljanja sa manjim opterećenjem, doprinosi povećanoj izdržljivosti.Treniranje za hipertrofiju generalno podrazumeva veći broj ponavljanja nego vežbanje za snagu, kraći period odmora i više setova. Vežbanje zarad povećanja mišićne mase ili snage prvenstveno zavisiće od brojnih faktora kao što su genetske predispozicije, iskustvo, nivo fizičke aktivnosti, telesna konstitucija...Svaki oblik fizičkog vežbanja i aktivnosti je dobar i može imati značajne pozitivne efekte na zdravlje, specifikacije u izboru metoda treniranja zavise od ciljeva. Važno je imati jasan plan, stremiti realističnim ciljevima, biti konzistentan i paziti na bezbednost radi povreda.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe, u slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravsvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/athlete-atletico-biceps-back-body-3978072/Krzysztofik, M., Wilk, M., Wojdała, G., & Gołaś, A. (2019). Maximizing Muscle Hypertrophy: A Systematic review of advanced resistance training techniques and methods. International Journal of Environmental Research and Public Health, 16(24), 4897. https://doi.org/10.3390/ijerph16244897Kandola, A. (2023, June 13). What to know about muscle hypertrophy. https://www.medicalnewstoday.com/articles/muscle-hypertrophy#workout-frequency

Lekovita svojstva đumbiraĐumbir je tropska biljka sa dugačkim zelenim listovima i debelim podzemnim stablom, koristi se u različitim oblicima, svež, sušeni, kiseli, kristalizovani, kandirani ili u prahu. Jedan je od najpopularnijih začina na svetu, ima jaku aromu i pikantan ukus, koristi se u brojnim jelima, čajevima, supama i napitcima. Đumbir se koristio u medicinske svrhe još u doba antičke Kine i Indije pre nekoliko hiljada godina.Od davnina se đumbir povezuje sa brojnim zdravim efketima na telo, kao što su olakšavanje stomačnih tegoba, dijareje, mučnine, trudnoće i različitih upaljenja. Danas se, osim u obliku začina, često koristi kao suplement u obliku sušenog korena, pilula ili ekstrakta.Đumbir ima brojna lekovita svojstva:Olakšanje mučnine, gingerol je glavno bioaktivno jedinjenje u đumbiru i odogovrno je za većinu njegovih lekovitih svojstava. Poboljšava mobilnost digestivnog trakta, što pospešuje efikesno varejne i može olakšavati mučninu koja nastaje iz brojnih razloga, zbog hemoterapije, trudnoće ili naduvenosti.Pomaže sa upaljenjima, gingerol takođe ima jaka antiinflamatorna i antioksidativna dejstva, pomaže u smanjenju oksidativnog stresa nastalog usled viška slobodnih radikala u telu. Pomaže ojačavanju imunog sistema, istraživanja sugerišu da svakodnevno konzumiranje đumbira može pomagati ojačavanju imunog sistema. Ovo može da utiče na pozitivne efekte koje đumbir ima kod kašlja ili prehlada.Može pomoći sa kardiovaskularnim zdravljem, istraživanja sugerišu da svakodnevno unošenje đumbira može pomoći kod koronarne arterijske bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, hiperlipidemije, cerebrovaskularne bolesti, steatoze i drugih hroničnih stanja. Može biti efikasna u preventivn svrhe.Može smanjiti rizik od kancera, zbog svojih antioksidativnih svojstva pomaže u smanjivanju oksidativnog stresa nastalog zbog slobodnih radikala, toksičnih supstanci koje stvaraju metabolizam i drugi procesi u telu. Slobodni radikali i oksidativni stres mogu igrati ulogu u nastajanju kancera. Istraživanja sugerišu da đumbir može imati pozitivne efekte kada je u pitanju kancer digestivnog trakta, kancer debelog creva, želuca, pankreasa ili jetre.Đumbir se smatra generalno bezbednim za konzumiranje, ipak, kod nekih ljudi može izazvati pad u krvnom pritisku, hipoglikemiju, iritaciju želuca, ulceraciju tankog creva, žgaravicu i simptom iritabilnog creva kod osetljivih pacijenata. Ovo može da se javi kod trudnoće, pogotovo ako se već koriste antiaritmici ili su prisutne druge komplikacije.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/a-group-of-brown-objects-WuUVIMcFF34Bode, A. M., & Dong, Z. (2011). The Amazing and Mighty Ginger. Herbal Medicine - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK92775/Fletcher, J. (2023, December 22). Ginger: Uses, benefits, and nutrition. https://www.medicalnewstoday.com/articles/265990#risksNews-Medical. (2019, February 27). Ginger: health benefits. https://www.news-medical.net/health/Ginger-Health-Benefits.aspx

Kolagen je glavna proteinska struktura u mnogim vezivnim tkivima u telu, može se naći u koži, tetivama, mišićima, kostima i hrskavicama. Kolagen pruža strukturalnu podršku tkivima i igra značajnu ulogu u ćelijskim procesima. Koža je izložena spoljašnjim, kao i unutrašnjim, uslovima i promenama koje dolaze sa starenjem. Starenje kože karakterišu dehiratacija, gubitak elastičnosti kao i pojavljivanje bora. Opadanje kvaliteta kože sa godinama je okarakterisano smanjenjenom stintezom kolagena i smanjenom vaskularnošću, ovo dovodi do smanjene elastičnosti i stvaranja bora. Vremenom koža prolazi kroz regresivne promene kao što su dehidratacija, gubitak elastičnosti i smanjenje epidermalne debljine.Postoji više načina korišćenja kolagena pri tretiranju efekata straenja i potpomaganju zdravlja kože.Lokalne kreme mogu sadržati kolagen i poboljšavati hidrataciju i čvrstoću kože, ipak njihova primena isključivo na površini kože smanjuje efikasnost.Injekcioni fileri kao što su hijaluronski, stimulišu sintezu kolagena i daju brze rezultate time što naduvavaju kožu. Ipak, oni mogu biti skupi i praćeni neželjenim posledicama kao što su otoci, infekcije i stvaranje modrica. Više o hijaluronskim filerima možete da pročitate ovde (link na tekst „hijaluronski fileri“). Oralna suplementacija kolagenom se pokazala kao bezbedna i jeftina u poređenju sa alternativama. Među oralnim suplementima kolagena, hidrolizovani kolagen je najpopularniji kada su u pitanju efekti starenja kože. Istraživanja sugerišu da hidrolizovani kolagen poboljšava hidrataciju i elastičnost kože. Ipak, studije pokazujui da nemaju svi izvori hidrolizovanog kolagena iste efekte, te da je neophodno još istraživanja zarad boljeg razumevanja izvora i njihovih efekata.Hrana koja prirodno promoviše sintezu kolagena: koštana srž, riba, piletina, meso, koštunjavo voće, jaja.Pušenje i konzumiranje alkohola smanjuju prirodnu proizvodnju kolagena u telu i time štetno utiču na zdravlje kože, elastičnost, bore i mehanizme oporavljanja. Negtivan uticaj može da ima i preterano izlaganje sunčevoj svetlosti kao i ishrana bogata pretežno ultra-obrađenim namirnicama, šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima.Kolagen se može koristiti i za tretiranje bolova u zglobovima, kao i za jačanje gustine kostiju, sugerišu istraživanja.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Professional, C. C. M. (2024, May 1). Collagen. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/articles/23089-collagenPu, S., Huang, Y., Pu, C., Kang, Y., Hoang, K. D., Chen, K., & Chen, C. (2023). Effects of Oral Collagen for Skin Anti-Aging: A Systematic Review and Meta-Analysis. Nutrients, 15(9), 2080. https://doi.org/10.3390/nu15092080

Fizička aktivnost i vežbanje su ustanovljeni kao značajni za zdravlje i kvalitet života na brojne načine. Poznato je da fizičko vežbanje ima preventivne efekte kada su u pitanju razna stanja, odnosila se ona na fizičke povrede, kardiovaskularne bolesti, ili čak psihičke poremećaje. Istraživanja su ustanovila da je fizičko vežbanje povezano sa generalnim osećajem dobrobiti i nižim stopama anksioznih i afektivnih poremećaja. Ipak, mehanizmi pomoću kojih vežbanje postiže sve ove brojne benefite za ljudsko telo nisu uvek najjasniji. Jedna hipoteza je da vežbanje pomaže u nošenju sa stresom, za koji se zna da je čest izvor fizičkih kako i psihičkih zdravstvenih tegoba.Vežbanje je jedan od najboljih metoda prevladavanja stresa, po nekim istraživanjima samo 20 – 30 minuta kardiovaskularnih vežbi dnevno već može pomoći da se osoba oseća znatno manje pod stresom.Jedna hipoteza o tome kako fizičko vežbanje i aktivnost utiču na stres jeste da pomažu pri adaptaciji na svakodnevni stres. Vežbanje je takođe vrsta stresa, povišava broj otkucaja srca, krvni pritisak, i nivoe kortizola, hormona stresa. Tako da, regularna aktivacija ovog sistema stresa može pružiti mogućnost za adaptaciju i efikasniju reakciju na stres.Vežbanje takođe pospešuje lučenje endorfina, neurotransmitera zaduženih za osećaj dobrobiti. Endorfini su odogovorni za osećaj euforije koji se često može primetiti posle vežbanja. Ovaj osećaj dobrobiti posle vežbanja možda kratko traje, ali se može nagomilavati sa vremenom.Pored ovoga fizička aktivnost može takođe pomoći da se ne razmiščja o specifičnim brigama i da se misli fokusiraju na telo pre nego na um, repetativne vežbe mogu imati meditativna svojstva. Ovo može da služi i u funkciji pauze ili odmora, što može da bude značajno.Bitno je nagovestiti i da svi ostali brojni načini na koji fizička aktivnost utiče na zdravlje indirektno dalje utiču na smanjeno iskustvo stresa. Fizička aktivnost takođe povećava samopouzdanje, raspoloženje, pomaže sa opuštanjem, pospešuje zdravo spavanje, jača imuni sistem, smanjuje rizik od anskioznih poremećaja ili depresije.Ukoliko niste vežbali dugo vreme ili imate neke zdravstvene brige razmislite o tome da se konsultujete sa lekarom pre nego što počnete novi režim treninga.Nije potrebno žuriti, polako počinjanje i postepeno pojačavanje intenziteta i učestalosti su bolji za dugotrajnost. Uzbuđenje i preterano brzo ulaženje u novi program fizičke aktivnosti ili vežbanja može da dovede do preterivanja i povreda.Skoro sve vrste vežbanja ili fizičke aktivnosti pomažu pri redukovanju stresa, tako da birajte ono što vam prija. Bitna je istrajnost, uvođenje fizičke aktivnosti u rutinu i postepeo povećavanje intenziteta kroz realne ciljeve će pomoći pri održavanju konzistencije.Childs, E., & De Wit, H. (2014). Regular exercise is associated with emotional resilience to acute stress in healthy adults. Frontiers in Physiology, 5. https://doi.org/10.3389/fphys.2014.00161Exercise and stress: Get moving to manage stress. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/stress-management/in-depth/exercise-and-stress/art-20044469Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Bipolarni afektivni poremećaj, ranije poznat i kao manično-depresivni poremećaj, karakterišu dve ili više epizode u kojima se raspoloženje i nivoi aktivnosti osobe drastično menjaju. Ove promene se sastoje od povišenog raspoloženja i nivoa aktivnosti, hipomanija i manija, i od sniženog raspoloženja i nivoa aktivnosti, depresija. Hipomanija je blaži oblik manije.Epizode manije i depresije drastično utiču na život pojedinca i remete ga u normalnom svakodnevnom funkcionisanju. Za razliku od normalnih fluktuacija u raspoloženju, kod ovog poremećaja su promene veoma drastične i raspoloženje je ekstremno polarizovano. Simptomi remete međuljudske odnose, funkcionisanje na poslu ili u školi. Bipolarni poremećaj je često praćen drugim komorbidnim mentalnim poremećajima, i nekada simptomi manije mogu biti propraćeni psihotičnim simptomima kao što su halucinacije ili sumanute ideje (deluzije).Promene u raspoloženju kod bipolarnog poremećaja u oba slučaja mogu negativno uticati na san, rasuđivanje, ponašanje i sposobnosti koncentracije.Bipolarni poremećaj može biti hroničan (perzistentan i stalno ponavljajući) ili epizodičan (ponavljajući u nepravilnim vremenskim intervalima). Osoba sa bipolarnim poremećajem može imati epizode manije, epizode depresije ili mešovite epizode. Simptomi i tok poremećaja značajno variraju od slučaja do slučaja ali uglavnom epizode traju najmanje dve nedelje, svaki dan, veći deo dana. Osećanja u trajanju epizode su intenzivna i promene se mogu primetiti od strane drugih ljudi. Epizode i promene se kod nekih mogu javljati tek jednom u nekoliko godina, dok su kod drugih prisutne i više puta godišnje. Između dve epizode, raspoloženje se često stabilizuje. Istraživanja sugerišu da se bez adekvatnog tretmana može očekivati češće javljanje epizoda kako vreme prolazi.Simptomi:Maniju karakterišu povišena osećanja zadovoljstva, dobrog raspoloženja, samopouzdanja, socijabilnosti, energičnosti, impulsivnosti, razdražljivosti, nesaradljivoti. Impulsivno ponašanje često dovodi do životnih problema kao što su preterano trošenje novca, neprikladne seksualne aktivnosti i problemi u društvenom i poslovnom životu. Često je prisutna nesposobnost održavanja pažnje i laka distraktibilnosti. Samopouzdanje je često grandiozno i preuveličano, što može dovesti do bezobzirnog, impulsivnog i neprikladnog ponašanjaDepresija se razlikuje od normalne tuge jer sprečava osobu da normalno funkcioniše u svom svakodnevnom životu. Karakterišu je osećaj prekomerne tuge, nesanica, previše spavanja, problemi sa koncentracijom, nekontrolisane negativne misli, slab apetit, nervoza, osećanje bespomoćnosti, povećanje konzumiranja alkohola, bezobzirno ponašanje, povećan zamor, misli da život nije vredan življenja. Više o depresiji možete pročitati ovde (link na tekst „depresija“).Tretman:Nažalost, trenutno ne postoji jasno rešenje ili lek koji može da se pripremi kako bi se u potpunosti izlečio bipolarni poremećaj. Ipak, tretman koji se koristi može pomoći i onima sa najtežim oblicima poremećaja da uspeju da prevaziđu brojne tegobe koji on podrazumeva i žive srećan i ispunjen život. Medikamenti se mogu koristiti kako bi se regulisali simptomi bipolarnog poremećaja, nekada je neophodno probati više različitih lekova kako bi se ustanovilo šta funkcioniše za specifičnu osobu. U ove lekove uglavnom spadaju stabilizatori raspoloženja i anti-psihotici. Antidepresivi se koriste za depresivne epizode ali je neophodno kombinovati sa stabilizatorima raspoloženja, antidepresivi sami kod bipolarnog poremećaja mogu da izazovu komplikacije.Neophodno je  da se uzimanje lekova kod ovog poremećaja radi u dogovoru sa, i pod supervizijom, lekara ili psihijatra. Samostalno odustajanje od terapije lekovima takođe može prouzrokovati komplikacije.Psihoterapija može značajno pomoći sa podrškom, obrazovanjem, sticanjem veština prevladavanja problema, sposobnostima razumevanja emocija, misli ili ponašanja. Neki oblici psihoterapije se mogu pokazati znatno korisnim ljudima koji pate od bipolarnog poremećaja ili njihovim bližnjima. Bitno je razumeti da je psihoterapija široko polje sa brojnim modalitetima i da mnogo toga takođe zavisi od specifičnog terapeuta i specifičnog slučaja.U slučaju da sumnjate da vi ili neko ko vam je blizak boluje od ovog poremećaja posavetujte se sa stručnjakom zarad razumevanja ovog stanja i potencijalnih metoda tretmana.Pisao: Aleksa Holcer, diplomirani psiholog.Bipolar disorder - Symptoms and causes. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/bipolar-disorder/symptoms-causes/syc-20355955Bipolar disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/bipolar-disorderICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F30-F39Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe, u slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Iako mnogi asociraju masaže sa opuštanjem i odmaranjem, vremenom istraživanja sve više podržavaju ideju da masaže mogu poboljšavati zdravlje. Masaže su manipulacije mekih tkiva u telu kako bi se ostvarila generalna zdravstvena poboljšanja, opuštanje, poboljšan san, ili specifičnija fizička poboljšanja kao što su olakšanja kod ukočenosti ili različitih bolova.Neki od najčešćih razloga za odlazak na masažu su olakšavanje bolova, oporavak od povreda, smanjivanje stresa i opuštanje. Postoji puno oblika masaža, uglavnom traju između 15 i 90 minuta. Tokom standarne masaže praktičar će prikupljati informacije na osnovu dodira i može se posvetiti više nekom predelu gde oseti veću krutost mišića na primer.Neke od najpopularnijih oblika masaža su:Švedska masaža: koja ima za cilj da opusti um i telo, uključuje celo telo, fokusira se na generalnu dobrobit, osoba leži na stolu dok terapeut polako prolazi kroz različite mišićne grupe. Pomaže u cirkulaciji krvi, ublažavanju stresa i regulaciji bola i mišićne napetosti. Terapeuti koriste dugačke poteze, gnječenje, duboke kružne pokrete, vibracije i tapkanje.Deep tissue (duboko tkivo): poznata i kao duboka ili ciljana masaža, ima za cilj oslobađanje mišićnih čvorova koji stvaraju napetost i bol. Ovi čvorovi su abnormalno nakupljanje vezivnog tkiva koji u slučaju zanemarivanja mož oštetiti normalno funkcionisanje, često mogu biti povezani sa bolovima, fizičkim nelagodnostima, ukočenostima, stresom i glavoboljama. Terapeuti koriste tehnike koje stvaraju dublji pritisak i precizno rade na području napetosti i bola kako bi se dostigli dublji slojevi mišića i tkiva.Sportska masaža: koju često koriste sportisti zarad pripreme mišića za intenzivan fizički stres prilikom treninga ili sportske aktivnosti, ili zarad pomoći pri oporavku mišića. Masiranje je energično i namenjeno ubrzavanju proesa oporavka i poboljšavanju cirkulacije krvi.Ne treba očekivati da će se napetosti i nelagodnosti koji traju i nakupljaju se godinama biti uklonjeni posle jedne posete. Uklanjanje hroničnih napetosti i čvorova zahteva integrisani pristup, ovo podrazumeva kombinaciju terapeutskih masaža, vežbanja, istezanja, držanja i pokreta.Nažalost, naučni dokazi o terapeutskim efektima masiranja su ograničeni. Teško je razumeti tačno kako masaže funkcionišu, kolika količina je najdelotvornija i kako može uticati na specifična zdravstvena stanja.Ipak, neki pozitivni uticaji su zabeleženi u istraživanjima kao što su opuštanje nervnog sistema i smanjivanje lučenja hormona stresa i bola, što smanjuje bolove i poboljšava imuni sistem. Takođe je utvrđen uticaj sportskih masaža na oporavljanje mišiča, uticaj masaža na bolove u kolenima kod osteoartritisa i uticaj masažne terapije na bolove u donjim leđima.Ako razmatrate masažu kao oblik terapije, posavetujte se sa lekarom ili kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom prvobitno kako biste ustanovili specifičnosti vaše situacije, masiranje nije zamena za lekarski tretman.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Massage therapy. (2024, June 17). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2012/07/massage-therapyVickers, A., Zollman, C., & Reinish, J. T. (2001, September 1). Massage therapies. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC1071543/#sec3

Ljudski imuni sistem je kolekcija ogromnog broja organa, ćelija, tkiva, proteina i mehanizam koji nas brane od opasnih bakterija, virusa, parazita i bolesti. Imunitet je uslovljen brojnim faktorima, genetskim kao i sredinskim. Veliki uticaj na imunitet mogu da imaju duvan, alkohol, stres, količina fizičke aktivnosti, i naravno, ishrana. Ako želite da radite na ojačavanju imunog sistema i prevenciji bolesti, prehlada i gripa, neophodno je hraniti se na zdrav način koij pospešuje imuni sistem.Konzumiranje dovoljne količine vode, minerala poput cinka i magnezijuma, mikronutrijenata, hrane bogate vitaminima C, D i E, i prilagođavanjem životnog stila, osoba može pojačati svoj imuni sistem i preventivno uticati na javljanje bolesti.Izbegavanje loših navika u ishrani takođe samo po sebi može biti delotvorno za jačanje imunog sistema. Belo brašno, beli šećer, alkohol i ultra-prerađena hrana mogu imati značajan negativan uticaj na imuni sistem. Jak imunitet se postiže raznovrsnom i izbalansiranom ishranom.Navešćemo neke namirnice koje mogu znatno pomoći u jačanju imunog sistema:Citrusno voće: odličan izvor vitamina C, koji je ključan u proizvodnji belih krvnih zrnaca koja služe za borbu protiv infekcija. Skoro svo citrusno voće je bogato vitaminom C, te je lako dodati ga u ishranu, kao na primer, mandarine, pomorandže, limun, grejpfrut, limeta...Beli luk: ima odavno poznata lekovita svojstva. Sadrži velike količine vitamin C i B6 koji čine organizam otpornijim na infekcije. Ljudi koriste beli luk zarad prevencije prehlada ali nekad i za regulaciju visokog krvnog pritiska.Đumbir: može biti koristan pri redukovanju zapaljenja, time pomaže sa bolovima u grlu i upalama. Studije sugerišu da đumbir takođe možda može biti koristan i kod hroničnih bolova, kao i kod snižavanja nivoa holesterola. Zeleno povrće: poput kupusa, brokolija i spanaća može mnogo da učini za imuni sistem. Kupus je bogat vitaminom C, brokoli vitaminima C i A, i spanać folatom, antioksidansima i vlaknima. Ove namirnice je najbolje jesti sveže, ili evenualno malo skuvane zarad čuvanja njihovih vitamina i hranljivih svojstava.Kurkuma: ovaj začin ima značajna protivupalna svojstva koja mu omogućavaju da se koristi u lečenju osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Istraživanja pokazuju da kurkuma može da pomogne pri oporavku mišića kao i pri pojačavanju imuniteta zbog svojih antimikrobiomnih svojstava.Koštunjavo voće: bogato je omega 3 masnim kiselinama, vitaminima B i E, fitosterolima i raznim nutrijentima. Vitamin E je ključan u održavanju zdravog imunog sistema.Zeleni čaj: bogat flavonoidima i drugim antioksidansima poput epigalokatehin galata koji imaju odličan pozitivan uticaj na imuni sistem.Batat i šargarepa: služe kao dobar izvor beta-karotena koji uništavaju slobodne radikale, kao i vitamina A koji ima značajnu ulogu u zdravlju kože, starenju ćelija i borbi protiv virusa i bakterija.Tečnosti: veoma je bitno unositi dovoljno tečnosti, tojest najpre vode, zarad održavanja opšteg zdravlja pa i imuniteta. Organizam kome nedostaje tečnosti biće znatno podložniji infekcijama.Burgess, L. (2018, July 10). The best foods for boosting your immune system. https://www.medicalnewstoday.com/articles/322412#which-foods-boost-the-immune-systemChilds, N., Calder, N., & Miles, N. (2019). Diet and immune function. Nutrients, 11(8), 1933. https://doi.org/10.3390/nu11081933Singh, D. N., Bohra, J. S., Dubey, T. P., Shivahre, P. R., Singh, R. K., Singh, T., & Jaiswal, D. K. (2023). Common foods for boosting human immunity: A review. Food Science & Nutrition, 11(11), 6761–6774. https://doi.org/10.1002/fsn3.3628Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Posttraumatski stresni poremećaj se razvija kod ljudi kao odgovor na iskustva traume, tojest ekstremno strašnog, šokantnog ili ugrožavajućeg iskustva. Normalno je i očekivano osetiti strah u ovakvim situacijama velikog stresa ili posle njih, to je prirodan odgovor tela koji pomaže pri izbegavanju potencijalnih opasnosti. Većina ljudi se oporavi od svoje doživljene traume, ali kada se to ne desi može da se razvije posttraumatski stresni poremećaj koji može trajati mesecima i godinama i otežavati svakodnevno funkcionisanje.PTSP se može javiti kod ljudi različitih uzrasta. Faktori koji doprinose predispoziciji mogu biti crte ličnosti ili prehodna istorija psihičkih poremećaja, oni mogu smanjiti prag tolerancije neophodan za razvoj ovakvog poremećaja. Traumatični događaj može biti nešto što se desilo osobi, ali i nešo što je osoba videla, čemu je prisustvovala. U traumatične događaje mogu da spadaju saobraćajne nesreće, rat, povrede, bolesti, prirodne katastrofe, fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, izneneadna smrt bliske osobe...Simptomi:Simptomi ovog poremećaja najčešće počinju da se primećuju u periodu od 3 meseca nakon traumatičnog događaja, ali mogu i godinama kasnije. Da bi se adekvatno dijagnostikovalo neophodno je da su simptomi prisutni barem jedan mesec i da ometaju osobu u svakodnevnom životu, na poslu ili u odnosima. Neophodno je takođe ustanoviti da simptomi nisu izazvani drugim psihičkim poremećajima, korišćenjem lekova ili zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.Simptomi PTSP – a se generalno grupišu u četiri podvrste:Simptomi ponovnog proživljavanja traume: „flešbekovi“ tojest ponovno proživljavanje događaja uključujući fizičke simptome kao što su ubrzano lupanje srca ili znojenje, ponavljajući snovi o događaju, intruzivne ponavljajuće misli i sećanja na događaj, ponašanja kao da se događaj ponovo odigrava, neprijatnost pri izlaganju dražima koje se povezuju sa dogđajem.Simtpomi izbegavanja: izbegavanje mesta, stvari, ljudi, događaja, objekata koji podsećaju na traumatično iskustvo, izbegavanje misli i osećanja vezanih za događaj, izbegavanja razgovora o događaju ili njegovom uticaju.Simptomi uzbuđenosti i reaktivnosti: strašljivost, osećaj tenzičnosti i napetosti, stlano biti u „gardu“, teškoće u koncentraciji, poteškoće sa spavanjem, iritabilnost, izlivi besa, preterana usmerenost pažnje na potencijalne izvore opasnosti.Simptomi koji utiču na kogniciju i raspoloženje: poteškoće u prisećanju ključnih delova traumatičnog događaja, negativni doživljaji sebe ili sveta, preterana osećanja krivice, gubitak interesa za ranije privlačne aktivnosti, socijalna izolacija, perzistentna osećanja straha, besa, sramote ili krivice.Vremenom, PTSP simptomi mogu da variraju po intenzitetu. Intenzitet može da se pogorša ako je osoba generalno pod stresom ili ako se desi nešto da je podseti na traumatičan događaj, na primer isto vreme u godini kada se događaj desio ili slušanje o sličnom događaju.Tretman:U tretmanu PTSP – a je važno sarađivati sa stručnjakom za mentalno zdravlje koji ima iskustva sa ovim poremećajem. Glavne metode tretmana su psihoterapija, medikamenti i njihova kombinacija. U nekim slučajevima osobe sa posttraumatskim stresnim poremećajem žive u dugoročnoj kontinuiranoj traumatskoj situaciji, kao u slučaju žrtvi zlostavljanja. U ovoj situaciji tretman je uglavnom najdelotvorniji ako se bavi i traumatskom situacijom kao i simptomima poremećaja. Ljudi koji imaju PTSP često imaju iskustva i sa paničnim poremećajima, depresijom, zloupotrebom supstanci i samoubilačkim mislima ili namerama. Tretiranje ovih stanja i problema može biti značajno zarad pomoći sa simptomima PTSP – a. Podrška bliskih osoba kao što su porodica i prijatelji je važan deo oporavljanja od traume. Ukoliko sumnjate da vi ili neko vama blizak boluje od ovog poremećaja potražite savet od lekara, psihijatra, kliničkog psihologa ili drugog kvalifikovanog stručnjaka. Saradnja sa stručnjacima iz polja mentalnog zdravlja je neophodna za prevazilaženje ovog poremećaja koji može biti veoma ozbiljanNapisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F43.1Post-Traumatic Stress Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/post-traumatic-stress-disorder-ptsd

Med je sladak sirup koji proizvode pčele sakupljajući cvetni nektar, čest sastojak brojnih jela i dostupan u raznim oblicima. Poznat je kao jedan od najlekovitijih i najhranjivijih prirodnih proizvoda na svetu. Med se sastoji od fruktoze, saharoze, glukoze, vode, minerala, oligoelemenata. Pored svoje uloge kao prirodni zaslađivač, med je koristan i zbog svojih antiinflamatornih, antioksidantnih i antibakterijskih svojstava.Med ima neke specifične i jedinstvene zdravstvene benefite ali je praktično tečni šećer, te se zbog toga treba konzumirati umereno. Med ne treba davati deci koja imaju manje od jedne godine, kod njih može izazvati retku ali ozbiljnu bolest, botulizam.Specifični zdravstveni benefiti meda zavisiće od specifičnog postupka prerade specifičnog proizvoda. Sirov med koji je nepasterizovan, nepročišćen, negrejan niti bilo kako filtriran obično sadrži više hranljivih materija koje pospešuju zdravlje i mogu da se izgube kroz različite standardne procese prerade.Med sadrži brojna važna biaktivna biljna jedinjenja i antioksidanse, što je med tamniji, to sadži više antioksidansa. Antioksidansi pomažu u neutralizaciji reaktivnih vrsta kiseonika u telu koje mogu da se gomilaju u ćelijama i pogoršavaju probleme kao što su kardiovaskularne bolesti, prevremeno starenje, dijabetes tipa dva, kancer i autoimune bolesti.Jedno istraživanje sugeriše da med može pomoći u spuštanju krvnog pritiska, poboljšanju regulacije holesterola, reguliše pravilno kucanje srca i spreči odumiranje zdravih ćelija, sve ovo su faktori koji su značajni kada je u pitanju kardiovaskularno zdravlje.Med ima antiinflamatorna svojstva, inflamacija, ili zapaljenje, je deo prirodnog procesa oporavljanja tela i zaceljenja rana koji pomaže borbu protiv bakterija i virusa. Nekad, zapljenja traju predugo i mogu postati hronična što čini više štete nego koristi. Ishrana je veoma bitna u regulaciji zapaljenja u telu.Veruje se da med ubrzava zarastanje manjih površinskih rana i opekotina. Pošto se sastoji najviše od fruktoze i glukoze, dva šećera koji vezuju vodu u telu, med uspeva da dovede do upijanja vode u rani koja se time isušava i to usporava razmnožavanje štetnih gljivica i bakterija.Med može biti pouzdan izvor pomoći sa kašljanjem i generalno gornjim respiratornim infekcijama. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje med kao prirodni lek za kašalj koji može pomoći u ukljanjanju iritacija i neprijatnosti.Istraživanja suerišu da med ima pozitivan uticaj na zdravo funkcionisanje digestivnog trakta i može pomoći u olakšavanju simptoma stanja kao što su dijareja povezana sa gastroenteritisom.Neka istraživanja sugerisala su i da med može imati antidepresivne, antiepileptičke i anitanksiozne zdravstvene benefite. Postoje i rezultati koji govore o potencijalnom pozitivnom uticaju na prevenciju gubitka pamćenja.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučue se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Clinic, C. (2024, May 10). 5 Health benefits of honey. Cleveland Clinic. https://health.clevelandclinic.org/the-benefits-of-honey-how-to-incorporate-it-into-your-dietSamarghandian, S., Farkhondeh, T., & Samini, F. (2017). Honey and Health: A review of recent clinical research. PubMed, 9(2), 121–127. https://doi.org/10.4103/0974-8490.204647

Tetoviranje je danas popularnije nego ikad i negativni stavovi prema tetovažama i ljudima koji ih imaju polako postaju sve manje izraženi. Tetovaže je zbog ovoga sada lakše dobiti nego ikada pre. Ipak, treba se informisati o potencijalnim rizicima po zdravlje kako bi se oni potencijalno smanjili.Tetovaža je trajni trag na koži koji ostaje koristeći mastilo koje se ubacuje u gornji sloj kože. Mašine za tetoviranje imaju igle koje probadaju kožu puno puta i svaki put ubacuju malu količinu mastila, zbog ovoga tetoviranje boli u zavisnosti od mesta na telu, i može da izazove krvarenje.Jedna briga je da mastilo koje se koristi može biti kontaminirano različitim bakterijama bez obzira na dodavanje konzervansa. Ipak, često je nejasno da li se infekcije dešavaju zbog kontaminiranog mastila, loše higijene pri sprovođenju procesa tetoviranja ili nehigijenskog ponašanja ljudi nakon što se tetoviraju. Dobra vest je da se u industriji stalno sprovode novi načini za bolju higijnu, kao što su na primer jednosmerni kontejneri za mastilo koji sprečavaju potencijalnu kontaminaciju mikrooranizmima.Deo mastila ostaje u gornjem sloju kože formirajući tetovažu, dok je deo transportovan dalje od kože kroz limfni sistem i ostaje u drugim organima ili biva ekstrahovan. Obojeni limfni čvorovi blizu tetoviranih regija su poznati fenomen. Mastilo može izazvati alergijsku reakciju, koja se najčešće manifestuje kao osip ili svrab kod mesta tetovaže. Crveno mastilo češće izaziva ovakve alergijske reakcije, ovo može da se desi čak i godinama nakon što je tetovaža završena. U nekim ekstremnim i veoma retkim slučajevima nekoliko sati nakon tetoviranja alergijske reakcije su dovele do anafilaktičkog šoka i hitne hospitalizacije.Infekcije kože su moguće, pošto sam proces tetoviranja probija kožu, i često su rezultat kontaminiranog mastila i opreme koja nije dobro sterilizovana. Najbolji način prevencije svih komplikacija pri tetoviranju jeste da se prate sve bezbednosne i higijenske mere. Ukoliko se oprema loše održava može doći i do širenja bolesti koje se transmituju putem krvi kao što je hepatitis. Najbitnije je insistirati na higijeni i bezbednosti. Profesionalni, trenirani majstori u sklopu legitimnih studija će biti bezbedniji izbor. Neophodno je da osoba koja radi tetovažu opere ruke i nosi svež par rukavica. Neophodno je da je sva oprema koja se koristi jednokratna, dok sve što mora da se koristi ponovo mora da bude dobro sterilizovano i dezinfikovano.Takođe je važno održavanje tetovaže nakon tetoviranja dok ona ne zaraste. Pažljivo pratite uputstva tattoo majstora, održavajte higijenu, izbegavajte sunce i plivanje.Ukoliko mislite da vam je tetovaža inficirana, ne zarasta pravilno ili da imate alergijsku reakciju kontaktirajte lekara, dermatologa ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativn svrhe. U slučaju pojav bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Bäumler, W. (2016). Tattoos and their potential health consequences. Deutsches Ärzteblatt International. https://doi.org/10.3238/arztebl.2016.0663Thinking of getting a tattoo? Know what to expect. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/adult-health/in-depth/tattoos-and-piercings/art-20045067

Mnogi ljudi koji se nose sa problemima mentalnog zdravlja će pre pričati sa bliskim prijateljima ili članovima porodice pre nego sa stručnjacima, zbog ovoga podrška koju neko pruža kao bliska osoba može biti izuzetno važna. Iako ove situacije umeju da budu neprijatne i nije čudno da se neko zbuni ili da ne zna šta da kaže, nije neophodan stručan trening da biste bili tu za nekoga i pružili podršku.Specifični simptomi mogu biti karakteristični za određene mentalne poremećaje, ali poremećaji su brojni, ne manifestuju se uvek svi isti simptomi i simptomi se manifestuju različito kod različitih pacijenata. Dobro je informisati se o specifičnim stajnima i simptomima u mentalnom zdravlju ali ne treba računati da možemo kao laici bez pomoći stručnjaka da reagujemo i utičemo na rešavanje nekih specifičnih ozbiljnih problema.Ovo niko ne očekuje od nas kao bliskih osoba. Često je lako prepoznati promene u raspoloženju ili ponašanju kod bližnjih pa čak i bez toga da nam oni priđu sa svojim tegobama.Neki saveti u pružanju podrške kada sumnjamo ili vidimo da se neko nosi sa problemima mentalnog zdravlja su:Iskazivanje zabrinutosti: ovo može biti dobar način da se priđe problemu, često je ljudima sa problemima mentalnog zdravlja jako teško da budu ranjivi i iskreni povodom svog iskustva čak i sa najbližima. Iskazivanje zabrinutosti treba da iskomunicira da ste tu za tu osobu, da vam je stalo, da želite da pomognete i da može da računa na vas.Pružiti podršku: ukoliko osoba priđe vama, treba iskomunicirati da ste voljni da budete podrška i da pomognete kako god možete. Prilaženje drugima sa ovakvim problemima može biti izuzetno zastrašujuće, te je važno da se osoba oseti validirano.Strpljenje: bitno je da osoba priča o problemima u meri u kojoj želi, ne mora da kaže sve odmah. Vaše ideje o rešavanju problema mogu delovati ispravno ali je važno ostaviti prostora i razumevanja da osoba sama donosi odluke i da verovatno razume svoj problem bolje. Ne treba da se pokušava formiranje dijagnoze ili terapijskog rešenja, usmeravanje osobe ka stručnjacima, po potrebi, je ispravan potez.Nuđenje praktične pomoći: male praktične svakodnevne stvari mogu biti velika pomoć u zavisnosti od situacije, takođe može biti značajno da osoba razume da je neko voljan da pomogne i bude prisutan na taj način. Ovo može podrazumevati pronalaženje informacija koje mogu biti korisne, organizovanje pitanja za lekara ili rutine, odlaženje na termine zarad podrške, pomoć sa svakodnevnim kućnim poslovima i slično.Nuđenje slušanja: slušanje i učestvovanje u razgovoru može biti ključno, ne treba siliti već strpljivo ponuditi. Treba odvojiti vremena bez smetnji za razgovor. Postavljanje otvorenih pitanja može pomoći osobi da se otvori i podeli svoj tok misli. Sumiranje onoga što je rečeno može joj dati do znanja da vi razumete i da ste prisutni, i pomoći vama da rezimirate i bolje razumete.Održavanje normalnosti: menjanje stvari u odnosu sa osobom bi moglo da dovede do osećaja izolovanosti ili kajanja zbog otvaranja. Održavanje normalnosti u odnosu i diskretnosti povodom problema, pružanje podrške u privatnosti, je važno i pomoći će osobi da se oseti kao da zaista ima vašu podršku.Pazite na sopstveno mentalno zdravlje: može biti stresno i naporno pružati pomoć nekome bliskom ko pati, u zavisnosti od situacije, bitno je ne osećati se krivim zbog ovakvih osećaja. Bitno je osvrnuti se i na svoje potrebe i mentalno zdravlje.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Help for mental illnesses. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/find-helpHelp others with mental health problems - Every Mind Matters. (n.d.). nhs.uk. https://www.nhs.uk/every-mind-matters/supporting-others/helping-others/

Količina i kvalitet sna na mnogo načina utiču na brojne aspekte zdravlja. Nalik zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, san ima veoma značajan uticaj u zdravom funkcionisanju organizma i prevenciji brojnih bolesti. Više o tome kako možete uticati na boljitak vašeg spavanja možete pročitati ovde.Manjak kvalitetnog sna može dovesti do osećaja umora, nervoze, neraspoloženja, odsustva koncentracije... Već ovako može značajno uticati na sve aspekte života kao što su škola, posao, međuljudski odnosi i nažalost često vožnja.Nedostatak sna takođe može da dovede do problema sa učenjem, koncentrisanjem, reagovanjem na situacije, donošenjem odluka, sećanjem, regulisanjem emocija i ponašanja.Nesanica je česta, istraživanja pokazuju da oko jedna trećina opšte populacije ima iskustva sa simptomima insomnije, kao što su problemi da se zaspi i lako buđenje, koji dovode do manjka sna.Poznato je da problemi sa mentalnim zdravljem, kao i mnogi mentalni poremećaji, često dovode do poremećenog spavanja. Istraživanja pokazuju da je moguće da i obrnuto, loše spavanje utiče na razvoj, održavanje i pogoršavanje problema mentalnog zdravlja.Istraživanja pokazuju da ljudi sa insomnijom imaju od 10 do 17 puta veće šanse da  dožive klinički značajne simptome depresije i anksioznosti. Drugo istraživanje je pokazalo da ljudi sa insomnijom imaju dvostruko veće šanse da razviju depresivni poremećaj nasuprot onima koji je nemaju. Još neki mentalni poremećaji sa kojima se povezuje loše spavanje su posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), poremećaji ishrane i psihotične epizode i simptomi kao što su deluzije ili halucinacije. Takođe su problemi sa spavanjem osim insomnije, kao što su sleep apnea, poremećaj cirkadijskog ritma, sindrom nemirnih nogu, narkolepsija, mesečarenje i noćne more značajno prisutniji kod ljudi koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem.Spavanje ima brojne zdravstvene benefite, među kojima istraživanja ubrajaju poboljšanje u veštinama rešavanja problema, učenja, obraćanje pažnje, donošenja odluka i kreativnosti.Trenutna istraživanja podržavaju ideju da ciljani tretman spavanja i negovo poboljšanje poboljšava mentalno zdravlje u širokom populacionom uzorku. Problemi mentalnog i fizičkog zdravlja su često upareni i mogu se međusobno pogoršavati, važno je razumeti da benefiti poboljšanog sna na mentalno zdravlje perzistiraju čak i u prisustvu drugih fizičkih komorbiditeta. Poboljšanja u spavanju, naravno, takođe utiču i na poboljšanja u brojnim fizičkim aspektima zdravlja kao što su umor, hroničan bol i generalni kvalitet života.Oštećen san može služiti kao prediktor potencijalnih problema sa mentalnim zdravljem. Istraživanja pokazuju da poboljšanje spavanja može imati značajan pozitivan uticaj na buduće stanje mentalnog zdravlja kao preventivan metod.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.How sleep affects your health | NHLBI, NIH. (2022, June 15). NHLBI, NIH. https://www.nhlbi.nih.gov/health/sleep-deprivation/health-effectsScott, A. J., Webb, T. L., James, M. M., Rowse, G., & Weich, S. (2021). Improving sleep quality leads to better mental health: A meta-analysis of randomised controlled trials. Sleep Medicine Reviews, 60, 101556. https://doi.org/10.1016/j.smrv.2021.101556

Padovi mogu da se dese u svim uzrastima, ipak, stariji odrasli su pod većim rizikom od pada i riziku od veće povrede zbog fizioloških promena koje dolaze sa godinama.Vremenom, kosti i mišići postaju slabiji i lakše je izgubiti balans, ovo dovodi do veće šanse pada i znatno ozbiljnije vulnerabilnosti pri padu. Istraživanja pokazuju da su trenutno padovi i komplikacije pri njima vodeći uzrok povreda, pa i smrnosti kod populacije starije od 65 godina.Zbog svega ovoga prevencija padanja je ključna i može biti izuzetno značajna za zdravlje i kvalitet života starijih osoba. Postoji više efikasnih metoda za prevenciju padova koje uključuju i socioekonomska pitanja pristupačnosti i organizacije prostora za starije ljude i ljude sa otežanim kretanjem ili invaliditetima. Različita pitanja vezana za efekte određenih medikamenata ili suplemenata na ovaj problem su takođe relevantna.Vežbanje kao metoda prevencije je efikasna, jeftina i nešto na šta se može uticati odmah. Skeletalni mišići su osetljivi na vežbe snage i opadanje mišiće mase sa godinama može da se nadoknadi i povrati. Vežbe koje se fokusiraju na balans, hod i snagu mišića mogu da pomognu u prevenciji padova. Grupni treninzi kao i vođeni treninzi kod kuće mogu imati značajne pozitivne efekte takođe.Neke od glavnih vežbi koje mogu pomoći u ovom specifičnom slučaju su:Vežbe koje se fokusiraju na snagu nožnih mišića:Ustajanje iz sedećeg položaja (polako se uzdignete iz stolice, pomažući se naslonima po potrebi, ili pružajući ruke ispred sebe, zatim polako ponovno spuštanje u stolicu i ponavljajte).Podizanje kolena (držeći se za nešto čvrsto zarad ravnoteže podignete koleno u visinu kuka i ostanete u tom položaju par sekundi, ponovite sa drugom nogom).Iskoraci (pridržavajte se za nešto stabilno, iskoračite jednom nogom i savijte drugu nogu kako biste se približili podu tim kolenom, prednje koleno treba da se savije i da bude okrenuto ka napred, održite leđa ispravno i vratite se u početni položaj istim pokretom, ponovite sa drugom nogom).Vežbe koje se fokusiraju na poboljšavanje stabilnostiStajanje na jednoj nozi (pridržite se za nešto čvrsto, savijte jedno koleno iza vas kako biste ostali u položaju stajanja na jednoj nozi i zatim pokušajte da pustite površinu za koju se pridržavate, ili se samo blago pridržavajte. Ponovite sa drugom nogom, ako vidite da ćete izgubiti balans ponovo se uhvatite za stabilnu površinu.)Hodanje postranice (pridržavajući se za stabilnu površinu hodajte postranice nekoliko koraka pa se vratite u suprotnom smeru. Po mogućnosti pustite stabilnu površinu, ili se samo blago pridržavajte, i uhvatite se za nju ponovo ako osetite da gubite ravnotežu.)Hodanje unazad (pridržavajući se za stabilnu površinu hodajte unazad, pokušavajući da stojite uspravno, po mogućnosti probajte da pustite stabilnu površinu, ili da se samo blago pridržavate, i uhvatite se ponovo za nju ako osetite da gubite ravnotežu.)Počnite radeći svaku vežbu 5 – 10 puta, uz kratke pauze između vežbi, možete vremenom da dostignete da radite svaku vežbu 10 puta, dva puta dnevno. Osećaj blage upale u mišićima se može očekivati, ovo je znak da su mišići radili i bili aktivni, upala ne treba da bude toliko jaka da vam otežava svakodnevne aktivnosti, u tom slučaju je potrebno smanjiti intenzitet. Počinjanje polako i obraćanje pažnje na fizički osećaj sledećeg dana može omogućiti napredak adekvatnim tempom za Vas.Ako želite da poboljšate svoje fizičko zdravlje ili radite na prevenciji pada dobra ideja je uvek konsultovati se sa lekarom ili fizioterapeutom, ovo Vam može dati bolj uvid u stanje tela i onoga što za Vas može najbolje da funkcioniše.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Sun, M., Min, L., Xu, N., Huang, L., & Li, X. (2021). The effect of exercise intervention on reducing the fall risk in older Adults: A Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(23), 12562. https://doi.org/10.3390/ijerph182312562What exercises can help seniors prevent falls? (2023, June 2). https://www.ncoa.org/article/what-exercises-can-help-you-prevent-a-fall/

Veštački zaslađivači se sastoje od hemikalija koje naši receptori za ukus prepoznaju kao slatke, a naše telo ne može da obradi, što čini da mogu da imaju praktično nula kalorija.Veštački zaslađivači se koriste umesto šećera na razne načine, najčešće u vidu slatkih pića koja imaju nula šećera i nula kalorija. Pitanja oko ovih zaslađivača i toga da li su zaista zdraviji i kako utiču na telo su čest uzrok debate.Sa jedne strane postoje tvrdnje da zaslađivači povećavaju rizik od kancera, remete nivoe šećera u krvi i negativno utiču na različite funckije digestivnog trakta.Sa druge strane, većina velikih zdravstvenih organizacija ih smatra bezbednim i mnogim ljudima pružaju pomoć pri odvikavanju od šećera i regulisanju težine.Neka istraživanja su pokazala povezanost sa neurološkim simptomima kao što su glavobolje i promene u čulu ukusa, takođe postoji rizik od alergijskih reakcija. Istraživanja su ustanovila povezanost veštačkih zaslađivača sa rizikom od kardiovaskularnih oboljenja kao i dijabetesa. Takođe je značajan uticaj veštačih zaslađivača na digestivni trakt, menjanje mikrobioma creva, gastrointestinalne mobilnosti, crevne apsorbcije i propustljivosti. Ipak, većina istraživanja ne pokazuje povezanost sa rizikom od kancera.Veštači zaslađivači su se u nekim istraživanjima pokazali kao dobar alat za regulaciju težine kod ljudi koji se bore sa gojaznošću, zbog odsustva unosa velike količine kalorija koja se inače unosi šećerom. Takođe su korišćeni u oralnim farmaceutskim proizvodima, što je značajno povećalo njihovu upotrebu širom sveta.Brojni faktori utiču na težinu merenja uticaja veštačkih zaslađivača. Ljudi često „nadoknađuju“ kalorije koje nisu konzumirali nečim drugim, u istraživanjima se u ishrani često potpuno zameni šećer zaslađivačima dok u stvarnosti zaslađivač samo delimično menja dijetu. Brojne varijable interaguju sa unosom veštačkih zaslađivača i otežavaju sprovođenje velikih istraživanja i dostizanje jasnih rezultata.Istraživanja svakako sugerišu mogućnost uticaja veštačkih zaslađivača na razvijanje bolesti i zdravstvenih problema. Bitno je razumeti da ovi proizvodi i njihovi efekti na zdravlje nisu u potpunosti jasni iako ih proizvođači olako obeležavaju kao potpuno bezbednim, bez obzira na nedostatke naučnih podataka.Veštački zaslađivači konzumirani u određenim ograničenjima mogu pomoći pri unosu ugljenih hidrata i kalorija kao alatka za regulaciju težine i nivoa šećera u krvi. Ograničenja kada je u pitanju unošenje kalorija bi trebalo da bude računato na osnovu brojnih faktora kao što su godine, pol, nutritivni status i fizička aktivnost. Holistički plan zdrave dijete može da uključi veštačke zaslađivače i treba da bude pažljivo osmišljen s obzirom na brojne faktore.Istraživanja sugerišu da određene rizične grupe treba posebnu pažnju da obrate pri konzumiranju ovakvih zaslađivača, to su: deca, trudnice, žene u laktaciji, ljudi koji boluju od dijabetesa i ljudi koji boluju od epilepsije.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Ghusn, W., Naik, R., & Yibrin, M. (2023). The Impact of Artificial Sweeteners on Human Health and Cancer Association: A Comprehensive Clinical review. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.51299Sharma, A., Amarnath, S., Thulasimani, M., & Ramaswamy, S. (2016). Artificial sweeteners as a sugar substitute: Are they really safe? Indian Journal of Pharmacology, 48(3), 237. https://doi.org/10.4103/0253-7613.182888

Fizičko zdravlje i mentalno zdravlje su na mnogo načina povezani. Prvenstveno, mnogi psihički poremećaji imaju fizičke komponente bilo da se one odnose na genetske osnove i predispozicije ili fizičke promene u hormonima ili načinima funkcionisanja mozga.Takođe, brojne bolesti su praćene mentalnim poremećajima, mnoge bolesti i stanja uzrokuju okolnosti koje su povoljne za razvijanje mentalnih poremećaja.Po jednom istraživanju, u poređenju sa opštom populacijom, pacijenti koji boluju od ozbiljnih mentalnih poremećaja imaju generalno smanjeni očekivani životni vek za čak 10 – 25 godina. Ovaj zastrašujući podatak govori o neophodnosti hitnog reagovanja od strane medicinskih institucija i vladajućih organa širom sveta.Među mnogim faktorima, koji utiču na ovu povećanu životnu opasnost u kojoj se često nalaze ljudi koji boluju od ozbiljnih mentalnih poremećaja, se takođe nalazi prisustvo komorbidnih fizičkih oboljenja. Ova fizička oboljenja najčešće podrazumevaju kardiovaskularne bolesti, respiratiorne bolesti, metaboličke bolesti, zarazne bolesti, kancere i druge.Depresija je povezana sa mnogim hroničnim bolestima kao što su dijabetes, astma, kancer, kardiovaskularne bolesti i artritis. Šizofrenija je takođe povezana sa većim rizikom srčanih i respiratornih boleti.Psihički poremećaji će takođe učiniti suočavanje i bavljenje postojećim fizičkim bolestima težim.Problemi sa spavanjem su perzistentni kod onih koji boluju od psihičkih bolesti, čak 50 – 80% dijagnostikovanih imaće nekakve probleme sa spavanjem dok je u zdravoj populaciji taj procenat samo oko 10 – 18%.Problemi sa mentalnim zdravljem i psihičkim poremećajima takođe stvaraju veću ranjivost od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, što znatno loše utiče na fizičko zdravlje, pogotvo u slučaju prisustva drugih bolesti.Može se pretpostaviti da je odvojenost psihijatrije od drugih grana medicine kao i manjak pažnje koje psihijatri pružaju fizičkim simptomima delimično krivo za ovo. Stigma koja prati psihijatriju i mentalno zdravlje generalno je idalje prisutna u zdravstvenim sistemima širom sveta, i ovo često neomogućava adekvatnu saradnju.Šta može da se uradi povodom ovoga?Neophodno je ozbiljno shvatati mentalno, kao i fizičko, zdravlje. Stanja i poremećaji mogu međusobno da se pogoršavaju i time čine tretamne dužim i težim. Ukoliko strepite od fizičkih problema ili bolesti potražite savet od lekara ili zdravstvenog stručnjaka, ako sumnjate da imate neki psihički poremećaj možete potražiti pomoć od psihijatra ili psihologa.Postoje neke stvari koje mogu da se rade zarad održavanja kako mentalnog tako i fizičkog zdravlja. Neophodno je razumeti da ove stvari nisu zamena za bilo kakvu terapiju u slučaju nekakve ozbiljne bolesti ili poremećaja već su stvari koje mogu pozitivno da utiču na generalno zdravlje i prevenciju problema.Među njih spadaju:Fizička aktivnost: istraživanja su pokazala da fizička aktivnost i redovno vežbanje poboljšavaju fizičko kao i mentalno zdravje. Redovno vežbanje ima preventivni efekat kod bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, neke vrste kancera, bolesti perifernih arterija i fibromialagija ali i kod psihičkih poremećaja kao što u depresija, poremećaji zloupotrebe supstanci i anksiozni poremećaji.Zdrava ishrana: loša ishrana je jedan od vodećih svetskih uzroka bolesti, prvrenstveno kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i kancera. Zdrava ishrana omogućuje dobijanje adekvatnih nutrijenata koji pomažu zdravo funkcionisanje tela i mozga, bolju regulaicju raspoloženja, pozitivno utiče na pažnju i mentalnu bistrost. Ishrana može da ima uticaj na razvoj kao i preveniciju mentalnih bolesti kao što su depresija ili demencija.Izbegavanje cigareta i alkohola: rekreaciono i neobavezno konzumiranje alkohola i cigareta, kao i drugih psihoaktivnih supstanci, znatno loše utiče na zdravlje. Može dovesti do kratkoročnog osećaja zadovoljstva ali na duge staze može imati brojne negativne posledice u vidu razvoja brojnih bolesti i omogućavanja i pogoršavanja toka razvoja brojnih psihičkih poremećaja.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HoclerDiet and mental health. (n.d.). Mental Health Foundation. https://www.mentalhealth.org.uk/explore-mental-health/a-z-topics/diet-and-mental-healthFiorillo, A., De Girolamo, G., Simunovic, I. F., Gureje, O., Isaac, M., Lloyd, C., Mari, J., Patel, V., Reif, A., Starostina, E., Summergrad, P., & Sartorius, N. (2023). The relationship between physical and mental health: an update from the WPA Working Group on Managing Comorbidity of Mental and Physical Health. World Psychiatry, 22(1), 169–170. https://doi.org/10.1002/wps.21055 Mahindru, A., Patil, P., & Agrawal, V. (2023). Role of Physical Activity on Mental Health and Well-Being: A review. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.33475 Physical health and mental health. (n.d.). Mental Health Foundation. https://www.mentalhealth.org.uk/explore-mental-health/a-z-topics/physical-health-and-mental-healthWorld Health Organization: WHO. (2019, November 15). Healthy diet. https://www.who.int/health-topics/healthy-diet#tab=tab_1Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Postoji mnoštvo raznovrsnih načina suočavanja i nošenja sa stresom u svakodnevnom životu. Stres je osećanje koje se javlja u različitim intenzitetima kada je osoba pod velikim pritiskom, oseća se preplavljeno ili je suočena sa traumatičnim događajem ili bitnom životnom promenom. Svi osećaju stres ponekad i to je normalan deo života. Stres je fizički, mentalni ili emotivni odgovor tela na spoljašnji događaj ili uzrok stresa koji se naziva stresor. Stresor je sve što uzrokuje stres, može biti nešto što je jednokrtano ili nešto što se vraća i izaziva stres iznova i iznova.Istraživanja sugerišu da stres može biti pozitivan i produktivan u nekim situacijama, učini osobu svesnijom i pažljivijom i omogući bolje funckionisanje u specifičnim situacijama. Ipak, ovo je samo u slučaju da je ovaj stres kratkotrajan, intenzivno ili dugo izlaganje stresu može dovesti do ozbiljnih fizičkih bolesti kao i do psihičkih poremećaja, od kojih su najčešći depresija i anksiozni poremećaji .Simptomi stresa mogu biti različiti i raznovrsni ali neki od najčešćih uključuju:AnksioznostOsećanje preplavljenostiDepresivno raspoloženjeIzlivi besaNapetostPromene raspoloženjaLoša koncentracijaApatijaPovećano konzumiranje alkohola, cigareta ili drugih psihoaktivnih supstanciProblemi sa spavanjemNervozaProblemi sa kilažomBolovi, najčešće u mišićimaDijareja ili konstipacijaLičnost pojedinca i način sagledavanja života kao i specifični aspekti stresora imaće veliki uticaj na način suočavanja sa stresom. Različiti aspekti kao što su generalni nivoi anksioznosti, način doživljavanja problema, mogućnost uticanja na relevantne događaje, prethodna slična iskustva, dužina izloženosti stresu i brojni drugi, će imati uticaja na to kako se osoba nosi sa specifičnim stresom. Može biti korisno razumeti da okolnosti koje izazivaju stres ne mogu uvek biti rešene ili uklonjene, ali način doživljavanja i nošenja sa tim okolnostima uglavnom može.Razumevanje toga šta izaziva stres kod vas je prvi korak ka razumevanju koje strategije prevladavanja i suočavanja sa stresom mogu funkcionisati u vašem specifičnom slučaju.Neki generalni načini regulacije i prevencije stresa uključuju:Fizičko vežbanje može biti veoma efikasan način prevladavanja stresa, poboljšava samopouzdanje i luči endorfine koji pružaju osećaj euforije nakon vežbanja.Dovoljna količina kvalitetnog sna, problemi sa snom su česti kada postoje problemi sa stresom, više informacija o boljem spavanju možete pročitati ovde.Ishrana ima veliki uticaj na sve aspekte zdravlja, treba težiti dovoljnoj količini raznovrsnih nutrijenata i vitamnia koji utiču na ispravno funkcionisanje tela i mozga. Konzumiranje psihoaktivnih supstanci, uključujući i cigarete i alkohol, možda deluje kao da može pomoći u redukovanju problema stresa, ali zapravo često čini stvari gorim uključujući i opšte zdravlje.Opuštanje može delovati kao nešto što je lako za reći ali teško sprovesti u delo na svakodnevnom nivou. Programi i tehnike koji pomažu učenju opuštanja i relaksacije postoje i mogu imati izuzetno pozitivne rezultate. „Majndfulnes“ (mindfulness) je jedan od takvih programa, fokusira se na svesnost sadašnjeg trenutka, meditacije i tehnike vizualizacije i disanja.Učenje novih veština: rešavanja interpesonalnih problema, emotivne svesnosti i reaktivnosti, osećaja kontrole nad stvarima, suočavanja sa teškim životnim događajima.Podrška, traženje podrške ili pomoći od bliskih ljudi može imati veliki uticaj i pomoći u suočavanju sa problemima na zdrav i pozitivan način.U slučaju da prepoznajete da imate poteškoće u prevladavanju stresa koje traju duže vreme ili da je stres sa kojim se suočavate previše intenzivan i da vas remeti na značajan način u svakodnevnom funckionisanju možete potražiti pomoć od stručnjaka. Konsultovanje sa psihijatrom, psihologom ili psihoterapeutom može vam pomoći da bolje razumete vaše probleme i da vas usmeri ka tretamnu koji će vam odgovarati.Bitno je ne ignorisati ozbiljan i duži stres i njegove simptome pošto mogu voditi u veoma ozbiljne fizičke kao i psihičke probleme.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikvoanog zdravstvenog stručnjaka.How to manage and reduce stress. (n.d.). Mental Health Foundation. https://www.mentalhealth.org.uk/explore-mental-health/publications/how-manage-and-reduce-stressI’m so stressed out! Fact sheet. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/so-stressed-out-fact-sheetWorthen, M., & Cash, E. (2023, August 14). Stress management. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK513300/

Pušenje je opasno po zdravlje, duvanski dim sadrži brojne opasne komponente i hemikalije koje uništavaju organe i telo. Pušenje može da izazove brojne komplikacije i dugoročne posledice po zdravlje uključujući kancer, kardiovaskularne bolesti, moždani udar, glaukom, probleme sa zgrušavanjem krvi, hronični bronihtis, dijabetes, osteoporozu, reumatoidni artritis, kataraktu i druge. Takođe pogoršava postojeća stanja kao što je astma i povećava rizik od razvijanja drugih bolesti kao što su upale pluća, tuberkoloza i druge respiratorne infekcije. Pored ovoga izaziva upaljenja i pogoršava funkcionisanje imunog sistema, šteti zubima, desnima, jeziku i čulima mirisa i ukusa.Više od 7000 hemikalija se nalazi u duvanskom dimu, od kojih je pokazano da je barem 250 štetno, od ovih štetnih pokazano je da barem 69 može da uzokuje kancer.Pušenje je jedan od predvodećih svetskih uzroka preventabilne smrti, stopa smrtnosti je oko tri puta veća kod pušača nego kod ljudi koji nikada nisu pušili.Pušenje smanjuje šanse trudnoće, povećava rizik spontanog pobačaja, povećava rizik rađanja pebe sa abnormalno niskom telesnom težinom, povećava rizik da dete umre od sindroma iznenadne smrti odojčeta. Kod muškaraca pušenje povećava šanse erektilne disfunkcije.Što duže osoba puši to su veći rizici od štetnih posledica, ipak, bez obzira na godine, pušači mogu da drastično smanje rizike od bolesti, uključujući kancer, time što će da prestanu.Pasivno pušenje podrazumeva indirektno udisanje duvanskog dima, ne kroz cigaretu već kroz dim koji ona ispušta dok gori ili dim koji pušač izdiše. Pasivno pušenje izaziva kancer pluća kod nepušača, neka istraživanja sugerišu da život zajedno sa pušačem povećava rizik razvijanja kancera pluća kod nepušača za čak 20 – 30%.Pušenje izaziva visok stepen zavisnosti, primarno zbog prisustva nikotina. Zavisnost od nikotinskih proizvoda je slična zavisnosti od teških psihoaktivnih supstanci. Količina nikotina zavisi od specifičnog proizvoda, ali kompanije namenski dizajniraju cigarete i duvanske proizvode sa namerom da stvore zavisnost kod korisnika. O zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, među koje duvan i cigarete spadaju, možete pročitati više ovde.Svi oblici konzumiranja duvana su štetni i izazivaju zavisnost, cigarete, cigare, lule, nargile, nikotinske vrećice i slično.Ostavljanje cigareta može da ima brojne pozitivne zdravstvene benefite, od kojih se neki odmah mogu primetiti:Krvni pritisak i nivoi šećera u krvi se vraćaju u normalu.Nivoi ugljen-monoksida u krvi kreću da opadaju.U periodu od nekoliko nedelja se poboljšava cirkulacija i manje se kašlje.U periodu od nekoliko meseci može da se očekuje poboljšano funckionisanje pluća.U periodu od nekoliko godina rizici od kancera, kardiovaskularnih oboljenja i drugih hroničnih bolesti če se postepeno smanjiti.Dugoročni benefiti podrazumevaju redukciju rizika hroničnih smrtonosnih bolesti koje pušenje nosi sa sobom. Ljudi koji ostave pušenje, bez obzira na godine, imaju značajna poboljšanja u očekivanom živtnom veku od onih koji nastave. Što se ranije ostavi pušenje to su ovi benefiti bolji i rizici oboljenja manji.Postoje različiti načini ostavljanja pušenja, odjednom, postepeno koristeći terapiju koja zamenjuje nikotin, koristeći medikamente, promenama u životnom stilu kao što su fizička aktivnost ili psihoterapija koje mogu pomoći u menjanju loših navika.Ukoliko želite da prestanete da pušite možete se posavetovati sa lekarom ili kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom i možete se prijaviti na programe odvikavanja od pušenja. Postoji mnogo načina na koje ljudi uspevaju da ostave pušenje, bitna je odlučnost i upornost, kao i podrška okoline.Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Aslam, S. P., Leslie, S. W., & Morris, J. (2024, August 8). Nicotine addiction and smoking: health effects and interventions. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK537066/Harms of cigarette smoking and health benefits of quitting. (2017, December 19). Cancer.gov. https://www.cancer.gov/about-cancer/causes-prevention/risk/tobacco/cessation-fact-sheet

Konzumiranje određene hrane može povećati ili smanjiti rizik od raznih srčanih oboljenja. Bez obzira da li strepite od problema sa srcem iz nekih specifičnih zdravstvenih razloga, nezdravo se hranite već godinama ili samo želite da dodatno podesite svoju ishranu, dijeta može dosta toga promeniti kada je zdravlje u pitanju.Skorašnji nalazi svedoče o tome da su dijete bogate voćem, povrćem, mahunarkama, celim zrnima žitarica i proteinom dobre za prevenciju srčanih bolesti. Sa druge strane predlaže se minimizacija i izbegavanje hrane koja je visoko procesuirana, bogata natrijumom i trans mastima, izbegavanje šećera i veštačkih zaslađivača. Mediteranska i DASH dijeta, kao i dijete bazirane na biljkama trenutno važe za vodeće dijete kada je u pitanju kardiovaskularno zdravlje.Glavni kardio-metabolički faktori rizika za srčana oboljenja su dijabetes, hipertenzija, dislipidemija i višak abdominalne masti, svi ovi faktori su pod značajnim uticajem ishrane.Ispod su navedeni neki generalni saveti za ishranu koja je zdrava za srce i kardiovaskularni sistem i može imati preventivne efekte kada su srčana oboljenja u pitanju:Voće i povrće: voće i povrće je bogato vlaknima, vitaminima i mineralima, često imaju male količine masti, natrijuma, holesterola i kalorija. Ishrana bogatija voćem i povrćem može pomoći i u smanjivanju unosa visoko kalorijske hrane.Zdrav protein: odnosi se na protein sa malim količinama masti. Nemasna mesa, riba, jaja i mlečni proizvodi sa malo masti su odlični izvori. Mahunarke kao što su pasulj, leblebije, sočivo i grašak su takođe dobri izvori proteina koji nemaju puno masti.Žitarice sa celim zrnom: celo zrno žitarce predstavlja odličan izvor vlakana i drugih nutrijenata koji igraju značajne uloge u kardiovaskularnom zdravlju i regulaciji krvnog pritiska. Zamenom belog brašna i žita za integralne žitarice mnogo toga može da se postigne, nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita iz kojih se nutrijenti obradom odstranjuju, s obzirom da se većinski nalaze u opni zrna.Masti: neke masti su zdravije od drugih, zasićene i trans masti povećavaju nivoe holesterola i pogoršavaju rizik od srčanih oboljenja. Masti koje dolaze iz biljnih izvora su često zdrave. Hrane bogate zasićenim mastima su životnijski proizvodi kao što su puter, sir, mleko, margarin, sladoled i masna mesa kao što je na primer slanina. Nezdrave masti se često mogu naći i u pakovanim grickalicama i slatkišima. Pored ovoga treba obratiti pažnju na veličinu procije, nekontrolisano prejedanje može biti štetno iako je hrana u pitanj zdrava. Obraćanje pažnje je važno i korišćenje manjih tanjira ili posuda može pomoći kao i ishrana bogatija manje kaloričnom hranom kao što je voće i pvorće. Izbegavanje hrane koja ima velike količine natrijuma, šećera i soli može pomoći u regulaciji krvnog pritiska i time poboljšanju opšteg kardiovaskularnog stanja.Istrajnost u ishrani je teška, pogotovo pri početku za vreme formiranja navika. Planiranje unapred i osmišljavnaje plana jela za duže vremenske periode može pomoći u osmišljavanju obroka koji su zdravi i smanjivanju rizika lošijih izbora. Pretarna rigoroznost može dovesti o „burn out“-a, i odustajanja od ishrane kao i prejedanja nezdravim namirnicama. U redu je odstupiti i „častiti se“ ponekad, dok ne predstavlja izgovor za odustajanje od zdrave ishrane. Ukoliko želite ozbiljnije da se bavite zdravljem svog srca i kardiovaskularnog sistema, kao i time kako pomoću ishrane možete da utičete na njih, možete se posavetovati sa lekarom ili nutricionistom.8 steps to a heart-healthy diet. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/heart-disease/in-depth/heart-healthy-diet/art-20047702Diab, A., Dastmalchi, L. N., Gulati, M., & Michos, E. D. (2023). A Heart-Healthy Diet for cardiovascular Disease Prevention: Where are we now? Vascular Health and Risk Management, Volume 19, 237–253. https://doi.org/10.2147/vhrm.s379874Take action toward better heart health: | NHLBI, NIH. (n.d.). NHLBI, NIH. https://www.nhlbi.nih.gov/heart-truth/eat-a-heart-healthy-diet

Odsustvo kvalitetnog sna može uticati na sve aspekte života, uključujući naravno i zdravlje. Nedovoljno kvalitetnog sna može povećati rizike od brojnih bolesti i poremećaja, od bolesti srca i moždanih udara do gojaznosti i demencije. San je važan za zdravlje isto koliko dijeta ili vežbanje. Kvalitetno spavanje poboljšava funkcionisanje mozga, raspoloženje, oporavljanje tela, odstranjivanje toksina i generalno zdravlje.Razvijanje zdravih navika povodom spavanja je ključno u ostvarivanju kvalitetnog spavanja. Razne stvari mogu uticati na kvalitet sna, dijeta, večernja rutina, nivo fizičke aktivnosti, raspored spavanja, svakodnevni stresori, različite bolesti...Nekad loš kvalitet sna može biti uzrokovan različitim poremećajima sna kao što su insomnija ili sleep – apnea. U ovim slučajevima dobra ideja može biti posavetovati se sa lekarom ili zdravstvenim stručnjakom zarad ustanovljavanja najboljeg plana tretmana za specifičnu situaciju.Neki saveti koji mogu pomoći uspostavljanju zdravog sna u svakodnevnom životu su:Raspored spavanja: količina spavanja koja se predlaže za zdrave odrasle je između 7 i 9 sati. Raspored spavanja znači odvojiti ovoliko vremena svakog dana u isto vreme. Odlaženje na spavanje i buđenje u isto vreme, pa čak i vikendima, može dobro uticati na raspored budnosti i doprineti boljem snu.Opuštanje: ukoliko ne možete da zaspite pronađite nešto opuštajuće što možete da radite kao što je čitanje ili slušanje opuštajuće muzike. Navikavanje na opuštajuće radnje pred spavanje može pomoći da se zaspi brže, treba izbegavati uređaje koji emituju plavo svetlo i stresne i preterano stimulišuće aktivnosti.Dijeta: obraćanje pažnje na ishranu može dosta pomoći pri uspostavljanju zdravih navika kada je spavanje u pitanju. U suštini, predlaže se izbegavnjae velikih i teških obroka nekoliko sati pred spavanje. Konzumiranje nikotina, kafeina i alkohola takođe loše utiču na san.Izbegavanje dnevnog spavanja: dremanje u toku dana može delovati kao način da se nadoknadi izgubljeni noćni san, ali takođe može da loše utiče ako traje previše dugo (duže od jednog sata) i ako se odvija previše kasno u toku dana.Uključivanje fizičke aktivnosti: vežbanje i fizička aktivnost poboljšavaju zdrav san, ipak aktivnosti vremenski blizu spavanju mogu da ga poremete. Uspostavljanje redovnog ritma vežbanja može pomoći takođe.Ovo su neki od saveta koji mogu pomoći kod svakodnevnih problema sa spavanjem, ukoliko imate značajnijih problema koje ne uspevate da rešite možda je potrebno kontaktirati lekara. Uzroci nesanice mogu biti ozbiljni i imati dalje ozbiljne zdravstvene komplikacije.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-in-black-t-shirt-and-black-pants-lying-on-black-yoga-mat-qa1wvrlWCio*Getting a good night’s sleep. (n.d.). National Institute on Aging. https://www.nia.nih.gov/health/sleep/getting-good-nights-sleepGood sleep for good health. (2024, June 18). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2021/04/good-sleep-good-health

Prelomi i naprsnuća kuka su među najčešćim povredama kod starijih osoba ali se mogu javljati svim uzrastima. Prelomi kuka se mogu razlikovati po mestu i nivou ozbiljnosti preloma ili naprsnuća. Postoji više delova kuka, naime karlica, butna kost i karlična kost, prelom može da se desi na bilo kom od ovih delova.Prelomi vrata butne kosti mogu biti ozbiljni zbog potencijalnog otežavanja cirkulacije u tom predelu dok prelomi karlice mogu biti manje bolni i ozbiljni i češće se javljaju kod mlađih osoba.Ova dva preloma su najčešći i mogu biti bolni i onemogućavati stajanje, hodanje i stvarati modrice i otoke.Prelom kuka kao problem i stanje se češće javlja kod starijih osoba. Osteoporoza je stanje koje čini koske krhkim vremenom i zaduženo je za do 80% preloma kod starijih osoba. Loša ravnoteža, slabe kosti i vremenom progresivno gubljenje i slabljenje mišićnog tonusa čine padove rizičnijim i opasnijim kod starijih osoba.Dijagnoza i tretmanDijagnostikovanje preloma kuka zahteva fizički pregled lekara i može uključivati i rendgenski snimak. Brza reakcija i intervencija lekara je pozitivan znak za prognozu i povećava šanse za uspešan i brz oporavak bez komplikacija.Često je neophodna hirurška intervencija čiji će specifični elementi zavisiti od specifičnosti preloma, njegove lokacije i zdravstvenog stanja pacijenta.U slučaju ovakve povrede i javljanja simptoma kao što su bolovi u kuku, nemogućnost stajanja ili hodanja, modrica i otoka u ovom predelu i slično, neophodno je da se što pre potraži lekarska pomoć i da se detaljno prate uputstva stručnjaka zarad najboljeg i najbržeg oporavka.OporavakIspravna rehabilitacija i oporavak od ovakve povrede i procedure koja može biti neophodna može dovesti do kraćeg boravka u bolnicama, boljih kliničkih ishoda za pacijenta, poboljšanog fizičkog funkcionisanja i očuvanju samostalnosti u svakodnevnom životu.Važni faktori koji determinišu najefikasniji metod rehabilitacije su vrsta preloma, lokalizacija drugih povreda i vrsta intervencije tojest tretmana.Cilj ovih metoda rehabilitacije jeste da omogući povratak pokretljivosti i snage u zahvaćenoj nozi i kuku, ovaj proces može trajati neko vreme ali je ključan za potpun oporavak.Rana pokretljivost može biti dobra za postopreativnu rehabilitaciju, samostalno ustajanje i sedanje, hodanje uz pomagala, uspravljanje i vraćanje u krevet.Istraživanja su pokazala da rana pokretljivost uz asistenciju (48h nakon operacije) često pruža pozitivne rezultate i ubrzava tok oporavka.Fizikalna terapija i fizičke vežbe u akutnoj fazi nege mogu značajno doprineti bržem i uspešnijem oporavku, sugerišu neka istraživanja. Intenzivan program fizikalne terapije se takođe pokazao delotvornijim od manje intenezivnog i zakasnelog programa, kod pacijenata kod kojih je ovo bilo bezbedno i izvodljivo. Cilj fizikalne terapije je da kroz vežbanje pacijent poveća snagu i povrati kontrolu i mobilnost u zahvaćenim predelima, naime u glutealnim mišićima i kvadricepsu. Fizikalna terapija, specifične vežbe i intenzitet sa kojom se može sprovoditi zavisiće u velikoj meri od specifičnosti situacije i neophodno je pratiti savete hirurga, ortopeda ili fizijatra.Nakon otpuštanja iz bolnice neophodno pratiti uputstva koja su u funkciji daljeg osnaživanja i omogućavanja pokretljivosti zgloba bez rizikovanja ponavljanja povrede ili otežavanja oporavka. Ovo uglavnom obuhvata programe fizičkog vežbanja, kao i savete o izbegavanju određenih vrsta aktivnosti kao što su nošenje ili podizanje teških predmeta, skakanja, savijanja ili dugog sedenja.Promene u dijeti takođe mogu imati uticaj u slučaju preloma kostiju, o ovome više možete da pročitate ovde "Ishrana nakon preloma kostiju".Bitno je ne zanemariti ovakve povrede i pažljivo pratiti i posvetiti se rehabilitacionom procesu i uputstvima koje stručnjaci daju. Ovakve povrede mogu ozbijno da utiču na život i adekvatan oporavak može znatno da pomogne u njihovom bržem prevazliaženju i prevenciji ponavljanja povrede.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-in-black-t-shirt-and-black-pants-lying-on-black-yoga-mat-qa1wvrlWCio* Hip fracture - Diagnosis & treatment - Mayo Clinic. (2022, May 5). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hip-fracture/diagnosis-treatment/drc-20373472Lee, K., Um, S., & Kim, Y. (2020). Postoperative Rehabilitation after Hip Fracture: A Literature Review. Hip & Pelvis, 32(3), 125–131. https://doi.org/10.5371/hp.2020.32.3.125Zhang, X., Butts, W. J., & You, T. (2021). Exercise interventions, physical function, and mobility after hip fracture: a systematic review and meta-analysis. Disability and Rehabilitation, 44(18), 4986–4996. https://doi.org/10.1080/09638288.2021.1924299

Nakon preloma ili lomljenja kostiju određena hrana će pomoći dok druga čak može da odmogne u oporavku.Osteoporoza je jedan od vodećih uzroka invaliditeta kod starijih osoba, 80% preloma kostiju u starijoj populaciji je prouzrokovano osteoporozom. Kosti se stalno osnažuju i nadoknađuju, ali sa godinama se ovaj proces usporava, kod nekih brže nego kod drugih. Ovo dovodi do postepenog opadanja u gustini kostiju, tojest količine određenih minerala (najviše fosfora i kalcijuma) u kostima, što ih čini osetljivim na fizički stres. Kada se gustina kostiju spusti ispod određenog nivoa možete dobiti dijagnozu osteopenije, koja može voditi u osteoporozu.Prilagođavanje dijete i fokusiranje na određene vrste hrane značajno pomaže pri čuvanju zdravlja kostiju kao i pri oporavku nakon preloma.Protein: telo koristi protein kako bi se oporavljalo od povreda i zaceljivalo povređeno tkivo ili polomljene kosti. Dobri izvori proteina su: meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, semenke i mahunarke. Za više informacija o tome kako protein funkcioniše u ishrani pročitajte ovde "Kako funkcioniše protein u ishrani?".Kalcijum: kalcijum je ključan za formiranje i snagu kostiju, dobri izvori kalcijuma i ishrani su mlečni proizvodi, kao što su mleka, sirevi i jogurti.Vitamin D: vitamin D je jedan od najređih vitamina u ishrani i najčešće ljudi imaju nedostatak vitamina D. Ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje kalcijum i pri procesu mineralizacije kostiju. Izlaganje tela suncu je jedan poznat način na koji naše telo generiše vitamin D, ali je znatno efikasnije unositi kroz hranu kao što su: masna riba (skuša, sardine i losos), pečurke i žumanca.Vitamin C: ovaj vitamin je ključan za sintezu kolagena, jednog od najbitnijih gradivnih elemenata tkiva, mišića, ligamenata i kostiju. Vitamin C sadrže citrusno voće, paradajz paprike, jagode, brokoli, krompir.Gvožđe: hrana bogata gvožđem takođe pomaže u sintezi kolagena i transportovanju kiseonika u kosti, dobri izvori su crveno meso, piletina, masna riba, mahunarke i jaja.Drugi bitni nutrijenti na koji mogu pomagati u oporavku i osnaživanju kostiju su kalijum, cink i vitamin K.Namirnice koje mogu negativno delovati i usporavati oporavak otežavaju proces apsorbcije kalcijuma vitamina i drugih nutrijenata u telu. Alkohol: alkohol usporava proces oporavka kostiju i može povećati rizik od ponovnog oštećenja usled intoksikacije i gubljenja ravnoteže.So: velika količina soli u ishrani može otežati metabolizam kalcijuma, generalno se predlaže smanjivanje količina soli pri oporavljanju od preloma ili polomljenih kostiju.Kofein: velike količine kofeina mogu usporiti zatastanje kostiju i dovesti do češćeg uriniranja koje znači veće odstranjivanje kalcijuma putem urina. Umerena količina kofeina uneta kroz kafu ili čajeve ne bi trebala da predstavlja problem (ne više od četiri šolje dnevno). Treba obratiti pažnju i na druga pića koja mogu sadržati kofein kao što su gazirani sokovi i energetska pića.Pored ovoga, predlaže se izbegavanje brze hrane i šećera, koji mogu dovoditi do otežane apsorbcije nutrijenata i zapaljenja, i time usporavati proces oporavka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/cheese-tray-cheeses-french-cheese-1433504/*Hospitals, C. (2024, September 23). Diet for bone fracture: Foods to eat and avoid. CARE Hospitals. https://www.carehospitals.com/blog-detail/diet-for-bone-fracture/Karpouzos, A., Diamantis, E., Farmaki, P., Savvanis, S., & Troupis, T. (2017). Nutritional aspects of bone health and fracture healing. Journal of Osteoporosis, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/4218472Zhang, J., Liang, D., & Zhao, A. (2020). Dietary Diversity and the risk of fracture in Adults: a prospective study. Nutrients, 12(12), 3655. https://doi.org/10.3390/nu12123655

Kalorijski deficit je kada se ishrana i aktivnost dovedu u stanje u kome telo troši više kalorija, tojest energije, nego što konzumira. Brojni specifični lični faktori će dovesti do specifičnih kalorijskih potreba i funkcionisanja kod pojedinih osoba. Ono što je jasno jeste da konzumiranje manje kalorija nego što je neophodno za održavanje telesne težine dovodi do gubitka te težine, tojest kilograma.Kalorije su jedinice energije sadržane u hrani koje telo troši. Kalorije dolaze u različitim oblicima i različite hrane mogu imati isti broj kalorija, ovo ipak nije dovoljan razlog da se izjednače već je neophodno sagledati ostatak nutritivne vrednosti.U svakodnevnom funkcionisanju telo sagoreva kalorije, bilo to vežbajući, radeći normalne svakodnevne fizičke aktivnosti pa čak i ne radeći ništa i odmarajući. Količina kalorija koja je osobi neophodna na svakodnevnom nivou zavisiće od brojnih faktora kao što su godine, pol, nivoi fizičke aktivnosti, telesna građa i slično.Telo često ne koristi svu energiju koju konzumira, već je taloži i čuva, u vidu masti i ugljenih hidrata za kasniju upotrebu. Ukoliko se konzumira veći broj kalorija nego što se troši količina viška kalorija i kilograma će se povećavati.Ako se troši više kalorija nego što se konzumira, kao kada se stvori kalorijski deficit, telo će trošiti te prethodno stvorene zalihe energije i time dolazi do mršavljenja. Nemoguće je smršati bez kalorijskog deficita.Kalorije se troše na tri glavna načina:Bazalni metabolizam, ovo označava količinu kalorija tojest energije koje telo troši kako bi normalno funkcionisalo u stanjima mirovanja, odnosi se na funkcije kao što su disanje i crikulacija krvi.Varenje hrane, odnosi se na energiju utrošenu u varenje, apsorbciju i metabolizaciju hrane.Fizička aktivnost, odnosi se na energiju utrošen na pokrete kao što su vežbanje, svakodnevne aktivnosti kao što su hodanje, kućni poslovi, rad i slično.Neke druge stvari koje utiču na promene u kilaži uključuju fizičku aktivnost, hormone, izloženost stresu, genetiku, kvalitet i količina sna, drugi zdravstveni problemi...Računanje kalorijskog unosa zarad stvaranja kalorijskog deficita može da se radi na više načina, računanje svakodnenog unosa kalorija pa poređenja sa promenama u kilaži može da se radi pomoću online kalkulatora ili samostalno. Često je 300 - 500 kalorija manje od unosa koji je adekvatan za održavanje težine dovoljan i bezbedan kalorijski deficit koji dovodi do gubitka kilograma. Neophodno je i voditi računa o tome da se ne izgladnjujete ako želite da smršate, preveliki kalorijski deficiti na duže vremenske staze mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i komplikacija.Ukoliko želite da smršate i niste sigurni oko pristupa i količine kalorija, dobra ideja je uvek da se posavetujete sa nutricionistom ili lekarom zarad osmišljavanja dobre dijete i plana koji će Vam odgovarati i pomoći da ostanete bezbedni i zdravi.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/scale-diet-health-tape-weight-403585/*

Dugo su ugljeni hidrati igrali ulogu neprijatelja u svetu ishrane, međutim oni su glavni izvor energije telu i omogućavaju normalno fizičko kao i psihičko funkcionisanje, ključne su za zdravlje i ispravno funkcionisanje organa.Generalni unos kalorija je važniji od specifičnih nutrijenata i nemoguće je doći do mršavljenja bez indukovanja kalorijskog deficita. Ugljeni hidrati su ključan makronutrijent u zdravlju i generalne preporuke su da 45 – 65% kalorija koje se dnevno unose treba da dolaze iz ugljenih hidrata, međutim ovo zavisi od brojnih specifičnih faktora kao što su telesna građa, nivoe aktivnosti, regulacija nivoa šećera u krvi i slično.Mnoge dijete predlažu redukovanje unosa ugljenih hidrata zarad mršavljenja, što može imati dobre kratkoročne efekte i druge zdravstvene benefite kao što je smanjivanje rizika od dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma, ali takođe stvara određene rizike. U odsustvu ugljenih hidrata ljudi će uglavnom kompenzovati većim unosom kalorija kroz druge dve glavne grupe makronutrijenata što su proteini i masti.Jedna hipoteza o tome zašto smanjivanje ugljenih hidrata u dijeti može da dovodi do kratkoročnog značajnog uspeha u mršavljenju jeste da protein i masti stvaraju veći osećaj sitosti i da dovode do manje gladi i time stvaranja kalorijskog deficita.Druga hipoteza je da dijete koje smanjuju unos ugljenih hidrata omogućavaju bolje sagorevanje kalorija. Zastupnici ovih ideja pretpostavljaju da će telo u odsustvu glavnog izvora energije brže preći na trošenje zaliha masti i proteina zarad energije i tako dovesti do gubitka viška kilograma. Određivanje specifičnog broja ugljenih hidrata na dnevnom nivou zavisi od brojnih faktora kao što su godine, građa, istorija bolesti... Ako pokušavate da smršate ili smanjite štetno dejstvo ugljenih hidrata dobra ideja može biti da počnete izbacivanjem najnezdravijih izvora ugljenih hidrata u ishrani kao što su rafinisana pšenica i dodati šećer.Ovo samo po sebi verovatno neće imati učinak na gubitak kilograma kao što imaju dijete koje se fokusiraju na smanjivanje ugljenih hidrata kao što su:KetoAtkinsPaleoSvakako može biti dobra ideja paziti na to kakve ugljene hidrate unosimo i na veličinu porcija. Kvalitetni zdravi ugljeni hidrati sadrže puno vlakana kao u voću, povrću, mahunarkama i žitaricama sa celim zrnom.Iako postoji debata povodom načina funkcionisanja smanjivanja ugljenih hirata na mršavljenje, istraživanja sugerišu da kratkoročni efekti postoje. Ako se samo smanje ugljeni hidrati bez obraćanja pažnje na ostatak ishrane rezultati verovatno neće biti dobri i neće se dobiti nutrijenti koji su neophodni za zdravo funkcionisanje.Smanjivanje ugljenih hidrata može nositi neke rizike u zavisnosti od specifične dijete i zdravstvenog stanja osobe.Među najčešćim se uključuju manjak ostalih nutrijenata, „keto grip“, digestivni problemi, povećan rizik srčanih bolesti u nekim slučajevima, smanjeni nivoi energije, glavobolje, grčevi u mišićima, loš zadah i slično.Ako planirate da napravite promenu u ishrani bitno je da se prvenstveno dobro informišete i ustanovite da je ovaj proces bezbedan i delotvoran u vašem specifičnom slučaju, možete da se posavetujete se sa nutricionistom ili lekarom kako biste ovo ustanovili. Pogotovo je bitno pristupiti sa pažnjom ukoliko je ta promena drastična i ukoliko imate neke prethodne zdravstvene probleme koji možda mogu da budu pod uticajem ovakve promene.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/vegetables-asparagus-tomatoes-leek-1403046/*Christiansen, S. (2024, January 10). How many carbs to eat daily for weight loss. https://www.medicalnewstoday.com/articles/320773Can a low-carb diet help you lose weight? (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/weight-loss/in-depth/low-carb-diet/art-20045831Oh, R., Gilani, B., & Uppaluri, K. R. (2023, August 17). Low-Carbohydrate diet. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK537084/

Stiskanje vilice i škripanje ili škrgotanje zubima su česte automatske reakcije na strah, stres ili bes. Kod nekih ljudi ovakve reakcije se odvijaju automatski i bez prisustva direktnog stresora. Ovo nevoljno stiskanje vilice i škrgotanje zubima koje nije povezano sa žvakanjem hrane se naziva bruksizam, i češće se javlja kada su ljudi budni ali je više izučavano kod spavanja.Ova pojava je češća kod dece i adolescenata nego starijih odraslih.Kada se odvija u toku spavanja, zbog odsustva svesti i percepcije o događajima osoba može izuzetno jako stezati zube i vilicu, nanoseći štetu zubima i mišićima.Bruksizam koji se odvija noću čini da mnogi ljudi koji imaju ovaj problem nisu ni svesni toga dok im neko ne skrene pažnju ili ne krenu da zapažaju neke od simptoma. Stezanje ili škrgotanje se ne odvija konstantno, najčešće su u pitanju nekonzistentni kratki intervali. Neki od simptoma bruksizma se ogledaju u šteti nanetoj zubima, brušenje, lomljenje, labavost ili bol. Drugi simptomi se mogu ticati bola, utrnulosti, tenzije ili otečenosti u predelima vilice ili facijalnih mišića kao i glavobolja.Uzroci bruksizma se najčešće pripisuju psihološkim faktorima kao što su velika izloženost stresu, loše raspoloženje, nervoza, tenzičnost i slično. Drugi uzroci podrazumevaju genetske predispozicije, konzumiranje alkohola, kofeina ili cigareta, loše reagovanje na specifične medikamente.Dugoročne posledice noćnog bruksizma mogu podrazumevati ozbiljnu štetu nanetu zubima ili plombama, krunama, lekovima i slično. Takođe može dovesti do problema sa vilicom, poteškoća sa žvakanjem, hroničan bol u vilici, krckajuće zvukove i slično.Nisu svi simptomi isti za svakoga i dugoročne posledice će zavisiti od brojnih specifičnih faktora. Nije otkriveno specifično rešenje za sve oblike bruksizma ali postoje brojni načini koji mogu pomoći redukciji epizoda i štete nanete zubima i vilici.Redukovanje izloženosti stresu može znatno pomoći i u ovome različiti oblici psihoterapije mogu biti korisni zarad učenja novih tehnika i načina sagledavanja, i suočavanja sa, različitim stresnim situacijama ili događajima.Farmakoterapija takođe može biti delotvorna, većina medikamenata koja se prepisuje se bazira na redukovanju mišićne aktivnosti koja je uključena u stiskanje zuba.Noćne folije ili proteze mogu pomoći pri redukovanju štete nastale usled bruksizma, ili uticati na stabilizaciju vilice ili usta u specifičnom položaju.Bruksizam može imati znatne posledice a svakako da će verovatno uticati na snižavanje kvaliteta života, ako ste primetili neke od simptoma ili Vam je neko skrenuo pažnju posavetujte se sa stomatologom ili lekarom kako biste najefikasnije pristupili dijagnostikovanju i rešavanju ovog problema.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/person-wearing-silver-diamond-ring-fmB7IdFjhTM*Bruxism. (n.d.). National Institute of Dental and Craniofacial Research. https://www.nidcr.nih.gov/health-info/bruxism#symptomsLal, S. J., Sankari, A., & Weber, K. K., DDS. (2024, May 1). Bruxism Management. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK482466/

Između 16. i 22. nedelje trudnoće beba će početi da čuje zvukove iz unutrašnjosti Vašeg tela, kao što su otkucaji srca, a nakon 23. nedelje će moći da raspozna Vaš glas i druge spoljašnje zvukove. Između spoljašnjosti i unutrašnjosti stomaka su slojevi tečnosti i Vašeg tela, te bebe sve čuju prigušeno za otprilike pola. Na početku bebine uši mogu da čuju samo tonove nižih frekvencija, te generalno bolje čuju muške od ženskih glasova, ali Vaš glas će bebi zvučati glasno pošto je toliko blizu i „odzvanja“ kroz vaše telo. Istraživanja su potvrdila da bebe prepoznaju i najviše preferiraju glas svoje majke unutar stomaka, kada mogu da ga prepoznaju bebe reaguju ubrzanim kucanjem srca što sugeriše da su uzbuđene kada ga čuju.Nakon otprilike 26 nedelja beba može da počne da odgovara na zvuke koje čuje, promenama u ritmu kucanja srca, disanja ili pokretima. Glasni zvukovi mogu da uplaše bebu i izazovu nagle pokrete, dok su ultrazvuci pokazali promene u izrazima lica bebe kada čuje muziku.Zvuci koje beba čuje u stomaku doprinose razvoju mozga i sluha, koje se nastavlja, naravno, i nakon rođenja.Nije potrebno da posebno pospešujete ovaj proces koji se prirodno odvija, i ne postoje istraživanja koja potvrđuju da puštanje Mocarta ili druge klasične muzike bebi u stomaku doprinosi tome da ona postane pametnija. Istraživanja ipak sugerišu da slušanje muzike, kao i razgovora i ostalih zvukova iz okruženja pomaže u razvoju sluha, pamćenja i emocija. U redu je da nastavite svoje svakodneve aktivnosti istim tempom i eventualno izbegavate duže izlaganje veoma bučnim okruženjima.Važno je da pazite na osetljive uši vaše bebe i ne izlažete ih preglasnim zvucima. Nemojte da prislanjate slušalice ili zvučnike direktno na stomak, pošto će se zvuk pojačati putujući do Vaše bebe i biti joj preglasan.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://pixabay.com/photos/pregnant-mom-child-pregnancy-woman-775036/*

Transplantacija kose ili restauracija je tretman koji prebacuje folikule kose sa jedne regije na drugu regiju bez kose, ili sa retkom kosom.Ova metoda se koristi za različite oblike i stepene gubitka kose kod osoba oba pola, obično se preporučuje tek kada su se ostale metode prevencije gubitka kose pokazale neuspešnim.Danas, sa napretkom tehnologije, hirurzi mogu da prebacuju dlake u malim količinama i time postignu rezultate koji izgledaju potpuno prirodno.Ova metoda se najčešće koristi u transplantaciji kose, sastoji se od odvajanja malih parčića kože sa glave koji sadrže zdrave dlake i prebacivanja na druge regije. Procedura traje nekoliko sati, u zavisnosti od specifičnog slučaja, i većina pacijenata ostane budna u toku tretmana ali uzme lekove kako bi ublažili bol. Ako je potrebno sprovesti više od jedne procedure neophodno je sačekati nekoliko meseci između njih kako bi se koža glave oporavila.Transplantacije kose su trajne procedure, kada prođe vreme koje vam lekar odredi treba da se ponašate prema kosi koju ste transplantirali kao i prema svoj ostaloj. Ipak, postoji mogućnost da neki prebačeni delovi ne prežive i neka količina dlaka otpadne.Posotji više uzroka koji dovode do gubitka kose kao što su genetika, dijeta, izloženost stresu, hormonski disbalans, upotreba određenih lekova i različite bolesti kao što su alopecija areata, androgena alopecija ili poremećen rad štitne žlezde.Dobar kandidat za transplantaciju kose je osoba koja je:U dobrom zdravstvenom stanjuIma dovoljno zdrave kose na glavi koja se može prebaciti na druge regijeIma mogućnost da joj kosa raste na delu gde je istanjenaPotrebno je imati i realistična očekivanja, ako osoba nema dovoljno zdrave i guste kose na glavi koja može služiti za transplantaciju ne može dobiti najbolje rezultate.Kao sa svakom hirurškom procedurom postoje određeni rizici koji u ovom slučaju uključuju alergijske reakcije na lekove ili anesteziju, gubitak krvi, neuspele delove transplantacije, infekciju, gubitak osećaja na koži glave i ožiljke.Mnogim ljudima gubitak kose veoma teško pada i mogućnost povratka kose sa sobom nosi poboljšano samopouzdanje i trajno rešenje jedne estetske brige.Bitno je opredeliti se za dobrog i iskusnog hirurga ako se odlučujete na ovu proceduru, detaljno pratiti njegova uputstva povodom procedure i oporavka. Ukoliko niste, pokušajte druge metode za oporavak i prevenciju opadanja kose pre ove.Ukoliko se bilo kakvi simptomi kao što su temperatura koja ne prestaje nakon operacije, krvarenje iz kože glave, jaki bolovi kože glave ili znakovi infekcije pojave nakon operacije odmah kontaktirajte lekara ili zdravstvenog stručnjaka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/hair-hair-care-hair-transplant-8457142/*A hair transplant can give you permanent, natural-looking results. (n.d.). https://www.aad.org/public/diseases/hair-loss/treatment/transplantProfessional, C. C. M. (2024, May 1). Hair transplant. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/21519-hair-transplant

Preskakanje vijače ima brojne zdravstvene benefite, utiče na jačanje kostiju, mršavljenje i promoviše kardiovaskularno zdravlje. Preskakanje vijače se često radi kao vežba ili rekreaciona aktivnost, postoji puno načina da se preskače vijača i puno tehnika koje mogu da se inkorporiraju.Prednost ove vrste vežbanja jeste što može da bude zabavna, laka je, jeftina, često je povezujemo sa detinjstvom i možemo uvek da ubacimo nove pokrete i izazove.Takođe je neophodna koncentracija i fokus kako bi se preskakanje adekvatno izvelo, što čini ovu vežbu smirujućom i zaraznom.Preskakanje vijače zahteva koordinaciju ruku i nogu kao i koncentraciju i dobar tajming, ovo stimuliše i vežba i telesnu koordinaciju ali i rad mozga.Preskakanje vijače povećava broj otkucaja srca i time pomaže u prevenciji raznih kardiovaskularnih bolesti. Ovo može varirati i biti modifikovano u zavisnosti od intenziteta i dužine trajanja vežbanja.Ovakav oblik „kardio“ vežbanja pomaže u sagorevanju kalorija. Količina i uspeh u sagorevanju kalorija naravno takođe zavisi od intenziteta i trajanja vežbanja. Ipak, preskakanje vijače sagoreva iznenađujuće veliku količinu kalorija i jedna je od najboljih vežba ako želite da se otarasite viška kilograma. Opet, može dodatno da se pojača intenzitet vežbanja uključujući nove pokrete i izazove. Neka istraživanja sugerišu da preskakanje vijače može uticati na snagu kostiju. Doskoci stvaraju malu količinu stresa na kosti koja može pomoći u njihovom jačanju. Počinjanje sa ovom vežbom, kao i sa mnogima, zahteva malo strpljenja. Neki eksperi sugerišu da možete i početi sa svakodnevnim preskakanjem vijače ako inkorporirate povremene dane odmora. Drugi pak predlažu da je za početak 3 puta nedeljno dovoljno dok se telo ne aklimatizuje na ovu telesnu aktivnost koju retko radimo u svakodnevnom životu. Dužina trajanja sesije preskakanja vijače uglavnom zavisi od vas i vaših sposobnosti i preferenca.Kao i sa mnogim vežbama potrebno je oprezno pristupiti zbog novosti ovakvih pokreta za telo i rizika od povreda.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-using-jumping-rope-7QYd1VxLRbM*

Proteini su ključni makronutrijenti za ljudsko telo i njegov rast, održavanje i generalno zdravo funkcionisanje. Proteini sadrže amino kiseline koje se koriste za izgradnju i oporavak, tojest održavanje, mišića i kostiju, kao i za stvaranje hormona i enzima. Takođe su ključni u sprovođenju kseonika kroz telo i mogu se koristiti kao izvor energije.Protein se prirodno konzumira kroz hranu, specifična količina proteina koja se predlaže na dnevnom nivou zavisi od faktora kao što su težina, pol, godine i zdravstveno stanje.Protein se može pronaći u raznim hranama, najviše u sledećimRiba i mesoJajaMlečni proizvodiSemenke i koštunjavo voćeMahunarkeIstraživanja su pokazala da protein ima značajan zasićujući efekat, ovo može značajno pomoći pri mršavljenju, pored njegovog značaja u izgradnji mišićne mase. Takođe, viša količina proteina u ishrani može pomoći pri održavanju kilaže nakon mršavljenja, što može biti jedna od najtežih stvari kada je u pitanju dugoročno skidanje viška kilograma.Ukoliko ste fizički aktivni, neophodno je da konzumirate dovoljno proteina kako bi se vaši mišići adekvatno oporavljali od stresa pod kojim se nalaze. Adekvatne količine proteina su takođe neophodne za oporavljanje od povreda bilo koje vrste.Dijeta bogata proteinom može imati značajne efekte pri regulaciji metabolizma i dovodi do efikasnijeg trošenja kalorija u toku dana.Proteini su ključni u stvaranju antitela koja se bore sa bakterijskim i virusnim infekcijama, dovoljna količina proteina u ishrani tako pomaže u regulaciji zdravog imunog sistema.Nekolicina istraživanja sugeriše da protein može pomoći pri smanjivanju krvnog pritiska i rizika od brojnih kardiovaskularnih bolesti. Zbog značajnog pozitivnog uticaja na zdravlje mišića i kostiju protein može pomoći pri zdravijem starenju. Neki od glavnih razloga za smanjeni kvalitet života kod starijih vezani su za krhkost i deterioraciju mišića i kostiju, ovo se može sprečiti i preduhitriti ostajanjem u fizički dobroj formi i fokusiranjem na zdravu ishranu.Fokusiranje na zdravu ishranu i unošenje više proteina svakodnevno teško da može da bude štetno. Ipak, u slučaju prekomerne količine proteina u ishrani može doći do problema sa varenjem, bubrezima, konstipacije, dehidratacije, povećanim rizikom od nekih bolesti i manjka drugih nutrijenata. Ovo se dešava uglavnom samo ako se unosi prevelika količina proteina u dužim vremenskim periodima, kod dijeta koje su ekstremno fokusirane na protein.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/flat-lay-photography-of-assorted-variety-of-stir-fried-and-vegetable-foods-3iexvMShGfQ*

Lekovita dejstva termalnih, ili mineralnih, voda poznati su ljudima još od drevnih vremena. Danas, sa razvojem modernih tehnologija, mnogo je lakše specifično utvrditi kakve uticaje na kakva stanja ove lekovite izvorske vode mogu imati. Hidroterapija, vrsta terapije koja koristi vode različite po svom sastavu i temperaturi u zavisnosti od potrebe, se koristi širom sveta.Neke od prednosti termalnih voda kao lekovitog sredstva su što ne uključuje potencijalno štetne lekove i hemikalije, vrlo retko ima bilo kakvih neželjenih reakcija i nosi mali rizik za nekakvo pogoršanje zdravlja ili dobrobiti pacijenta.Ipak, baš zato što su termalne vode različite u zavisnosti od izvora i zato što su molekularni procesi koji stoje iza ovih lekovitih svojstava komplikovani, kliničarima je izazovno da pravilno procene tačnu činkovitost ovih metoda.Više informacija o zdravstvenim benefitima termalnih voda možete pronaći ovde „Kako termalne vode utiču na zdravlje“.Jedna od najznačajnijih polja u kojima su se termalne, ili mineralne, vode pokazale kao delotvorne jeste zdravlje kože, u tolikoj meri da se pored tretmana za neke hronične bolesti kože prodaju i kao samostalni flaširani preparati za negu lica i kože, ili su u sastavu drugih preparata poput krema, losiona i seruma.Balneoterapija je naziv za metodu lečenja koja se zasniva na korišćenju, i najčešće potapanju u, vode i blata. Dermatološka oboljenja koja su najčešće uspešno tretirana balneoterapijom su psorijaza i atopijski dermatitis.Druga stanja koja se leče koristeći ovaj metod su akne, lichen planus, svrab, rozacea, seboroični dermatitis i kseroza tojest suva koža.Poznato je da su termalne vode delotvorne kod inflamacije i patologija povezanih sa stresom.Biološki mehanizmi pomoću kojih dolazi do ovih lekovitih rezultata nisu potpuno jasni, poznato je da su neuro-endokrine i imunološke reakcije na balneoterapiju i specifične minerale i temperature vode povezane sa njenim terapijskim dejstvom. Potrebno je razumeti da termalne vode same po sebi nisu klinički metod koji se potpuno razume i često se preporučuje u odsustvu uspeha drugih tradicionalnijih pristupa.Mineralna voda u proizvodima može služiti za umirivanje iritirane kože, na primer nakon ujeda insketa, sunčanja ili brijanja ili nakon nekakve burne reakcije kože. Termalne vode imaju hidratirajuća svojstva, čuvaju kožu od slobodnih radikala, negativnog dejstva sredine i osvežavaju i toniraju kožu, što ih čini dobrim načinom da se koža pripremi za nanošenje kreme ili seruma.Pored svega ovoga termalne vode, kao proizvod za negu kože, imaju i ulogu u fiksiranju šminke. Ako se nanosi nakon kozmetike doprineće da bude postojana i da se teže razmazuje.Često se termalna ili mineralna voda, kao samostalan proizvod, prodaje u bočicama sa raspršivačem, ovo njenu upotrebu čini veoma jednostavnom. Voda se rasprši po licu ili telu i sačeka se da je koža upije. Ako nakon 1 – 2 minuta ostaje višak na koži, može se pokupiti tupferom.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/woman-floating-on-body-of-water-during-daytime-jP8C_yTF4BE*Benu.Rs. (2022, November 2). Čemu služi termalna voda i zašto treba da je koristimo? BENU.RS. https://benu.rs/termalna-vodaCacciapuoti, S., Luciano, M., Megna, M., Annunziata, M., Napolitano, M., Patruno, C., Scala, E., Colicchio, R., Pagliuca, C., Salvatore, P., & Fabbrocini, G. (2020). The Role of thermal water in Chronic skin Diseases Management: A Review of the literature. Journal of Clinical Medicine, 9(9), 3047. https://doi.org/10.3390/jcm9093047Mourelle, M. L., Gómez, C. P., & Legido, J. L. (2023). Hydrobiome of thermal waters: Potential use in dermocosmetics. Cosmetics, 10(4), 94. https://doi.org/10.3390/cosmetics10040094

Uz godine mogu dolaziti i razne životne promene i izazovi koji mogu značajno uticati na mentalno zdravlje, suočavanje sa zdravstvenim problemima ili gubitak bliskih osoba na primer. Mnogi ljudi će se suočavati sa ovakvim problemima i osećanja žalosti, izolacije i usamljenosti su uobičajena i normalna u nekoj meri. Ipak, ako ovakva osećanja opstaju previše dugo i njihov uticaj postane previše jak može voditi ka psihičkim poremećajima kao što su depresija ili anksioznost.Pored ovoga mnogi stariji ljudi mogu iskusiti smanjenu pokretljivost, hroničan bol, krhkost, demenciju ili druge zdravstvene probleme. Takođe je relativno čest problem zloupotrebe psihoaktivnih supstanci pa čak i suicida.Stanje mentalnog zdravlja kod starijih osoba često prođe nezapaženo i nedijagnostikovano. Ljudi mogu sagledavati depresivne simptome kao normalan deo starenja. Očekivano je i da će stariji ljudi često imati kulturološki drugačije shvatanje problema mentalnog zdravlja i veću stigmu prema ovoj temi.Vođenje računa o mentalnom zdravlju je izuzetno bitno u svakoj životnoj dobi. Efektivne metode tretiranja psihičkih poremećaja kod starijih osoba postoje i mogu značajno pozitivno uticati na kvalitet njihovih života. Bitno je prepoznavanje simptoma ovih poremećaja i potražnja stručne pomoći zarad boljeg razumevanja i efikasne terapije.Svetska zdravstvena organizacija ističe:Do 2030. godine, jedna od šest osoba će biti starija od 60 godina.Usamljenost i socijalna izolacija su ključni faktori rizika za probleme sa mentalnim zdravljem u kasijoj životnoj dobi.Jedna od šest starijih osoba je žrtva zlostavljanja, često od strane svojih staratelja.Otprilike 14% odraslih preko 60. godine žive sa psihičkim poremećajem.Psihički poremećaji kod starijih osoba čine 10,6% ukupnih godina proživljenih sa invaliditetom kod ove starosne grupe.Faktori rizika kod starijih osoba su drugačiji, njihovo mentalno zdravlje je pod uticajem kumulativnih prethodnih životnih iskustava i specifičnih stresora koji su povezani sa starenjem, pored uobičajenih faktora koji mogu uticati na mentalno zdravlje.Starije osobe su često žrtve ejdžizma (ageism) tojest stereotipa i predrasuda zasnovanih na nečijim godinama, ovo može znatno negativno uticati na mentalno zdravlje.Socijalna izolacija i usamljenost koji zahvataju otprilike četvrtinu starijih osoba, kako objavljuje Svetska zdravstvena organizacija, su značajni faktori rizika za psihičke poremećaje kod ove grupe.Iskustva zlostavljanja su nažalost česta kod starijih osoba, i to često od strane njihovih staratelja, ovo se odnosi na psihološko, verbalno, emotivno, fizičko ili seksualno zlostavljanje. Ovo naravno često vodi do depresije i anksioznosti, kao i mnoštva drugih problema.Neke starije osobe žive sa ozbiljnim zdravstvenim problemima ili u lošim uslovima koji ne pružaju mogućnost za dobro zdravstvo.Neke starije osobe pak žive sa nekim ko boluje od hronične bolesti, ova uloga staratelja i odgovornost koju nosi mogu biti preplavljujući i izuzetno stresni.Šta može da se uradi?Za starije odrasle socijalni odnosi predstavljaju važan faktor u redukovanju rizika izolacije i usamljenosti. U ovoj dobi značajni međuljudski odnosi i društvene aktivnosti mogu mnogo da doprinesu mentalnom zdravlju i poboljšaju kvalitet života. Inicijative za združavanje, učestvovanje u radionicama ili različitim grupnim aktivnostima mogu mnogo značiti.Neophodna je svest o ejdžizmu i zlostavljanju, razumevanje toga kroz šta starije osobe prolaze i pružanje adekvatne podrške i bliskosti.Prepoznavanje i tretman psihičkih poremećaja, i problema koji ih prate, je ključno. Ukoliko sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini boluje od nekog psihičkog poremećaja neophodno je kontaktirati lekara, psihologa, psihijatra ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog lekara zarad saveta. Psihički poremećaji u starijoj dobi umeju da budu teški i komplikovani zbog mnoštva dodatnih tegoba i komplikacija, kao i komorbidnih stanja i poremećaja koja se neretko javljaju u ovom periodu, neophodno je shvatiti ih ozbiljno i pratiti uputstva stručnjaka.Pisao: diplopirani psiholog, Aleksa HolcerDepression and older adults. (2021, July 7). National Institute on Aging. https://www.nia.nih.gov/health/mental-and-emotional-health/depression-and-older-adultsOlder adults and mental health. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/older-adults-and-mental-healthWorld Health Organization: WHO. (2023, October 20). Mental health of older adults. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/mental-health-of-older-adults*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/couple-elderly-walking-fall-trail-6653517/*

Kana je biljka koja se koristi za bojenje zbog svog prirodnog pigmenta. Može se naći u Indiji, Africi, i u nekim delovima Azije. Prah od kane se dobija sušenjem listova biljke Lawsonia inermis.Kada se nanese na kožu, kosu ili obrve ostavlja crvenkastu ili narandžastu boju, a kada se pomeša sa nekim drugim biljnim sastojcima mogu se dobiti tamniji tonovi i time se paleta tonova širi i maksimalno prilagođava korisnicima.Osim u kozmetičke svrhe kana se koristi i u tradicionalnoj umetnosti mehndi. Mehndi je umetnost crtanja kanom po koži i najčešće je zastupljena u Indiji.Alergijske reakcije na kanu se javljalju retko. Ukoliko se pojave neki od dole navedenih simptoma obavezno odmah operite proizvod sa glave ili bilo kog drugog dela tela na kojem se nalazi kana. Simptomi alergije su:1. Crveni pečati na temenu tj. svugde gde je kana imala kontakt sa kožom2. Osećaj peckanja na koži glave, iza ušiju i/ili donjem delu vrata3. Quinckeov edem - promena izgleda glave i lica usled formiranja edema po glavi i/ili licu. Ovo je jedna od opasnijih manifestacija alergije kao posledica edema očni prorezi se smanjuju, usta otiču, ukoliko se pojavi ovakav vid alergijske reakcije odmah se javite lekaru. 4. Intenzivno suzenje očiju5. Začepljenost nosa ili pojava pojačanog nosnog iscedka Kako biste smanjili rizik od alergijske reakcije potrebno je proverite datum isteka roka koji je naznačen na pakovanju, ukoliko je kana pred istek roka ne vredi je koristiti. Ako nikad niste koristili kanu onda probajte da odradite kućni alergijski test. Pročitajte uputstvo na pakovanju kako se pravi smesa za kanu i pratite instrukcije samo što umesto direktnog nanošenja na kosu ili obrve uzmite malu količinu proizvoda i namažite ga na ruku.Kada ga namažete na ruku za 30-40 minuta, operite deo koji ste namazali, ukoliko nema alergijske reakcije u vidu peckanja, svraba, osipa ili crvenila niste alergični na proizvod.Najbolje bi bilo da se posavetujete sa nekim ko ima iskustva u radu sa kanom. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://pixabay.com/photos/hands-hand-jewellery-ornament-3444087/*Reference:"Alergija na kanu." iFashion, dostupno na: https://ifashion-hr.decorexpro.com/hna/allergiya/ChatGPT,  dostupno na: https://chatgpt.com/?oai-dm=1

Dva dela priče o menjanju ili održavanju kilaže su unos i potrošnja kalorija. Većina ljudi provede veći deo svog života sa otprilike istom kilažom, bez da se na svokdnevnom nivou fokusiraju i bave time koliko kalorija unesu i koliko potroše.Kalorije se unose kroz hranu i piće, dok se troše kroz fizičku aktivnost i vežbanje. U ovom kontekstu se fizička aktivnost odnosi na sve kretnje tela koje zahtevaju trošenje energije, dok vežbanje označava planiranu i strukturisanu fizičku aktivnost.Obraćanje pažnje na dijetu kao i fizičko vežbanje se oba uključuju u svaki ozbiljan program mršavljenja.Istraživanja sugerišu da vežbanje doprinosi poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja, osetljivosti na insulin, glikemijskoj kontroli dijabetesa tipa 2, regulaciji krvnog pritiska i sprečavanja simptoma depresije.Zbog brojnih značajnih doprinosa redovnog vežbanja, i svakodnevne fizičke aktivnosti, teško je meriti koliko tačno vežbanje, nezavisno od ishrane, utiče na gubitak kilograma.Većina, ali ne sva, istraživanja govore da vežbanje samo po sebi ima veoma malu ulogu u gubitku kilograma i mršavljenju. Količina vežbanja koja je potrebna za značajan gubitak kilograma prosto je prevelika za prosečnu osobu i u skladu sa prethodno preporučivanim količinama vežbanja za zdravstvene benefite, 60 minuta dnevno na primer, ako se koristi samo vežbanje a ne vodi se računa o dijeti.Teorija koja može objasniti ove neočekivano male uticaje vežbanja na mršavljenje sugeriše da pojedinci koji više vežbaju nadoknađuju smanjivanjem fizičke aktivnosti van vežbanja ili unošenjem više hrane.Ipak, druga istraživanja pokazuju da je jedan od najboljih prediktora uspeha u dugoročnom skidanju kilaže razvijanje i održavanje dobrog programa vežbanja. Kada se kombinuju vežbe snage sa aerobnim vežbanjem, dugoročni rezultati će biti bolji nego kada je u pitanju samo aerobno vežbanje. Vežbe snage doprinose izgradnji mišićne mase, gubitak mišićne mase je minimiziran a povećana je količina sala koja se gubi. Dodatni benefit je i u uticaju koji vežbe snage mogu imati na metabolizam, o čemu više možete da pričitate ovde (link na tekst „kako vežbanje utiče na metabolizam“ na reč ovde).Aerobne vežbe sagorevaju više kalorija nego vežbe snage, ali vežbe snage pomažu u izgradji mišićne mase koja doprinosi do sagorevanja više kalorija u periodima odmora.Treba imati na umu da je nemoguće redukovati salo i smršati na jednom specifičnom delu tela. Određeni delovi tela su više skloni naslagama ovakvog tkiva od drugih, i u procesu mršavljenja napredak će se videti na nekim delovima pre nego na drugim. Mršavljenje koristeći vežbanje i fizičku aktivnost zavisi od brojnih faktora, kao što su specifični ciljevi i načini treniranja. Ipak, doprinos bilo kakve fizičke aktivnosti na mršavljenje osetiće se najviše u kombinaciji sa ispravnom ishranom.Istraživanja pokazuju da je kombinacija vežbanja i regulisane dijete, tojest smanjenog kalorijskog unosa, ubedljivo najbolji metod za mršavljenje na kratke i duge staze. Vraćanje izgubljene kilaže je značajno manje verovatno ako se vežbanje inkorporira u program, a predstavlja jedan od značajnijih problema u dugoročnom mršavljenju. Zdrava dijeta i vežbanje zajedno pružaju znatno bolje rezultate nego bilo koji od njih samostalno. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-man-on-a-treadmill-with-a-laptop-8uzJGgJ1_3w*Cox, C. E. (2017). Role of physical activity for weight loss and weight maintenance. Diabetes Spectrum, 30(3), 157–160. https://doi.org/10.2337/ds17-0013National Academies Press (US). (2004). Weight-Loss and maintenance strategies. Weight Management - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK221839/Willis, L. H., Slentz, C. A., Bateman, L. A., Shields, A. T., Piner, L. W., Bales, C. W., Houmard, J. A., & Kraus, W. E. (2012). Effects of aerobic and/or resistance training on body mass and fat mass in overweight or obese adults. Journal of Applied Physiology, 113(12), 1831–1837. https://doi.org/10.1152/japplphysiol.01370.2011

Čija semenke daje istoimena biljka čija (chia), bogat su izvor minerala i nutrijenata, deluju hidrirajuće na organizam i pospešuje zdravo varenje, reguliše rad creva i nivoe elektrolita.Ove semenke mogu imati raznovrsnu upotrebu u ishrani, najčešće se natopljene stavljaju u kaše, od njih pravi puding ili samo ubacuju u različite salate. Ove semenke satoje se iz različitih funkcionalnih komponenti, vlakana, polifenola, omega – 3 masnih kiselina, vitamina, minerala i peptida. Osim toga, one su dobar izvor biljnog proteina, nezasićenih masti i ugljenih hidrata.Čija semenke su postale znatno popularnije poslednjih godina zbog svoje visoke nutritivne vrednosti i brojnih zdravstvenih benefita.Zbog antioksidanata koje sadrže čija semenke mogu pomoći u smanjivanju rizika nekolicine kardovaskularnih i srčanih bolesti. Antioksidansi u čija semenkama takođe mogu biti pozitivan uticaj na inflamatorne procese u telu.Čija semenke poseduju neke nutritijente koji su značajni za dravlje kostiju, uključujući magnezijum, fosfor i kalcijum. Zbog ovoga imaju pozitivan uticaj na funkcionisanje mišića, kostiju i nervnog sistema.Takođe, zbog toga što su pune vlakana, mogu imati efekat na smanjivanje visokog krvnog pritiska, što za uzvrat ponovo smanjuje rizik od kardiovaskularnih problema. Bogatstvo vlaknima takođe može da reguliše insulinsku rezistenciju i poboljša nivoe šećera u krvi, što smanjuje rizik metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2. Povećani unos vlakana takođe pomaže pri zdravijem varenju i metabolizmu, zbog izuzetnog kapaciteta za apsorpciju tečnosti čija semenke povećavaju zapreminu hrane u digestivnom traktu i time stvaraju veći osećaj sitosti.Iako čija semenke donose sve ove brojne zdravstvene benefite, treba se paziti sa količinama, previše čija semena može dovesti do neželjenih reakcija.Mogu se javiti problemi sa varenjem, ponajviše zbog velike količine vlakana može doći do konstipacije, dijareje i naduvenosti.Mogu imati negativne interakcije sa nekim lekovima, uglavnom zbog sposobnosti da smanjuju nivoe šećera u krvi i visok krvni pritisak. Ako neko već uzima lekove koji ovo postižu, konzumiranje previše čija semena može dovesti do ozbiljnih padova u nivoima šećera i pritiska.Zbog ovoga se savetuje da se ne konzumira previše čija semena, da se počne polako (1 kašika dnevno u obroku), i da se pripremaju tako da im se omogući da se prošire pre nego što se jedu (natapanje 5 minuta u tečnosti). Kasnije se može dodavati još čija semena u ishranu, sa motrenjem na javljanje digestivnih problema. Stručnjaci sugerišu da nema potrebe konzumirati više od dve kašike dnevno.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/spoon-chia-seeds-healthy-diet-1112987/*

Veštačka inteligencija je grana računarstva koja se obavi razvijanjem sistema i osposobljavanjem da izvršavaju zadatke koji zahtevaju ljudsku intelingenciju.Uključuje sledeće sposobnost:Razumevanje jezika Učenje Rešavanje problema Formiranje percepcije Donošenje odlukeVeštačka inteligencija se može podeliti na sledeće kategorije:Specifična veštačka inteligencija - za cilj ima obavljanje specifičnih zadataka kao što su vođenje razgovora ili prepoznavanje slika.Opšta veštačka inteligencija - za cilj ima što sličnije osobine ljudima kao što su sposobnost razmišljanja i rešavanja problema u različitim kontekstima.Mašinsko učenje - ovo je podgrupa veštačke inteligencije koja je fokusirana na razvoj algoritama koji prave bazu informacija i omogućavaju sistemima da uče bez programiranja.Duboko učenje - napredna tehnika koja koristi neuronske mreže za analizu kompleksnih i složenih obrazaca za veliku količinu podataka.U medicini mašinsko učenje se koristi kako bi se poboljšala dijagnostika, tretmani i naravno opšte zdravlje pacijenta.Dijagnostika bolestiKada kažemo dijagnostika bolesti mislimo na analiziranje slike kao što je MRI, rendgenski snimci, kako bi prepoznali rane faze raka ili srčanih oboljenja.Predikcija ishoda lečenja Predikcija ishoda lečenja se bazira na istoriji bolesti tako veštačka inteligencija može proceniti kada će se pacijent oporaviti od određene bolesti ili kako će reagovati na terapiju.Praćenje stanja pacijentaUređaji za praćenje zdravlja kao što su pametni satovi koji prate vitalne znakove poput otkucaja srca i prikaza nivoa aktivanosti takodje koriste mašinsko učenje koje može pomoći u ranom otkrivanju zdravstvenog problema.Optimizacija kliničkih procesa Kada je reč o optimizaciji kliničkih procesa veštačka inteligencija može učestvovati u obavljanju zadataka kao što su pravljenje rasporeda za osoblje, upravljanje resursima, unapređivanje i poboljšanje iskustva što se pacijenata tiče. Analiza podataka Velike baze informacija o pacijentima se koriste za razna istraživanja poput istraživanja lekova, efikasnosti tretmana ili proučavanja modela po kojem nastaju epidemije. Veštačka inteligencija ima za cilj identifikaciju obrazaca. Dijagnostika na osnovu simptomaChatbotovi i virtuelni asistenti analiziraju pacijentove simptome daju preporuku i pružaju dalje savete za specijalističke preglede.U Srbiji postoji Institut za veštačku inteligenciju koja preduzima korake ka implementiranju veštačke inteligencije u zdravstvu.Fokusirani su na dijagnostiku raka dojke i razvoj novih lekova. Takođe među projektima se nalazi i inicijativa koja je fokusirana na unapređenje mamografije. Time bi se proces detekcije ranog stadijuma karcinoma dojke ubrzao. Ova inovatnivna upotreba veštačke intaligencije u zdravstvenom sistemu rasteretiće sistem i poboljšaće usluge zdravstvenog sistema.Veštačka inteligencija što se više razvija sigurno će u nekom momentu postati deo naše svakodnevnice. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/white-robot-near-brown-wall-2EJCSULRwC8*Reference:Institut za veštačku inteligenciju. (n.d.). Kako unaprediti zdravstvo primenom veštačke inteligencije. Preuzeto sa https://ivi.ac.rs/news/kako-unaprediti-zdravstvo-primenom-vestacke-inteligencije/OpenAI. (n.d.). ChatGPT. Preuzeto sa https://chatgpt.com/?oai-dm=1

Hijaluronski fileri se koriste za ispravljanje nepravilnosti na koži lica, vrata, dekoltea i šaka.Njegova glavna uloga je da vrati volumen, ispravi nepravilnosti kao što su bore, ali i dodatno pomogne u konturisanju lica.Hijaluron je složeni šećer nalazi se u vezivnom tkivu kože i obavlja značajne funkcije poput hidriranja kože, održava tonus kože, neutrališe štetne slobodne radikale, nadoknadjuje izgubljen volumen.Pošto je naš ogranizam prepoznaje kao deo našeg tela onda je kompatibilna i razgrađuje se u organizmu u periodu od 6 do 12 meseci. Neke od korekcija koje se najčešće rade su:Povećanje usana i kontura usana Konturisanje jagodica Konturisanje donje vilice Korekcija nosa Podizanje obraza Uklanjanje bora Sama procedura hijaluronskim filerima ne zahteva posebnu pripremu osim ako nemate infekciju kože ili neke druge upale.Bitno je da se pre aplikovanja hijaluronskog filera šminka temeljno očisti sa regije na kojoj se aplikuje filer. Nakon skidanja šminke na regiju koja će biti tretirana se nanosi lokalni anestetik u obliku kreme kako bi se ublažio bol u toku same procedure.Nakon tretmana ne treba nikakva posebna nega možete se vratiti svojim svakodnevnim isplaniranim aktivnostima samo je bitno da ne nanosite kreme, ne dodirujete lice i ne izlažete suncu i solarijumu dok otok ne splasne. Hijaluronski fileri ne mogu da traju zauvek što znači da treba da redovno idete na korekcije prvi put kada stavite filere oni će trajati najkraće svaki sledeći put kada budete išli na korekciju efekat će biti dugotrajniji. Ukoliko niste sigurni da li ste spremni za ovakav estetski tretman posavetujte sa vašim lekarom i on će vam približiti postupak procedure i naravno odgovoriće na vaša sva dodatna pitanja. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-holding-pen-and-white-cotton-candy-l9VjM-Pp7-M*Referenca:https://reamedika.rs/usluge/hijaluronski-fileri/

Međunarodni dan mentalnog zdravlja obeležava se svake godine 10. oktobra. Cilj obeležavanja ovog dana jeste podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja širom sveta i podsticanje razumevanja i edukovanja o raznim različitim i dalekosežnim problemima i aspektima mentalnog zdravlja.Verovatno se većina ljudi može složiti da je dobro zdravlje jedno od najvažnijih aspekata dobrog života. Postoje različite definicije zdravlja, bilo ono „odsustvo simptoma“ ili nešto nalik „stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja“. Ipak, većina ljudi će sažaljevanjem, podrškom i saosećanjem reagovati kada su u pitanju fizičke bolesti njihovih bližnjih, dok će na mentalne bolesti najčešće reagovati strahom, nerazumevanjem, manjkom strpljenja pa čak i osudom.Mentalne bolesti u značajnoj meri otežavaju ljudima da adekvatno funkcionišu u svakodnevnim životnim okolnostima, bilo da su u pitanju poteškoće u normalnom razmišljanju, osećanju ili ponašanju. Ove poteškoće i stresovi koje stvaraju su dovoljno stresne za osobu kojoj su otežane mogućnosti da normalno funkcioniše i ostvaruje svoje životne potencijale, povrh toga se suočavaju sa socijalnim odbacivanjem i osudom usled manjka razumevanja i obrazovanja društva na tu temu.Ovim osobama je potrebna podrška, razumevanje i strpljenje, ali su nažalost baš za to prečesto uskraćeni.Svetski dan mentalnog zdravlja ustanovila je Svetska federacija za mentalno zdravlje 1992. godine, i od tada je svake godine obeležavan ovaj dan u cilju podizanja svesti. Vremenom su se aktivnosti i događaji u okviru ovog dana razvijali i on je postao platforma za vlade, organizacije i pojedince da razvijaju inicijative koje se fokusiraju na raznovrsne aspekte mentalnog zdravlja.Svake godine, Svetska federacija za mentalno zdravlje izabere temu Svetskog dana mentalnog zdravlja i radi na tome da sprovede edukativne materijale na datu temu različitim organizacijama sa kojima sarađuje širom sveta.Ove godine zvanična tema Svetskog dana mentalnog zdravlja je glasi „Vreme je da se prioritizuje mentalno zdravlje na radnom mestu“.Većina zaposlenih odraslih ljudi najveći deo svog života provede na poslu, radeći. U najboljem slučaju posao može da predstavlja izvor smisla, stabilnosti i radosti, pored novca. Nažalost, za veliku količinu ljudi ovo nije slučaj i posao predstavlja nepresušan izvor tegobe i stresa. Naravno, ovakva izloženost nepovoljnom napornom i stresnom okruženju loše će uticati na mentalno zdravlje ovih pojedinaca i značajno se oslikati na njihove i živote njihovih bližnjih.Svetska zdravstvena organizacija povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja ističe važnost prevencije mentalnih poremećaja kao i očuvanja mentalnog zdravlja na radnom mestu. Naglašava da bezbedno i zdravo radno okruženje može delovati kao protektivni faktor za mentalno zdravlje i da nepovoljni uslovi rada utiču na mentalno zdravlje, ukupan kvalitet života i produktivnost na poslu.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/man-and-woman-hugging-each-other-photography-9vHPCKymSh0*About 2024 – World Mental Health Day. (n.d.). https://wmhdofficial.com/about-2024/World Mental Health Day 2024. (2024, October 4). https://www.who.int/campaigns/world-mental-health-day/2024

Bol je signal koje telo šalje mozgu kako bi ga obavestilo da nešto nije u redu, da postoji nekakva bolest ili povreda, i bol neke vrste je najčešći uzrok zbog koga ljudi traže zdravstvenu pomoć. Dakle, bol se može posmatrati kao simptom ili upozorenje koje nagoveštava neki specifičan problem, ali ipak nekad su uzroci bola nepoznati ili već izlečeni.Hroničan bol je onaj koji je perzistentan i kontinuiran u periodu od barem tri meseca, sa raznovrsnim mogućim uzrocima koji nekada mogu biti i potpuno nejasni. Hronični bolovi imaju dalekosežne posledice po živote pojedinaca koji trpe ne samo fizički već i emocionalni i psihički stres i često imaju znatno otežan svakodnevni život. Više o hroničnom bolu možete pročitati ovde.Za određene vrste bola nisu poznate efikasne metode lečenja, a neke metode izazivaju nove simptome i posledice, tako da stručnjaci uporno nastavljaju u svojim potragama za novim načinima da olakšaju bolove.U skorijie vreme, medicinska primenljivost kanabisa postala je sve primetnija i procesi dekriminalizacije i legalizacije zarad medicinske upotrebe sve su češći širom sveta. Kontroverznost kanabisa tojest marihuane kao psihoaktivne supstance je jasna, njena upotreba, iako je u pitanju „laka droga“, može dovesti do brojnih neželjenih posledica kao i do zavisnosti. Biljka kanabisa sadrži brojna hemijska jedinjenja, od kojih najviše kanabinoide koji utiču na endogene kanabinoidne receptore u ljudskom nervnom i imunom sistemu. Najvažniji i najprisutniji kanabinoidi su tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD).THC doprinosi psihoaktivnim efektima kanabisa, euforije i psihotičnosti; dok CBD nije psihoaktivan i ima anti-anksiotična i anti-psihotična dejstva.Iako specifična hemijska struktura zavisi od koncentracije oba ova kanabinoida i njihove međusobne interakcije, medicinski kanabis ima veće količine CBD – a koji limitira psihoaktivne efekte, dok rekreativni kanabis ima veće količine THC – a.Dugo godina, brojna istraživanja nagoveštavaju efikasnost medicinskog kanabisa kada je u pitanju hronični bol.Jedno istraživanje ispitivanlo je utiske pacijenata prema medicinskom kanabisu, ovi pacijenti su bolovali od neuropatskog bola, bola u leđima, artritisa, post-operacionog bola, migrena, stomačnog bola i slično, većina njih objasnila je da je najveći doprinos bio u smanjivanju bolova, dok je drugi po redu bio poboljšan san. Najveća negativna strana koja je opisana od strane pacijenata je cena tretmana, pa zatim stigma povodom upotrebe kanabisa.U drugom istraživanju pokazano je značajno smanjenje u upotrebi drugih opioida, ako se koristii medicinski kanabis pri lečenju hroničnog bola. Ovo predstavalja značajnu pozitivnu alternativnu ili dopunjavanje upotrebi opioidnih analgetika koji mogu imati značajna štetna dejstva, za razliku od kanabisa.Kanabis nije legalan u Srbiji, ali CBD jesteU Srbiji danas kanabis nije legalan, ali postoje preparati i proizvodi industrijske konoplje koji sadrže izuzetno niske količine THC (ispod 0,3%). Mogu se legalno kupiti CBD cvet ili CBD ulje koji sadrže i 0% THC- a.CBD izolovan od THC-a je znatno manje istražen od medicinskog kanabisa koji najčešće podrazumeva i THC, ipak, uloga CBD-a kao kanabinoida i njegovi efekti na organizam su odavno poznati.Istraživanja sugerišu da CBD može pomagati kod poremećaja sna, spasticiteta, Turetovog sindroma, mučnine i povraćanja kod hemoterapije i olakšanja hroničnih bolova. Negativne posledice CBD-a mogu biti pospanost, smanjen apetit, dijareja, smanjen krvni pritisak i povišena toksičnost jetre.Dalja istraživanja o terapeutskim i lekovitim dejstvima CBD-a se sprovode zbog njegovog prirodnog porekla, raznovrsne mogućnosti upotrebe, smanjenog rizika od zavisnosti i relativne bezbednosti.Podaci iz Svetske Zdravstvene Organizacije vremenom pokazuju sve veće benefite korišćenja CBD-a u medicinske svrhe. Istraživanja sugerišu da CBD može pomoći pri smanjenju bolova i upala u različitim stanjima kao što su artritis, multipl skleroza i neuropatska bol, ipak, njegovi uticaji na hronične bolove nisu podjednako jasni kao uticaj medicinskog kanabisa koji sadrži veće količine THC-a. Još puno istraživanja je potrebno zarad boljeg razumevanja hroničnog bola kao i raznovrsnih mogućih načina tretiranja ovog kompleksnog problema. CBD preparati se generalno smatraju bezbednim ali moguće su loše reakcije ili neželjene interakcije sa lekovima, zbog ovoga je bitno konsultovati se povodom CBD upotrebe sa lekarom ili zdravstvenim stručnjakom i konzumirati preporučene doze.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/green-cannabis-leaves-and-black-glass-drops-bottle-b2haCjfk_cM*Bains, S., & Mukhdomi, T. (2022, December 12). Medicinal cannabis for treatment of chronic pain. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK574562/Mack, A., & Joy, J. (2000). MARIJUANA AND PAIN. Marijuana as Medicine? - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK224384/Villanueva, M. R. B., Joshaghani, N., Villa, N., Badla, O., Goit, R., Saddik, S. E., Dawood, S. N., Rabih, A. M., Niaj, A., Raman, A., Uprety, M., Calero, M., & Khan, S. (2022). Efficacy, safety, and Regulation of cannabidiol on Chronic Pain: a Systematic review. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.26913

Brow liftLaminacija obrva je kozmetički tretman koji pomaže u definisanju, oblikovanju i podizanju obrva.Tretman pruža prirodan, oblikovan i puniji izgled obrva. Vreme trajanja tretmana je u proseku sat vremena a rezultati traju od 3 do 5 nedelja. Brow lifting se radi sa hipoalergenskim serumom, podrazumeva podizanje i bojenje dlačica. Sličan je efektu microbladinga, ali ovaj tretman nije trajna šminka.Pogodna je isključivo za osobe koje imaju svoje prirodne obrve. Naravno, krajnji rezultat tretmana zavisi od gustine i kvaliteta prirodnih dlačica.Tretman ne sadrži toksične supstance, i trudnice i doilje mogu da ga rade.Ukoliko ne želite da vam obrve budu ofarbane naglasite to kozmetičaru odmah na početku tretmana, takođe dlačice ne moraju stajati začešljane na gore nego ih možete stilizovati kako vama odgovara 24h nakon tretmana.Tretman nije štetan, jedino šta ćete primetiti je da su dlačice blago isušene, ali na kraju tretmana se nanosi preparat za ishranu dlačica. Izbegavajte kvašenje 24h nakon tretmana. Alergijske reakcije su vrlo retke na ovaj tretman osim kod osoba koje su izrazito osetljive.Lash liftPodizanje ili minival trepavica je tretman koji podiže dlaku i hrani je keratinom. Na kraju tretmana se trepavice farbaju kako bi dobile tamniji izgled, a oko samim tim izgleda otvorenije. Vreme trajanja tretmana je 45 do 50 minuta. A efekat tretmana traje od 6 do 8 nedelja.Tretman je pogodan za sve koji imaju svoje prirodne trepavice. Značajan je za osobe koje imaju svetle, spuštene trepavice.Tretman je bezbedan za trudnice ali naravno treba da budete oprezne. Tretman nije štetan jer se tokom samog tretmana trepavice hrane i neguju. Izbegavajte kvašenje trepavice 24h nakon tretmana, takođe sačekajte 48h nakon tretmana pa tek onda nanesite maskaru na oči i neka ne bude vodootporna.Ako se odlučite da odradite jedan od ova dva tretmana posavetujte se sa kozmetičarom i obratite pažnju na alergije na supstance koje se koriste u ovim tretmanima. Reference:https://www.perfecteyelash.rs/akademija/lash-volume-lift/#:~:text=Tretman%20je%20pogodan%20za%20svaki,tretmana%20ih%20hranite%20i%20negujete.https://www.browart.rs/sr/tretmani/svilene-trepavice/lash-lifthttps://make-up.rs/saveti-i-trikovi/part-1-sve-sto-treba-da-znas-o-tretmanima-lash-lift-i-brow-laminationhttps://ladiesmakeup.rs/sta-je-lash-lift/https://www.browart.rs/sr/tretmani/brow-liftChatgpt *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/close-up-of-a-persons-eye-fU1mjbwBCFU*

Meditacija može imati znatan uticaj na fizičko i na mentalno zdravlje. Ova praksa se hiljadama godinama sprovodila u raznim kulturama i religijama, dok danas funkcioniše ponajviše kao način suočavanja sa stresom. Istraživanja su pokazala da meditacija ima značajne zdravstvene benefite, pospešuje imuni sistem, sprečava upaljenja, poboljšava metabolizam i zdravo starenje.Meditacija je pozitivan utcaj kada su u pitanju bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i fibromialagija. Pomaže pri smanjivajnu nivoa holesterola u krvi i regulaciji krvnog pritiska, poboljšava pravilno disanje i utiče na moždane talase. Mentalno zdravlje takođe može biti pod znatnim pozitivnim uticajem meditacije. Pozitivne smirujuće emocije i doživljaji koje meditacija stvara mogu pomoći u borbi protiv raznih mentalnih poremećaja kao što su socijalna anksioznost, post traumatski stresni poremećaj, anksioznost i depresija. Poboljšava raspoloženje i opuštajući efekti mogu doneti veliki značaj u regulaciji stresa.Meditacija se dokazala na neurobiološkom nivou, istraživanja koja su rađena koristeći magnetnu rezonancu (MRI) su pokazala znatne promene u moždanim strukturama pod uticajem meditiranja. Ove promene su raznovrsne i između ostalog uključuju aktivaciju emocionalnih i kognitivnih centara u mozgu, pozitivan uticaj na starenje moždanog tkiva i poboljšane moždanih funkcija kao što su kognicija, učenje, pažnja i slično. Istraživanja pokazuju da efikasno meditiranje čak može da utiče na brzinu skraćivanja telomera, što znači da može da ima udeo u odlaganju starenja, pošto je životni vek ćelija usko povezan sa regulacijom telomera.Mozak je izuzetno kompleksna i neuroplastična struktura, što znači da može da se menja na razne načine po potrebi, i mi ga ne razumemo u potpunosti.Vrste i tehnike meditiranja su brojne i variraju, uglavnom se svode na mirno fokusiranje na jednu stvar, kao što je disanje, i odbacivanju svih drugih misli u tom određenom periodu. Svakako je dobro potražiti specifičan način meditiranja koji će vama najviše odgovarati. Ne treba očekivati previše na početku, u redu je postepeno krenuti sa ovom praksom i vremenom se navikavati i prilagođavati.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-sitting-on-sand-ie8WW5KUx3o*Jamil, A., Gutlapalli, S. D., Ali, M., Oble, M. J. P., Sonia, S. N., George, S., Shahi, S. R., Ali, Z., Abaza, A., & Mohammed, L. (2023). Meditation and its mental and physical health benefits in 2023. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.40650

Adekvatna količina fizičke aktivnosti može imati mnoge pozitivne efekte na zdravlje.Vežbanje, osim što može pomoći u smanjenju kilograma, nabacivanju mišićne mase, povećavanju snage i izdržljivosti; može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, zdrav san, koncentraciju, može da smanji krvni pritisak, smanji rizik mnogih hroničnih bolesti (dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, neke vrste kancera...)Na koji način i koliko često treba vežbati zavisi od toga kakve rezultate želite da postignete. Svaka količina fizičke aktivnosti je poželjna za opšte zdravstveno stanje, bilo to šetanje, vožnja bicikla ili rađenje više fizičkih poslova po kući.Aerobne vežbe spadaju u vežbe izdržljivosti, zahtevaju koordinisano ritimično i repetativno pokretanje mišića u dužem vremenskom periodu. Ove vežbe ojačavaju srce i omogućuju mu da efikasnije pumpa krv, time pospešuje krvotok i crikulaciju, kao i na pluća.Ove vežbe mogu da uključuju: brzi hod, vožnju bicikla, trčanje, plivanje, košarka, fudbal, tenis...Istraživanja sugerišu da bilo kakva količina povećanja fizičke aktivnosti u ovom smislu može da pokaže zdravstvene benefite, ali predlažu barem 150 minuta nedeljno „srednje“ aerobne aktivnosti, ili 75 minuta „intenzivne“ aktivnosti za prosečnu osobu kada su u pitanju osnovni zdravstveni benefiti. Za dodatne benefite kao što su brže skidanje kilograma ili održavanje linije, predlaže se 300 minuta nedeljno.Ojačavanje mišića i uvećavanje mišićne mase može imati brojne zdravstvene benefite takođe, poboljšanje metabolizma, sna, cirkulacije, mentalnog zdravlja, prevencije povreda, nivoa šećera u krvi, mobilnosti i fleksibilnosti, zdravlja kostiju...Vežbe snage mogu da se rade korsteći mašine, tegove, sopstvenu težinu ili druge alate. Nije neophodno vežbati svakog dana, i to može povećati rizik od povrede. Za većinu ljudi ovakve vežbe su dovoljne dva – tri puta nedeljno. Ako želite da vežbate više i bolje optimizujete rezultate možete podeliti vežbanje po grupama mišića, što vam može omogućiti i vežbanje pet puta nedeljno pošto ne aktivirate grupe mišića koje su izmorene prethodnim danima. Bitno je ipak ne preterivati i odmoriti se zarad prevencije povrede i adekvatnog oporavka mišića, oporavak treba da traje barem 48 sati pri treniranju iste grupe mišića.Bitni je zapamtiti da brojni različiti faktori takođe utiču na fizičku aktivnost kao što su ishrana, vreme provedeno sedeći i slično. Generalno je dobro ciljati ka više fizički aktivnom stilu života zarad boljeg opšteg zdravlja, dok specifični ciljevi u fitensu često zavise od brojnih faktora na kojima treba raditi istrajno i pažljivo.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/group-of-people-in-gym-while-exercising-3RnkZpDqsEI*Exercise and fitness. (n.d.). https://www.nhlbi.nih.gov/health/educational/lose_wt/phy_act.htmHow much activity do you need? (2024, June 17). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2019/01/how-much-activity-do-you-need

PRP je skraćnica a pun naziv tretmana je Platelet Rich Plasma. Tretman funkcioniše na potpuno bezbednom principu tako što se uzima krv pacijenta, zatim se stavlja u specijalan aparat za centrifugiranje krvi. U toku centrifugiranja se odvajaju crvena krvna zrnca od krvne plazme. Krvna plazma je bogata belim krvim zrncima i trombocitima to omogućava uspešnost ovog tretmana jer imaju za cilj podsticanje rasta dlake aktivacijom i stimulacijom folikula dlake. Ubrizgavanjem plazme u kožu kosmatog dela kojoj je potreban tretman. Kroz ovaj proces tkivo koje je tretirano postaje prokrvljenije, više hidrirano, i naravno počinje proces regeneracije. U periodu od 7 do 70 dana počinje proces kreiranja novih folikula dlake, ali i revitalizacija postojećih.Procedura tretmana nije bolna jer se radi u lokalnoj anesteziji, tretman ne traje dugo i nema neprijatnosti u toku tretmana jer je kosmati deo na koji se aplikuje krvna plazma utrnut dok traje lokalna anestezija.Za primenu krvne plazme u kožu koriste se mirko iglice koje ne izazivaju prevelika oštećenja kože i ne izazivaju neprijatnost posle tretmana.Tretman ćete ponavljati u skladu sa preporukama vašeg lekara, koji će proceniti koliko često je potrebno ponavljanje.Neželejni efekti tretmana skoro da  ne postoje ali o njima ćete takođe razgovarati sa vašim lekarom. Sa obzirom da je tretman baziran na korišćenje sopstvene krvne plazme izuzetno su rekti slučajevi da postoji bilo kakva vrsta alergijske reakcije.PRP je efikasan za oba pola koji sa ovim tretmanom žele da ojačaju,stimulišu rast, poboljšaju svoje kose. Neophodno je pre tretmana da se konsultujete sa vašim lekarom kako biste bili upućeni u kompletan proces. Obavezno se pripremite za razgovor sa vašim lekarom i smislite pitanja koja želite da mu postavite da ne biste došli u situaciju da niste dovoljno informisani o tretmanu. Posetite naš sajt/aplikaciju i pronađite ustanovu u vašoj blizini koja pruža ovu vrstu usluge. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-with-braid-hair-ZvPoZtY-0ng*Reference:https://www.mbc.rs/sr/sve-sto-treba-da-znate-o-prp-tretmanu-koseChatGPT.

Zima kao i svako godišnje doba nam donosi velike izazove što se tiče nege tela. Leti je nega tela kompleksna ali definitivno je zimi puno kompleksnije održavati kožu negovanom i zdravom. Važna stvar koja treba da se napomene nega kože mora da se obavlja kako spolja tako i iznutra. Još uvek na tržištu ne postoji magična krema koja će održavati kožu zdravom ukoliko ne spavamo dovoljno, ne unosimo adekvatne količine vode u organizam i nemamo izbalansiranu ishranu.Evo nekoliko stvari na koje treba da obratite pažnju u zimskom periodu što se tiče spoljne nege kože.Hidratacija Kao i uvek hidratacija je na prvom mestu. Potrebno je unositi adekvatne količine vode, ali treba obratiti pažnju na tuširanje i kupke. Kada je reč o tuširanju voda bi trebalo da bude mlaka jer topla voda dodatno isušuje kožu. Obratite pažnju na sastav vašeg gela za tuširanje i izbegavajte agresivne komponente koje dodatno isušuju kožu. Naravno po završetku tuširanja peškirom nežno osušite kožu, i nanesite hidrantno mleko ili ulje za negu kože koje vama odgovara. Pre spavanja na lice nanesite hidrantnu kremu a na telo hidrantno mleko.Zimska odećaNaravno podrazumeva se adekvatno oblačenje za ovo godišnje doba. Pre nego što izađete iz kuće nanesite SPF, kremu za ruke i balzam za usne.Nemojte izbegavati nošenje kape, šala i rukavica. Buteri i ulja Ulja i butere možete korisititi tokom cele godine, ali u zimskom periodu oni su od ključnog značaja za održavanje negovane kože. Istražite sami koje ulje vama najviše odgovara i koristite ga tokom cele godine.Izbalansirana ishranaZima je period kada nam najčešće opada imunitet što naravno utiče na kožu. Potrudite se da vaša ishrana bude bazirana na zdravim namirnicama koje podstiču rad vašeg imunog sistema. Izbegavajte industrijske šećere, brzu hranu, i naravno nemojte preterivati sa hranom jer će to uticati na vašu kilažu. Ukoliko se budete posvetili ishrani i nezi kože na dobrom ste putu da blistate u zimskom periodu. Nemojte zaboraviti da se ništa ne dešava preko noći, pa i adekvatna nega kože zahteva trud i disciplinu. Rezultat posvećenosti i upornosti će biti komplimenti vezani za vašu kožu koje ćete dobijati od strane vašeg okruženja. Reference:https://krugzdravlja.rs/nega-tela-zimi/https://onaportal.com/nega-koze-zimi/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/white-face-massager-j1WYUNgLbOk*

Trudnoća predstavlja najlepši period ženinog života a evo nekoliko interesantnih činjenica koje verovatno niste znali.Bebe rođene u maju su teže Bebe koje su rođene u mesecu maju su teže od beba koje su rođene u ostalim mesecima. Uglavnom se ovo pripisuje deci jer do maja meseca ima dosta praznika pa buduće mame konzumiraju kaloričniju hranu nego inače.Trudnoća i cipele za broj veće?Pored činjenice da se u trudnoći menja vaša standardna veličina odeće pripremite i cipele za broj ili dva veće.Aktivnost bebeBebe su aktivne i u stomaku uglavnom sisaju palac, igraju se sa pupčanom vrpcom, ali mogu da sanjaju i plaču. Rast i opadanje koseSrazmerno hormonskom redu kosa u trudnoći raste više a nakon porođaja više opada. Hormonski red bi trebalo za 6 meseci da se vrati u normalu.Promene na koži90% žena u toku 9 meseci primeti neku kožnu promenu kao što su naprimer tamnije pegice ili neka vrsta hiper pigmentacije.Uživajte u svakom trenutku trudnoće. Volite sebe i svoje telo. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-lying-down-in-a-hospital-bed-uS5lTkVwSb0*Reference:https://bebac.com/cinjenice-o-trudnoci-koje-mozda-niste-znali/https://www.mamaklik.com/2021/09/24/100-cinjenica-o-trudnoci-koje-mozda-nisi-znala/

Poznato je da termalne vode obogaćene mineralima mogu imati različita lekovita dejstva, ovakva voda se vekovima koristila pri lečenju različitih oboljenja širom sveta. Srbija je bogata izvorima termalnih voda i banjama koje se bave lečenjem raznovrsnih bolesti i tegoba, u zavisnosti od sastava samih voda.Sastav termalnih voda se razlikuje u zavisnosti od lokacija izvora i sastava stena kroz koje voda prolazi. Kada izbor terapije uključuje korišćenje termalnih voda na neki način, specifična voda se bira za različita oboljenja, u zavisnosti od njihovog sastava i toga kako deluju na organizam.Termalne vode mogu raznovrsno lekovito delovati na organizam, na primer, hladna i hipotermalna voda može uzrokovati fiziološke reakcije kao što su smanjenje lokalne metaboličke funkcije, lokalizovanog otoka, mišićnih grčeva, može da izazove širenje krvnih sudova, poboljšanje cirkulacije krvi i spuštanje krvnog pritiska. Može imati značajne uticaje na mobilnost granulocita i ponašanje mikroba i enzima, takođe mogu potpomagati u povišavanju rastegljivosti tkiva bogatog kolagenom.Hidroterapija, kao oblik terapije koji koristi vodu na različite načine kako bi lečio zdravstvene probleme uglavnom deluje na termalnom, mehaničkom ili hemijskom nivou.Termalni efekti se uspostavljaju izlaganju tela ili izuzetno toploj ili izuzetno hladnoj vodi. Dok toplota ima uticaj na proširenje krvnih sudova i poboljšanje cirkulacije, hladnoća utiče na sužavanje krvnih sudova i otklanjanje bolova.Mehanički efekti se postižu uglavnom kada je telo potpuno uronjeno u vodu, uzgon (sila koja deluje na uronjeno telo suprotno smeru gravitacije), hidrostatični pritisak i otpor koji voda pruža deluju pozitivno na smanjivanje bola i poboljšanje sposobnosti vežbanja zbog smanjenog stresa ili težine koji se nanosi na specifičan deo tela.Hemijski efekti su uzrokovani mineralima, jonima, kiseonikom, blatom i drugim stvarima koje se dodaju ili sadrže u vodi, koje stvaraju hemijsku reakciju pri kontaktu sa kožom, poboljšavajući njen integritet i imunitet.Kupanje u vodi bogatoj mineralima na različitim temperaturama može da odstrani mikrobne peptide koji izazivaju mnoga oboljenja kože, smanji upale, poboljša mikrocirkulaciju, pospeši regulaciju procesa u imunom sistemu i generalno poboljša kvalitet života.Termalne vode značajno utiču na zdravlje kože i pretežno se koriste za lečenje oboljenja kože kao što su ekcem ili psorijaza, prisustvo minerala u termalnim vodama pomaže da koža bude hidrirana i obogaćena. Minerali u ovim vodama takođe mogu da imaju dejstva antioksidansa i smanje rizik od štete nanete suncem. Smanjuju zapaljenja i smiruju iritacije kože.Takođe je značajno što kupanje u termalnim vodama ima smirujući efekat. Proces zagrevanja i zatim ponovnog hlađenja tela pomaže pri opuštanju i promoviše bolji i dublji san, i ljudi generalno tvrde kako se sledećeg jutra osećaju odmorno i osveženo. Pored lekovitih svojstava koja mogu delovati na fizička oboljenja i pomoći pri oporavku, značajna je i psihološka komponenta opuštanja od svakodnevnog stresa.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/leafless-tree-on-lake-at-daytime-kBnRJJ7UkyM*An, J., Lee, I., & Yi, Y. (2019). The thermal Effects of water immersion on health Outcomes: An Integrative review. International Journal of Environmental Research and Public Health, 16(7), 1280. https://doi.org/10.3390/ijerph16071280Cacciapuoti, S., Luciano, M., Megna, M., Annunziata, M., Napolitano, M., Patruno, C., Scala, E., Colicchio, R., Pagliuca, C., Salvatore, P., & Fabbrocini, G. (2020). The Role of thermal water in Chronic skin Diseases Management: A Review of the literature. Journal of Clinical Medicine, 9(9), 3047. https://doi.org/10.3390/jcm9093047

Bez obzira da li je u pitanju treniranje kod kuće ili u teretani i da li trenirate zbog gubitka kilograma, nabacivanja mišićne mase, zdravstvenih razloga ili mentalnog zdravlja, neophodno je imati konzistenciju i istrajnost. Zato mnogim ljudima pomaže da vežbanje ubace u svoju svakodnevnu rutinu koje se drže, pitanje je koje su razlike u vežbanju u zavisnosti od doba dana?Specifično vreme nema značajnog udela u poređenju sa kvalitetom i istrajnošću vežbanja. I jutarnje i večernje sesije vežbanja donose rezultate, istraživanja su često suprotstavljena na ovu temu i ne mogu sa sigurnošću trenutno da pokažu značajne razlike između vežbanja ujutro ili uveče. Ono što je najvažnije jeste da izaberete vreme koje vama više odgovara i prija, i koje će vam omogućiti da ubacite vežbanje u svakodnevnu rutinu.Ujutro se možete osećati pospano ili umorno, što može imati efekta na vaše performanse. Telesna temperatura je niža ujutro, ovo može da izazove lošiju cirkulaciju što može da učini mišiće krutim i time poveća rizik od povrede.Sa druge strane, jutarnje treniranje može pomoći pri osećaju fokusiranosti i veće budnosti tokom ostatka dana. Vežbanje pomaže pri smanjivanju nivoa hormona stresa kortizola i generalno doprinosi pozitivnom raspoloženju, ovakav početak dana može da bude povoljan iz mnogo razloga. Otpočinjanje dana vežbanjem nam takođe može pomoći da odradimo ovaj deo rutine što pre i preduhitrimo kasnija negodovanja. Neka istraživanja sugerišu da jutarnje vežbanje može imati veće pozitivne uticaje na gubljenje kilograma i da može poboljšati kvalitet sna.Večernje vežbanje, ako je intenzivno, može negativno da utiče na kvalitet sna zbog povećanih nivoa energije. Ljudima je često teže da vežbaju ujutro, zbog ovoga su teretane često punije i termini često zauzetiji u popodnevnim i večernjim časovima. Takođe drugi popodnevni i večernji planovi mogu otežati konzistentnost vežbanja u večernjim častovima.Sa druge strane, neka istraživanja sugerišu da vežbanje kasnije u toku dana može da poveća snagu i performansu, što dugoročno može da dovede do generalno boljih rezultata. Popodnevno ili večernje vežbanje može da pomogne u opuštanju od stresa tog dana, vežbanje smanjuje kortizol i luči endorfine, pozitivno uticajući na raspoloženje. Većina ljudi ima više mogućnosti da vežba popodne, zato treniranje sa prijateljima ili upoznavanje novih ljudi može da bude dostupnije u ovim periodima. Za razliku od jutarnjeg vežbanja znatno su smanjeniji rizici od povrede pošto su mišići i telo zagrejani uveče.Ipak, naglašavamo ponovo da je najbolje vreme za vežbanje ono koje vama odgovara i koje vam može pomoći da ostanete konzistentni i uporni. Istraživanja sugerišu razlike i naginjanja ka jednom ili drugom vremenu u nekim aspektima, ali su takođe i često sukobljena i falična. Ono što je najbitnije je istrajnost i odgovornost povodom povreda i zdravlja.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-man-is-doing-push-ups-on-a-machine-Qn1_JCbL_04*Bruggisser, F., Knaier, R., Roth, R., Wang, W., Qian, J., & Scheer, F. a. J. L. (2023). Best Time of Day for Strength and Endurance Training to Improve Health and Performance? A Systematic Review with Meta-analysis. Sports Medicine - Open, 9(1). https://doi.org/10.1186/s40798-023-00577-5Seo, D. Y., Lee, S., Kim, N., Ko, K. S., Rhee, B. D., Park, B. J., & Han, J. (2013). Morning and evening exercise. Integrative Medicine Research, 2(4), 139–144. https://doi.org/10.1016/j.imr.2013.10.003

Sezonska (zimska) depresija je stručno poznatija kao sezonski afektivni poremećaj (SAP) je vrsta depresivnog poremećaja koja se najčešće javlja u jesenjem i zimskom periodu, a prolazi u proleće i leto. Zbog ove ciklične sezonske prirode naziva se i rekurentna zimska depresija. Istraživanja pokazuju da znatno manji broj ljudi pokazuje i obrnuti obrazac, u kome se depresivno raspoloženje javlja u prolećnim i letnjim mesecima nasuprot zimskim i jesenjim.Tehnički gledano, sezonska depresija ne mora nužno da bude vezana za godišnja doba, samo je ovo najčešće u pitanju. Ono što razlikuje sezonsku depresiju od obične i što je potrebno za dijagnostikovanje, jeste što se simptomi javljaju u specifično isto vreme svake godine, barem dve godine zaredom.Normalno je da ljudi lošije reaguju na hladnije vreme, manju količinu dnevne svetlosti i sveprisutnije virusne infekcije koje dolaze sa jesenjim i zimskim vremenom. Smanjena fizička aktivnost, nepravilna ishrana i povišeni nivoi stresa su sve takođe faktori koji mogu doprineti generalnom osećanju tuge.Bitno je naglasiti da je SAP ipak nešto više od ovoga, kao što je depresija više od tuge. Ono što najčešće razlikuje ovakva normalna i patološka stanja odnosi se na to koliko simptomi remete svakodnevni život osobe, njihov intenzitet i perzistentnost.Mnogi ljudi iskuse „zimski bluz“ i teško im je da u ovim periodima rade, da održavaju socijalni i porodični život, imaju otežan san, manjak energije... Razlika je u tome što bi se ove stvari kod sezonskog afektivnog poremećaja mogle prevesti u nesposobnost obavljanja posla, socijalnu izolaciju, poremećaj sna, teškoće pri ustajanju iz kreveta...Simptomi sezonskog afektivnog poremećajaSimptomi ovog poremećaja su rekurentni i traju oko 4-5 meseci godišnje. U simptome spadaju simptomi depresije, ali i specifični simptomi za zimski i letnji obrazac ovog poremećaja.Nisu svi simptomi isti za svaku osobu i nema svaka osoba sve od navedenih simptoma.Simptomi depresije mogu biti:Perzistentna tuga i/ili smanjeno raspoloženjeOsećaj beznađa i/ili bespomoćnostiGubitak interesovanja i/ili zadovoljstvaIscrpljenost i/ili smanjena energijaOsećaj praznine, zaravnjenosti, ravnodušnostiStrah od smrti, gubitka, samoubistvaPoremećen san (premalo ili previše)Loša koncentracija, neodlučnost, poremećaj pamćenjaPad samopouzdanja, vere u sebePoremećaj apetita (povišen ili smanjen)Osećaj krivice i samookrivljavanjePsihomotorna agitacija ili usporenostGlavobolje, hronični bolovi, grčevi i problemi sa varenjemSuicidalne misli ili pokušajiTipično depresiju (depresivnu epizodu) karakteriše prisustvo više od ovih simptoma, gotovo svaki dan, u periodu trajanja od barem dve nedelje.Za zimski obrazac SAP u simptome spadaju:Preterano spavanje i pospanost (hipersomnija)Prejedanje, tipično ugljenih hidrata, što dovodi do gojenjaSocijalno povlačenje (osećaj „hibernacije“)Za letnji obrazac SAP  u simptome spadaju:Problemi sa snom (insomnija)Slab apetit, dovodi do mršavljenjaNeizdrž i agitacijaAnksioznostAgresivno ponašanjeUzroci sezonskog afektivnog poremećajaIstraživanja idalje pokušavaju da saznaju šta izaziva i stvara SAP. Istraživanja su primarno fokusirana na uzroke za SAP sa zimskim obrascem pošto je znatno češći i lakši za proučavati.Jedna teorija je da osobe koje imaju SAP imaju snižene nivoe produkcije serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter koji, između ostalog, pomaže u regulaciji raspoloženje. Istraživanja sugerišu da sunčeva svetlost ima uticaj na molekule koji potpomažu u održavanju normalnih nivoa serotonina. Kraći dani, mogu dovoditi do toga da manjak sunčeve svetlosti otežava ispravno funkcionisanje ovih molekula i dovodi do manjka serotonina u mozgu zimi.Manjak vitamina D takođe može pogoršati ove probleme, istraživanja sugerišu da vitamin D takođe promoviše aktivnost serotonina. Osim što se konzumira kroz hranu, vitamin D se luči kada je koža izložena sunčevoj svetlosti.Druga istraživanja sugerišu da je SAP pod značajnim uticajem poremenih nivoa melatonina u telu. Melatonin je hormon koji je značajan za održavanje normalnog ciklusa spavanja. Ljudi sa zimskim obrascem SAP proizvode previše melatonina, dok ljudi sa letnjim obrascem proizvode premalo. Poremećen san, bilo previše ili premalo, može znatno da utiče na razvoj depresivnih simptoma.I seratonin i melatonin pomažu u regulaciji dnevnog ritma u telu, ideja je da kod SAP ovo dovodi do poteškoća u prilagođavanju sezonskim promenama kada je u pitanju dužina dana tojest noći što zauzvrat dovodi do simptoma koji utiču na raspoloženje, ponašanje i naravno san. Tretiranje sezonskog afektivnog poremećajaKao što smo gore naveli, sunčeva svetlost deluje da igra ključnu ulogu u ovom poremećaju i njegovom razvitku. Logično je zaključiti onda da će se veća izloženost sunčevoj svetlosti dobro odraziti kod ovog poremećaja, neophodno je izlaziti na svetlost po sunčanim danima što je više moguće.Takođe možete korsititi svetlosnu terapiju, ova terapija pomoću uređaja simulira sunčevu svetlost koja služi da nadomesti prirodnoj svetlosti u mračnijim godišnjim dobima.Ovaj metod kao i suplementacija vitamina D koriste se primarno za SAP sa zimskim obrascima. Ne postoje specifične metode tretiranja SAP sa letnjim obrascima.Osim gore navedenog, što se odnosi na specifične sezonske aspekte, ovaj poremećaj se inače tretira kao depresija.Depresija se najčešće leči kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. Farmakoterapija antidepresivima se često koristi kako bi se regulisali neurotransmiteri i omogućilo olakšanje od simptoma dok je funkcija psihoterapije razumevanje životnih okolnosti i obrazaca koji su doveli do mentalnih struktura koje su prouzrokovale ovakvo stanje. U nekim slučajevima je psihoterapija dovoljna.Različiti oblici psihoterapije i psihoterapijskih tehnika mogu biti efikasni u poboljšavanju stavova prema životu, razumevanju sopstvenih negativnih i štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja, razvijanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih veština, boljem razumevanju sebe i sopstvenog životnog konteksta...Ako sumnjate da imate simptome depresije ili SAP potražite savet i pomoć od lekara, psihologa, psihijatra ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. Pisao: diplomrani psiholog, Aleksa Holcer*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/sad-man-person-atmosphere-mood-4209944/*Seasonal affective disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/seasonal-affective-disorderSeasonal Affective Disorder (SAD): More than the winter blues. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/seasonal-affective-disorder-sad-more-than-the-winter-blues

Kada pričamo o narcizmu u svakodnevnom životu često zamišljamo osobu koja je sebična, samoživa i bezosećajna prema drugima, ovaj kolokvijalni termin potiče iz ozbiljnog poremećaja ličnosti pod nazivom narcisoidni poremećaj ličnosti.Kao i sa mnogim psihičkim poremećajima, potrebno je praviti razliku između različitih normalnih manifestacija nekih crta ličnosti ili raspoloženja i patoloških problema koji štete osobi i njenom okruženju. Lako je nazvati nekoga narcisom u trenutku frustracije ili besa ali osobe koje zapravo boluju od narcisoidnog poremećaja ličnosti ne rade stvari koje rade iz zlobe ili malicioznosti.Šta je narciosidni poremećaj ličnosti?DSM 5 (diagnostic and statistical manual of mental disroders) dijagnostički kriterijumi definišu ovaj poremećaj kao obrazac koji je stalno prisutan, a odlikuje se grandioznošću (u fantazijama i ponašanju), nedostatkom empatije i potrebom za konstantnim divljenjem. Najčešće počinje u ranom odraslom dobu i prožima se u mnoge aspekte života pojedinca.Za postavljanje dijagnoze DSM 5 kriterijumi zahtevaju prisustvo barem 5 od dole navedenih 9 simptoma:Grandiozni osećaj sopstvene važnostiOkupiranost fantazijama o beskrajnom uspehu, moći, genijalnošću, lepoti ili ljubaviUverenje da je osoba posebna i da je samo mogu razumeti, ili da se samo treba povezivati, sa drugim posebnim ili visoko statusnim ljudima ili institucijamaPotreba za preteranim divljenjemPolaganje prava na poseban tretman i poslušnostSklonost iskorišćavanja drugih u međuljudskim odnosimaManjak empatijeOsećaj zavisti prema drugima ili uverenje da drugi osobi zavideArogantnost i oholost u ponašanju i stavovimaKod poremećaja ličnosti često je teško diferencirati između normalnog stila ponašanja koji liči na neki od poremećaja ličnosti i prave patologije.Dok bi normalnost podrazumevala nešto poput zdravog osećaja samopouzdanja, vere u sebe, preferiranje određenog društva i okruženja; patologija bi mogla da znači grandiozni osećaj samopouzdanja, svemoći, cenjenje isključivo onih koje doživljavaju kao jednako posebnim. Narcisoidni poremećaj ličnosti se definiše i po odsustvu kapaciteta za empatiju i skromnost, nezdravim osećajima zavisti umesto sposobnosti divljenja, i retke sposobnosti za velikodušnost i altruizam.Osobe sa ovim poremećajem mogu biti percipirane od strane drugih kao hvalisavi, arogantni i neprijatni. Narcisoidni poremećaj ličnosti je obrazac ponašanja koji perzitira u životu pojedinca dug vremenski period i u različitim situacijama i kontekstima, može dovesti do značajnih društvenih i profesionalnih poteškoća i funkcionisanju pojedinca.Narcisoidni poremećaj ličnosti je takođe često praćen i drugim psihičkim poremećajima, koji mogu dodatno pogoršati funkcionisanje. Najčešće se javlja sa drugim poremećajima ličnosti, ali neretko i sa poremećajima kao što su depresija, anksiozni poremećaji, distimija ili bipolarni poremećaj. Takođe se često javlja uparen sa problemima zloupotrebe supstanci .Što se poremećaja ličnosti tiče visok komorbidet pokazuje sa histrioničnim, antisocijalnim i graničinm poremećajima ličnosti, te je neophodno precizno dijagnostikovati i razlikovati ove poremećaje.Uzroci narcizmaIstraživanja sugerišu da narcisoidni poremećaj ličnosti ima snažnu genetsku komponenetu, sa druge strane određena iskustva u ranom i ključnom formativnom periodu detinjstva mogu igrati značajnu ulogu u razvijanju ovog poremećaja. Negativna razvojna iskustva kao što su odbacivanje ili izbegavanje deteta mogu dovesti do „fragilnosti ega“ koja može doprineti razvoju narcisoidnog poremećaja kasnije u životu. Suprotno tome, intenzivno hvalisanje i uzdizanje detetovih postignuća i uverenja da poseduje specijalne sposobnosti može dovesti do kasnijeg obrasca očekivanja konstane pohvale. Može se reći da savremena zapadna kapitalistička kultura individualnosti pospešuju narcizam time što naglašavaju značaj pojedinca i nagrađuju „gaženje preko drugih“ zarad dostizanja ciljeva. Ipak, ne postoje dokazi da ova okruženja uzrokuju narcizam, ona omogućavaju narcisoidnim osobama da traže socijalni status i pažnju, na primer putem društvenih mreža.  Vrste narcizmaKao i sa svim poremećajima ličnosti, teško je meriti ličnost i odrediti šta je čini patološkom. Svaka ličnost je specifična i zavisna od mnoštva faktora tako da postoje i brojne različite kliničke slike kada je narcisoidni poremećaj ličnosti u pitanju. Dva tipa ovog poremećaja koja se izdvajaju su grandiozni i vulnerabilni podtipovi.Grandiozni podtip uključuje otvorenu grandioznost, agresiju, jasan nedostatak empatije, eksploataciju i samouverenost. Imaju jasan doživljaj i uverenje sopstvene superiornosti, eksploatišu druge zarad sopstvene dobiti i iskazuju hostilnost kada im se neko suprotstvalja. Neretko traže pozicije moći i autoriteta u društvima i organizacijama, ali istraživanja pokazuju da njihove tendencije da teže ka sopstvenim ciljevima bez obzira na dobrobit kolektiva često remeti organizaciju koju predvode ili njihov položaj u njoj. Vulnerabilni podtip se prezentuje kao osetljiv i defanzivan, i može se često zanemariti ili pogrešno razumeti. Ovi pojedinci mogu biti podložniji poremećajima raspoloženja, anksioznosti, fragilnom konceptu selfa i niskom samopouzdanju. Ovaj oblik narcizma naglašava defanzivni stil prezentovanja sebe i duboku povređenost kada ih drugi ne percipiraju kao posebne ili kritikuju, zbog niskog samopouzdanja i često introvertne prirode. Takođe nemaju kapacitete za empatiju, kada je demonstriraju uvek je zarad uzdizanja sebe. Nasuprot grandioznim koji jasno eksploatišu vulnerabilni narcisi će češće pokušati da kontrolišu druge na manipulativnije načine.Tretiranje narcisoidnog poremećajaOsobe koje boluju od narcisoidnog poremećaja ličnosti često ne prepoznaju da nešto nije uredu sa njihovim ponašanjem. Najčešće ih referišu članovi porodice ili bliski ljudi u njihovim životima nakon što količina stresa koju podnose zbog narcisa postane prevelika ili kulminira u nekom događaju. Ovo može biti dobar način da se napravi terapijski cilj fokusiran na specifičnu stvar u životu osobe. Male su šanse da će se narcisoidni poremećaj ličnosti povući, sa ili bez terapije. Najveći uticaj ima psihoterapija, farmakoterapija nije pokazala značajan udeo osim ako se ne bavi nekim komorbidnim poremećajem.Psihoterapija može da ima značajan udeo u pomaganju osobama sa ovim poremećajem da bolje razumeju svoje stanje, poboljšaju interpersonalne odnose, bolje evaluiraju svoje sposobnosti, poboljša mogućnost razumevanja i komuniciranja emocija, poboljša probleme sa samopouzdanjem, nauči da postavlja realne ciljeve.Psihoterapija može imati kratkoročnu funkciju olakšanja stresnih perioda, ali i dugoročnu funkciju koja može pomoći osobi da živi ispunjeniji i lakši život. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Narcissistic Personality disorder. (2024, September 9). Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/9742-narcissistic-personality-disorderMitra, P., Torrico, T. J., & Fluyau, D. (2024, March 1). Narcissistic Personality disorder. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK556001/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-girl-face-lips-mirror-2604159/*

Biorevitalizacija je estetski postupak koji se koristi radi poboljšanja izgleda i kvaliteta kože. Kako funkcioniše?Najčešće se postupak sprovodi putem mikroinjekcija koje sadže vitamine, hijaluronsku kiselinu, amino kiseline i druge hranljive supstance koje su potrebne za revitalizaciju kože.Njihovo aplikovanje u kožu ima za cilj dubinsku hidrataciju kože,stimulaciju proizvodnje kolagena i elastina, što za rezultat ima poboljšanje elastičnosti i črvstoće kože.Kome je namenjen postupak? Postupak je manjenjen svim osobama koje žele da poboljšaju kvalitet kože bilo da se radi o prvim znacima starenja ili o već zreloj koži. Koje regije pokriva postupak?Pokriva regije:LicaVrataDekoltea RukuŠta su skinboosteri?Skinboosteri su napredni estetski tretmani koji se razlikuju od klasičnih dermalnih filera, koji se koriste za volumizaciju. Njihova specijalizovana formulacija, kada se primenjuje putem injekcija u dermis, doprinosi poboljšanju izgleda i kvaliteta kože, pružajući duboku hidrataciju i stimulaciju proizvodnje kolagena.Prednosti i rizici  Prednosti ovog postupka:Hidratacija Smanjenje finih linija bora Brzi rezultatiRizici ovog postupka:Crvenilo i otok Modrice Infekcija Prvi efekti se vide nakon dve do četiri nedelje od obaljene biorevitalizacije, kada se konstantno održava hidratacija kože i tada se uočavaju aktivacije fibrobalsta u koži šro za rezultat ima sintezu kolagena.Efekat ovog postupka traje od 6 meseci do godinu dana u zavisnosti od individualnih predispozicija. Za više infprmacija o ovom tretmanu postetite stranicu na Ustanove našem web sajtu/aplikaciji. Pronađite ustanove u Vašem okruženju koje pružaju ovu vrstu usluge. A naša preporuka je da posetite Polikliniku Nada Diva koja se nalazi u Novom Sadu.Poliklinika pruža ovaj tretman ali i niz drugih tretmana. Da biste videli koje sve ostale tretmane pruža posetite njihov profil Poliklinika Nada Diva.Reference: Nadadiva, https://nadadiva.rs/estetska-medicina/biorevitalizacija-lica-skinboosterima/ChatGPT (OpenAI)*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/clear-glass-tube-with-brown-liquid-dw6tvK_PuxM*

Redovno vežbanje i fizička aktivnost imaju uticaj na poboljšanje imunog sistema, olakšavanje simptoma kada dođe do prehlade i delovanje na brži oporavak.Fizička aktivnost pomaže respiratornom sistemu da izbaci viruse, pojačava koncentraciju belih krvnih zrnca što poboljšava imunitet, povećava telesnu temperaturu što ubija viruse i bakterije i pospešuje lučenje hormona koji olakšavaju psihološki stres. Ovo su sve značajni načini na koje fizička aktivnost aktivno pomaže u prevenciji virusa i prehlada. Ako već bolujete od nekih simptoma gripa ili prehlade, imate povišenu temperaturu, bolove, začepljenje nosa, kašalj... potrebno je da se odmarate kako biste se oporavili od bolesti. Nastavak fizičke aktivnosti istim intenzitetom može da pogorša situaciju i oteža oporavak.Povišena temperatura izvlači vodu iz tela, kao i vežbanje, ovo može dovesti do dehidratacije i drugih ozbiljnijih problema.U blažim slučajevima možda deluje prihvatljivije, kada je u pitanju prehlada a ne grip i simptomi su manje intenzivni. Ipak, dodatno stresiranje tela koje se bori sa virusnom infekcijom idalje može dovesti do sporijeg oporavka i pogoršanja simptoma. Imuni sistem najbolje funkcioniše kad nije pod stresom, istraživanja sugerišu da sportisti koji treniraju intenzivno bez adekvatnog oporavljanja imaju veće šanse da obole od virusnih infekcija.Mnogi ljudi koji redovno vežbaju se osećaju gore kada pauziraju, a oni koji pokušavaju da redovno vežbaju se mogu plašiti da će im biti teško da počnu ponovo kada naprave pauzu. Doktori sugerišu da je u redu trenirati pod nekim uslovima, ako su simptomi dovoljno blagi i ako se intenzitet vežbanja smanji, neophodno je naglasiti razumevanje sopstvenog tela i granica. U ovim slučajevima potrebno je paziti na to kako naše telo reaguje nakon vežbanja, ako je sve u redu nakon ovog lakšeg treninga u redu je nastaviti, ako osetite značajan umor i iscrpljenost treba napraviti veću pauzu sa fizičkim aktivnostima.Često se gleda na razliku u simptomima povodom toga da li su „iznad ili ispod vrata“. Ako su simptomi „iznad vrata“, curenje i začepljenost nosa ili bolovi u grlu, u redu je probati vežbanje sa manjim intenzitetom.Ukoliko su simptomi „ispod vrata“, kašalj, bolovi u mišićima i zglobovima, temperatura i iscrpljenost, neophodno je odmoriti dok se simptomi ne povuku.Prosečno se prehlada preleži u vremenskom periodu od otprilike 7 dana, dok prosečno trajanje gripa najčešće ne prelazi dve nedelje. Pauziranje vežbanja u ovom vremenskom periodu neće značajno uticati na vaše performanse, a nastavljanje istim intenzitetom može nositi rizik pogoršanja simptoma bolesti ili povrede. Nakon oporavka dobro je postepeno se vratiti na prethodni intenzitet.Ukoliko želite da vežbate dok ste bolesni dobra ideja može biti konsultovanje se sa lekarom kako biste razumeli da li je u redu, i u kojoj meri i intenzitetu, možete da budete aktivni bez da rizikujete dalje komplikacije.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/woman-blow-blowing-nose-blond-698964/*

Magnezijum je mineral koji igra ključnu ulogu u mogim funkcijama u ljudskom telu. Značajan je u regulisanju krvnog pritiska, održavanju jačine kostiju, održavanju zdravog srčanog ritma, regulisanju nivoa šećera u krvi, proizvodnji energije i izgradnji važnih proteina i sintezu DNK i RNK. Magnezijum se nalazi u raznim hranama, neke od njih su mahunarke, spanać, koštunjava voća, semenke, žitarice, čokolada, avokado, riba... Ipak, kod ljudi koji ne konzumiraju dovoljno magnezijuma kroz ishranu suplementacija može nadomestiti zdravstvene benefite koje ovaj mineral pruža i pomoći pri rizicima koje nedostatak magnezijuma u telu može da nosi.Nedostatak magnezijuma može igrati ulogu u razvoju različitih zdravstvenih problema kao što us:Dijapetes tipa 2Kardiovaskularne bolestiAlchajmerova bolestAteroskleroza Osteoporoza Nedostatak magnezijuma može biti težak za prepoznavanje, neke bolesti i grupe lekova mogu da utiču na regulaciju nivoa magnezijuma u telu. Neki od znakova nedostatka magnezijuma su manjak apetita, povraćanje, iscrpljenost, osećaj slabosti, osećaj utrnulosti, mišićni grčevi, promene u srčanom ritmu. U stomaku, magnezijum pomaže pri neutralizaciji stomačnih kiselina i pospešuje zdravo varenje i rad creva, te se često koristi pri konstipaciji.Iako se suplementi magnezijuma smatraju zdravim i bezbednim, eksperi predlažu da se ne konzumira suplementacija ukoliko nemate nedostatak, pogotovo ukoliko imate neki zdravstveni problem. Suplementi mogu da interaguju na nepoželjne načine i sa određenim lekovima. Većina ljudi koja konzumira suplemente magnezijuma nema neželjene posledice ali moguće je da se jave mučnina, dijareja ili povraćanje. Osobe koje imaju probleme sa bubrezima su pod većim rizikom od loših reakcija na suplementaciju.Takođe, trenutno nema dokaza koji bi sugerisali da suplementacija magnezijumom ima značajne zdravstvene benefite kod ljudi koji imaju adekvatne nivoe magnezijuma u telu. Ako nemate simptome nedostatka magnezijuma i ako vam testiranja ne pokažu manjak, najverovatnije nije potrebno da uzimate suplementaciju.Ukoliko sumnjate da imate nedostatak magnezijuma, posavetujte se sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Ukoliko vam predlože suplementaciju potrebno je pridržavati se doze i načina upotrebe koji mogu da variraju u zavisnosti od specifičnih slučajeva.Office of Dietary Supplements - magnesium. (n.d.). https://ods.od.nih.gov/factsheets/Magnesium-HealthProfessional/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/illustrations/lentils-legumes-storage-containers-8974508/*

Cink je esencijalni nutrijent koji pospešuje funkcionisanje imunog sistema i zdravog metabolizma. Ima značajnu ulogu u čulima mirisa, ukusa i zdravlju očiju, kao i za rast i zaceljenje rana, funckionisanje štitne žlezde, sintezu proteina i dnk, zgrušavanje krvi i još mnogo toga.Zbog svega ovoga, često je da se ljudi okreću suplementaciji cinkom kada su bolesni, s obzirom na to u koliko je ključnih stvari za zdravlje cink uključen, potreba za unošenjem adekvatne količine na dnevnom nivou deluje logično. Neka istraživanja su pokazala da cink može igrati ulogu u ublažavanju intenziteta simptoma prehlade i skraćivanju njenog trajanja.Cink se prirodno konzumira kroz hranu, crveno meso, riba, morski plodovi i školjke sadrže najveće količine cinka. Jaja, mlečni proizvodi, mahunarke, koštunjavo voće i žitarice takođe sadrže cink.Manjak cinka u telu je redak, ali ovaj nutrijent jeste ključan za ljudsko zdravlje i telo ga ne sintetiše samo, što znači da će ljudi sa restriktivnim dijetama, problemima sa apsorbcijom nutrijenata ili drugim zdravstvenim problemima biti podložniji nedostatku cinka.Neki od glavnih simptoma nedostatka cinka u telu su:Slab imuni sistemIscrpljenostGubitak koseOpadanje apetitaPoremećaj čula ukusaSuva kožaDijarejaSporo zaceljenje ranaPošto cink igra ulogu u mnogim aspektima zdravlja njegov nedostatak može imati široke implikacije. Nedostatak cinka u telu može uticati na zdravlje kože, kostiju, digestivnog, reproduktivnog, nervnog i imunog sistema.Ako konzumirate dovoljno cinka kroz ishranu suplementi vam verovatno nisu potrebni. Ako sumnjate da imate nedostatak cinka u telu savetujemo da posetite lekara, laboratorijska analiza krvi može pomoći pri određivanju da li i u kojoj meri bi suplementacija mogla da bude korisna.Oralna upotreba suplementacije se pokazala kao bezbedna vremenom, dok je intranazalna upotreba pokazala mogućnost neželjene reakcije oštećenja čula mirisa. Upotreba suplementacije cinkom može imati neželjene interakcije sa drugim lekovima kao što su antibiotici i penicilin, uglavnom ublažavajući njihova dejstva. Povodom upotrebe cinka u ovom slučaju savetujemo da se posavetujete sa svojim lekarom.Preporučene doze suplementacije su 8mg dnevno za odrasle žene i 11mg dnevno za odasle muškarce. Gornja granica dozvoljenog unosa na dnevnom nivou je 40mg, prekoračenje ove granice može dovesti do razvoja zdravstvenih problema.U nekim slučajevima oralna suplementacija može imati posledice kao što su mučnina, povraćanje, dijareja ili glavobolje. Dugoročno konzumiranje oralne suplementacije može dovesti i do manjka bakra u telu. Ljudi koji inače imaju niske nivoe bakra treba da obrate dodatnu pažnju.Većina ljudi dobija adekvatnu količinu cinka kroz ishranu i nije im potrebna suplementacija, ukoliko sumnjate na nedostatak cinka u telu savetuje se da potražite pomoć lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. Suplementacija cinkom je generalno bezbedna ako su u pitanju manje doze i kratkoročnije konzumiranje, u suprotnom je potrebno konsultovati se sa lekarom zarad mogućih komplikacija.Office of Dietary Supplements - Zinc. (n.d.). https://ods.od.nih.gov/factsheets/Zinc-HealthProfessional/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/gel-capsules-capsules-medicine-5834023/*

HydraFacial tretmani lica spadaju u grupu tretmana koji su neinvazivni i nehiruški a pokazuju rezultate odmah nakon završetka tretmana. Posle ovakvog tretmana ne postoji vreme oporavka.Ovi tretmani su noviji u estetskoj tehnologiji i odlikuje ga mogućnost dubinske hidratacije kože. Pozitivne strane ovih tretmana:Uklanjaju mrtve ćelije sa kože lica Dubinski odstranjuju nečistoće sa lica Hidriraju kožuKoža se obnavlja, umiruje i hidrira i samim tim su rezultati odmah vidljivi.Ovi tretmani sveobuhvatno čine savršenu formulu za blistav izgled i nemaju neželjene efekte.Tretmani se sastoje iz 4 koraka eksfolijacija, piling, vakumska komedoekspresija, hidratacija.EksfolijacijaEksfolijacija je mehanički tretman lica koji služi za otklanjanje mrtvih ćelija i stvaranja novih. Može se izvoditi na razne načine ali kada je reč o koraku u hydrafacial-u onda se izvodi aparatom.Aparat funkcioniše na principu kruženja vode velikom brzinom i time se dobija efekat dubinskog čišćenja kože lica. Ovako izvedena eksfolijacija ne iritira kožu i crvenilo se brzo povlači.PilingPiling po definiciji obuhvata širok spektar procedura ili proizvoda koji uklanjaju mrtve ćelije sa kože.Postoje razne vrste pilinga kao što su:Fizički koji se radi sa granulama ili četkicama, Hemijski piling koji se izvodi sa kiselinama ili enzimima, Laserski piling koji se izvodi laserom ili mikrodermoabrazija.U ovom slučaju piling se izvodi sa mešavinom glikolne i mlečne kiseline. U tu mešavinu se dodaju alge i kvasci koji će očuvati hidriranost kože.Hemijski piling služi da se pore dodatno otvore.Vakumska komedoekspresijaVakumska komedoekspresija je kozmetički postupak koji se koristi za uklanjanje komedona sa kože.Komedoni su začepljene pore na koži koje se najčešće javljaju kao rezultat nakupljanja viška sebuma (ulja), mrtvih ćelija kože i nečistoća. Postoje dve glavne vrste komedona:Otvoreni komedoni (miteseri): Ovi komedoni imaju otvorenu površinu, pa je sadržaj izložen vazduhu. Zbog oksidacije, gornji deo postaje crn, što im daje tamnu boju.Zatvoreni komedoni: Ovi komedoni su zatvoreni ispod površine kože i obično izgledaju kao sitne, bele izbočine. Budući da su prekriveni kožom, ne oksidiraju i ne postaju tamni.Uzroci komedona uključuju:Prekomerna proizvodnja sebumaMrtve ćelije kože koje se ne uklanjaju pravilnoHormonalne promeneUpotreba masnih ili komedogenih proizvoda za negu kožeBakterije koje uzrokuju upaluOvim postupkom se otklanja sve što ne treba da se nalazi u porama kao što su ostaci šminke, nečistoće, mitiseri…HidratacijaHidratacija kože je proces održavanja određenog nivoa vlage u koži što je zaprvo ključ za izgled zdrave i glatke kože.U ovom tretmanu se koriste serumi poput hijaluronske kiseline jer ona ima moć zadržavanja vlažnosti kože.Nakon svih ovih postupaka nanose se maske ili kreme za dodatnu zaštitu kože, takođe se može primeniti SPF.Tretman traje od 30 do 60 minuta i ne zahteva vreme oporavka.Prednosti i mane Hydrofacial kao i svaki drugi tretman ima predosti i mane i sve zavisi od osobe do osobe kako će koža reagovati.Prednosti:Dubinsko čišćenje lica Hidratacija Minimalno vreme oporavka Prilagodljivost tretmana problematičnoj koži Poboljšanje tena Mane:Veći trošak jer je ova vrsta tretmana skuplja od kućne negeNije dugotrajno rešenje i podrazumeva ponavljanje postupka kako bi se održao efekatPotencijalna iritacija kod osoba sa previše senzitivnom kožom ili sa problematičnom kožomTretman zahteva da ga izvodi stručnjak, preporučujemo Vam da ga ne izvodite sami kod kuće Problemi sa kožom kao što su akne ne mogu se rešiti samo sa hydrofacialom.Naš predlog je da se konsultujete sa dermatologom. Ukoliko nemate svog izabranog dermatologa posetite stranicu na našem sajtu/aplikaciji Lekari. U opciji Svi filteri označite Dermatologija i pojaviće Vam se ustanove koje su Vama najbliže i nude tu vrstu pregleda.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-lying-on-blue-towel-with-white-cream-on-face-g-m8EDc4X6Q*Reference:La Piel. (23.03.2023.). Eksfolijacija: Svojoj koži osigurajte zdrav i blistav izgled. Dostupno na: https://lapiel.rs/blogs/blog-o-prirodnoj-kozmetici/eksfolijacija-svojoj-kozi-osigurajte-zdrav-i-blistav-izgledRea Medika. (n.d.). HydraFacial tretmani regeneracije. Dostupno na: https://reamedika.rs/usluge/hydrafacial-tretmani-regeneracije/#:~=HydraFacial%20tretmani%20uklanjaju%20mrtve%20%C4%87elije,iritiraju%20i%20odmah%20daju%20rezultate.Minut za mene. (n.d.). HydraFacial tretman lica. Dostupno na: https://minutzamene.com/hydrafacial-tretman-lica/OpenAI. (2023). ChatGPT. Dostupno na: https://chat.openai.com 

Face taping je tehnika koja se koristi za zatezanje i oblikovanje lica. Tehnika se bazira na principu lepljena specijalnih traka, u cilju smanjivanja bora, zatezanja kože, poboljšavanje oblika lica i prirodno podmlađivanje bez agresivnih metoda.Šta je Kinezio traka?Kinezio traka je specijalna traka sa puno elastina, kada se zalepi na kožu tehnički je ni ne osećate.S obzirom da je elastična traka pospešuje tonus mišića, cirkulaciju, i samim tim koža izgleda bolje i zdravije.Traka ne sadrži lekovite, hranljive, hemijske supstance.Sadrži samo elastični pamuk i hipoalergeni akrilni lepak. Idealan sastav trake izgleda ovako: sastav – 100% pamuk;elastičnost – 130–140%;svrha – za osetljivu kožu;zemlja porekla – Japan, Južna Koreja, Evropa;veličina – širina 5 cm, dužina 5 m;boja trake – opciono.Kontraindikacije su:Grip, povišena telesna temperaturaPoremećaji kože (rane, opekotine)Kožne bolesti (gljivične i virusne)Alergija na akrilBilo koja individualna zdravstvena stanja – samo nakon konsultacije sa izabranim lekarom.Prva i najbitnija stvar pre nego što započnete tretmen jeste da pročitate sastav trake ukoliko znate da ste na nešto iz sastava alergični nemojte pristajati na tretman.Ukoliko ne znate da ste alergični odradite alergijski test.Alergijski test funkcioniše na sledeći načinPrvo pripremite kožu lica to podrazumeva sledeće stvari:Operite lice Očistite lice od kozmetike  Nanesite sve proizvode za negu lica Nakon nanošenja proizvoda sačekajte 30 minuta i zatim zalepite test trakuNajbolje vreme za izvođenje alergijskog testa je uveče jer traka treba da stoji na licu minimum 6-8 sati.Odsecite komad trake, zalepite ga na lice u predelu jagodica.Zašto baš predeo jagodice? Zato što je u predelu jagodica koža najosetljivija i to znači da ako postoji alergijska reakcija tu će se najbrže pojaviti. Ujutru se uklanja traka sledećim koracima:Pažljivo odvojite traku prateći rast dlake da bi se smanjila mogućnost crvenila Ukoliko je traka jako zalepljena nanesite biljno ulje, micelarnu vodu ili bili koji proizvod za skidanje šminke na nju kako bi proces skidanja prošao bez oštećenja kože.I naravno bez naglih pokreta.Gore navedeni koraci su samo jedna smernica za skidanje traka postoji još načina, istražite po internetu i nađite onaj koji odgovara baš vama.Ukoliko nema alergijske reakcije možete slobodno da uvedete face taping u svoju rutinu i pronađite šemu lepljenja koja vam odgovara.Preporučujemo vam da nađete nekog ko se time bavi profesionalno ali prvenstveno da se posavetujete sa dermatologom.Sam face taping ne može da drastično promeni izgled kože,pored face tapinga bilo bi dobro da uvedete zdrave navike u svoj život kao što su: Dovoljno sna Unošenje zdravih namirnica Popite 2l vode dnevno Počnite da spavate na leđima osim ako niste trudnica ili imate nekih zdravstvenih problema.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/stainless-steel-spoon-on-white-surface-JiqTLjzEH18*Reference:Lepota i Zdravlje. "Face taping: kako se koriste trake za zatezanje lica." Lepota i Zdravlje.ChatGPT. "AI pomoćnik za informacije i podršku." ChatGPT.

Najbitnija stvar pre uvođenja bilo kakve fizičke aktivnosti dok ste u drugom stanju jeste da se konsultujete sa Vašim izabranim ginekologom. Kada ginekolog odobri fizičku aktivnost poput plivanja ovo su neke stvari na koje treba da obratite pažnju.Plivanje kao fizička aktivnost u trudnoći Plivanje je poznato po tome da opušta um i telo, preporučuje se svim uzrastima, a trudnice ga obožavaju.U nastavku teksta se nalazi nekoliko stvari na koje treba da obratite pažnju.More i/ili bazen Kupanje u moru je dozvoljeno leti, samo ako voda nije hladna.Ulazite u vodu postepeno bez obzira kakav je subjektivan osećaj temperature vode u kojoj se nalazite.Postupak postepenog ulaska u vodu znači da prvo pokvasite ruke, lice i noge i zatim ulazite polako u vodu.Postepeno ulaženje u vodu je važno jer se tako može izbeći grčenje materice.Nemojte ostajati dugo u vodi. Plivajte blizu obale ukoliko se dogodi grč mišića da možete da izađete brzo na kopno. Vodene sportove u plitkoj vodi izbegavajte kako bih ste smanjili rizik od potencijalnih povreda.Ukoliko je morsko dno kamenito samim tim znači da prilaz vodi nije toliko pristupačan pa iz tog razloga nosite obuću za vodu da biste eliminisali proklizavanje.Kupanje u bazenu podrazumeva dodatnu opreznost. Izbegavajte gradske bazene jer su oni često leglo virusnih i bakterijskih infekcija.Ukoliko slučajno progutate vodu možete dobiti respiratornu ili crevnu infekciju.Vaginalnu infekciju možete dobiti tako što sedite na ivici bazena. Voda u bazenu je obično toplija samim tim će vam i više prijati.Odaberite bazene koji nisu toliko prometni, koji vode računa o čistoći samog bazena ali i okoline.Nakon plivanja u bazenu istuširajte se mlakom vodom, promenite kupaći kostim to će Vam pomoći da izbegnete bazenske infekcije.Stilovi plivanjaU prvim mesecima trudnoće možete da plivate stilom koji Vama odgovara, preporuke za plivanje u poodmakloj trudnoći su da plivate prsno. U drugom i trećem trimestru izbegavajte plivanje na leđima, takav stil može prouzrokovati pritisak materice na velike vene što za rezultat može imati poremećaj dotoka kiseonika u matericu.Nedoumice oko kupanja u jezerima i rekama Ako se odlučite da se kupate u jezeru ili reci sve što je gore navedeno za bazen i more se odnosi i na ove vode. Budite još opreznije jer su jezera i reke znatno hladnija. Reke su brze i nemaju baš pristupačne obale,budite oprezne. Jezera mogu biti jako zagađena pa pre nego što se odlučite da udjete u isto proverite zdravstvenu bezbednost jezera.Nakon kupanja je obavezno tuširanje i promena kupaćeg kostima. Topla i vlažna sredina podstiče mikroorganizme da se umnožavaju što može biti rizično za Vas i Vašu trudnoću. Budite aktivne, plivajte, zabavljajte se i naravno slušajte savete Vašeg ginekologa. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/s/photos/pregnant-sea?license=free*Reference:Bambo Pelene. "Trudnice i bazen." Dostupno na: https://bambopelene.rs/blog/trudnice-i-bazen/.

Joga je drevna praksa koja potiče iz Indije i obuhvata fizičke, mentalne i duhovne aspekte. Uključuje razne tehnike, kao što su asane (položaji tela), pranajama (kontrola daha), meditacija i etički principi. Cilj joge je postizanje ravnoteže, smanjenje stresa, poboljšanje fleksibilnosti i jačanje tela, kao i postizanje unutrašnjeg mira i duhovnog razvoja. Joga se može prilagoditi različitim potrebama i nivoima fizičke spremnosti.Praktikovanje joge u toku trudnoće se pokazalo kao odlična stvar za održavanje dobre fizičke forme, zdravlja, i uživanja u drugom stanju.Početak vežbanja joge bi trebalo da počne u dvanaestoj nedelji trudnoće kada je plod formiran i  pričvršćen za zid materice. Postoji izuzetak ukoliko je trudnica i pre trudnoće vežbala i bavila se jogom može je praktikovati od kad sazna za trudnoću.Za sve trudnice koje žele da praktikuju jogu i pre dvanaeste nedelje potrebno je da se konsultuju sa svojim ginekologom kako bi on potvrdio da ne postoje rizici ili organičenja.Uticaji joge na plodVežbanje u trudnoći za posledicu ima, bolju razmenu materija u svakoj ćeliji, veću prokrvljenost svakog organa i veću količinu dotoka kiseonika.Takođe reguliše nivoe hormona poput seratonina i oksitocina koji su zaduženi za osećaj blaženstva i sreće.Naučno je dokazano da misli i emocije koje trudnica oseća i proživljava u toku 9 meseci utičnu na plod.Brojna istraživanja dokazuju da je prenatalni period zapravo značajan za kasnije psihičko i fizičko zdravlje deteta.Joga je bezbedna za sve vrste trudnoća?Joga nije bezbedna za sve vrste trudnoća, najrizičnije su sledeće grupe:Komplikacije u trudnoćiVisoki rizik trudnoćeOdređene medicinske bolestiSaznanje o višestrukoj trudnoćiJoga za trudnice kao specijalan program vežbanja se sve češće uključuje u život budućih mama iz nekoliko razloga. Kako zbog same pripreme za porođaj tako i zbog jačanja tela, za porođaj koji ume biti izuzetno naporan.Na časovima joge se uče sledeće stvari:Pravlino disanjeOčuvanje mentalnog zdravlja Balansiranje hormona Smanjivanje nivoa stresaCilj joge u toku trudnoće jeste da se žene motivišu da iskoriste svoj unutrašnji potencijal, pruže ljubav svom telu, smanje strahove, pripreme se za porođaj i što lakše prođu kroz isti.Za informacije o tome koliko puta treba da trenirate nedeljno, šta vam je sve potrebno za trening i ostala pitanja vezana za jogu najbolje je da se obratite joga instruktorima.Obavezno posetite svog ginekologa i sa njim se konsultujete.U Ginekološkoj ordinaciji "Femmedik plus" u Beogradu radi Dr Nevena Mićanović ginekolog specijalizovana za jogu i pilates u trudnoći  i više o njenom radnom iskustvu možete pogledati klikom na link koji se nalazi na njenom imenu.Uživajte u trudnoći, budite aktivne, volite sebe i svoje telo!Reference:Tiki Yoga. Joga u trudnoći. Preuzeto sa: https://tikiyoga.com/blog/joga-u-trudnoci/OpenAI. (2024). ChatGPT. Preuzeto sa: openai.com.Femmedik.  Dr Nevena Mićanović. Preuzeto sa femmedik.rs.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/person-holding-babys-feet-QOSb_iH9Uas*

Samoubistvo predstavlja veliki javnozdravstveni izazov, uzeći u obzir dalekosežne posledice koje ostavlja na društvenom, emocionalnom i ekonomskom planu, kako na nivou pojedinaca, tako i na nivou zajednica i društava globalno. Svake godine desi se 700.000 samoubistava širom sveta (WHO, 2024). U Srbiji je 2023. godine 668 osoba sebi oduzelo život, što je najmanji broj samoubistava u poslednjih 11 godina i 102 slučaja manje u odnosu na 2022. godinu (Republički zavod za statistiku, 2024). Kao i na drugim prostorima, i u Srbiji se uočavaju izvesne pravilnosti u vezi samoubistava. U periodu od 1950-ih, od kada postoje zvanični statistički podaci o samoubistvima u našoj zemlji, do današnjih dana, stope samoubistava su više izražene u muškoj i starijoj, manje obrazovanoj populaciji, kod osoba koje nisu u braku, koje pripadaju određenim nacionalnostima i među stanovnicima ruralnih područja (Stanković & Panev, 2007).Svetski dan prevencije samoubistva (World Suicide Prevention Day - WSPD) obeležava se od 2003. godine, svakog 10. septembra u preko 60 zemalja sveta, u organizaciji Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistava, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Fokus dana je na skretanju pažnje na ovaj javnozdravstveni problem, smanjenju stigme i podizanju svesti o mogućnosti prevencije samoubistava među svim značajnim javnim, nevladinim i civilnim akterima (WHO, 2024). Poslednja trogodišnja tema za period od 2021. do 2023. godine glasila je „Stvaranje nade kroz akciju“, a fokusirala se na razumevanje, pružanje podrške i deljenje iskustava sa ciljem osnaživanja ljudi za preuzimanje akcije (IASP, 2024a). Tema određena za period od 2024. do 2026. godine je „Promena narativa o samoubistvu“, sa pratećim pozivom na akciju „Započni razgovor“. Cilj aktuelne teme je transformacija narativa o ovom kompleksnom javnom problemu: od kulture ćutanja i manjka razumevanja ka otvorenoj, empatičnoj i kulturi podrške. Ova kampanja usmerava se na pojedince, zajednice, organizacije i vlade, kako je potrebno da se svi uključimo u otvorene i iskrene diskusije o suicidu i suicidnom ponašanju, da bismo podigli svest i obezbedili kulturu razumevanja i podrške (IASP, 2024b).Prevencija samoubistava je moguća, što potvrđuju iskustva zemalja koje sprovode preventivne aktivnosti. Iako Srbija nije usvojila posebna strateška dokumenta za prevenciju samoubistava, na smanjenje suicidnog ponašanja može se delovati i efikasnim sprovođenjem postojećih strategija Vlade (Stanković & Panev, 2007). Pored sistematskih društvenih promena, neophodne su i promene na nivou zajednica, organizacija, ali i pojedinaca. Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (2024c) izdvaja nekoliko načina na koji i sami, kao pojedinci, možemo da učestvujemo u promeni narativa o suicidu u svakodnevnom životu:• Razgovor sa bližnjima - izdvajanje vremena da se posvetimo nekome u svojoj zajednici, porodici, na poslu ili čak strancu, može biti krucionalno za promenu u životu te osobe. Pružanje podrške, pokazivanje empatije i potvrđivanje osećanja može pomoći u teškom periodu, ali i otvoreni razgovor o suicidnim mislima;• Informisanost – informisanost o kompleksnosti problema kroz edukaciju ili pohađanje treninga za podršku suicidnim osobama može biti od velike pomoći;• Deljenje sopstvene priče – osobe koje su preživele pokušaj samoubistva ili doživele gubitak bližnje osobe zbog suicida često mogu pomoći u razumevanju načina na koji reči i akcije drugih mogu biti od velikog značaja. Deljenje svog iskustva u sigurnom prostoru i uz podršku drugih može biti osnažujuće kako za osobu koja je preživela iskustvo, tako i za okruženje. Deljenje sopstvene priče može podstaći druge da potraže pomoć i da znaju da nisu sami.• Zagovaranje podizanja svesti o mentalnom zdravlju – promocija važnosti mentalnog zdravlja u sopstvenoj zajednici, na društvenim mrežama ili u svakodnevnim razgovorima može pomoći u širenju poruke o preventabilnosti suicida.Takođe, Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava poziva vas da se pridružite međunarodnom pokretu podrške prevenciji suicida, tako što ćete večeras u 20.00 časova, u znak podrške prevenciji suicida, izgubljenim bližnjima i osobama koje su preživele suicid, zapaliti sveću pokraj svog prozora. Prevencija samoubistva je moguća! Niste sami. Ukoliko imate suicidne misli ili mislite da vama bliski ljudi imaju suicidne misli, potražite pomoć bližnjih i stručnjaka. Srbija je uvela Nacionalnu SOS liniju za prevenciju samoubistava među poslednjim zemljama u Evropi, a na osnovu iskustava drugih zemalja očekuje se smanjenje broja samoubistava za oko 30 %. Dostupna je svakodnevno, 24 časa dnevno, a pozivi su besplatni. Broj telefona je: 011/77-77-000. Pored toga, već godinama je dostupna podrška na SOS liniji centra „Srce“. Kontakt telefon centra „Srce“ je 0800 300 303, a možete ga kontaktirati svakodnevno od 17.00 do 23.00 časa (Stevanović, 2019). • Stevanović, K. (2019). Koje SOS linije stvarno rade u Srbiji. BBC News. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-48293620. • International Association for Suicide Prevention [IASP]. 2024a. World Suicide Prevention Day 2024. https://www.iasp.info/2024/02/20/world-suicide-prevention-day-2024/. Accessed: 19. 8. 2024.• International Association for Suicide Prevention [IASP]. 2024b. Theme – Changing the Narrative on Suicide. https://www.iasp.info/wspd/theme/. Accessed: 19. 8. 2024.• International Association for Suicide Prevention [IASP]. 2024c. For individuals. https://www.iasp.info/wspd/individuals/. Accessed: 19. 8. 2024.• Penev, G., & Stanković, B. (2007). Samoubistva u Srbiji početkom 21. veka i kretanja u proteklih pedeset godina. Stanovnistvo, 45(2), 25-62.• Republički zavod za statistiku. 2024. Vitalni događaji, 2023. https://publikacije.stat.gov.rs/G2024/Html/G20241176.html. • World Health Organization [WHO]. 2024. World Suicide Prevention Day 2024. https://www.who.int/campaigns/world-suicide-prevention-day/world-suicide-prevention-day-2024. Accessed: 19. 8. 2024. *Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-person-drowns-underwater-rX12B5uX7QM*

Mnogi ljudi širom sveta piju kafu na svakodnevnom nivou. Poznato je da kafa nosi određene zdravstvene rizike sa sobom i verovatno bi većina ljudi rekla da je kafa sve u svemu nezdrava. Novija istraživanja sugerišu da su zdravstveni benefiti kafe možda značajniji od rizika koje ona nosi.Kofein, psihoaktivna susptanca koju kafa sadrži, najčešće konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu, spada u grupu stimulansa. Kofein je element u kafi koji dovodi do stanja budnosti i fokusiranosti, ako se konzumira u prevelikim količinama može izazivati različite zdravstvene probleme. Kod nekih ljudi su efekti kofeina jači nego kod drugih, pa i posledice, može dovesti do poremećenog sna, srčanih palpitacija, anksioznost, čak i zavisnosti (link za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci).Ipak, kofein sam po sebi ima svoje benefite u vidu stanja budnosti i fokusiranosti, mnoga istraživanja svedoče i o poboljšanjima u raspoloženju, kognitivnim funkcijama i metabolizmu. Neki od ovih efekata su samo kratkoročni i sa izgradnjom navike pijenja kafe će se izgraditi i tolerancija na ove efekte. Još jedan od značajnih elemenata kofeina je što može da povisi krvni pritisak, zbog ovoga ljudi sa problemima sa pritiskom treba da paze pri unosu kofeina. Trudnice takođe treba da paze na unos kofeina, može da nosi različite rizike za njih.Ipak, kafa sadrži mnogo više elemenata od samo kofeina koji imaju različite zdravstvene doprinose. Ovi ostali elementi kafe imaju značajne nutritijente kao što su vitamini i minerali i imaju izuzetnu količinu antioksidansa koji su značajni u prevenciji mnogih oboljenja.Kafa može pomoći pri prevenciji bolesti kao što su:Parkinsonova bolestAlchajmerova bolestDijabetes tipa 2Bolesti jetre Srčani i moždani udariKardiovaskularne bolestiIstraživanja pokazuju da kafa može imati i preventivni uticaj na javljanje različitih specifičnih kancera: debelog creva, tela materice, jetre i kože.Redovno konzumiranje veće količine kafe može redukovati rizik od suicida i depresije.Mnogi od ovih zdravstvenih benfita kafe pod uticajem je specifičnog načina pripreme, količine koja se konzumira ili genetskih predispozicija za određene bolesti. Istraživanja sugerišu da je filtirana kafa zdravija, jer nefiltrirana kafa može povećavati nivoe holesterola.U suštini, istraživanja sugerišu da povećana količina kafe u dijeti ima više zdravstvenih benefita nego rizika. Treba se pripaziti u specifičnim situacijama, kod problema sa pritiskom i kod trudnica je izuzetno značajno voditi računa. Ako primećujete da na vas kafa loše deluje, da imate srčane palpitacije, da ste anksiozni ili da vam remeti san, možete pripaziti i regulisati unos. Postoje i alternative za kafu kao što su crni ili zeleni čajevi ili druga različita bezkofeinska pića koja mogu pružiti budnost i fokusiranost bez istih posledica.Abalo, R. (2021). Coffee and caffeine consumption for human health. Nutrients, 13(9), 2918. https://doi.org/10.3390/nu13092918Poole, R., Kennedy, O. J., Roderick, P., Fallowfield, J. A., Hayes, P. C., & Parkes, J. (2017). Coffee consumption and health: umbrella review of meta-analyses of multiple health outcomes. BMJ, j5024. https://doi.org/10.1136/bmj.j5024*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/coffee-cup-drink-beverage-7292250/*

Konzumiranje adekvatnih nutritijenata pre i posle treninga može značajno da pomogne i u samom treningu i u dostizanju željenih rezultata. Naše telo sagoreva ugljene hidrate za energiju tako da može biti dobro da imamo adekvatno gorivo pred trening. Sa druge strane, treniranjem štetimo mišiće i njima je neophodna adekvatna hrana u obliku proteina kako bi se što efikasnije oporavljali.Tajming je takođe bitan, pošto ne želimo da treniramo na pun stomak, a nakon vežbanja je neohodno nadoknaditi energiju i otpočeti proces oporavka. Istraživanja sugerišu da nekadašnja ideja o čuvenom „anaboličkom prozoru“ od 45 minuta do 1 sata nakon treninga, u kojima je neophodno konzumirati protein zarad optimalnog oporavljanja, nije  tačna i da taj vremenski period može obuhvatati čak oko 5- 6 sati nakon treniranja.Pre vežbanja:Fizičke performanse su poboljšane ukoliko se ugljeni hidrati upareni sa proteinom unose pre vežbanja u slučajevima duže trajajućih aktivnosti. Ova poboljšanja u performansama zavise od brojnih faktora od tela pojedinca do specifičnih nutritijenata koji se konzumiraju.Dobra ideja je jesti barem jedan sat pre vežbanja kako bi se hrana adekvatno svarila. Ugljeni hidrati mogu pomoći da trening traje duže ili da bude intenzivniji. U slučaju vežbanja na prazan stomak nije neobično da se osetite usporeno, slabije ili da imate vrtoglavicu.Ako planirate trening u periodu od manje od sat vremena nakon obroka dobra ideja može biti da ovaj obrok bude lakši i da se u njemu fokusirate na ugljene hidrate.Konzumiranje većih porcija hrane neposredno pred vežbanje povećava rizik od stomačnih tegoba.Specifične hrane zavise od intenziteta, trajanja, vrste vežbanja i naravno ličnih preferenci. Kombinovanje proteina sa ugljenim hidratima i vlaknima je pokazalo najbolji uticaj na performanse što se tiče ishrane pre vežbanja.Posle vežbanja:Vežbanjem telo troši rezerve glikogena i šteti mišićno tkivo, u fazi oporavka potrebno je nadoknaditi rezerve konzumiranjem ugljenih hidrata i pružiti adekvatnu količinu proteina kako bi se mišići oporavili. Adekvatna ishrana nakon vežbanja može pomoći i pri prevenciji razgradnje proteina mišića prilikom vežbanja, poboljšanju sintezi proteina u mišićima i poboljšanju oporavka.Istraživanja pokazuju da konzumirajne proteina pre vežbanja može da smanji količinu koja je neophodna za uneti posle vežbanja zarad najoptimalnijih rezultata. Priča o anaboličkom prozoru u kome je neophodno konzumirati puno proteina koji traje od 45 minuta – 1 sata nakon treniranja deluje sve manje istinitom otkrivanjem novijih istraživanja. Predlaže se svakako unošenje hrana sa velikom količinom proteina i ugljenih hidrata neposredno nakon treniranja zarad nadoknađivanja utrošene energije i otpočetka procesa oporavljanja. Ali jurenje da se što pre pojedu obroci ili popiju proteinski šejkovi ne deluje neophodno.Hidratacija:Neophodno je nadoknađivati sve utrošene tečnosti koje se neprestano troše tokom vežbanja. Potrebno je ostati hidriran pre, u toku i nakon vežbanja. Voda je najbolji izbor ali i sportski napitci mogu imati dobar efekat za vežbanja koja duže traju zbog nadoknađivanja elektrolita i ugljenih hidrata koje imaju u sebi i time daju dodatnu količinu energije.Rothschild, J. A., Kilding, A. E., & Plews, D. J. (2020). What Should I Eat before Exercise? Pre-Exercise Nutrition and the Response to Endurance Exercise: Current Prospective and Future Directions. Nutrients, 12(11), 3473. https://doi.org/10.3390/nu12113473Schoenfeld, B. J., Aragon, A., Wilborn, C., Urbina, S. L., Hayward, S. E., & Krieger, J. (2017). Pre- versus post-exercise protein intake has similar effects on muscular adaptations. PeerJ, 5, e2825. https://doi.org/10.7717/peerj.2825*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/person-holding-white-liquid-filled-cup-above-two-pairs-of-dumbbells-__QqvTI5Edc*

Fizičko vežbanje ima značajan uticaj na metabolizam, proces koji je odgovoran za pretvaranje hrane u energiju u telu i uklanjanje otpada. Dakle, fizičkim vežbanjem se može uticati ne samo na telesno i psihičko zdravlje, već i na efikasnost kojom naše telo koristi energiju. Svaka funkcija organizma zahteva sagorevanje energije. Neke funkcije su bazične i podrazumevaju kucanje srca, cirkulaciju krvi i slično. Aspekat metabolizma na koji vežbanje ima najznačajniji uticaj odnosi se na energiju potrošenu na fizičke aktivnosti. Ovo može da bude varijabilno, u zavisnosti od količine i vrste fiziče aktivnosti tog dana.Izrazi „brz“ i „spor“ metabolizam odnose se na to da li se hrana brže ili sporije pretvara u energiju. Neko ko ima brži metabolizam sagoreva više kalorija i pri odmaranju dok neko ko ima sporiji metabolizam ima telo kome generalno treba manje kalorija za funkcionisanje.Neke od stvari koje utiču na to da li je metabolizam brži ili sporiji su telesna konstitucija, težina, kondicija, godine, pol i genetika. Ono što može da ga učini bržim jeste fizičko vežbanje, ćelije mišića zahtevaju više energije i time troše više kalorija, čak i kada se ne vežba. Dakle, što je mišićnih ćelija više i što su više stimulisane da koriste više energije metabolizam tela će biti brži. Ovo može biti veoma značajno kod osoba u godinama, sa godinama se prirodno gube mišićne ćelije što usporava metabolizam.Vežbanje pozitivno utiče na generalno zdravlje tela, telesnu konstituciju, kilažu, zdrav san i nivoe stresa, što sve takođe može uticati na zdrav metabolizam.Vrste vežba koje su dobre za metabolizam uključuju aerobne vežbe, poznatije i kao kardio, hodanje, trčanje, plivanje, biciklizam, tenis, košarka, fudbal i slično.Takođe i vežbe snage, mišić troši više energije nego masno tkivo, izgradnja mišića će dakle poboljšati efikasnost trošenja energije i pri aktivnosti i pri odmoru. Ovde mogu biti uključene razne vežbe kako u teretani tako i kod kuće.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/stomach-pain-man-jeans-sweater-2821941/*

+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra SrceSuicid ili samoubistvo se odnosi na proces samopovređivanja sa ciljem okončanja sopstvenog života i jedan je od vodećih uzroka smrti kod ljudi koji boluju od psihičkih poremećaja i četvrti vodeći uzrok smrti u starosnoj dobi od 15-29 godina.Za svako izvršeno samoubistvo postoje brojni neuspešni pokušaji.Prethodni pokušaj suicida je najznačajniji faktor rizika ili indikator za mogući novi pokušaj u opštoj populaciji. Što više prethodnih pokušaja je postojalo, to je opasnost veća.U Srbiji je, kako prenosi republički zavod za statistiku, u proteklih 10 godina u proseku svakog meseca počinjeno je 83 samoubistva. Najviše suicida spada u starosnu dob iznad 65 godina, a prema polu je suicid oko tri puta češći kod muškaraca nego kod žena.Takođe, stopa samoubistava nije jednaka po regionima, Vojvodina ima u proseku dva do tri puta veću stopu samoubistava od centralne Srbije.Svaki suicid ima uticaj na živote pojedinaca, porodica i zajednica. Suicid, pokušaje suicida i pretnje suicidom treba shvatati ozbijno i pomoći osobama na čije živote utiče. Bitno je informisati se i kontaktirati adekvatne preventivne kanale.Povezanost između suicida i psihičkih poremećaja je već pomenuta, specifično značajna je depresija (link) i zloupotreba alkohola (link na zloupotreba psihoaktivnih supstanci). Prethodni pokušaji suicida su ubedljivo najznačajniji indikator sucidalnosti koji treba shvatati veoma ozbiljno. Postoje brojni mitovi o tome da osobe sa suicidalnim namerama traže pomoć i onda prestanu neposredno pred pokušaj suicida, ili pak, mitovi koji tvrde da pred sam pokušaj najviše traže pomoć, oba slučaja su moguća i treba ozbiljno shvatati svaki vid traženja pomoći. Ukoliko neko govori o suicidu ili govori na način koji nam može izazvati sumnje da osoba ima ideje o sprovođenju suicida treba razgovarati sa tom osobom na tu temu, zašto tako govori, kako se oseća, kako mi možemo da pomognemo, ko još može da pomogne, kako bi profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja mogli da pomognu i slično.Ipak, suicid se realizuje i zbog impulsivnih odluka u momentima visokog stresa, finansijskih problema, raskida romantičnih odnosa, hroničnih bolova ili bolesti.Stope sucidia su povezane i sa teškim životnim uslovima i okruženjem, izloženost nasilju, zlostavljanje, izolacija, siromaštvo i slično. Grupe koje su česte žrtve diskriminacije, kao što su migranti, LGBTQ ili transseksualne osobe takođe imaju znatno povišenu stopu i rizik od suicida i suicidalnog ponašanja.Koji su znaci da neko možda razmišlja o samoubistvu?Ljudi neće često direktno pričati o svojim problemima i tražiti pomoć, neki znaci mogućeg rizika od suicida su:Osoba priča o tome kako želi da umre ili da se ubijeOsoba priča o tome kako se oseća prazno i beznadežno, ili kako nema razloga da živiPriča kako se oseća zarobljeno bez rešenja za svoje problemePriča o osećaju neizdrživog fizičkog ili emotivnog bolaPriča o tome kako je teret drugimaOdaljavanje od porodice i prijateljaPoklanjanje važnih stvariPozdravljanje sa bliskim ljudimaPravljenje testamentaRizično ponašanje koje bi moglo dovesti do smrti, na primer ekstremno brza vožnjaČesto pominjanje i razmišljanje o smrtiEkstremne promene raspoloženjaPlaniranje samoubistva, istraživanje ili nabavljanje oružjaPriča o osećanjima sramoteČešća upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanciAnksiozno ili agitirano ponašanjePromena u ishrani ili spavanjuDemonstracije besa i pričanje o osvetiPreventivne mere:Stigmatizacija suicida kao i psihičkih poremećaja i tegoba generalno, dovodi do toga da je ovo često veoma tabu tema. To znači da će ljudi sa različitim problemima koji mogu da ozbiljno ugroze njihove, kao i živote i njihovih bližnjih, ređe tražiti adekvatnu stručnu pomoć. U mnogim društvima širom sveta značaj ulaganja u prevenciju suicida nije adekvatno prihvaćen zbog nespremnosti na otvorenu diskusiju o ovako teškoj temi.Različiti oblici pomoći i terapije su dostupni, dobra preporuka je osvrnuti se psihoterapijskim pristupima koji su efikasni i zasnovani na naučnim dokazima. Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je jedan takav pristup, pomaže pri učenju novih načina razumevanja, suočavanja i prevazilaženja različitih problema. Fokusira se na razumevanje povezanosti između emotivnih, ponašajnih i kognitivnih obrazaca i njihovih uticaja na život.Planiranje bezbednosti, podrazumeva stvaranje specifičnog bezbednosnog plana sa uputstvima koja objašnjavaju šta treba raditi i kome se obratiti za pomoć kada se suicidalne ideje pojave. Povezanost i komunikacija sa pojedincima koji su pod rizikom od suicida kao i uklanjanje mogućih oružja ili metoda pokazalo se kao značajno u redukovanju rizika.Kolaborativna briga, podrazumeva timski pristup psihičkom zdravlju individue u kome individua radi zajedno sa više stručnjaka kako bi se razvila strategija tretmana koja je adekvatna. Ovakav pristup se pokazao delotvornim u lečenju depresije i smanjenju suicidalnih ideja. Ukoliko imate suicidalne misli i ideje, potražite pomoći od vaših najbližih ili stručnjaka za mentalno zdravlje. Iskren razgovor bez osuđivanja sa nekim ko je voljan da vas sasluša i razume može mnogo da znači u ovakvim situacijama.Neki od telefonskih brojeva koje možete pozvati zarad pomoći vama ili nekome koga znate u ovakvim situacijama su:+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra SrcePisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporčuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Centar srce. (n.d.). https://www.centarsrce.org/index.php#Frequently asked questions about suicide. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/suicide-faqPretraga diseminacione baze. (n.d.). https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030304?languageCode=sr-Latn#Suicide prevention. (2024, July 30). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/suicide-preventionWorld Health Organization: WHO. (2023, August 28). Suicide. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/suicide*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-black-long-sleeve-shirt-holding-babys-feet-aPa843frIzI*

Poremećaji ličnosti su grupa poremećaja koja se odnosi na perzistentan obrazac doživljaja i ponašanja koja u značajnoj meri odstupaju od očekivanja kulture pojedinca u pitanju; ovu definiciju predlaže DSM 5 priručnik (dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje).Drugi značajan priručnik za dijagnostikovanje mentalnih poremećaja, MKB 10 (međunarodna klasifikacija bolesti), objašnjava da ova grupa poremećaja podrazumeva raznovrsna stanja i obrasce ponašanja koji imaju klinički značaj, koji su perzistentni i odnose se na izražavanje individuinog karakterističnog životnog stila i načina interagovanja sa drugima. Takođe se nagoveštava značaj odstupanja od načina na koji prosečna individua u određenoj kulturi percipira, oseća, razmišlja i interaguje sa drugima. Ovakvi obrasci su često stabilni i imaju tendenciju da obuhvate više oblasti ponašanja i psihološkog funkcionisanja.U poremećaje ličnosti spadaju:Granični poremećaj ličnostiNarcisoidni poremećaj ličnostiAntisocijalni poremećaj ličnostiParanoidni poremećaj ličnostiHistrionični poremećaj ličnostiIzbegavajući poremećaj ličnostiShizoidni poremećaj ličnostiShizotipalni poremećaj ličnostiZavisni poremećaj ličnostiOpsesivno-kompulzivni poremećaj ličnostiPsiholozi su se dugo bavili pojmom ličnosti, definisanje ličnosti kao pojma možda deluje jednostavno ali nije. Različite crte ličnosti i njihove kombinacije koje su promenljive ali ipak i stabilne kroz vremenske periode i definišu pojedinca kao takvog njemu samom, a i drugima, se nalaze u centru koncepta ličnosti.Kao i kod mnogih drugih mentalnih poremećaja, tačka prelaska iz normalnosti u patologiju definisana je razumevanjem svakodnevnog (ne)funkcionisanja i poređenjem sa očekivanjima kulturološki uslovljenog društva od pojedinca u specifičnoj situaciji.Zbog ovoga kultura i sredinske okolnosti igraju značajnu ulogu u razumevanju poremećaja ličnosti, u različitim kulturama bi se isto ponašanje moglo percipirati potpuno drugačije. Na primer, jaki porodični odnosi i emotivna zavisnost od članova porodice bi se u zapadnjačkim individualističkim kulturama mogla sagledavati kao nezdrava, zavisni poremećaj ličnosti pada na pamet. Ovakva ponašanja su potpuno normalna i kulturološki poželjna u nekim više međuzavisnim kolektivističkim kulturama Azije u kojima se porodični i društveni odnosi drugačije sagledavaju i vrednuju. Isti primer se može sagledati i obrnuto, visoko individualistička ponašanja se mogu sagledavati kroz prizmu narcisoidnog ili čak antisocijalnog poremećaja ličnosti iz nekih, više kolektivističkih, kulturoloških perspektiva.Profesor dr. Dragan Švrakić zajedno sa prof. dr. Mirjana Divac Jovanović u njihovoj knjizi: „Granična ličnost i njena različita lica“, govore o brojnim aspektima poremećaja ličnosti. Perspektiva koju pružaju je iz ugla moderne psihoanalitičke teorije i teorije objektnih odnosa. Mnoge od pretpostavka ove teorije, zasnovane na decenijama prethodnog rada mnogih naučnika u polju istraživanja ličnosti su skoro potvrđene i na neurobiološkom nivou zahvaljujući modernim tehnologijama. Detaljna obrada ovih mehanizama kompleksna je i zahteva razumevanje više faktora, mi ćemo ovde pokušati da prenesemo suštinu ideje o nastajanju poremećaja ličnosti koju su autori predstavili.Poremećaji ličnosti nastaju primarno usled genetike i interakcije sa okolinom u kritičnom formativnom periodu detinjstva. U ovom periodu dete ima razvojni zadatak da integriše pozitivne doživljaje o svetu i sebi, i time formira integrisano jezgro selfa koje će služiti za dalju izgradnju različitih aspekata ličnosti.Dominacija pozitivnih introjekata omogućava prevazilaženje primitivnog mehanizma odbrane splitinga koji se koristi u ovom periodu, primarni zadatak ovog mehanizma odbrane jeste da polarizuje doživljaje na ili dobre ili loše. Ukoliko pozitivni doživljaji, introjekti, dominiraju dete će prevazići spliting i razviti razumevanje koje nije polarizovano već kompleksno (i dobro i loše) ali predominantno zasnovano na pozitivnim introjektima. Ukoliko pozitivni doživljaji nisu dovoljni i dete prevashodno introjektuje negativne doživljaje o svetu i sebi mehanizam odbrane splitinga će perzistirati zarad zaštite deteta od ideje dominantno lošeg i opasnog sveta i ono će razviti ranjivi fragmentisani self koji ne može da služi kao podloga za zdrav razvoj ostatka ličnosti.Ovo se može sagledavati i na način da se kod deteta razvijaju prvobitna, jezgrovna, uverenja o svetu i sebi, ako je izloženo primarno pozitivnim uticajima ono će imati uverenje da je ono dobro i vredno ljubavi i pažnje i da je svet pretežno pozitivno i bezbedno mesto. Ako je izloženo većinski negativnim uticajima dete neće razviti ovakva uverenja i imaće doživljaj sebe kao lošeg i bezvrednog a sveta kao opasnog i zastrašujućeg mesta.Ipak, psihički mehanizmi organizma su kompleksni i efikasni i ličnost se i u slučaju pretežno negativnih uticaja razvija. Zbog odsustva stabilne sigurnosne baze u obliku integrisanog jezgrovnog selfa formira se kompenzatorni patološki self, struktura koja služi funkciji podloge za formiranja ličnosti ali distortuje realnost zarad zaštite vulnerabilnog fragmentisanog jezgra. Ovaj kompenzatorni self je ono što autori smatraju poremećajima ličnosti kakve ih mi znamo, u zavisnosti od genetike i okolnosti, neki će razvijati na primer narciosidni kompenzatorni self, koji će naučiti da čuva svoju vulnerabilnost time što će sebe doživljavati kao grandioznu ličnost koja je bezuslovno bolja od drugih... Ova ideja važi za svaki poremećaj ličnosti, pretpostavka je da zbog ovih neuspešno obavljenih razvojnih zadataka ove osobe imaju drugačije i nezdrave načine povezivanja sa sobom i svetom koji služe da zaštite ranjivo jezgro njihove ličnosti.Poremećaji ličnosti mogu biti izazovni za tretirati, u zavisnosti od specifičnog poremećaja i situacije. Psihoterapija ima značajan uticaj na lečenje poremećaja ličnosti, pokazuju istraživanja. Medikamenti se mogu prepisivati ali prvenstveno zarad tretiranja simptoma i potencijalnih komorbidnih poremećaja. Poremećaji ličnosti su kompleksni i teški za razumeti i tretirati, neophodno je kontaktirati lekara, psihijatra ili kliničkog psihologa i u saradnji sa njima konstruisati adekvatan plan tretmana. Tretiranje poremećaja ličnosti može da traje mesecima ili godinama.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili  kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F60-F69Jovanović, M. D., & Švrakić D. (2017). Granična ličnost i njena različita lica (drugo izdanje). ClioPersonality disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/statistics/personality-disorders*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/depression-woman-burn-dark-thoughts-1241819/*

Alkohol je jedna od najprihvaćenijih psihoaktivnih supstanci, njegova proizvodnja i distribucija su legalni i kulturološki prihvaćeni širom sveta. Upotreba alkohola je toliko uobičajena da ljudi uglavnom i ne preispituju kakav uticaj redovno pijenje alkohola može imati na njihovo zdravlje. Alkohol je depresor koji može izazvati zavisnost u prekomernoj upotrebi i utiče na ponašanje, odnose, donošenje odluka i mnoge aspekte zdravlja organizma.Za više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i zavisnosti pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/257-zloupotreba-psihoaktivnih-supstanciKoja količina alkohola je bezbedna?Ni jedna količina alkohola nije bezbedna ili na bilo koji način zdrava. Ne treba misliti da loše dejstvo alkohola počinje samo ako se pije isključivo svaki dan, povremeno konzumiranje većih količina alkohola može da bude štetno u istoj meri. Neki od ozbiljnih rizika koji se mogu razvijati zbog upotrebe alkohola (razvijanje različitih kancera) postaju značajni i pri konzumiranju nešto manje od jednog pića dnevno. Neki ljudi nikada ne bi trebali da piju alkohol, kao što su maloletna lica, ljudi sa određenim zdravstvenim problemima i trudnice.Konzumiranje alkohola u toku trudnoće može dovesti do fetalnog alkoholnog sindorma kod deteta, ovo može izazvati širok spektar neurorazvojnih tegoba.Koji su kratkoročni efekti alkohola?Već nekoliko alkoholnih pića može da utiče na vašu ravnotežu, koordinaciju, kontrolu impulsa i donošenje odluka. Ovo značajno povećava rizik od povreda. Veće količine alkohola mogu da dovode do gašenja delova mozga koji su ključni u obavljanju bazičnih funkcija kao što je budnost ili da dovedu do trovanja i ozbiljno ugroze život.Kratkoročno alkohol može da dovede do:OšamućenostiLošeg donošenja odlukaGubitka koordinacijePovraćanjaGubitka pamćenjaSlučajnih povredaNamernih povredaTrovanjaUmoraGlavoboljaMamurlukaKoji su dugoročni efekti alkohola?Dugoročno redovno konzumiranje alkohola može da dovede do ozbiljnih fizičkih i psihičkih posledica po zdravlje. Alkohol može da izaziva zavisnost, alkoholizam utiče negativno ne samo na pojedinca već i na sve one koji su njemu bliski. Zavisnost od alkohola je često uparena sa još nekim psihičkim poremećajima kao što su depresija i anksioznost, u ovim situacijama alkohol samo pogoršava psihičko stanje i značajno povećava rizik od sucida.Alkohol ima raznovrsne dugoročne efekte na mnoge delove organizma:Mozak: utiče na koncentraciju, donošenje odluka, raspoloženje i pamćenje. Povećava rizik od moždanog udara i razvijanja demencije.Srce: može izazvati kardiomiopatiju (razvlačenje mišića srca, često vodi do transplantacije), aritmiju (nepravilni otkucaji srca), srčani udar, povišen krvni pritisak.Jetra: šteti jetri, dovodi do raznih zapaljenja (steatoza ili masna jetra, alkoholni hepatitis, fibroza, ciroza).Pankreas: alkohol izaziva lučenje toksičnih supstanci od strane pankreasa koje mogu voditi u pankreatitis koji je upala pankreasa koja izaziva otok i bol i može biti fatalna, sprečava adekvatno lučenje enzima i hormona neophodnih za dobro varenje.Kancer: duogorčna upotreba alkohola može izazvati rak glave i vrata, usne duplje, jednjaka, jetre, dojke (veoma značajno povećanje u riziku) i debelog creva.Imuni sistem: redovna upotreba alkohola može dovesti do narušavanja imunog sistema i time značajnog povećanja rizika od drugih bolesti. Ovo dovodi do česte pojave bolesti kao što su upale pluća i tuberkoloza kod ljudi koji previše konzumiraju alkohol. Konzumiranje alkohola i samo jednom prilikom može značajno uticati na imuni sistem u naredna 24 časa.Alcohol’s effects on the body | National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (NIAAA). (n.d.). https://www.niaaa.nih.gov/alcohols-effects-health/alcohols-effects-bodyAlcohol’s health effects: What you need to know | NIH MedlinePlus Magazine. (n.d.). NIH MedlinePlus Magazine. https://magazine.medlineplus.gov/article/alcohols-health-effects-what-you-need-to-know*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/wine-bar-alcohol-liquor-drinks-8346641/*

Jaja su jedna od najšire konzumiranih svetskih namirnica i najzdravijih hrana, pružaju bogati izvor holina, folne kiseline, vitamina D i B, joda i proteina. Pitanja o rizicima i benefitima jaja idalje opstaju, najviše fokusirana na povišenje nivoa holesterola i izazivanje kardiovaskularnih problema.Jaja se jedu u obrocima i koriste se kao sastojak u mnogim jelima. Takođe su jedan od najjeftinijih izvora proteina i mogu da stoje u frižideru i do pet nedelja bez da se pokvare. Kroz istroiju različiti dijetarni trendovi doveli su do različitih polarizovanih mišljenja i kontraverzi o jajima. Neke države predlažu konzumiranje do dva ili tri jaja nedeljno, dok druge svojim stanovnicima predlažu i do sedam. Ove varijacije u preporukama kao i ranije kontraverze nastavljaju da zbunjuju ljude povodom toga koliko su jaja nutritivna i zdrava i koliki rizik nose po kardiovaskularni sistem.Istraživanja pokazuju da holesterol u jajima ne utiče negativno na telo u poređenju sa holesterolom koji ima druge izvore. Jaja se često jedu uz drugu hranu koja ima visoke nivoe holesterola, kao što su slanina, sir i puter. Ove hrane povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i treba više paziti na njihov unos.Jaja su puna nutritijenata, u proseku imajući 66 kalorija, 0 g ugljenih hidrata, 4,6 g totalnih masti i 6,4 grama proteina, kao i široki spektar mikronutrijenata. Imaju relativno visok nivo holesterola, u proseku 177mg, ali novija istraživanja sugerišu znatno manji uticaj holesterola u ishrani na kardiovaskularne bolesti u poređenju sa zasićenim mastima. S obzirom na ovo, u američkim savetima za pravilnu ishranu preporučen ograničenja povodom unosa holesterola zamenjena su ograničenjima o unosu zasićenih masti. Ljudska jetra prirodno proizvodi holesterol, i ako telo konzumira više holesterola ona može da reguliše opšti nivo holesterola u telu tako što samnjuje proizvodnju. Osobe sa genetskim poremećajima kao što je hiperholesterolemija koji sam izaziva viši nivo holesterola u krvi treba da vode znatnog računa o konzumiranju holesterola u ishrani generalno.Takođe, jaja proizvode HDL holesterol („dobar holesterol“) koji ima protektivnu ulogu kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti jer „čisti“ krvne sudove. Ljudi sa povišenim nivoima HDL holesterola zapravo uglavnom imaju smajnen rizik od srčanih bolesti.Često mislimo o holesterolu kao „nečemu lošem“ iako holesterol ima vitalnu funkciju u održavanju našeg organizma. Novija istraživanja naglašavaju manju povezanost povišenih nivoa holesterola sa srčanim bolestima u poređenju sa zasićenim mastima. A jaja su odličan izvor mnogih nutritijenata uključujući i HDL „dobar holesterol“ koji čak ima protektivnu funkciju u kardiovaskularnim oboljenjima.Istraživači preporučuju uključivanje jaja u ishranu na višem nivou nego što je trenutno uobičajeno zbog njihovog izuzetno pozitivnog uticaja na zdravlje.Myers, M., & Ruxton, C. H. S. (2023). Eggs: Healthy or Risky? A Review of Evidence from High Quality Studies on Hen’s Eggs. Nutrients, 15(12), 2657. https://doi.org/10.3390/nu15122657*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/egg-egg-holder-reproduction-7345934/*

Šta je depresija?Depresija, poznatija i kao major depresija (major depressive disorder, MDD), je poremećaj raspoloženja koji karakterišu perzistentna osećanja izuzetne tuge, beznađa, krivice, usmaljenosti, kao i pad samopouzdanja i vere u sebe. Karakterisitčino je i opadanje interesovanja i zadovoljstva pri aktivnostima koje su ranije pružale uživanje, kao i generalno opadanje energije, volje, kapaciteta za koncentraciju i motivaciju. Može biti prisutan i poremećaj apetita, sna, usporeni pokreti i misaoni tok, fizički bolovi, problemi sa varenjem, kao i prisustvo crnih misli.Depresija je čest i ozbiljan poremećaj, može imati više oblika i različite tokove razvoja, različite uzroke i različite oblike lečenja. Zbog ovoga je informisanje o depresiji izuzetno važno.Danas je u svakodnevnom rečniku reč „depresija“ sve prisutnija, uglavnom označavajući tužno generalno raspoloženje kao i osećanja straha, iscrpljenosti i beznađa. Bitno je razlikovati ovakvu kolokvijalnu upotrebu termina od onoga što ona zapravo označava u kliničkom smislu, poremećaj koji može imati ozbiljan, temeljan i konstantan uticaj na život pojedinca i njegovih bližnjih.Koja je razlika između depresije i normalne tuge?Promene raspoloženja, emocionalne reakcije na stres i intenzivna tuga pri različitim situacijama su normalne stvari koje se svima događaju i imaju svrhu da nam pomognu da se nosimo sa različitim teškim životnim promenama i gubitcima. Ono što razlikuje ovakvu normalnu tugu od kliničke depresije jesu prvenstveno trajanje i intenzitet, depresija može dovesti do mnoštva emotivnih, kognitivnih i fizičkih simptoma koji mogu trajati godinama i uticati na mogućnosti pojedinca da funkcioniše u svakodnevnom životu. Pri dijagnostifikovanju kliničke depresije dijagnostičari obraćaju pažnju na intenzitet simptoma ali i na vremensku prisutnost, da li su simptomi prisutni većinu vremena, skoro svakog dana, u period od barem dve nedelje?Tipični simptomi depresije:Perzistentna tuga i/ili smanjeno raspoloženje (češće je ujutro raspoloženje lošije)Osećaj beznađa i/ili bespomoćnostiGubitak interesovanja i/ili zadovoljstvaIscrpljenost i/ili smanjena energijaOsećaj praznine, zaravnjenosti, ravnodušnostiStrah od smrti, gubitka, samoubistvaPoremećen san (premalo ili previše)Loša koncentracija, neodlučnost, poremećaj pamćenjaPad samopouzdanja, vere u sebePoremećaj apetita (povišen ili smanjen)Osećaj krivice i samookrivljavanjePsihomotorna agitacija ili usporenostGlavobolje, hronični bolovi, grčevi i problemi sa varenjemSuicidalne misli ili pokušajiTipično depresiju (depresivnu epizodu) karakteriše prisustvo više od ovih simptoma, gotovo svaki dan, u periodu trajanja od barem dve nedelje.Depresija zahvata i narušava sve aspekte života, dovodi do disfunkcionalnosti u socijalnim interakcijama, porodičnim odnosima, radu i samostalnosti. Pojedinac često nema volje da se brine o sebi i ispunjava svakodnevne zadatke. Obuhvata emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome. Vrste depresije:Major depresija (MDD): najčešći oblik depresivnog poremećaja, karakterišu je intenzivni simptomi koji remete svakodnevnicu pojedinca, epizode mogu da traju nedeljama ili mesecima. Česta je pojava nemogućnosti suočavanja sa novim danom, raspoloženje je ujutro gore i u toku dana se postepeno poboljšava. Moguće je da se depresivna epizoda javi samo jednom ali je češća mogućnost da će se javiti više puta u životu (rekurentni depresivni poremećaj).Distimija: hronični oblik depresije, sa manje intenzivnim simptomima koji su kontinuirani i traju najmanje dve godine. Nekada pojedinci mogu prihvatiti ove lakše simptome kao normalan deo svakodnevnog života i neretko je obraćanje za pomoć tek nakon što tok poremećaja dovede do ozbiljnih problema u nekom aspektu života.Bipolarni poremećaj: depresivne epizode sa povremenim epizodama manije ili hipomanije koje traju najmanje dve nedelje.Sezonska depresija: depresija koja se javlja u određenim vremenskim periodima, najčešće zimi.Postporođajna depresija: javlja se nakon porođaja, glavni uzroci su hormonski disbalans usled porođaja, kao i bolovi, umor, porodično/društvena očekivanja i pritisci, velike promene u životnom stilu. Razlikuje se od normalne postporođajne tuge („baby blues“) isto kao i što se depresija razlikuje normalne tuge, intenzitetom i trajanjem. Simptomi postporođajne depresije su intenzivniji i dugotrajniji (barem dve nedelje), njihovo javljanje zavisi od velikog broja faktora i može se javiti kod bilo koga, kako kod majki, tako i kod očeva.Psihotična depresija: intenzivna depresija praćena pihotičnim simptomima, sumanutim mislima i uverenjima, kao i halucinacijama. Sumanute misli i halucinacije kod ovih pojedinaca su najčešće u skladu sa duboko depresivnim raspoloženjem, na primer misli vezana za krivicu za nešto što pojedinac ni nije počinio, ili kritikujući glasovi.Ljudi sa psihotičnom depresijom imaju povećani rizik od suicida.Uzroci depresije:Nastajanje depresije se objašnjava složenom i raznovrsnom kombinacijom bioloških – naslednih i psihosocijalnih – okolinskih faktora. Genetska predispozicija, promene u funkcionisanju neurotransmitera i receptora u nervnom sistemu, reakcije na određene lekove, disbalans hormona i pad imunog sistema su sve značajni biološki faktori koji mogu povećati rizik od depresije.Uporedo, i u odnosu sa ovim, doprinos imaju i način odrastanja, odnos sa roditeljima, crte ličnosti, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, izloženost stresu i značajne promene i razočarenja u životu (smrt u porodici, gubitak posla, razvod braka...).Zlostavljanje je značajan faktor rizika u razvoju depresije, koja se može javiti i kasnije u životu, bilo ono fizičko, emotivno ili seksualno.Na povišeni rizik od depresije takođe utiču starost, samoća i odsustvo socijalne podrške, česta izloženost konfliktu i stresu, prisustvo drugih ozbiljnih bolesti i poremećaja. Svakako da ovako kompleksan poremećaj sa svojim brojnim oblicima i načinima manifestiranja ima i brojne uzroke i načine lečenja. Svaka pojedinačna situacija je specifična i potrebno je konsultovati se sa lekarom, psihijatrom ili kliničkim psihologom povodom razumevanja nastanka, posledica i načina lečenja specifičnog slučaja.Dijagnostikovanje depresije:Prvi korak u lečenju depresije je pravilno prepoznavanje i dijagnostikovanje.Dijagnostikovanje depresije zahteva prisustvo više simptoma, veći deo dana, skoro svaki dan, u periodu od barem dve nedelje. Jedan od simptoma mora biti depresivno raspoloženje ili gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini aktivnosti. Još nekoliko perzistentnih simptoma je neophodno za dijagnostikovanje depresije, intenzitet i perzistentnost ovih simptoma može da varira u različitim slučajevima.Ako mislite da imate depresiju, posavetujte se sa lekarom opšte prakse, psihijatrom ili psihologom. Rano prepoznavanje depresije može značajno pomoći progonzi i smanjiti troškove lečenja. Pri dijagnostikovanju depresije možete očekivati pitanja o simptomima i tegobama koje vas muče, pitanja o porodičnoj istoriji i istoriji bolesti. Koriste se upitnici povodom simptoma kao i klinički testovi ličnosti i sposobnosti. Može biti korisno da se simptomi i razmišljanja o njima zapišu pre pregleda.Slični simptomi kao kod depresije mogu biti izazvani i drugim medicinskim tegobama, tako da možete očekivati i fizička i laboratorijska testiranja koja za svrhu imaju proveru funkcionisanja štitne žlezde, manjka određenih nutritijenata, hormonalni disbalans i reakcije na određene lekove.Lečenje depresije:Stigma i doživljaj depresije kao „slabosti“ dovodi do toga da mnogi ljudi pokušavaju da je sakriju ili da se sami sa njom izbore, često zloupotrebljavajući psihoaktivne supstance ili alkohol. Za efikasno lečenje depresije neophodno je da kontaktirate doktora, psihijatra ili psihologa, koji vam mogu pomoći u dijagnostikovanju i razvijanju adekvatnog terapijskog plana.Depresija se najčešće leči kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije.Farmakoterapija antidepresivima se često koristi kako bi se regulisali neurotransmiteri i omogućilo olakšanje od simptoma dok je funkcija psihoterapije razumevanje životnih okolnosti i obrazaca koji su doveli do mentalnih struktura koje su prouzrokovale ovakvo stanje. U nekim slučajevima je psihoterapija dovoljna.Različiti oblici psihoterapije i psihoterapijskih tehnika mogu biti efikasni u poboljšavanju stavova prema životu, razumevanju sopstvenih negativnih i štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja, razvijanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih veština, boljem razumevanju sebe i sopstvenog životnog konteksta...Neki, teži, oblici depresije su rezistentni na gore navedenu terapiju, ovde se mogu koristiti transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) ili elektrokonvulzivna terapija (ECT) koji su refinisani poslednjih decenija i smatraju se bezbednim koliko i farmakoterapija.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Bruce, D. F., PhD. (2023, July 20). Depression. WebMD. https://www.webmd.com/depression/what-is-depressionDmitrovic, B. K., Dugalić, M. G., Balkoski, G. N., Dmitrovic, A., & Soldatovic, I. (2013). Frequency of perinatal depression in Serbia and associated risk factors. International Journal of Social Psychiatry, 60(6), 528–532. https://doi.org/10.1177/0020764013511067Depression. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/depressionDepression (major depressive disorder) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2022, October 14). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/depression/symptoms-causes/syc-20356007ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F32ICD 10 depression diagnostic criteria. (2018, January 1). https://gpnotebook.com/pages/psychiatry/icd-10-depression-diagnostic-criteriaMijatovic-Jovanovic, V., Milijasevic, D., Cankovic, S., Tomasevic, T., Susnjevic, S., & Ukropina, S. (2024). Prevalence of depressive symptoms and association with sociodemographic factors among the general population in Serbia. Vojnosanitetski Pregled, 00, 5. https://doi.org/10.2298/vsp231023005mNational Alliance on Mental Illness. (2024, March 15). Depression | NAMI. NAMI. https://www.nami.org/about-mental-illness/mental-health-conditions/depression/What is depression? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/depression/what-is-depressionWorld Health Organization: WHO & World Health Organization: WHO. (2023, March 31). Depressive disorder (depression). https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/depression*Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/anxious-young-woman-cover-wing-ears-with-hands-sitting-on-chair-6382633/**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Hronični bol se pokazao kao značajno povezan sa depresivnim poremećajem. Spada u eksterne stresogene elemente koji mogu uticati na stvaranje depresije. Istraživanja su pokazala da depresija i stanja hroničnog bola mogu delovati slično na neurobiološke mehanizme, ipak, tačna korelacija i razumevanje njihove povezanosti nije jasna. Istraživanja na ovu temu su ključna kako bi se bolje razumela povezanost ovih stanja i time doprinelo razvoju novih delotvornih tretmana.Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227-depresijaZa više informacija o hroničnom bolu pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/263-sta-je-hronicni-bolDepresija se uglavnom definiše osećanjima perzistentne tuge, manjka energije i motivacije, smanjenim interesom za aktivnosti, promenama u snu i apetitu kao i crnim mislima i tendencijama, neophodno je da simptomi budu u trajanju od barem dve nedelje.Hroničan bol se uglavnom definiše kao konzistentan ili periodičan bol koji traje duže od perioda koji je neophodan za zaceljenje tkiva, što je uglavnom oko 3 meseca. Može da perzistira iako nema evidentnog fizičkog uzroka.Klinička istraživanja su pokazala da hroničan bol kao stresor često indukuje depresiju. Čak 85% pacijenata koji imaju hroničan bol takođe boluju i od depresije, pokazalo je jedno istraživanje. Najveći uticaj na povećanje rizika od depresije ima faktor invalidnosti bola, dakle ne intenzitet već koliko bol onesposobljava svakodnevno funkcionisanje.Depresija loše utiče na prognozu oporavka kada su u pitanju stanja hroničnog bola i obrnuto, ova dva stanja međusobno pogoršavaju jedno drugo i teže ih je lečiti kada su uparena.Hroničan bol utiče na svakodnevni život, osetljivost na stres i fzičku aktivnost, što može uticati na javljanje osećanja izolovanosti i anksioznosti. Hroničan bol značajno loše utiče na kvalitet sna, što direktno utiče na pogoršavanje rizika od depresije i depresivnih simptoma.Fiziološki uzrociFiziološki mehanizmi koji bi objasnili korelaciju između hroničnog bola i depresije nisu jasni, ovo predstavlja značajan izazov za istraživanja i razvoj tretmana. Ipak, ono što jeste otkriveno je da ova dva stanja imaju značajna preklapanja kada je u pitanju njihov uticaj na neuroplastične promene i promene neurobioloških mehanizma.Moždane regije uključene u nervne puteve pri povredama i telesnim bolovima su takođe uključene u regulaciju raspoloženja. Ove regije su insularni korteks, prefrontalni korteks, prednja cingularna kora, talamus, hipokampus i amigdala. Ovo govori o sličnim predelima mozga koji obrađuju informacije vezane za oba stanja.Neuroplastičnost je mehanizam koji omogućava adaptivne strukturalne i funkcionalne promene u moždanom tkivu, sposobnost mozga da se reorganizuje u skladu sa različitim nanetim štetama ili povredama kako bi nastavio da funkcioniše najoptimalnije moguće.Dopaminergički sistem u mozgu utiče na neuroplastične promene u depresiji i hroničnom bolu, perzistencija hroničnog bola može da ošteti sistem aktivacije dopamina.U brojnim studijama je pokazano da postoji smanjenost u zapremini i broju sinapsi u preforntalnom korteksu i hipokampusu kod depresivnih pacijenata, drastičnije što je depresija intenzivnija. Povezanost prefrontalnog korteksa sa razvojom bola, putem nukleusa akambensa (pokazano je da takođe ima ulogu u motivaciji i ponašanju i raznim psihičkim poremećajima, između ostalih i depresijom) je takođe potvrđena. Ovo implicira slične maladaptivne neuroplastične promene koje dovode i do depresivnih simptoma i do razvijanja hroničnog bola. Ove maladaptivne promene u neuroplastičnosti takođe mogu obuhvatati i neuralne puteve koji vode od perifernog do centralnog nervnog sistema i učestvuju u stvaranju i održavanju hroničnog bola.U sažetku, brojni neuobiološki i molekularni mehanizmi, od kojih su samo neki ovde navedeni, učestvuju u povezivanju hroničnog bola i depresije. Nažalost, nauka i dalje ne može da tvrdi da ima potpunu sliku o procesu koji čini komorbiditet ovih stanja toliko učestalim. Ipak, značajni pomaci se prave koji omogućavaju razvijanje metoda lečenja.TretmanFarmakoterapija koja uključuje antidepresive i lekove za bol se koristi u tretamnu, ali istraživanja ne sugerišu značajnu efikasnost. Postoji rastući trend korišćenja nefarmakoloških metoda za lečenje ovih dva stanja kada su uparena kao što su psihoterapija, akopunktura, hipnoza i fizičko vežbanje.Opioidi su najefikasniji u tretiranju hroničnog bola, problem sa njima je relativno visoka stopa zavisnosti. Takođe njihova uloga u tretmanu depresije idalje nije jasna, i postoje tvrdnje da dugoročna upotreba opioida zapravo pogoršava rizik od depresije. Još jedna grupa lekova koja efikasno leči hronični bol su benzodiazepini, pored funkcije u lečenju honičnog bola i njime indukovane depresije koriste se i u lečenju anksioznosti i insomnije, od kojih se oba mogu videti u pacijentima koji boluju od hroničnog bola i od depresije. Benzodiazepini imaju visoku stopu zloupotrebe, koja izaziva zavisnost i ozbiljne kognitivne posledice.Tretiranje depresije indukovane hroničnim bolom bi trebalo da uključuje psihoterapiju kao i fizičko vežbanje. Neophodno je pažljivo pristupati farmakoterapiji i motriti na njene efekte. Psihoterapija predstavlja ključan element procesa tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije. Razvoj ovakve depresije je svakako pod uticajem psihosocijalnih faktora koje je potrebno razumeti u sklopu terapije.Istraživanja su pokazala da primena psihoterapije kod dece i adolescenata sa hroničnim glavoboljama može redukovati bolove. Primena psihoterapije, kao što je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) može znatno pomoći pri razumevanju i prevladavanju tegobnih okolnosti koje su nanete bolovima.Psihoterapija značajno poboljšava prognozu tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Sheng, J., Liu, S., Wang, Y., Cui, R., & Zhang, X. (2017). The Link between Depression and Chronic Pain: Neural Mechanisms in the Brain. Neural Plasticity, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/9724371Meda, R. T., Nuguru, S. P., Rachakonda, S., Sripathi, S., Khan, M. I., & Patel, N. (2022). Chronic Pain-Induced Depression: A Review of Prevalence and Management. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.28416*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/back-pain-body-pain-ergonomics-6949392/ *

Hroničan bol se najčešće definiše kao perzistentan, kontinuiran ili ponavljajući bol koji traje duže od 3 meseca, uzroci ovog bola mogu biti raznovrsni. Za razliku od akutnog bola koji nastupa pri jasnim povredama, hronični bol je onaj koji se nastavlja i nakon što se povreda zacelila, nekada nastaje i bez očiglednog razloga i prethodne povrede.Česti primeri hroničnog bola su:Artritis (bol u zglobovima)Bol u leđimaBol u vratuPosttraumatski bolBol od tumoraGlavobolje, migreneFibromialgija (generalni bol u mišićima)Neurogeni bol (bolovi izazvan oštećenjem nervnog sistema)Stanja hroničnog bola mogu da narušavaju svakodnevni život i da traju mesecima pa i godinama. Osim što može da remeti društvenu, karijernu ili akademsku svakodnevnicu može dovesti i do javljanja depresije i anksioznosti, kao i do problema sa snom; ovi problemi često nisu dijagnostikovani. Javljanje ovakvih komorbiditeta čini bol gorim što zauzvrat pogoršava druge simptome i stvara „začarani krug“ u kome lečenje postaje sve teže.Više o odnosu hroničnog bola i depresije možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/sr/novost/264-depresija-i-hronicni-bolUzroči hroničnog bolaZbog raznovrsnih oblika bola i njihovih različitih uzroka, ni jedan pojedinačni nalaz ne može da objasni sve različite mehanizme koji uzrokuju nastanak simptoma hroničnog bola. Procesi percepcije bola u organizmu su kompleksni i neophodno je sprovesti još istraživanja zarad kompletnijeg i obuhvatnijeg razumevanja procesa nastanka hroničnog bola.Dijagnostikovanje hroničnog bolaRazumevanje datuma početka bola, kao i opisa (oštar, tup, dubok, peckanje...) su značajni faktori pri dijagnostikovanju. Takođe je izuzetno važno razumeti potencijalne povrede, lokaciju i intenzitet bola. Od pomoći može biti i identifikovanje elemenata koji pomažu olakšanju bolova, kao i razumevanje toka bola, da li je konstantan ili periodičan. Takođe je potrebno identifikovati druge simptome kao što su grčevi, promeni u temperaturi kože, ograničeno kretanje, slabost, promene u senzacijama i slično.Fizički pregled se sprovodi i dijagnostičar poredi svoje nalaze sa izjavama pacijenta.Zarad ustanovljavanja precizne dijagnoze i adekvatnog plana tretmana dijagnostičar može sprovesti krvne analize, analize urina, testirati aktivnost mišića (EMG), koristiti rendgen ili magnetnu rezonancu (MRI), testirati reflekse i ravnotežu i slično.Lečenje hroničnog bolaLečenje i olakšavanje bola zavisi od brojnih faktora, prvenstveno od same vrste bola u pitanju. U nekim slučajevima jasan izvor i uzrok bola se ne mogu identifikovati, ali se svakako nastavlja sa tretmanom i pokušajima da se bol olakša.Hronični bolovi se najčešće leče multidisciplinarnim pristupom u zavisnosti od specifične situacije: farmakoterapijom, hirurškim intervencijama, injekcijama, specifičnim vežbama, psihoterapijom, ultrazvučnom stimulacijom, aerobnim vežbanjem, kiropraktikom, akopunkturom, fizikalnom terapijom, promenama u životnom stilu i drugim.Primena psihoterapije je izuzetno važna ako je hroničan bol uparen sa psihičkim poremećajima, što istraživanja pokazuju da je veoma često. Psihički poremećaji i stanja bola pogoršavaju jedno drugo i čine tretman oba težim.Promene u životnom stilu mogu pružati značajna poboljšanja kod stanja hroničnog bola. Redukovanje stresa, fizička aktivnost i vežbanje, zdrava ishrana kao i adekvatna količnima kvalitetnog sna mogu imati pozitivne i preventivne efekte.Zbog kompleksnosti nastanka hroničnog bola i razumevanja uzroka ovakvih stanja neophodna je dobra diferencijalna dijagnostika koja će omogućiti adekvatnu terapiju. Ne treba preuzimati lečenje u spostvene ruke zbog brojnih mogućih neželjenih posledica i reakcija. Ukoliko smatrate da imate problema sa hroničnim bolom posavetujte se sa lekarom zarad razvijanja adekvatnog i bezbednog plana terapije.Chronic pain. (2024, August 16). Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/4798-chronic-painDydyk, A. M., & Conermann, T. (2024, May 6). Chronic pain. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK553030/Sheng, J., Liu, S., Wang, Y., Cui, R., & Zhang, X. (2017). The Link between Depression and Chronic Pain: Neural Mechanisms in the Brain. Neural Plasticity, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/9724371Meda, R. T., Nuguru, S. P., Rachakonda, S., Sripathi, S., Khan, M. I., & Patel, N. (2022). Chronic Pain-Induced Depression: A Review of Prevalence and Management. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.28416*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/back-pain-shoulder-injury-sun-5163495/*

Redovno istezanje pomaže mišićima da ostanu dugački i fleksibilni, tako da kada se od njih zahteva aktivacija i delovanje oni ne budu preopterećeni i potencijalno povređeni. Istezanje pomaže izdužavanje mišića i održavanje zdrave pokretljivosti i mobilnosti zglobova. Bez ovoga, mišići mogu postati kratki i kruti, i u situacijama kada se od ovakvih mišića zahteva aktivacija oni možda neće moći da izvedu adekvatni pokret ili mogu čak dovesti do ozbiljnih povreda. Neki od benefita fleksibilnosti mišića koje pruža istezanje su:Poboljšanje fizičkih performansiSmanjeni rizik od povredeBolji protok krvi u mišićima i teluEfikasnije funkcionisanje mišićaBolje zdravlje i pokretljivost zglobovaPotrebno je imati na umu i to da istezanje, pogotovo ako niste navikli na to, može imati i štetne posledice ako se pogrešno izvodi. Loše izvođeno istezanje može dovesti do uganuća i povreda ligamenata.Ako planirate da počnete da se redovno istežete i da uključite istezanje u svoju rutinu, potrudite se da efikasno i bezbedno izvodite pokrete. Istezanje može da se izvodi bilo gde i bilo kada, ali ispravna tehnika je ključna za ostvarivanje benefita i izbegavanje povreda. Par saveta za bezbedno istezanje su:Istezanje nije zagrevanje, istezanje hladnih mišića može dovesti do povreda. Bolje je istezati se nakon kratkog zagrevanja, ili nakon treninga. Neka istraživanja sugerišu da istezanje može takođe smanjiti fizičke performanse ako se radi tačno pred aktivnosti.Simetrija je značajna, podjednako istezanje sa obe strane dovodi do zdrave telesne ravnoteže, asimetrično istezanje može povećavati rizik od povreda.Fokusiranje na bitne mišiće, sa toliko mišića u telu ne treba očekivati adekvatno istezanje svih mišića stalno. Dobra ideja je fokusiranje na veće grupe mišića koje često koristimo kao što su listovi, butine, kukovi, donja leđa ramena i vrat. Dobra ideja je i istezati grupe mišića koje su se prethodno koristila pri vežbanju.Tenzija, ne bol. Očekivano je osetiti tenziju, treba zadržavati taj istegnuti položaj koji će vremenom izazivati sve manje tenzije kako se uspostavlja sve veća fleksibilnost. Osećaj bola nije poželjan, signalizira preveliki napor i da je potrebno vratiti se u poziciju u kojoj se ne oseća bol.Izbegavati balističko istezanje, balističko istezanje je oblik istezanja za zagrevanje koje koristi brze i nagle pokrete. Savetuje se da se istežete kontrolisanim i sporim pokretima ako ste početnik. Balističko istezanje može da izazove povrede ako je nepravilno odrađeno.Ako bolujete od nekakve hronične bolesti ili imate povredu potrebno je primeniti dodatnu pažnju i posavetovati se sa doktorom, fizijatrom ili drugim zdravstvenim stručnjakom zarad razumevanja najadekvatnijeg načina istezanja u specifičnoj situaciji.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-girl-alone-exercising-2605348/ *

Fizička aktivnost je ključan faktor u promovisanju zdravlja i produženju životnog veka. Rekreativno trčanje je popularan oblik fizičke aktivnosti kojim se bave mnogi pojedinci u potrazi za zdravijim stilom života. Relativno je lako za raditi, može da ima socijalnu komponentu i nije skupo, takođe je veoma efikasno i pristupačno. Trčanje pomaže pri:Izgradnji jačih kostijuOjačavanju mišićaPoboljšanju kardiovaskularnog sistemaOdržavanju zdrave kilažeJačanju imunog sitemaRegulaciji snaPoboljšanju raspoloženjaSaveti za početnike:Poseta lekaru pre početka programa trčanja može imati odličan preventivni uticaj na duže staze, pogotovo ako imate preko 40 godina, niste dugo vežbali, imate neku hroničnu bolest ili imate značajan višak kilograma. Ova poseta vam može pomoći da razumete rizike od ovakve vrste vežbanja u vašem slučaju i kako specifično možete da krenete u odnosu na njih.Motivacija i disciplina su neophodni da bi ova aktivnost prerasla u naviku koja vodi ka zdravijem životnom stilu.Poželjno je početi polako, od ubrzanog hodanja pa vremenom danima i nedeljama postepeno povećavati intenzitet. Takođe u svakoj sesiji treba smenjivati hodanje i trčanje, vremenom se količina trčanja povečava.Postavljanje ciljeva pomoći će u istrajnosti i praćenju napretka.Potrebno je zagrejati se i istegnuti pre početka, i poželjno je istezati se i nakon trčanja zarad prevencije povreda.Ponesite vodu sa sobom, poželjno je ne konzumirati previše vode pre, tokom, ili posle trčanja.Neophodno je da se telo oporavi, dozvolite sebi barem 2 dana nedeljno u kojima ne trčite.Planiranje putanje može da pomogne određivanju ciljeva i menjanju okruženja.Obucite se udobno i sportski kako biste dozvolili sebi udobne pokrete tela.Možete dodatno ugoditi sebi tako što ćete trčati sa prijateljima, ili organizovati zadovoljavajuće aktivnosti nakon trčanja koje će vam pomoći da vam ova aktivnost bude još prijatnija.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-jogging-near-park-during-daytime-gGZ8ZynljWk*

Plivanje je odličan način vežbanja i fizičke aktivnosti koja ima brojne zdravstvene benefite, može u njoj da učestvuje svako i može da bude zabavna i opuštajuća.Plivanje je u skorije vreme postao jedan od praktičnih nefarmakoloških načina tretiranja različitih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, hiperlipidemija, hipertenzija i gojaznost. Kao vežba pozitivno utiče na izdržljivost zglobova, pojačava fizičku snagu i pomaže u smanjenju viška kilograma. Takođe reguliše lipide u krvi koji izazivaju kardiovaskularne probleme.Jača mišiće:Otpor koji voda pruža pomaže jačanju i toniranju mišića, zato što voda pruža veći otpor nego vazduh plivanje je u ovome efikasnije nego biciklizam ili trčanje. Pored jačanja mišića plivanje pospešuje jačanje kostiju, što može znatno pomoći ženama u menopauzi radi prevencije osteoporoze.Utiče na celo telo:Plivanje je vežba koja se izvodi u vodi i time ne opterećuje skelet te je savršen način da ljudi koji imaju probleme sa zglobovima ili viškom kilograma vežbaju sa olakšanjem. Može biti odličan izbor za vežbanje kod nekoga ko ima neku povredu koja otežava druge oblike fizičke aktivnosti. Plivanje povećava otkucaje srca, osnažuje i tonira mišiće i povećava izdržljivot bez preteranog stresa na telo.Različiti stilovi plivanja kao što su prsno, kraul, leđno, delfin, leptir i slobodni stil fokusiraju se na različite grupe mišića. Ipak, svaki od ovih stilova koristi većinu mišića tako da pozitivno utiče na celo telo.Pospešuje kardiovaskularni sistem:Srce će plivanjem efikasnije pumpati krv i dovesti do boljeg protok krvi kroz telo. Aerobne vežbe kao što su plivanje generalno pozitivno utiču na pojavu zapaljenja u organizmu koja dovode do srčanih bolesti. Plivanje reguliše lipide u krvi koji izazivaju kardiovaskularna oboljenja i reguliše probleme sa krvnim pritiskom.Reguliše telesnu težinu:Plivanje pomaže u sagorevanju kalorija, tačan broj kalorija naravno zavisi od fizionomije i načina plivanja. Dobar savet je uspostavljati intervale intenzivnog plivanja koji se postepeno povećavaju sa kratkim pauzama između.Ojačava pluća:Plivanje poboljšava disanje, snagu i kapacitet pluća. Može imati znatne benefite u treiranju astme pošto navodi telo da efikasnije koristi kiseonik.Ipak, neka istraživanja sugerišu da dugotrajna izloženost sredstvima koja se koriste pri dezinfekciji bazena mogu imati štetne uticaje na astmu. Ako bolujete od astme i želite da se bavite plivanjem prvo se posavetujte sa vašim lekarom kako biste se uverili da je ovo bezbedan izbor za vas.Poboljšava raspoloženje:Plivanje kao i ostale vežbe pospešuje lučenje endorfina („hormona sreće“) i time pospešuje raspoloženje. Plivanje je opuštajuće za um, mišići se istežu i disanje je ritmično i usklađeno, ovo pomaže u smanjenju stresa. Istraživanja sugerišu da je plivanje dobar način smanjenja nivoa stresa u svakodnevnom životu i da pozitivno utiče na mentalno zdravlje.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-swimming-on-an-olympic-pool-ZbbhkQ0M2AM*Lee, B., & Oh, D. (2015). Effect of regular swimming exercise on the physical composition, strength, and blood lipid of middle-aged women. Journal of Exercise Rehabilitation, 11(5), 266–271. https://doi.org/10.12965/jer.150242Omar, J. S., Jaradat, N., Qadoumi, M., & Qadoumi, A. N. (2021). Regular swimming exercise improves metabolic syndrome risk factors: a quasi-experimental study. BMC Sports Science Medicine and Rehabilitation, 13(1). https://doi.org/10.1186/s13102-021-00254-8

Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom poremećaja upotrebe supstanci, kompleksnog poremećaja čije razvijajne zavisi od brojnih bioloških i sredinskih faktora, kao i njihovog neminovnog odnosa. Za više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i poremećaju upotrebe supstanci pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/257-zloupotreba-psihoaktivnih-supstanciVećina ljudi je izloženo adiktivnim supstancama, bilo to kroz socijalne pritiske, kulturološki i zakonski prihvaćenu upotrebu ili korišćenje medikamenata. Jasno je da ove supstance mogu dovesti do zavisnosti i ozbiljnih zdravstvenih poteškoća u slučaju njihove zloupotrebe. Ipak, ljudi u različitoj meri razvijaju probleme sa upotrebom supstanci u zavisnosti od mnogih faktora. Izloženost supstanci koja bi u jendoj osobi izazvala zavisničke obrasce u drugoj osobi to neće nužno učiniti.Koji su to faktori koji utiču na to da li će neko razviti poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost?Faktori su brojni i njihovo preklapanje i međusobni uticaj su komplikovani i teško merljivi u zavisnosti od specifičnih životnih situacija. Istraživanja nam pomažu da bolje razumemo ove faktore i s obzirom na to razvijamo nove načine efikasnijeg tretiranja ovog poremećaja.Faktori koji povećavaju rizik razvoja ovakvog poremećaja mogu bitit:Intrinzički (unutrašnji): genetika, pol, starost, doba prve upotrebe, prethodno postojeći poremećaj upotrebe supstanci, drugi psihički poremećaji.Ekstrinzički (spoljašnji): dostupnost, uticaj vršnjačke grupe, tegobe u detinjstvu, roditeljski stil, sociekonomski status.Zavisni od supstance: psihoaktivne karakteristike, farmakokinetika, način konzumiranjaUticaj i značaj ovih faktora varira u zavinosti od različitih životnih doba i faza poremećaja upotrebe supstanci. Na primer, vršnjački pritisak i porodično okruženje su najznačajniji za inicijalnu upotrebu dok genetski faktori i psihopatologija igraju suptilniju ulogu u razvijanju problematičnijeg obrasca upotrebe.Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom dijagnoze poremećaja upotrebe supstanci zato što su se u vreme dijagnoze potencijalno ireverzibilne neuroadaptivne promene već dogodile. Ove promene su bile podložne prevenciji u ranijim fazama poremećaja, deluju na funkcionisanje nervnih ćelija i dovode do tolerancije na supstancu, dugoročne potrebe i želje za supstancom i perzistentnog osećaja neprijatnosti koji dovodi do povratka supstanci („relapse“) i nakon ostvarenja apstinencije.Nasledni faktori:Naučnici uspevaju da pronalaze genetske podatke koji govore o naslednosti poremećaja upotrebe supstanci, nezavisno od supstance u pitanju. Ova rastuće baza podataka o genima i njihovim kombinacijama može pomoći otkrivanju novih specifičnih načina prevencije i lečenja poremećaja upotrebe supstanci. Nalazi takođe sve više potvrđuju ulogu dopaminskih sistema (sistem nagrade) u zavisnosti, pokazujući da je kombinacija gena specifična za poremećaj upotrebe supstanci povezana i sa regulacijom dopaminskih signala. Razumevanje uticaja nasledne genetske komponente na vulnerabilnost razvijanje poremećaja upotrebe supstanci je komplikovano, ni jedan poremećaj nije jasno uslovljen jednim genom već kompleksnim kombinacijama i interakcijama gena i alela.Razumevanje odnosa uticaja gena i sredine takođe je izazovno, šta ima veći i značajniji uticaj? Blizanačke studije pokazale su da jednojajčani blizanci koji imaju istu genetsku strukturu mogu da razvijaju poremećaje kao što je poremećaj upotrebe suptanci zbog sredinskih razlika.Značajnu ulogu u interakciji genetskog materijala i sredinskih okolnosti igra epigenetika.Epigenetika je biološki mehanizam koji omogućava sredinski uticaj na ekspresiju gena bez menjanja strukture DNK, omogućava „aktiaciju“ genetskih potencijala u zavisnosti od sredinskih uticaja.Studije usvojene dece pokazale su veću šansu za razvijanje poremećaja upotrebe supstanci kod dece čiji su biološki roditelji bili zavisnici, bez obzira na to što ih deca nisu nikada upoznala. Istraživanja sugerišu da je genetika odgovorna za 40 – 60% rizika razvoja ovog poremećaja.Jasno je da sredinski uticaj ima veliku ulogu, zato što ovaj poremećaj ima veliku naslednu komponentu nije neočekivano da se u bliskoj porodici deteta javlja zavisnost. Porodični uticaj je izuzetno značajan u mladom dobu za razvoj ovog poremećaja, pogotovo uparen sa genetskim predispozicijama predstavlja izuzetan porast u riziku.Porodična istorija pruža uvide u genetsku vulnerabilnost, ako imate bližeg rođaka, ili više njih, koji imaju probleme sa upotrebom supstanci, to može biti znak da treba obratiti dodatnu pažnju na vašu upotrebu ili upotrebu vaše porodice. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerDucci, F., & Goldman, D. (2012). The genetic basis of addictive disorders. Psychiatric Clinics of North America, 35(2), 495–519. https://doi.org/10.1016/j.psc.2012.03.010Genes and addiction. (n.d.). https://learn.genetics.utah.edu/content/addiction/genes/New NIH study reveals shared genetic markers underlying substance use disorders. (2023, March 22). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2023/new-nih-study-reveals-shared-genetic-markers-underlying-substance-use-disordersRoberts, A. J., & Koob, G. F. (1997). The Neurobiology of Addiction: An Overview. PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6826825/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/dna-genetics-molecule-biology-5695421/*

Bebe su interesantna i zanimljiva bića, u nastavku teksta možete pročitati o 10 interesantnih činjenica koje se dešavaju sa bebinim fizičkim,emotivnim i metalnim razvojem. 1.Plač bez suza Prvih nekoliko meseci bebe kada plaču nemaju fiziološki podržan sistem za izlučivanje suza jer im se nisu razvili suzni kanali, samim naprezanjem i plakanjem stimulišu “proizvodnju suza”.2.Plave oči su česta pojava Većina beba se rodi sa plavim očima bez obzira na genetsku predispoziciju ali u toku prvih 6 meseci njihovog života dolazi do promene boje očiju. 3.Kratkovide su Prosečno novorođenče može da vidi 25cm udaljenosti ispred sebe, što znači da vidi svoju majku dok je hrani i njeno lice. 4.Prepoznaju svoju majku Bez obzira što je dugotrajan proces formiranja fizičkog, emotivnog i mentalnog tela, beba zna da prepozna svoju majku po mirisu i boji glasa.5.Koriste univerzalni jezik Bebe koriste iste glasove u periodu brbljanja, kasnije tokom odrastanja neki od tih glasova se gube jer se prilagođavaju svojoj jezičkoj okolini. Ono što jezička okolina ne koristi, neće koristiti ni beba.6.Bebe imaju više kostijuSkeletni sistem bebe broji preko 300 kostiju, za razliku od skeletnog sistema čoveka koji broji 206 kostiju.Razlog za povećan broj kostiju kod beba je taj što samim rastom bebe određene kosti se spajaju i samim tim smanjuju veliku brojčanu razliku. 7.Nemaju čašice na kolenu Ovo ne treba shvatiti bukvalno, bebe imaju hrskavicu koja podseća na čašicu ali se prava čašica formira tek u šestom ili sedmom mesecu života. Najbitnije je da se čašica razvije pre nego što beba počne da puzi.8.Potreban im je fizički kontakt Bebe sa dovoljno fizičkog kontakta kada odrastu i formiraju se kao ličnost imaju bolju pažnju, memoriju i sposobnost bržeg učenja.9.Stalno su gladne Bebe su stalno gladne iz jednostavnog razloga zato što brzo rastu. Do šestog meseca njihovog života će udvostučiti kilažu koje su imale po rođenju. 10.Smeh Bebe poseduju fantastičnu osobinu da u svemu vide nešto smešno. U proseku se smeju 300 puta devno za razliku od odraslih koji se smeju u proseku 60 puta dnevno.Činjenice koje smo naveli gore u tekstu otkrivaju koliko su bebe neverovatne i pune iznenađenja. Svaka od njih pokazuje koliko je fascinantan njihov razvoj i koliko se brzo menjaju. Spoznaja ovih detalja može nam dodatno obogatiti znanje i pomoći da još više cenimo svaki trenutak proveden sa njima.Reference:https://vrsnjackapodrska.me/aktuelnosti/vijesti/605-zanimljive-cinjenice-o-tek-rodenim-bebamahttps://www.lingualogos.com/10-interesantnih-cinjenica-o-bebama/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-holding-babys-hand-qLFJKFBppPM*

Psihoaktivne susptance se odnose na sve supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje.Zbog umreženosti sveta sada je izuzetno lako pristupiti bilo kojim psihoaktivnim supstancama i opojnim drogama, bez obzira da li su sintetizovane ili prirodne. Kontinuirano nepraćeno konzumiranje psihoaktivnih supstanci može da dovede do raznih zdravstvenih problema od kojih su najevidentniji poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost. Zbog brojnih štetnih dejstava koje ove supstance često imaju njihova proizvodnja i promet su ili ilegalni, ili pod strogom državnom regulacijom i kontrolom (lekovi kao što su amfetamini, morfin i sl.). Poremećaj upotrebe supstanci (substance abuse disorder) je klasifikovan kao mentalni poremećaj koji utiče na mozak i ponašanje. Smatra se poremećajem mozga, zbog značajnih funkcionalnih promena koje stvara u moždanim sistemima koji se bave nagradom, stresom i samo-kontrolom. Te promene mogu da opstaju i dugo nakon prestanka konzumiranja supstanci.Među glavnim razlozima za prvobitnu upotrebu psihoaktivnih supstanci svrstavaju se:Dobar osećaj: rekreaciona upotreba psihoaktivnih supstanci često se svodi na osećaje zadovoljstva i prijatnosti koje ove supstance pružaju. Doživljaji euforije i zadovoljstva razlikuju se u zavisnosti od specifične supstance.Kompenzacija: ljudi sa različitim problemima često nalaze utehu i kratkoročno poboljšanje svojih raspoloženja, anksioznosti i doživljaja zahvaljujući upotrebi psihoaktivnih supstanci. Izloženost stresu je čest faktor u otpočinjanju, nastavljanju i na kraju vraćanju psihoaktivnim supstancama.Poboljšanje performansi: neki ljudi osećaju pritisak da imaju bolje rezultate u školi, na poslu ili u sportu. Različite supstance mogu da pomognu u ovim poljima na različite načine.Radoznalost i socijalni pritisci: u periodima adolescencije su mladi pogotovo podložni pritiscima i očekivanjima svojih vršnjačkih grupa. Rekreaciono eksperimentisanje sa supstancama može dovesti do ozbiljnih problema zavisnosti i socijalni uticaj je važan faktor rizika.Zavisnost se smatra najekstremnijim oblikom poremećaje upotrebe supstanci, definiše se kao hroničan, ponavljajući poremećaj koji karakterišu kompulzivno traženje supstanci i njihova upotreba bez obzira na jasne štetne posledice.Zavisnost može da ima i druge oblike, povezana sa zavisnošću od kockanja, video igara, interneta ili drugih specifičnih ponašanja. Mi ćemo se ovde fokusirati na zavisnost povezanu sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.Vrste psihoaktivnih supstanciTreba imati na umu da su neke psihoaktivne supstance društveno i zakonski prihvatljive i da se njihvoa proizvodnja i upotreba smatra normalnim pa čak i poželjnim u nekim slučajevima. Ovo ne znači da je njihova zloupotreba manje opasna. Zloupotreba lekova kao i kafe, duvana ili alkohola može dovesti do zavisnosti kao i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.Psihoaktivne supstance se dele po kategorijama u zavisnosti od toga kakvo dejstvo imaju na nervni sistem:Depresori – mogu imati smirujući efekat, dovode do pospanosti, usporavanja psihomotornih funkcija, osećaja smirenosti i opuštenosti. Takođe mogu dovoditi do noćnih mora, anksioznosti i agresije. U ovu grupu spadaju alkohol, sedativi i opijati.Stimulansi – povećavaju nivoe energije, budnost, stimulišu psihomotornu aktivnost, povećavaju samopouzdanje, osećaj sreće i energije. Mogu ubrzavati rad srca i povisiti krvni pritisak. U ovu grupu spadaju supstance kao što su kofein, kokain, amfetamini, kanabis, ekstazi.Halucinogeni – izazivaju halucinacije i promene u percepciji, osećaje derealizacije i odvojenosti od okruženja ili doživljaje dubokih uvida. Supstance koje spadaju u ovu grupu su LSD, meskalin, pejoti, psilocibinske gljive.Simptomi poremećaja upotrebe supstanciKako specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Drajzerova“ navodi, zavisnost od supstance podrazumeva prisustvo barem tri od navedenih simptoma: Žudnja za uzimanjem supstanceFizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekineTolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstanceZaokupljenost supstancomZapostavljanje drugih interesovanja zarad konzumiranja supstanceVeliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstanceNastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvuPostoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.Mnogi specifičniji simptomi zavise od specifične situacije i supstance.Uzroci i faktori rizikaSavremena nauka ustanovila je da postoje brojni faktori koji doprinose stvaranju i održavanju ovakvog poremećaja.Biološki faktori:  istraživanja tumače da je genetika, kao i ekspresija gena pod uticajem okoline (epigenetika), značajan faktor u razvijanju zavisničkih obrazaca. Takođe, adolescenti i ljudi sa psihičkim poremećajima imaju veći rizik od razvijanja ovakvog poremećaja.Dom i porodica: značajni faktor naročito u ranom detinjstvu, ako roditelji ili drugi ukućani demonstriraju obrasce zloupotrebe supstanci, rizik za decu značajno raste.Škola i vršnjaci: značajan faktor u periodu adolescencije, vršnjaci mogu da nagovore i one koji nemaju nikakave druge faktore rizika da probaju supstance. Poteškoće u školi ili loše razvijene socijalne veštine mogu pogoršati rizik.Rana upotreba: konzumiranje supstanci u bilo kom dobu može voditi ka zavisnosti, ali istraživanja pokazuju da je veći rizik što se ranije krene. Ovo može biti povezano sa štetnim efektima koje supstance neretko imaju na razvoj mozga. Rana upotreba može biti uzrokovana različitim socijalnim i biološkim faktorima kao što su manjak porodične stabilnosti, zlostavljanje, genetika ili psihički poremećaji.Način konzumiranja: različite supstance imaju različite efekte i različita upotreba dovodi do različitih posledica. Konzumiranje supstanci kroz pušenje ili ubrizgavanje direktno u venu češće ima značajnije efekte i time poledice.Česta je stigma povodom ljudi sa problemima upotrebe supstanci i zavisnosti („narkomani“), ali je bitno razumeti da je u pitanju poremećaj do kojeg dolazi zbog različitih kompleksnih faktora i da je ovim ljudima potrebna pomoć i podrška u prevladavanju ovih problema.Lečenje poremećaja upotrebe supstanciPostoje brojni načini lečenja i tretmana poremećaja upotrebe supstanci. Tretmani su individualizovni i zavise od specifične osobe i situacije. Tretmani zahtevaju kontinuitet i praćenje.Pošto poremećaj upotrebe supstanci ima visok komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima, često je bolja ideja lečiti ih istovremeno nego odvojeno.Neophodno je da praktičar ili dijagnostičar prepiše specifičnu terapiju za specifičnu situaciju. Potrebno je uzeti u obzir specifičnu kombinaciju poremećaja, simptoma, starosti, supstance i situacije. Ako sumnjate da vi ili neko vašoj blizini ima probleme sa upotrebom supstanci posavetujte se sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim profesionalcem koji vam mogu pomoći pri dijagnostikovanju i pronalaženju adekvatnog tretmana za vašu situaciju.Najčešće terapije podrazumevaju kombinaciju farmakoterapije (medikamenti) i psihoterapije.Prvi korak je najčešće detoksifikacija koji podrazumeva čišćenje tela od problematične supstance. U zavisnosti od intenziteta problema mogu da se prepisuju medikamenti koji pomažu sa prevladavanjem apstinencijalne krize. Nakon ovog koraka najčešće se nastavlja sa psihoterapijom koja je najčešće zasnovana na kognitivno bihejvioralnoj terapiji (KBT) ili drugim oblicima bihejvioralne terapije. Ove terapije se fokusiraju na ostvarenje ciljeva i učenje zdravih obrazaca ponašanja, mišljenja i emotivnog rezonovanja. Njihov značaj je često i u olakšavanju drugih psihičkih poremećaja i problema koji se preklapaju sa zloupotrebom supstanci. Često je u proces psihoterapije uključena i porodica pojedinca, pošto je i njima potrebna pomoć u prevladavanju problema koji zahvata ne samo osobu nego i njegove bližnje. Takođe je potrebno da porodica dobro razume problem i na koji način može da pruža adekvatnu podršku.Farmakoterapija takođe može biti uključena u terapijski plan, kao način da se reguliše hemijski balans u mozgu, ublaže nagoni i želje za supstancom kao i simptomi apstinencijalne krize. Specifina farmakoterapija u velikoj količini zavisi od supstance o kojoj se radi.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerDrug Misuse and Addiction | National Institute on Drug Abuse. (2024, January 5). National Institute on Drug Abuse. https://nida.nih.gov/publications/drugs-brains-behavior-science-addiction/drug-misuse-addictionFletcher, J. (2023, November 15). What to know about the different types of psychoactive drugs. https://www.medicalnewstoday.com/articles/types-of-psychoactive-drugs#typesSubstance use and Co-Occurring mental disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/substance-use-and-mental-healthŠta treba znati o drogama? (n.d.). Drajzerova. https://www.drajzerova.org.rs/saveti/%C5%A1ta-treba-znati-o-drogama*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/white-labeled-jar-on-top-of-cube-ball-on-blue-textile-ap5QpBcguAQ*

Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj?Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) je dugotrajni poremećaj u kome osoba može iskusiti rekurentne misli koje ne može da kontroliše (opsesije) ili repetetativn ponašanja (kompulzije), ili oba. Često su opsesivne misli povezane sa kompulzivnim ponašanjima (npr. „ako ne operem ruke specifičan broj puta nešto strašno će se desiti“). Ovakvi simptomi izazivaju značajan stres u svakodnevnici pojedinaca i mogu konzumirati mnogo vremena i otežavati i najjednostavnije radnje. Ovaj poremećaj utiče na brojne ljude širom sveta, uključujući ne samo odrasle već i decu i adolescente. Koji su najčešći simptomi OKP – a?Opsesije su misli, ideje, slike ili impulsi koji se iznova pojavljuju u umu pojedinca. Uglavnom su uznemirujuće i pojedinci često pokušavaju da im se odupru i da ih uklone iz uma. Ove opsesije su prepoznate kao misli samog pojedinca iako su neprijatne i nepoželjne, ne kao tuđe, što je važan dijagnostički kriterijum. Kompulzivna ponašanja ili rituali su mentalna ili fizička ponašanja koja se ponavljaju iznova i iznova. Nisu sama po sebi prijatna ili svrsishodna pri završavanju nekog značajnog zadatka. Njihova funkcija je najčešće da spreči ostvarenje nekog veoma malo verovatnog događaja koji uglavnom ima veze sa nesrećama, bolom i štetom koji su naneti individui ili njenim bližnjima, ili bi ih ona sama nanela. Uverenje da ove besmislene radnje sprečavaju strašne događaje je ključan deo ovog poremećaja. Često pojedinci sami prepoznaju ovakva ponašanja kao besmislena i pokušavaju da im se odupru, nalik na opsesije, često neuspešno. Anksioznost je izazvana od strane opsesivnih misli i pogoršava se drastično ukoliko kompulzivne radnje nisu ispunjene ili im se odupire. Prisustvo opsesija, kompulzija ili oba su najjasniji ukazatelji na ovaj poremećaj.Česte opsesije su:Strah od bakterija, prljavštine i kontaminacijeStrah od zaboravljanja, ili gubljenja nečegaStrah od gubitka kontrole nad sopstvenim ponašanjemAgresivne misli usmerene prema sebi ili drugimaNeželjene, zabranjene ili tabu misli u vezi sa seksom, religijom ili nasiljemŽelja za time da stvari budu simetrične ili u savršenom redu i organizacijiČeste kompulzije su:Preterano čišćenje ili pranje rukuSlaganje predmeta na specifičan, precizan načinPonovljeno proveravanje stvari, kao što su da li su vrata zaključana ili da li je isključena ringlaKompulzivno brojanjeTiho ponavljanje reči ili moljenjeNisu sve ponovljene misli opsesije, i nisu svi rituali i navike kompulzije. Razlike su primarno u tome što ljudi sa OKP – om ne mogu da kontrolišu svoje preterane misli i radnje, četo provode više od sat vremena misleći opsesivne misli ili radeći kompulzivne radnje, ne dobijaju zadovoljstvo od završetka kompulzija već eventualno olakšanje anksioznosti.Zbog svega ovoga pojedinci sa OKP – om imaju znatne probleme u svom svakodnevnom funkcionisanju i životu. Neki ljudi koji boluju od OKP – a mogu demonstirati i repetativne neželjene pokretne ili zvukovne tikove. Pokretni tikovi su nagli i kratki, kao na primer treptaji, pokreti očima, facijalne grimase, sleganje ramenima ili trzaji glave ili ramena. Vokalni tikovi mogu biti pročišćavnje grla, glasni udisaji kroz nos ili drugi zvuci.Odraslima sa ovim poremećajem je često jasna besmislenost u sadržaju svojih opsesija i kompulzija, ali deci ne mora da bude i ovo često ostavlja veći uticaj na njih. Roditelji i nastavnici su često sposobni da prepoznaju simptome OKP – a kod dece. Simptomi OKP – a mogu početi u bilo kom životnom dobu ali je najčešće pojavljivanje u periodu između kasnog detinjstva i adolescencije. Simptomi mogu da budu slabiji i lakši na početku pa da se pogoršavaju vremenom ili i da nestanu pa da se vrate. U stresnim periodima simptomi često postaju gori. Sadržaj opsesija i kompulzivnih radnji se takođe može menjati vremenom. Uzroci OKP – a:Iako se, kao kod mnogih mentalnih poremećaja, specifičan uzrok ne zna zasigurno, jasni su mnogi od faktora rizika koji doprinose razvoju ovog poremećaja.Genetika: istraživanja pokazuju da je porodična istorija i prisustvo OKP – a u bližoj rodbini značajan faktor koji doprinosi šansama razvoja ovog poremećaja.Biologija: istraživanja pokazuju razlike u moždanim strukturama kod pojedinaca koji boluju od OKP – a, pogotovo u onima koje regulišu kontrolu ponašanja i emotivne odgovore. Dalja istraživanja su u toku kako bi se bolje razumela povezanost moždanih struktura i njihovog funkcionisanja sa ovim poremećajem.Temperament: temperament je predisponirana biološka osnova interakcije pojedinca i sveta na kojoj se razvijaju dalje karakteristike ličnosti. Istraživanja su pokazala da osobe koje demonstriraju povučenija ponašanja, podložne su negativnim emocijama i pokazuju simptome depresije i anksioznosti kao deca imaju veće šanse da razivju OKP kasnije u životu.Trauma: neka istraživanja su pokazala povezanost izmežu traume, specifično u ranom detinjstvu, i opsesivno kompulzivnih simptoma. Dalje istraživanje je neophodno da bi se odnos bolje razumeo.Dijagnostikovanje OKP – a:OKP ima čest komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima kao što su turetov sindrom, bipolarni poremećaj, anskiozni poremećaji, depresivni poremećaji, šizofrenija i ADHD. Ovo čini dijagnozu težom i ističe kompleksnost samog poremećaja.Ljudi sa OKP – om često koristi alkohol i druge psihoaktivne supstace kako bi se nosili sa svojim simptomima.Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima simptome OKP – a treba da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Očekujte pitanja koja se tiču simptoma, istorije bolesti, porodične istorije bolesti i potencijalno preusmerenje na stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem radi preciznijeg razumevanja dijagnoze.Lečenje OKP – a:Dobre vesti su da terapija pomaže mnogima koji boluju i od najintenzivnijih oblika OKP – a. Najčešće se korisit psihoterapija, farmakoterapija ili njihova kombinacija. Bitno je pratiti uputstva i sarađivati sa lekarom ili terapeutom koji pomaže u donošenju plana terapije jer i psihoterapija i farmakoterapija mogu zahtevati da prođe neko vreme pre nego što počnu da deluju. Ne postoji jasan lek koji može da ukloni OKP ali postoji mnoštvo načina i tehnika koji pomažu u regulaciji simptoma i uspostavljanju normalnosti i funkcionalnosti u svakodnevni život.Psihoterpaija: istraživanja pokazuju da određene vrste psihoterapije mogu biti, u mnogim slučajevima, podjednako efikasne u redukciji simptoma kao i farmakoterapija. Treba izdvojiti kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT) kao najefikasniju i konkretno fokusiranu na problematiku simptomatologije. Tehnike unutar KBT – a, kao što su terapija izlaganjem i prevencijom odgovora, su se pokazale kao značajno delotvorne kada je u pitanju OKP, čak i kada pojedinci ne reaguju dobro na farmakoterapiju. Farmakoterapija: najčešća farmakoterapija koja se prepisuje kada je OKP u pitanju su antidepresivi, specifično SSRI (selective serotonin reuptake inhibiotr). Poboljšanje u simptomima može da se javi za 8 – 12 nedelja korišćenja antidepresiva. Nekada su moguće neželjene reakcije na ovakvu terapiju kao što su: glavobolje, problemi sa spavanjem, vrtoglavice, mučnine.Zdravstveni stručnjak sa kojim se osoba konsultuje povodom terapije može po potrebi smanjivati ili povećavati dozu antidepresiva kako bi smanjio neželjene simptome i izbegao stvaranje problema zavisnosti od lekova. Neophodno je pridržavati se prepisane terapije i ne odustajati na svoju ruku bez prvobitne konsultacije. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. British Psychological Society (UK). (2006). Diagnostic criteria. Obsessive-Compulsive Disorder - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK56452/ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F42Obsessive-Compulsive Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/obsessive-compulsive-disorder-ocd#part_2230Singh, A., Anjankar, V. P., & Sapkale, B. (2023). Obsessive-Compulsive Disorder (OCD): A comprehensive review of diagnosis, comorbidities, and treatment approaches. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.48960*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-grey-t-shirt-washing-hands-O2jdGcXmgAw*

Fizička aktivnost i vežbanje su među najboljim stvarima koje možemo da radimo za naše zdravlje, ali može biti teško naterati sebe vežbanje ako smo umorni. Sa druge strane, nakon vežbanja ljudi se osećaju bolje i istraživanja pokazuju da vežbanje promoviše bolji san što zauzvrat dovodi do više energije. Istraživanja pokazuju da redovno vežbanje može imati slične efekte kao farmakološki tretman za probleme i poremećaje povezanih sa spavanjem. Adekvatna količina sna je izuzetno značajna za zdravlje, za vreme spavanja dešava se konsolidacija memorija, čišćenje moždanih metabolita i oporavljanje nervnog, imunog, skeletnog i mišićnog sistema. Loš san ili poremećaji spavanja mogu dovesti do različitih kardiovaskularnih oboljenja, srčanog i moždanog udara, metaboličkih disfunkcija, gojaznosti i psihijatrijskih poremećaja.Istraživanja pokazuju da učestalo vežbanje može značajno poboljšati kvalitet sna, smanjiti simptome insomnije, opstruktivne apneje u snu, smanjiti pospanost u toku dana, vreme koje je potrebno da se zaspi i redukovati simptome depresije.Druga istraživanja su pokazala da je kod odraslih sa lošijim spavanjem manja šansa da se bave fizičkom aktivnošću, što ih uskraćuje za druge pogodne zdravstvene dobiti koje vežbanje i fizička aktivnost donose.Fizička aktivnost može pomoći snu na više načina.Prvenstveno pospešuje lučenje melatonina, hormona koji je zadužen za regulaciju ciklusa spavanja – budnosti, zbog ovoga fizička aktivnost može pomoći u bržem upadanju u san i boljem kvalitetu sna.Drugo, fizička aktivnost smanjuje nivoe stresa i anksioznosti, koji inače otežavaju dobar kvalitet sna.Treće, fizička aktivnost pospešuje raspoloženje, dovodeći do entuzijazma povodom fizičke aktivnosti i viših nivoa pozitivnih afekata i manje umora.Fizička atktivnost takođe pomaže u regulaciji telesne temperature, koja je neophodna za kvalitetan san.Kako treba vežbati da bi se unapredio kvalitet sna?Istraživanja su uglavnom rađena na aerobnim vežbama srednjeg intenziteta i pozitivni rezultati su uočeni. Takođe je pokazano da se nakon 30 minuta vežbanja jednog dana uočava poboljšanje u spavanju iste noći, što znači da nije neohodno čekati da prođu nedelje ili meseci kako bi se san poboljšao. Istraživanja sugerišu da ekvivalent vežbanja od 150 minuta nedeljno ima značajne pozitivne uticaje na spavanje.Treba imati na umu da vežbanje ne mora da bude intenzivno i povećanje svakodnevne fizičke aktivnosti kao što su hodanje ili vožnja bicikla može značajno pomoći našem snu i zdravlju. Ono što je bitno jeste biti konzistentan i redovan kako bi se ova ponašanja pretvorila u navike koje mogu pomoći u izgradnji zdravijeg stila života. Alnawwar, M. A., Alraddadi, M. I., Algethmi, R. A., Salem, G. A., Salem, M. A., & Alharbi, A. A. (2023). The Effect of Physical activity on sleep quality and sleep Disorder: A Systematic review. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.43595Kline, C. E. (2014). The bidirectional relationship between exercise and sleep. American Journal of Lifestyle Medicine, 8(6), 375–379. https://doi.org/10.1177/1559827614544437*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-woman-sleep-2537324/*

U Americi oko 1 od 10 osoba živi sa dijebetesom tipa 2. U ovoj bolesti, nivoi glukoze u krvi, ili „šećera“ ostaju previše visoki previše dugo. Dijabetes može voditi ozbiljnim zdravstvenim problemima.Gubljenje kilograma je često preporučeno kod suvišne kilaže i dijabetesa tipa 2. Smanjenje kalorija koje se unose je uobičajena strategija. Ipak, mnogim ljudima je teško da smanje kalorijski unos.Američki nacionalni institut zdravlja (NIH) je sponzorisao tim istraživača koji su isprobali drugu strategiju. Ova strategija zove se povremeni post (intermitent fasting) ili vremenski restriktivna ishrana. Sa ovim pristupom, ljudi jedu u određenom periodu svakog dana i tada mogu da jedu šta god žele. Istraživači su našli 75 ispitanika koji imaju gojaznost i dijabetes tipa 2. Učesnici su podeljeni u tri grupe koje su se razlikovale po dijetama. Jedna grupa je probala povremeni post, jeli su samo između podneva i 8 uveče. Od druge grupe je traženo da smanje svoj kalorijski unos za 25%. Treća grupa nije imala promene u svojoj ishrani.Nakon šest meseci, ljudi u grupi koja je radila povremeni post su izgubili u proseku 3,6% svoje telesne težine. U poređenju sa time, ljudi u grupi koja je redukovala kalorije nije izgubila istu količinu težine. Obe grupe su imale slično zdravo smanjenje nivoa glukoze u krvi.„Naše istraživanje pokazuje da vremenski restriktivna ishrana može da bude efektivna alternativa tradicionalnim dijetama za ljude koji ne mogu da ih implementiraju ili se osećaju istrošeno povodom njih,“ navodi doktorka Krista Vardy sa Univerziteta Ilinois u Čikagu. Zbog bezbednosti, ljudi sa dijabetesom koji žele da probaju povremeni post bi trebalo da se prvenstveno obrate svojim lekarima.Tekst preuzet i preveden sa: https://newsinhealth.nih.gov/2024/01/intermittent-fasting-type-2-diabetesIntermittent fasting and type 2 diabetes. (2024, June 17). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2024/01/intermittent-fasting-type-2-diabetes*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/a-clock-surrounded-by-vegetables-and-a-knife-laZqmDV5UJE*

1.Šta su male boginje?Morbili, male boginje, ospice (lat. morbilli - „mala bolest“) je virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica, koje uglavnom pogađa decu ali i odrasle. Izaziva ga morbili virus.2.Kako se oboljenje prenosi?Male boginje se prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljičnim putem koje emituje obolela osoba (kašljanje, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta. 3.Klinička slika malih boginja:Posle inkubacije ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja i pojave više tegoba prođe od 7 do 18 dana.Simptomi su sledeći:Povišena telesna temperatura Sekrecija iz nosa Kašalj KonjuktivitisVodnjikave, crvene oči Otečeni kapci Ovi simptomi traju 2 do 4 dana nakon čega dolazi do sledećih simptoma:Skok telesne temperature (preko 40 stepeni)Makulopapulozni osip (pojavljuje se prvo na licu,vratu i iza ušiju zatim se osip širi na trup i ekstremitete)Koplikove mrlje (male bele tačkice na sluznici usne duplje)4. Kada je obolela osoba zarazna?Obolela osoba je zarazna za svoje okruženje poslednjeg dana inkubacije 4 dana pre manifestacije osipa i 4 dana nakon manifestacije osipa. 5. Komplikacije malih boginja:Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina.Zapaljenje pluća Zapaljenje srednjeg uha DijarejaZapaljenje mozga Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60% slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na hiljadu obolelih sa navedenom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.6. Koje su preventivne mere sprečavanja zaraze malih boginja?Jedina uspešna mera prevencije je vakcinacija.Vakcinacija stvara solidan i dugotrajan imunitet.7. MMR vakcinaMMR vakcina se daje u dve doze:Deci se daje u drugoj godini njihovog života (pravovremeno data vakcina u uzrastu od 12 do 15 meseci života).Deci u sedmoj godini života (u okviru pripreme za polazak u prvi razred osnovne škole)Vakcinacija protiv malih boginja je deo rutinskog programa imunizacije u mnogim zemljama i preporučuje se svim osobama, uključujući decu i odrasle. U pitanju je izuzetno efikasan i siguran način zaštite od malih boginja i sprečavanja nastanka ozbiljnih zdravstvenih problema.8. Da li postoji mogućnost ponovnog zaražavanja malim boginjama?Moguće je, ali je malo verovatno, kažu CDC, NHS i tela kao što je Klinika Majo (Mayo Clinic), američka neprofitna medicinska institucija.Klinika Majo kaže da više od 93 odsto ljudi koji dobiju prvu dozu MMR vakcine razviju imunitet na male boginje.Druga doza pruža zaštitu za oko 97 odsto vakcinisanih.Ljudi koji nisu sigurni da li su vakcinisani protiv malih boginja, mogu da urade analizu krvi koja će pokazati da li imaju imunitet.Ukoliko sumnjate da vaše dete, vi, vaši prijatelji, vaša porodica ima male boginje, možete proveriti simptome na našem sajtu u odeljku Provera simptoma, nakon toga je najbolje da zakažete pregled kod lekara.Na našem sajtu u odeljku Lekari možete proveriti koji lekari u privatnim ustanovama pružaju uslugu pregleda.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Republici SrbijiUkupno je registrovan 181 slučaj morbila zaključno sa 7.7.2024. godine.U periodu od 1.7.2024. do 7.7.2024. godine, registrovan je 31 slučaj morbila i to 23 na teritoriji Novog Pazara, šest na teritoriji Beograda i po jedan slučaj u Novom Sadu i Loznici.Na teritoriji grada Beograda registrovana su 94 slučaja morbila u okviru epidemije prijavljene 22.2.2024. godine. Pored toga morbili su potvrđeni i kod dva deteta sa teritorije Republike Srpske.U Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđeno je 76 slučajeva, a 20 obolelih osoba su kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva.Među obolelima je 28 dece mlađe od šest godina, od kojih je 25 nevakcinisano, dvoje je primilo po jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa, 19 nevakcinisanih osoba uzrasta od 6 do 25 godina, osam potpuno vakcinisanih osoba uzrasta od 14 do 28 godina, kao i 41 osoba starija od 30 godina, od kojih je jedna potpuno vakcinisana sa dve doze vakcine protiv morbila, četiri su nepotpuno vakcinisane sa jednom dozom vakcine, jedna je nevakcinisana, a 35 je nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod sedmoro obolelih.Na teritoriji Novog Sada registrovano je šest potvrđenih slučajeva morbila. Obolele osobe su starije od 30 godina, pri čemu je jedna nepotpuno vakcinisana jednom dozom vakcine sa komponentom protiv morbila, a pet su nepoznatog vakcinalnog statusa.Reference: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1175-morbile-male-boginjeInstitut za javno zdravlje Crne Gore https://www.ijzcg.me/me/male-boginje-morbilliBBC NEWS “Male boginje: Koji su simptomi i kako sprečiti zarazu”https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-68116619Wikipedia “Male boginje” https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B5#:~:text=Male%20boginje%20(lat.,groznica%2C%20koje%20uglavnom%20poga%C4%91a%20decu.Акtuеlnа еpidеmiоlоšка situаciја mаlih bоginjа (mоrbilа) u Rеpublici Srbiјi https://www.batut.org.rs/index.php?content=2776*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/baby-sleeping-tC9boyqy_40*

U današnje vreme kada se sve više akcenat stavlja na zdravlje, korišćenje kontracepcije igra ključnu ulogu u zdravlju i očuvanju reproduktivnih organa i očuvanja ostatka organizma svakog pojedinca.1.Raznovrsnost metodaTrenutno postoji više od 10 metoda kontracepcije u koje spadaju kontraceptivne pilule,kondomi ,intrauterine spirale (IUD), hormonski implantati...2.Efikasnost kontracepcijeEfikasnost kontracepcije varira u zavisnosti od toga koje kontraceptivno sredstvo koristite.Oralna kontracepcija pruža 99% zaštite ukoliko se koristi pravilno i redovno dok korišćenje kondoma pruža 85% zaštite zbog veće mogućnosti ljudske greške.3.Pravilna upotreba  Većina kontraceptivnih metoda zahteva pravilnu upotrebu kako bi bile efikasne. Na primer pravilno stavljanje kondoma, pravilno i redovno uzimanje kontraceptivnih pilula…4.Zaštita od polno prenosivih infekcijaVećina mehaničke kontraceptivne zaštite, kao što su kondomi, pružaju zaštitu od neželjene trudnoće ali takođe igraju veliku ulogu u prevenciji prenošenja polnih bolesti.5.Imate pravo izboraKontracepcija omogućava parovima i pojedincima da donesu informisane odluke o planiranju porodice i zaštiti svog zdravlja, što doprinosi kontroli nad vlasititim seksualnim životom, i reproduktivnom zdravlju.Postoje razne vrste kontraceptivnih sredstva na tržišu, ali pre upotrebe bilo kog kontraceptivnog sredstva posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/medication-pills-blister-pack-0SvxwtTqhsQ*

Depresija je čest i ozbiljan poremećaj raspoloženja, hemijske promene i disbalans u načinu funkcionisanja mozga mogu biti značajni faktori rizika u javljanju depresije. Depresija se najčešće leči koristeći kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije, ipak, neki oblici depresije pokazali su se rezistentnim na ove tradiconalne terapijske tehnike. Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227Šta je repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS)?Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS), vrsta transkranijalne magnetne stimulacije (TMS), je neinvazivna metoda terapije koja koristi ponavljajuće elektromagnetne impulse kako bi stimulisala određene regije mozga. Stvara promenljivo magnetno polje koje utiče na površinske regije moždane kore i aktivnost nervnih ćelija. Zbog neuralne umreženosti celog mozga moduliranje aktivacije, i time načina funkcionisanja, jedne lokalizovane tačke dovešće i do promena u drugim moždanim regijama. Ponavljanjem seansi terapije u periodima od više dana ili nedelja se postiže dugotrajna izmena funkcionisanja određenih moždanih regiona.Istraživanj rTMS metoda pokazuju značajne implikacije u lečenju:Depresivnog poremećajaOpsesivno kompulsivnog poremećaja (OKP)Posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)Generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP)Bipolarnog poremećajaTuretovog sindromaHroničnog bolaMetoda je odobrena od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) za lečenje major depresije (MDD) 2008. godine. Koristi se uglavnom samo kada su se drugi oblici terapije pokazali neuspešnim. Najviše istraživanja o ovoj metodi odrađeno je na lečenju depresije i pokazalo značajno pozitivne rezultate.Upotreba rTMS:Ovaj oblik terapije u lečenju depresije se uglavnom koristi samo ako se prethodna upotreba psihoterapije i farmakoterapije pokazala neuspešnom. Pre početka terapije sprovode se fizički i laboratorijski testovi. Psihijatrijska evaluacija se koristi kako bi se stekao uvid u depresivne simptome i razumevanje prethodne terapije, pomaže u utvrđivanju toga koliko bi rTMS bio pogodan za određenu osobu. Očekivana su pitanja o porodičnoj i ličnoj istoriji bolesti. Neophodno je pitati o prisustvu bilo kakvih implementiranih uređaja kao što su stentovi, elektrostimulatori srca, kohlearni implanti za sluh i slično.Doza terapije je individualizovana za svakog pacijenta u zavisnosti od brojnih faktora. Uglavnom se propisuje jednodnevna terapija koja se koristi nekoliko nedelja. Terapija može da traje od 30 do 60 minuta ali se sa tehnološkim napretkom očekuje značajno smanjenje ovog perioda, takođe zavisi kako od mašine, tako i od specifičnog pacijenta.Procedura je bezbedna, neinvazivna i ne zahteva bilo kakav oblik anestezije.Aparat se podešava iznad adekvatnog dela glave odakle proizvodi magnetne impulse stimulišući nervne ćeliji u adekvatnoj moždanoj regiji.Iako je rTMS terapija neinvazivna, može biti delimično neprijatna, pogotovo na početku terapije kada praktičar i dalje ustanovljava potrebnu dozu. Magnetni impulsi proizvode glasan zvuk, zbog koga je neophodno staviti čepove za uši, takođe se može osetiti blaga senzacija kuckanja po glavi.Nakon sesije uobičajeni simptomi mogu biti:Nelagodnost u predelu kože na glaviFacijalni trzajiVrtoglavicaBlaga glavoboljaOčekuje se da ovi simptomi brzo prođu nakon sesije i smanje se sa produženim primanjem terapije. Praktičar može po potrebi da smanji dozu terapije kako bi simptomi bili blaži ili da predloži upotrebu lekova. Nakon sesije pacijent može komotno da nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.Iako mnogi pacijenti pokazuju značajno pozitivne rezultate poboljšanja simptoma koristeći rTMS terapiju, ovo ne znači da će pomoći apsolutno svakome. Neophodno je pratiti simptome depresije tokom terapije i očekuje se od pacijenta da prijavi bilo kakvo pogoršanje ili zabrinjavajuće simptome.Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija je moderna metoda o kojoj se i dalje ne zna sve. Vremenom i daljim istraživanjem, stručnjaci očekuju da će ovaj metod biti pristupačniji, delotvorniji i korisniji. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerMann, S. K., & Malhi, N. K. (2023, March 6). Repetitive transcranial magnetic stimulation. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK568715/Rizvi, S., & Khan, A. M. (2019). Use of transcranial magnetic stimulation for depression. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.4736Saini, R., Chail, A., Bhat, P., Srivastava, K., & Chauhan, V. (2018). Transcranial magnetic stimulation: A review of its evolution and current applications. Industrial Psychiatry Journal/Industrial Psychiatry Journal, 27(2), 172. https://doi.org/10.4103/ipj.ipj_88_18*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/synapse-brain-neurons-network-8152918/*

Šta je kreatin?Kreatin je supstanca koja se prirodno stvara u ljudskom telu, sintetiše se u jetri, bubrezima i pankreasu. U prirodi se može naći i konzumirati kroz meso i ribu. Naše telo taloži kreatin u obliku fosfokreatina u mišićima koji ga koriste za energiju. Glavna uloga kreatina je da se u našem telu troši kao hemijska energija (ATP – adenozin trifosfat) za primarno eksplozivne pokrete.Dakle, konzumiranje kreatina pospešuje obnovu ATP energije, veću snagu mišića kao i bolju izdržljivost. Kreatin koji se unosi u telo se u 98% taloži u mišićima dok se ostalih 2% talože u mozgu, srcu i drugim organima.Kreatin kao suplement:Kreatin je jedan od najpopularnijih sportskih suplemenata. Privlačno je što suplementacija kreatina može doprineti povećanju mišićne mase i atletske performanse, specifično u intenzivnom treniranju koje zahteva eksplozivne pokrete (skakanje, dizanje tegova...).Istraživanja pokazuju da suplementacija kreatina ima najveći udeo kod pojedinaca koji ga ne konzumiraju prirodno kroz meso i ribu, kao što su vegeterijanci i vegani. Najmanji udeo suplementacija kreatina ima kod pojedinaca koji prirodno sintetišu veće količine kreatina u svom telu.Druge pozitivne strane kreatina koje istraživanja sugerišu:Prevencija povrede: suplementacija može redukovati dehidrataciju, mišićne grčeve, i povrede mišića, ligamenata i nerava.Kognitivni benefiti: suplementacija kreatina može poboljšati kognitivne performanse, pogotovo kod starijih odraslih.Zdravlje kostiju: suplementacija kreatina može pomoći pri pogoršanju skeletnih mišića i mineralne gustine kostiju povezanih sa starenjem.Zdravlje kože: istraživanja sugerišu da korišćenje krema sa kreatinom može pomoći pri starenju kože, stvaranju bora i poboljšanju štete nanete suncem.Da li je kreatin bezbedan?Iako je kreatin jedan od najistraživanijih suplemenata na svetu, pitanja i strahovi povodom bezbednosti upotrebe perzistiraju. Razni mitovi opstali su vremenom povodom posledica kreatina.Da li kreatin dovodi do zadržavanja vode u telu?Dok postoje dokazi da suplementacija kreatina dovodi do zadržavanja vode u organizmu, ponajviše unutar ćelija, u kratkim vremenskim periodima, druga istraživanja sugerišu da ovo nema značajnog udela u kompletnoj količini vode u telu, u odnosu na mišićnu masu, preko dužih vremenskih perioda. Dakle, suplementacija kreatina najverovatnije ne dovodi do značajnog zadržavanja vode u telu.Da li je kreatin anabolički steroid?Iako fiziološki i performativni uticaji mogu delovati slično, kratin i anabolički steroidi imaju potpuno drugačiju hemijsku strukturu, mehanizme povodom kojih deluju i zakonsku kategorizaciju. Kreatin nije steroid.Da li kreatin šteti bubrezima?Više od 20 godina istraživanja je pokazalo da suplementacija kreatinom u preporučenim dozama ne proizvodi negativne efekte na zdravlje bubrega.Da li kreatin izaziva gubitak kose?Istraživanja nisu pokazala da kreatin dovodi do značajnih povišenja u testasterona ili gubitka kose.Da li kreatin dovodi do dehidratacije i grčeva u mišićima?Ova pretpostavka povezana je sa idejom da kreatin izaziva zadržavanje vode u telu. Eksperimentalna i klinička istraživanja ne podržavaju ideju da suplementacija kreatina izaziva dehidrataciju i grčeve u mišićima.Da li je kreatin štetan za decu i adolescente?Postoji ograničen izvor podataka na ovu temu, ali postojeća istraživanja sugerišu da je suplementacija kreatinom bezbedna i potencijalno pruža benefite deci i adolescentima.Da li kreatin dovodi do gojenja?Istraživanja pokazuju da suplementacija kreatinom ne dovodi do gojenja, eventualni rast mišićne mase može stvoriti ovakvu iluziju zbog povećanja kilaže.Kao i sa svakim suplementom ishrani bitno je koristiti proizvod koji prati adekvatne protokole proizvodnje. Potrebno je konzumirati preporučenu dozu na preporučeni način.Ako ste trudni, imate dijabetes ili imate probleme sa bubrezima ili jetrom, savetujte se sa zdravstvenim stručnjakom pre nego što počnete da konzumirate kreatin zbog nedovoljnog istraživanja o uticaju kreatina u ovim slučajevima.Antonio, J., Candow, D. G., Forbes, S. C., Gualano, B., Jagim, A. R., Kreider, R. B., Rawson, E. S., Smith-Ryan, A. E., VanDusseldorp, T. A., Willoughby, D. S., & Ziegenfuss, T. N. (2021). Common questions and misconceptions about creatine supplementation: what does the scientific evidence really show? Journal of the International Society of Sports Nutrition, 18(1). https://doi.org/10.1186/s12970-021-00412-wCreatine. (2023, December 13). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-creatine/art-20347591Professional, C. C. M. (n.d.). Creatine. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/17674-creatine*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/a-bottle-of-creatine-next-to-a-spoon-on-a-table-e333ulMOZ_o*

Oko dve trećine našeg tela je sačinjeno od vode. Svim našim ćelijama je neophodna voda kako bi funkcionisale zajedno. Voda je takođe osnova za sve druge tečnosti u našim telima, uključujući pljuvačku, krv, urin i znoj. Ni jedno živo biće ne može da preživi bez vode. Kako znate da li pijete dovoljno?Telo gubi vodu kada se znojimo, idemo u toalet, pa čak i kroz disanje. Dakle, neophodno je piti dovoljno vode kako bismo nadomestili ono što izgubimo. Kada ne pijemo dovoljno vode možemo da postanemo dehidrirani.Znakovi dehidratacije mogu biti osećanja intenzivne žeđi i glavobolje.Usta i koža mogu da se osećaju suvo. Urin može dobiti tamniju boju pošto telo pokušava da štedi vodu.Konzumiranje tečnosti bi trebalo da bude dovoljno da se olakša blaga dehidratacija.Ako dehidratacija postane ozbiljna može dovesti do zbunjenosti, padanja u nesvest, nesposobnosti za uriniranjem, ubrzanog lupanja srca i ubrzanog disanja. U ovoj situaciji, dehidratacija može biti opasna po život i treba potražiti zdravstvenu pomoć što pre. Konzumiranje tečnosti možda ne bude dovoljno da se nadomeste izgbuljene tečnosti u telu. Možda je neophodno primanje tečnosti intravenozno, kroz iglu i cevčicu koji su ubačeni u venu.Skorašnje istraživanje Američkog nacionalnog instituta zdravlja (NIH) sugerišu da izbegavanja dehidratacije ne mora da bude jedini razlog zbog koga treba piti dovoljno tečnosti. Dr. Natalia Dmitrieva, istraživač srca u NIH, je istraživala dugoročne posledice ne konzumiranja dovoljno vode. Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi srednjih godina koji nisu adekvatno hidrirani pod većim rizikom od razvijanja hroničnih bolesti. Pod ove bolesti spadaju bolesti srca, dijabetes, hronične bolesti pluća i demencija. Ovi ljudi su imali veće šanse bržeg starenja i ranije smrti. Dakle, dobra hidratacija može pomoći pri očuvanju zdravlja kroz godine.Najbolji način da se izbegne dehidratacija je da se postaramo da unosimo dovoljno tečnosti svakog dana. U idealnom slučaju trebalo bi da konzumirate tečnosti kroz vodu ili druge nisko kalorične tečnosti, kao što su kafa ili čaj, ili kisela voda i voda sa ukusom. Nutritivna pića kao što su mleko ili mlečne alternative, ili 100% prirodni sokovi od povrća, su takođe dobre opcije. Oslanjanje na gazirane sokove, sportska pića ili druga šećerna pića za većinu unosa tečnosti može dodati veliki broj kalorija vašoj dijeti, koje nemaju značajnu nutritivnu vrednost.Koliko vode treba piti svakog dana zavisi od brojnih faktora, uključujući godine, gde živite, telesnu težinu. Takođe, telo ne gubi uvek vodu istom brzinom. Na primer, ako vežbate ili ste aktivni u toploj klimi, znojite se više i neophodno je da je pijete više. Eksperti generalno preporučuju 9 čaša tečnosti dnevno za žene i 13 čaša za muškarce u proseku.Neke bolesti, kao što su dijabetes ili hronične bolesti bubrega, kao i neki lekovi mogu izazvati da urinirate češće. Takođe izgubite puno vode kada povraćate, imate dijareju ili temperaturu. U ovim slučajevima morate da konzumirate više vode kako biste izbegli dehidrataciju.Dr. Natalia Dmitrieva je promenila svoje navike pijenja vode na osnovu sopstvenih istraživanja. Ona navodi: „Kada sam počela da viđam rezultate ovih studija i videla koliko ja pijem vode, shvatila sam da pijem manje nego što je potrebno“. „Tada sam počela da nosim jedan litar vode sa sobom kada idem na posao. I postaram se da u toku dana popijem ovaj jedan litar.“Tekst preuzet i preveden sa: https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health Hydrating for health. (2024, June 20). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/person-in-blue-denim-jacket-holding-stainless-steel-bottle-4Kd3svPFuEI*

Šta je ADHD?ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, je poremećaj koji obuhvata pažnju i ponašanje. Karakterističan javljanjem u ranom životnom dobu, odsustvom istrajnosti u aktivnostima koje zahtevaju koncentraciju, tendencija za brzo šaltanje od jedne aktivnosti ka drugoj bez prethodnog završetka prve, dezorganizovanost, loša kontrola ponašanja.Simptomi ADHD – a stvaraju obrasce nepažnje i/ili hiperaktivnosti – impulsivnosti koji mogu otežavati i remetiti svakodnevno funkcionisanje kao i prirodni tok normalnih razvojnih procesa kod dece.Ova deca se neretko nađu u problemima sa autoritetima, ne zbog svoje namerne neposlušnosti, već zbog nepažnje i nepromišljene impulsivnosti. Zbog ovoga mogu imati narušene odnose sa odraslima, bili oni roditelji ili nastavnici pa i sa vršnjacima, ovo može dovesti do niskog samopoštovanja i socijalne izolacije.Česta je pojava lošije razvijenih kognitinvih funkcija, pa i specifičnih zaostajanja u motornom i jezičkom razvoju.ADHD je jedan od najčešće dijagnostikovanih poremećaja kod dece, najčešće se javlja u uzrastu od 3 – 4 godine. Uglavnom se prepoznaje tek kada dete krene u školu zbog pojavljivanja strukturisanih aktivnosti sa kojima dete ima teškoće. Može da se nastavi u period adolescencije i u odraslo doba.Kako se ADHD razlikuje od normalne nepažnje i nemira?Često je da ljudi imaju probleme sa pažnjom u stanjima umora ili dosade, zbog ovoga se profesionalci trude da procene uticaj koji simptomi imaju na svakodnevno funkcionisanje u odnosu na normalna očekivanja za dati razvojni stadijum. Šta je ADD?ADD (attention deficit disorder) je stari naziv za ADHD, naziv je promenjen kako bi se uključio koncept hiperaktivnosti ali je neretko da se i dalje koristi stari termin kao sinonim za ADHD.Tipični simptomi ADHD – aADHD ima dve široke kategorije simptoma: nepažnja i hiperaktivnost – impulsivnost.Simptomi nepažnje:Spoljašnji nadražaji lako skreću pažnjuOlaki propusti i greške u školskim zadacima, radu ili drugim aktivnostimaPoteškoće u održavanju koncentracije pri zadacima, igri, razgovoru, čitanju...Deluje neprisutno pri direktnom obraćanjuPoteškoće u praćenju uputstava, započinjanje ali teško završavanje zadatakaPoteškoće u organizaciji aktivnosti, stvari, vremenaIzbegavnje zadataka koji zahtevaju psihički naporČesto gubljenje stvariSimptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti:Poteškoće u mirnom sedenju, vrpoljenje, trčkaranje i pentranje u neprimerenim situacijama, često ustajanje sa mesta kada se očekuje da dugo mirno sediPoteškoće u usporenim aktivnostimaPreviše pričaDeluje uvek spremno na pokret i akcijuDaje odgovore pre nego što sasluša celo pitanjePrekida i ometa drugePoteškoće u čekanju i strpljenjuČesto sanjarenjeVrste ADHD – aIdentifikuju se tri tipa ADHD -a po dominaciji vrste simptoma:Predominantni simptomi nepažnjePredominantni simptomi hiperaktivnosti – impulsivnostiKombinovani tipKombinovani tip podrazumeva mešavinu simptoma i on je najčešći dok je tip sa dominantnim simptomima hiperaktivnosti – impulsivnosti najređi.Rodne razlikeDečaci imaju tri puta veću šansu da dobiju dijagnozu ADHD – a. Ova razlika nije nužno uzrokovana većom prisutnošću poremećaja kod dečaka već je verovatnije zbog drugačijeg načina manifestovanja simptoma kod devojčica.Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će se kod devojčica javiti simptomi nepažnje dok će se kod dečaka javiti simptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti. Udeo mogu imati i različite rodne uloge koje mogu dovesti do lakšeg ispoljavanja i prepoznavanja više fizičkih i ponašajnih simptoma kod dečaka dok simptomi nepažnje kod devojčice često prođu nezapaženi.Neprepoznavanje simptoma za to što jesu često dovodi do lošeg samopouzdanja i predstavlja ozbiljan rizik za kasnije javljanje drugih mentalnih poremećaja kao što su depresija i poremećaji ishrane.ADHD kod odraslihSimptomi ADHD – a se menjaju sa godinama:Poteškoće u započinjanja i završavanja zadatakaPoteškoće u usmeravanju i regulisanju pažnjePoteškoće u organizacijiNeizdrž, nemirČesto upadanje u rečProblemi u regulaciji besaProkrastinacijaNiska tolerancija na frustracijuPoteškoće u koncentraciji pri čitanjuLjudi sa ADHD – om mogu imati i hiperfokus, ovo nije zvaničan simptom ali može biti relevantan indikator. Hiperfokus je visoko fokusirana pažnja koja traje duži vremenski period u kome se gubi pažnja o svemu osim stvari na koju se fokusira. Iako je moguće da svako upadne u ovakvo stanje istraživanja sugerišu da je ljudima sa ADHD – om lakše. Odrasli sa ADHD – om, pogotovo nedijagnostikovanim ili nelečenim mogu nailaziti na brojne probleme u svim aspektima života, socijalnim, akademskim, karijernim pa i sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.Uzroci ADHD – aUzroci ADHD – a nisu sasvim jasni, ali pretpostavke stručnjaka su da je poremećaj visoko genetski nasledan. Drugi mogući uzroci i rizični faktori podrazumevaju povrede mozga, traume, stres ili izloženost različitim toksinima poput olova koji mogu uticati na razvoj centralnog nervnog sistema, upotreba alkohola i duvana za vreme trudnoće, kao i prevremeno rođenje.Dijagnostikovanje ADHD – aNeophodno je da se simptomi ADHD – a adekvatno prepoznaju i podvrgnu stručnoj dijagnostičkoj proceni. Stručnjaci se koriste kriterijumima koji procenjuju vrstu, intenzitet i trajanje simptoma, kao i njihovo uticanje na više aspekata života, i uklanjaju druge moguće uzroke.ADHD može imati slične simptome kao i depresivni ili anksiozni poremećaj, neki poremećaji čulne percepcije, kao i štitne žlezde mogu biti uzroci sličnih simptoma. Profesionalni dijagnostičar, lekar, pedijatar ili psihijatar će sve ove moguće druge uzroke ispitati i proceniti. Može se očekivati fizička i neurološka procena koja ima za svrhu razumevanje verbalnih, motornih i čulnih sposobnosti, kao i procena sposobnosti, inteligencije i ličnosti.Lečenje ADHD – aZa decu koja boluje od ADHD – a nema jednog jasnog, specifičnog rešenja. Slučajevi su specifični i zavise od mnogo faktora, ali ono što jeste jasno je da uticaj ADHD – a može biti regulisan kombinacijom podrške u obrazovanju, savetovanjem i podrškom roditeljima i deci, bihejvioralnom terapijom, i farmakoterapijom po potrebi. Različiti oblici psihoterapije mogu imati značajan udeo u regulisanju problema koje izaziva ADHD, najčešće se preporučuju bihejvioralna i kognitivno bihejvioralna terapija. Značajan faktor za izbor terapije je uzrast deteta.Bihejvioralna terapija može uključivati i trening roditelja, uči decu i roditelje kako da motre određena negativna ponašanja i adekvatno ih menjaju. Fokus metoda je na konkretnim ponašajnim problemima i njiovom regulisanju.Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji je kratkotrajan, fokusiran na jasan cilj i bavi se menjanjem negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja, regulaciju emotivnih procesa i razvijanje veština koje pomažu prevladavanje (ADHD) simptoma. Farmakoterapija se prepisuje po proceni lekara, glavne kategorije na koje se dele lekovi koji se koriste za regulisanje ADHD – a su stimulansi i nestimulansi. Koriste za lečenje simptoma kod odraslih i starije dece ali poteškoće sa karijerom, socijalnim životom i niskim samopoštovanjem nastalim usled dugogodišnje borbe sa otežavajućim simptomima mogu da perzistiraju.Psihoterapija pomaže ljudima sa ADHD – om da nauče da drugačije sagledavaju svoje stanje i motiviše ih i organizuje kako bi se borili i nosili sa različitim izazovima nastalim usled ovog poremećaja.Promene u životnom stilu mogu imati značajan uticaj, adekvatna količina sna, regularna fizička aktivnost i vežbanje, zdrava ishrana i dodaci ishrani kao što su gvožđe, magnezijum i cink mogu imati uticaj na simptome ADHD – a.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holecr.Reference:Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/attention-deficit-hyperactivity-disorder-adhdAttention-Deficit/Hyperactivity disorder in children and Teens: What you need to know. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/attention-deficit-hyperactivity-disorder-in-children-and-teens-what-you-need-to-knowAdult attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2023, January 25). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/adult-adhd/symptoms-causes/syc-20350878About Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). (2024, May 15). Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). https://www.cdc.gov/adhd/about/index.htmlCogniFit. (n.d.). Prevazilaženje ADHD-a: Šta Je? Da Li Se Može Izlečiti? Vežbe, Karakteristike I Simptomi, Vrste I Uzroci. https://www.cognifit.com/rs/science/recovering-brainhealth/adhdFaraone, S. V., Sergeant, J., Gillberg, C., & Biederman, J. (2003, June 1). The worldwide prevalence of ADHD: is it an American condition? PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1525089/ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F90.0Low, K. (2023, December 6). ADHD in Women: Signs and symptoms. Verywell Mind. https://www.verywellmind.com/add-symptoms-in-women-20394Rucklidge, J. J. (2008). Gender differences in ADHD: implications for psychosocial treatments. Expert Review of Neurotherapeutics, 8(4), 643–655. https://doi.org/10.1586/14737175.8.4.643What is ADHD? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/adhd/what-is-adhdWebMD Editorial Contributor. (2023, June 8). Adult ADHD: Symptoms, causes, Treatments. WebMD. https://www.webmd.com/add-adhd/adhd-adults*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/boy-in-purple-shirt-playing-on-mobile-phone-8617802/*

Groznica Zapadnog Nila (Febris West Nile) je prirodnožarišna zarazna bolest. Uzročnik ove bolesti je istoimeni virus, koji se održava u prirodnom ciklusu između različitih vrsta ptica selica i komaraca. Glavni prenosilac ovog virusa je najčešće zaraženi komarac vrste Culex pipiens, koji je odomaćen i kod nas (tzv. kućni komarac).Virus groznice Zapadnog Nila se ne prenosi sa čoveka na čoveka kontaktom, ali je moguć prenos sa majke na dete (preko posteljice i tokom dojenja), transplantacijom organa ili transfuzijom. Ovaj put prenošenja je izuzetno redak.Period zaražavanjaGroznica Zapadnog Nila se na našem podnevlju registruje tokom toplih meseci, od juna do oktobra/novembra. Period od zaražavanja ( uboda inficiranog komarca) do pojave bolesti traje od 2 do 14 dana, dok kod osoba sa oslabljenim imunitetom može iznositi i nekoliko nedelja. Statistika zaraženih slučajevaU najvećem broju slučajeva (70- 80%) inficirana osoba nema nikakvih simptoma ni znakova bolesti. Kod oko 20% inficiranih javlja se blaga bolest, slična gripu uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, malaksalost, slabost, bolove u zglobovima i mišićima, koja prolazi bez posledica nakon 5-7 dana. Mogu se javiti i osip na trupu i ekstremitetima, uvećanje limfnih žlezda i proliv. Mali procenat (<1%) inficiranih osoba razvija tešku neuroinvazivnu formu bolesti, koja se može manifestovati kao upala mozga ili moždanica. Simptomi upale mozga ili moždanica su intenzivna glavobolja, ukočen vrat, pospanost, dezorijentisanost, koma, tremor, nevoljni grčevi, slabost mišića i paraliza. Upale mozga i moždanica se češće javljaju kod osoba najstarije životne dobi, kao i kod osoba s oslabljenim imunitetom i hroničnim poremećajima zdravlja.Ukoliko se jave simptomi bolesti potrebno je javiti se svom lekaru. Konačnu dijagnozu bolesti postavlja specijalista infektolog nadležne bolnice na osnovu laboratorijskog testiranja uzoraka likvora ili krvi. Teške, neuroinvazivne forme bolesti zahtevaju bolničko lečenje.Preporuke za zaštitu stanovništvaU cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, stanovništvu se preporučuje primena mera zaštite od uboda komaraca:Izbegavanje boravka u oblastima sa velikim brojem insekata, kao što su šume, močvare, bare i stajaće vode u doba najintenzivnije aktivnosti komaraca– u sumrak i u zoruNošenje komotne odeće dugih rukava i nogavica, svetlih boja u doba najintenzivnije aktivnosti komaracaUpotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom u doba najintenzivnije aktivnosti komaraca (prednost imaju prirodni repelenti na bazi bosiljka, lavande I sl.)Na prozore, vrata ili oko kreveta postaviti barijere (zaštitne mrežice protiv komaraca)Zatvoriti sve pukotine i procepe u zidovima, prozorima i vratima kako bi se sprečio ulazak komaraca u kuće, a time i smanjila mogućnost ubodaUkoliko je moguće boraviti u klimatizovanim prostorijama, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjenJednom nedeljno prazniti vodu iz posuda u kojima se nakuplja voda (saksije za cveće, posude za hranu i vodu za kućne ljubimce, kante, burad i druge posude). Voda iz ovih posuda je pogodna sredina za polaganje jaja i razmnožavanje komaraca, pa ćete ovim postucima značajno smanjiti njihovu brojnost u svom okruženjuUkoliko je moguće posude čvrsto zatvoriti poklopcem, prekriti nepromočivim materijalima ili mrežom protiv komaracaNajlone, cerade i druge materijale odlagati na način da se izbegne nakupljanje kišniceUkloniti vodu iz udubljenja u tlu, jama i bara u kojima se zadržava voda ili ih zatrpati zemljomRupe u drveću, kamenu ili betonu u kojima se nakuplja voda ispuniti peskom ili betonomOdložene gume za automobile potrebno je potpuno isprazniti od eventualnog sadržaja vode, pokriti ih nepropusnim pokrivačem na način da se onemogući nakupljanje vode, a gume koje se ne upotrebljavaju treba potpuno eliminisatiRedovno menjati vodu u dvorišnim bazenimaOdržavati zelene površineHermetički zatvoriti poklopce septičkih jamaOčistiti začepljene krovne oluke i podne kanale kako bi sprečili nakupljanje vodeU slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji odgovaraju groznici Zapadnog Nila odmah se javiti izabranom lekaruU slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom područjima, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.*Ovaj tekst je preuzet sa sajta https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-15-3741**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/brown-and-black-insect-80a3A_BFeic**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Svetski dan davalaca krvi, 14. juna, služi za odavanje priznanja davaocima krvi i za podizanje svesti o povećanju broja davalaca krvi.Potreba za bezbednim i pouzdanim zalihama krvi i krvnih proizvoda je neprekidan zahtev širom sveta. Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima, lako dostupnim bankama krvi i obučenim profesionalcima, kvalitetne zalihe krvi su dostupnije nego ikada ranije.U okviru kampanje podizanja svesti,Svetski dan davalaca krvi naglašava važnost dobrovoljnog davanja za bezbedno snabdevanje krvlju. Dobrovoljno davanje, u kombinaciji sa protokolima skrininga, je od suštinskog značaja za najbezbednije snabdevanje krvlju.Činjenice o davalaštvu krviKako izgleda procedura davanja krviPrvo se popunjava upitnik ( treba poneti neki dokument sa sobom), potom se proverava nivo hemoglobina u krvi, razgovara se sa lekarom koji vas pregleda i onda - se daje krv. Nakon čega sledi lagano posluženje i razgovor sa drugim davaocima i volonterima Crvenog krsta. I to je deo procedure davanja krvi!Krv se testira na krvlju prenosive bolesti, na prisustvo HIV-a, hepatitisa B i C i sifilisa.Krv se uzima iz pregiba lakta gde je inervacija najslabija. Osećaj posle davanja krvi se ne može opisati, morate ga doživeti. Poželećete da ga doživite ponovo. To je ta čuvena “zavisnost” od davanja krvi. Medicinski razlozi da se vaše telo navikava na davanje krvi ne postoje. Međutim, ono što je definisano kao “warm glow” odnosno osećaj zadovoljstva je svakako prisutan.Ukoliko vam je dozvoljeno da date krv ,nakon čega ste dobili knjižicu dobrovoljnog davaoca krvi pripadate privilegovanoj kategoriji zdravih ljudi.Pristankom da dobrovoljno davanje krvi dobijate potpuno besplatan zdravstveni pregled. Naravno, ukoliko sumnjate u nešto i niste subjektivno zdravstveno dobro, davanje krvi nije način da proverite svoje zdravlje. Krv će biti uzeta od vas isključivo ako se proceni da pre svega nećete ugroziti sopstveno zdravlje, a onda ni zdravlje primaoca.Ako vam posao nije da upravljate ogromnim mašinama na velikim visinama ili visoko rizičan posao, odmah se posle davanja krvi možete vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.Posle davanja krvi se treba ponašati uobičajeno. Zavoj ne treba skidati 2 sata nakon date krvi, treba izbegavati cigarete 2 sata kao i teže fizičke aktivnosti toga dana.Kratke informacijeKrv mogu dati sve zdrave osobe muškog i ženskog pola od 18 do 65 godina ukoliko zadovoljavaju medicinske uslove i kriterijume nakon laboratorijskog i lekarskog pregleda. Svako ko se dobro oseća i smatra da je zdrav može da dođe na akciju i ponudi dobrovoljno svoju krv. Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za uobičajene svakodnevne aktivnosti i davanjem dela rezerve krvi neće se ugroziti zdravlje.U našoj zemlji, muškarci krv mogu dati na 12 nedelja (3 meseca), a žene na 16 nedelja ili 4 meseca.Pre davanja krvi, osobi koja daje krv, preporučuje se uzimanje laganog obroka i dosta tečnosti i potrebno je da bude odmorna.Posle davanja krvi svaki davalac treba da se ponaša uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Preporuka je da se nakon davanja krvi popije dosta tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti bi trebalo da budu uobičajene. Ipak, posle davanja krvi u periodu od dva sata ne bi trebalo pušiti cigarete, a pored nezaštićenih opasnih mašina i aparata ne bi trebalo raditi u periodu do šest sati. Osobama koje se profesionalno bave poslovima koji se obavljaju na visini i profesionalnim vozačima tog dana se preporučuje da ne rade.Svaka uzeta jedinica krvi ispituje se na krvno-grupnu pripadnost (ABO i Rh), kao i na prisustvo nepoželjnih (iregularnih) antitela, uzročnika bolesti koje se mogu preneti preko krvi (transmisivne bolesti), kao što su: žutica (hepatitis)- tipa B i C, HIV i sifilis. Celokupna služba transfuzije krvi je, po zakonu, obavezna da testira svaku jedinicu krvi.Akcije davanja krviŽelite da spasavate živote?To je lako ako ste zdravi, imate između 18 i 65 godina, preko 50 kilograma i malo dobre volje!Ukoliko želite da učestvujete u akciji davanja krvi molimo vas da posetite sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine i tamo ćete naći tačne smernice, jasne informacije i uputsva vezane za ovu akciju.*Ovaj tekst je preuzet sa sajta https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-15-4185**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/person-on-chair-donating-blood-X20g2GQsVdA**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Šta je anksioznost?Anksioznost je normalna emocija koja predstavlja osećanje brige, straha, strepnje i neizvesnosti, služi kao upozorenje na potencijalne opasnosti. Za razliku od straha koji je primarna emocija i ima jaku biološku komponentu koja nas upozorava na jasne, neposredne, trenutne opasnosti, anksioznost predstavlja reakciju na stvari koje bi potencijalno mogle da se dogode, strah od opasnosti koja se iščekuje ili pretpostavlja.Normalno je osećati neki nivo anksioznost u različitim stresnim situacijama kao što su intervju za posao, lekarski pregled ili različite testovne situacije.Anksiozni poremećaji su grupa psihičkih poremećaja koja deli glavnu karakteristiku prekomerne prisutnosti anksioznih osećanja. Kod ovih poremećaja pravi izvor straha i opasnosti ne postoji, ili ako postoji onda je anksiozna reakcija na njega značajno prenaglašena. Ova osećanja anksioznosti onesposobljavaju pojedinca u svakodnevnom funkcionisanju, često dovode do izbegavanja stvari koje izazivaju anksioznost i može voditi ka padu samopouzdanja, socijalnoj izolovanosti i karijernim neuspesima.Tipični simptomi anksioznih poremećajaGlavni simptomi karakteristični za ovu grupu poremećaja su prekomerna osećanja straha, brige i strepnje to jest anksioznosti. Osim ovih, tipični simptomi koji se susreću kod ovih poremećaja su:Osećaj panike, nelagode, napetosti i tenzijeStrahovanje, iščekivanje najgoreg, osećaj nadolazeće neizbežne opasnostiPoteškoće u koncentracijiPoremećen san i osećaj umoraIritabilnostOsećaj krivice i neadekvatnostiIzbegavanje stvari koje izazivaju anksioznost (mesta, situacije, ljudi)Karakteristični su i fizički simptomi koji se javljaju u stuacijama anksioznosti:Ubrzano lupanje srcaKratak dah ili hiperventilacijaTremorMučninaNapetost mišićaZnojenje, hladan znoj, znojenje dlanovaVrtoglavicaBolovi i grčevi u stomakuNesposobnost mirovanjaSuva ustaProblemi sa varenjemPrisustvo nekih od ovih simptoma u značajnoj meri može govoriti o anksioznom poremećaju, ono što najviše razlikuje anksiozne poremećaje međusobno jeste kada se, i u kojoj meri, simptomi javljaju, šta je to što izaziva anksioznost.Vrste anksioznih poremećajaGeneralizovani anksiozni poremećaj – dijagnostički ga karakteriše anksioznost povezana sa barem dve svakodnevne životne situacije. Ova vrsta anksioznosti nije povezana sa konkretnim izvorom anksioznosti već su osećaji brige i strepnje, pa i fizički simptomi, konstantni i prate pojedinca koji ne može da ih reguliše, ometajući ga u normalnom funkcionisanju. Ovaj oblik poremećaja se naziva i „slobodno lebdeća anksioznost“, koji označava da je anksioznost sveprisutna i da proizilazi iz svakakvih različitih potencijalnih izvora opasnosti u percepciji pojedinca.Socijalna anksioznost (socijalna fobija) – anksioznost izazivaju svakodnevne socijalne interakcije. Osobe sa ovim oblikom anksioznosti strahuju od javnog govora, socijalne procene, osude i kritike. Strahuju da će pogrešiti ili se obrukati pred drugima koji će ih proceniti kao bezvredne. Strah od loše procene i osude drugih, kao i trema pri nastupanju pred određenim brojem ljudi su sasvim normalne i uobičajne stvari, problem nastaje kada se pretvori u kontinuirano ruminiranje na ovu temu i osoba nije u stanju da normalno fukcioniše. Može dovesti do ozbiljnog izbegavanja mnogih socijalnih situacija i izolacije.Panični poremećaj – karakterističan javljanjem paničnih napada, kod paničnih napada simptomi su iznenadni, intenzivni i veoma fizički. Često je ubrzano lupanje srca, znojenje, osećaj gušenja, bol u grudima, doživljaj nadolazeće opasnosti, vrtoglavica, mučnina, strah od ludila i strah od smrti. Često se panični napadi ponavljaju u određenim situacijama koje ih izazivaju, osoba će verovatno početi da izbegava ove situacije. Napad uglavnom prođe posle par minuta, ali u nekim situacijama može da traje i satima, mogu da liče na nadolazeći srčani ili moždani udar. Panični napadi nisu opasni sami mo sebi ali pošto se mogu pogoršavati vremenom i mogu ličiti na ozbiljnije tegobe izuzetno je važno konsultovati se sa lekarom.Fobije – osećaji izuzetnog i intenzivnog straha povezani sa određenim objektom ili situacijom, npr. visina, letenje, mali prostori, krv, paukovi... Prevazilazi normalne strahove i otežava svakodnevno funkcionisanje.Agorafobija – izuzetan strah i anksioznost od napuštanja poznatih i bezbednih okruženja, pretpostavke da će doći do nekakve nesreće i da će biti nemoguće pobeći ili naći pomoć. Najčešće se povezuje sa otvorenim prostorom, javnim mestima, i generalno situacijama u kojima je prisutan veliki broj ljudi. U ekstremnim slučajevima može dovesti do toga da pojedinac sa ovim poremećajem jedino smatra svoj dom bezbednim i poznatim okruženjem i odbija da ga napusti.Separaciona anksioznost – smatra se nečim sa čim se samo deca susreću, ali može se dijganostikovati i odraslima. Ove osobe se plaše udaljenosti od ljudi sa kojima su bliski zbog strahova da će im se nešto loše desiti. Mogu izbegavati samoću, simptomi mogu da se pogoršavaju kada separacija treba da se dogodi.Selektivni mutizam – redak poremećaj povezan sa anksioznošću, često se dešava kod dece pre pete godine. Iako poseduju normalne jezične i govorne sposobnosti, ne uspevaju da govore u određenim socijalnim situacijama. Često je povezan sa izuzetnom stidljivošću, strahom od sramote i kompulsivnim crtama.Uzroci anksioznih poremećajaNe postoji potpuno jasno razumevanje nastajanja anksioznih poremećaja, ali neki od utvrđenih uzroka su: genetske predispozicije, stresni i traumatični događaji, hormonalni disbalans, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, posledice i reakcije na određene lekove, crte ličnosti i drugi zdravsveni problemi (štitna žlezda, astma, dijabetes, bolesti srca, depresija) mogu izazvati javljanje i pogoršavanje simptoma anksioznosti.Dijagnostikovanje anksioznih poremećajaLekar opšte prakse može postavljati pitanja o simptomima, njihovom razvoju, intenzitetu, trajanju. Prvenstveno će utvrditi da nije reč o drugim različitim medicinskim stanjima koja mogu izazvati slične simprome. Vrlo je verovatno da može pacijenta poslati kod psihologa ili psihijatra kako bi se utvrdila dijagnoza. Oni mogu koristiti različite testove, kao i razgovor, kako bi utvrdili intenzitet simptoma, šta ih izaziva i uticaj na svakodnevno funkcionisanje. Lečenje anksioznih poremećajaAnksiozni poremćaji se generalno leče psihoterapijom, farmakoterapijom ili njihovom kombinacijom.Psihoterapija:Psihoterapija u radu sa anksioznošću podrazumeva razvijanje zdravih mehanizama prevladavanja anksioznosti, menjanje centralnih uverenja i načina gledanja na sebe i svet, razvijanje i osnaživanje samopouzdanja, sticanje uvida o razlozima nastajanja simptoma, razumevanje negativnih misaonih, emotivnih i ponašajnih obrazaca koji održavaju ovakva stanja.Psihoterapijski pravac koji ima dosta uspeha u tretiranju anksioznih poremećaja je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) – brza, sa ugovorenim brojem seansi, efikasna, i ekonomična. Bavi se razumevanjem odnosa uverenja i mišljenja na ponašanje i fokusira se na učenje i razvijanje novih, pozitivnih, načina mišljenja, gledanja na stvari i zdravih ponašanja.Jedna od najčešće primenjivanih tehnika u bavljenju anksioznim poremećajima je terapija izlaganjem, podrazumeva postepeno izlaganje i suočavanje sa objektom koji izaziva strah, kako bi se pokazala njegova bezopasnost.Farmakoterapija:Odluka o farmakoterapiji i njenoj upotrebi treba da se donosi u saradnji sa stručnim licem. Različiti lekovi se koriste za tretiranje različitih vrsta anksioznih poremećaja, i mogu imati negativno dejstvo ako se pogrešna terapija propiše.Najčešće se koriste antidepresivi, anksiolitici i sedativi. Cilj farmakoterapije je da se reguliše intenzitet simptoma pomoću regulacije hemijskih procesa u mozgu. Ovo u nekim ekstremnijim slučajevima dopušta upotrebu psihoterapije kao načina da se izmene uverenja i negativni obrasci funkcionisanja, koja inače ne bi bila moguća zbog preplavljujućih simptoma.Promene u svakodnevnom životu mogu pomoći regulaciji anksioznih simptoma. Grupe podrške, socijalizacija sa bliskim ljudima, odmor i relaksacija, regulacija stresa, adekvatan san, fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjivanje kofeina i ne upotrebljavanje alkohola i rekreacionih psihoaktivnih supstanci su sve faktori koji ozbiljno mogu da doprinesu boljitku simptoma anskioznih poremećaja.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Reference:Anxiety disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/anxiety-disorders Anxiety disorders - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2018, May 4). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/anxiety/symptoms-causes/syc-20350961ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F41 Mitchell, K. (2024, May 6). Anxiety disorders. WebMD. https://www.webmd.com/anxiety-panic/anxiety-disorders#1-1 What are anxiety disorders? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/anxiety-disorders/what-are-anxiety-disorders World Health Organization: WHO. (2023, September 27). Anxiety disorders. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/anxiety-disorders *Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-in-black-jacket-and-pants-sitting-on-stairs-mY-6bncc3rw**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Depresija je poremećaj raspoloženja koji generalno karakterišu osećanja tuge i beznađa, pad samopouzdanja, energije, volje, poremećaj sna i ishrane. Ovaj poremećaj je visoko prisutan u opštoj populaciji i ima visok stepen komorbiditeta sa drugim mentalnim poremećajima. Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/novosti/227Depresija se primarno leči upotrebom farmakoterapije i psihoterapije.Javljanje depresije u populacijama koje nemaju adekvatan pristup zdravstvenim ustanovama i terapiji je često. Neretko je i da, zbog stigme i odsustva adekvatnog informisanja povodom depresije, pojedinci ostanu nedijagnostikovani i uskraćeni za adekvanu pomoć.Čak i u slučajevima upotrebe farmakoterapije može doći do komplikacija, neželjenih reakcija, gubitka efikasnosti vremenom i stvaranja zavisnosti koja može voditi ka zloupotrebi.Lečenje depresije nije ni jednostavno ni lako i zato savetujemo da kontaktirate zdravstvenog stručnjaka, lekara, psihijatra ili psihologa i u saradnji sa njima radite na ovom problemu.Kako fizička aktivnost može da pomogne?Fizička aktivnost i vežbanje mogu na mnogobrojne načine da pozitivno utiču na prevenciju i regulaciju depresivnih simtoma.Aktivno vežbanje stvara raznovrsan pozitivan biološki uticaj na ljudsko telo i zdravlje. Vežbanje ima preventivni uticaj kada su u pitanju bolesti srca, određene vrste kancera, kao i dijabetes. Takođe pospešuje zdrav san i smanjuje nivo šećera u krvi.Intenzivno, aktivno vežbanje kao što su kardiovaskularne vežbe, vežbe snage i izdržljivosti, pospešuje lučenje endorfina, horomona zaduženog za redukciju stresa i bola, i poboljšanja raspoloženja. Opšte je poznat osećaj „runners high“ posle iscrpljujućeg vežbanja ili sportske aktivnosti, kao posledica ovog procesa.Ali i manje intenzivna fizička aktivnost koja se može odnositi na duže periode hodanja, rađenje više fizičkih poslova po kući ili generalno bilo koje aktivnosti koje će nas naterati da se pokrenemo iz sedećeg položaja mogu pozitivno uticati na raspoloženje. Ovakvo generalno povećanje fizičkih aktivnosti pospešuje lučenje proteina neurotrofnog moždanog faktora, koji dovodi do rasta neurona i formiranja novih konekcija u nervnom sistemu i time pospešuje generalno raspoloženje i energetske nivoe.U istraživanju sprovedenom od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazano je da male količine fizičke aktivnosti mogu imati znatan doprinos prevenciji depresije. Rezultati istraživanja sugerišu da je najznačajniji doprinos koji se dobija pri prelasku iz odsustva fizičke aktivnosti u prisustvo bilo kakve fizičke aktivnosti. Istraživači objašnjavaju kako aktivnosti koje se mogu izjedačavati sa 2,5 sati hodanja nedeljno mogu imati uticaj od 25% redukovanog rizika od depresije.Psihosocijalni faktor fizičke aktivnosti takođe predstavlja značajno relevantan doprinos redukciji i prevenciji depresivnih simptoma. Ovo se odnosi na povećano samopouzdanje, bolju self – percepciju, bolji doživljaj sopstvenog tela, više socijalnih interakcija.Uticaj sredine takođe može biti značajan, veća izloženost zelenim površinama je povezana sa sniženim rizikom od depresije.Fizička aktivnost i aktivno treniranje takođe pospešuju kvalitetniji san i vođenje računa o ishrani, koji imaju pozitivan uticaj na depresivne simptome.Gde početi?Ideja započinjanja režima fizičkog treniranja može delovati zastrašujuće i naporno, pogotovo ako su motivacija i raspoloženje narušeni.Važno je odlučiti se za nešto što ne predstavlja obavezu, već zadovoljstvoMože pomoći da se vodi evidencija, postavljanje razumnih, realističnih ciljevaVarijacija vežbi i aktivnosti može pomoći da ovakav način života pređe u navikuNe postizanje ciljeva i poteškoće ne treba da budu razlog za obeshrabrenjeKao što smo gore naveli, značajan doprinos mogu imati i mali koraci u smeru fizičkog aktiviranja. Nema potrebe donositi drastične odluke u nekom smeru koji može biti prezahtevan i naporan.Ako želite da se posvetite nekoj fizičkoj aktivnosti ili režimu treniranja sugerišemo da se konsultujete sa zdravstvenim profesionalcem koji vam može pomoći u formulaciji plana i razumevanja neophodnog ulaganja i dobiti u ovoj odluci.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerCodella, R., & Chirico, A. (2023). Physical Inactivity and Depression: The Gloomy Dual with Rising Costs in a Large-Scale Emergency. International Journal of Environmental Research and Public Health/International Journal of Environmental Research and Public Health, 20(2), 1603. https://doi.org/10.3390/ijerph20021603Depression screening and treatment in adults. (2016, October 4). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/depression-screening-treatment-adultsFactors that affect depression risk. (2020, September 15). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/factors-affect-depression-riskPearce, M., Garcia, L., Abbas, A., Strain, T., Schuch, F. B., Golubic, R., Kelly, P., Khan, S., Utukuri, M., Laird, Y., Mok, A., Smith, A., Tainio, M., Brage, S., & Woodcock, J. (2022). Association between physical activity and risk of depression. JAMA Psychiatry, 79(6), 550. https://doi.org/10.1001/jamapsychiatry.2022.0609Wanjau, M. N., Möller, H., Haigh, F., Milat, A., Hayek, R., Lucas, P., & Veerman, J. L. (2023). Physical Activity and Depression and Anxiety Disorders: A Systematic Review of Reviews and Assessment of Causality. AJPM Focus, 2(2), 100074. https://doi.org/10.1016/j.focus.2023.100074*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-running-on-road-near-grass-field-mQVWb7kUoOE*

Internet je sve prisutniji u svakodnevnim životima ljudi širom sveta, logična je pretpostavka da će njegov uticaj biti vremenom sve značajniji, pogotovo za buduće generacije. Internet na mnogo načina olakšava živote ljudi, povezuje ih i omogućava skoro nepresušan izvor informacija kojima se može lako pristupiti. Ipak, čest je strah da će naša prekomerna upotreba interneta dovesti do otuđenja od stvarnog sveta i izazvati razne društvene, karijerne pa i zdravstvene probleme.Da li odrasli i deca koji boluju od ADHD – a mogu biti posebno podložni problemima prekomerne upotrebe interneta, ili zavisnosti od interneta, i ako da, šta se povodom toga može uraditi?Šta je zavisnost od interneta?Moguće je biti zavistan i „navući se“ na razne stvari, od supstanci preko klađenja, pa do kupovine i interneta.Internet zavisnost karakterišu prekomerna ili loše kontrolisana nagonska ponašanja, kao i preokupiranosti, vezani za upotrebu interneta koji dovode do stresa i poteškoća u svakodnevnom životu. U akademskim i kliničkim krugovima internet i tehnološka zavisnost nije zvanično klasifikovana kao psihički poremećaj ali postaje sve relevantnija tema interesovanja i istraživanja. Nalik na mnoge mentalne poremećaje granica između pretpostavljene patologije i normalnosti se povlači kod trenutka u kome stanje počinje značajno negativno da utiče na svakodevno funkcionisanje i život pojedinca, kao i njegovih bližnjih. Najčešći simptomi internet zavisnosti:Provođenje sve veće količine vremena na internetuSimptomi pri oduzimanju mogućnosti pristupa internetu u želji u kojoj pojedinac zahteva, kao što su loše raspoloženje, anksioznost i izlivi besaZanemarivanje i spremnost da se izgube međuljudski odnosi, karijerne prilike i različiti drugi aspekti života zarad boravka na internetu.Zavisnost od interneta može da se manifestuje na više različitih načina, to jest kroz prekomernu upotrebu različitih aspekata interneta:Društvenih mrežaVideo igaraKupovineKlađenjaPornografijeProblematiku toga šta uzrokuje zavisnost od interneta, odnose dopamina sa spoljašnjim okolnostima i ličnim problemima i poteškoćama, kao i specifičnosti različtih aspekata ovih zavisnosti ostavićemo za drugu priliku.Ova problematična ponašanja zdravorazumski deluju podložno obrascima funkcionisanja kod pojedinaca koji boluju od ADHD – a, na internetu uvek ima nešto da se radi i većina njegovih aspekata je konstruisana tako da bi nam brzo privukla pažnju, pa je skrenula na nešto sledeće. Istraživanja pokazuju da pojedinci sa ADHD – om imaju otežanu inhibiciju, što znači otežanu samokontrolu, ovo zajedno sa beskonačnim mogućnostima za zabavu i novitete na internetu ih čini vulnerabilnijim ovoj vrsti zavisnosti.Više o ADHD – u možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/novosti/228Istraživanja pokazuju da pojedinci sa psihološkim problemima depresije, anskioznosti, stresa ili usamljenosti mogu da koriste internet kako bi olakšavali svoje simptome. Raznolike aktivnosti koje omogućavaju gratifikaciju bez odlaganja i čekanja, kao i mogućnost olakšavanja dosade i usamljenosti. Internet pruža način da se „pobegne“ od svakodnevnih problema i tegoba i olakša stres. Rizik je, da se osoba previše distancira od stvarnog sveta.Da li je ADHD uzrok, ili posledica internet zavisnosti?Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između zavisnosti od interneta i simptomatologije ADHD – a, najznačajniju kod adolescenata i mladih odraslih koji ga takođe najviše i koriste. Još značajnija je povezanost između poremećaja igranja kompjuterskih igara na internetu (internet gaming disorder) sa ADHD – om, u slučaju kompjuterskih igara sve je još dinamičnije, stimulativnije, brže i više nagrađujuće.  Postavlja se pitanje, da li internet izaziva simptome ADHD – a?Ne, trenutno naučno tumačenje jeste da je ADHD visoko nasledan poremećaj na koji mogu uticati mnogi genetski faktori, kao i faktori koji otežavaju razvoj centralnog nervnog sistema u ranom detinjstvu i prenatalnom periodu.Moguće je da simptomi internet zavisnosti izgledaju kao simptomi ADHD – a, ili da kasnija internet zavisnost ukaže na već predisponirani ADHD, ali upotreba interneta ne izaziva ADHD sama po sebi.Ono što se zaključuje jeste da je za prekomernu upotrebu interneta, koja može voditi i u zavisnost, ADHD faktor rizika. Pojedinci koji imaju ADHD simptomatologiju su podložniji opasnostima internet zavisnosti.Šta može da se uradi?Zato što je veći rizik od internet zavisnosti i nezdrave upotrebe interneta posledica ADHD – a, dobar način regulisanja problema kod pojedinaca koji boluju od internet zavisnosti i ADHD – a je upravo lečenje ADHD – a.Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima problem sa internet zavisnošću dobra ideja može biti obraćanje pažnje na to da li je prisutna i simptomatologija ADHD – a. U slučaju da vi ili neko u vašoj blizini boluje od ADHD – a, preventivna mera za internet zavisnost bi bila obraćanje pažnje i regulacija prekomerne upotrebe interneta. Ovo se može raditi na različite načine kao što su ograničavanje vremena izloženosti internetu, korišćenje aplikacija ili podešavanja koje upozoravaju i ograničavaju pristup internetu ili određenim aplikacijama, fokusiranje na druge aspekte života, konstruisanje dnevnog vremenskog rasporeda koji pomaže organizaciji vremena...Značajno je ne stigmatizovati ovakve probleme kao nastale iz lenjosti, slabosti ili malicioznosti. Internet je lak način da se pobegne od svakodnevnih problema i pojava prekomerne upotrebe često govori o tegobama u stvarnom svetu i svakodnevnom životu. Internet zavisnost, kao i ostale zavisnosti, može prouzrokovati značajnu štetu u životu pojedinca i njegovih bližnjih. U slučaju da sumnjate na problematičnu upotrebu interneta ili na ADHD simptomatologiju, savetujemo da se obratite lekaru ili kvalifikovanom zdravstvenom stručnjaku.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerInternet Addiction and ADHD - CHADD. (2022, March 15). CHADD. https://chadd.org/adhd-news/adhd-news-adults/internet-addiction-and-adhd/Singh, S., Enagandula, R., Adgaonkar, G., Subramanyam, A., & Kamath, R. (2018). Study of internet addiction in children with attention-deficit hyperactivity disorder and normal control. Industrial Psychiatry Journal/Industrial Psychiatry Journal, 27(1), 110. https://doi.org/10.4103/ipj.ipj_47_17Wang, J., Yin, X., Wang, H., King, D. L., & Rost, D. H. (2024). The longitudinal associations between internet addiction and ADHD symptoms among adolescents. Journal of Behavioral Addictions, 13(1), 191–204. https://doi.org/10.1556/2006.2023.00080Wang, B. Q., Yao, N. Q., Zhou, X., Liu, J., & Lv, Z. T. (2017). The association between attention deficit/hyperactivity disorder and internet addiction: a systematic review and meta-analysis. BMC Psychiatry, 17(1). https://doi.org/10.1186/s12888-017-1408-xZakaria, H., Hussain, I., Zulkifli, N. S., Ibrahim, N., Noriza, N. J., Wong, M., Jaafar, N. R. N., Sahimi, H. M. S., & Latif, M. H. A. (2023). Internet addiction and its relationship with attention deficit hyperactivity disorder (ADHD) symptoms, anxiety and stress among university students in Malaysia. PloS One, 18(7), e0283862. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0283862*Slika preuzeta sa sajta https://pixabay.com/photos/male-night-darkness-light-2013929/**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Plastična hirurgija se spominje u medicinskim knjigama koje potiču iz 3000. godine pre nove ere.U Indiji su se sprovodile mnoge tehnike rekonstruktivne hirurgije, čak 800 godina pre nove ere. Doprinosi plastičnoj hirurgiji1.Šuruta i Čaraka - 6. Vek pre nove ere, pored toga što je Šuruta bio poznat fizičar veliku ulogu je imao u razvoju plastične hirurgije i operacije katarakte. Njihovi zapisi ali i saznjanja vuku korene još iz sanskrita. Prevodili su literaturu iz sanskrita na hebrejski jezik do 750. godine nove ere.Najcenjeniji lekari Rimskog, Osmanskog i Vizantijskog carstva su bili upoznati sa ovim spisama.2.Italijanski doktori ali i Britanski fizičari su često išli u Indiju kako bi videli izvodjenje zahvata pod nazivom rinoplastika. Rinoplastika je medicinski termin koji se koristi za plastičnu hirurgiju nosa.Ova vrsta hiruškog zahvata može podrazumevati različite procedure kao što su promena oblika, veličine ili poboljšanje funkcije nosa. Takodje može uključivati operaciju koja oblikuje hrskavicu i kosti nosa kako bi se postigao željeni rezultat.3.Sušrutin metod - 1815. godine je prvi put na zapadu uradjena rinoplastika po uzoru na Sušrutin metod.Najbitnija otkrićaPolje plastične hirurgije se iz godine u godinu kontinuirano razvijalo. 1.Sabunkuova knjiga - U ovoj knjizi je detaljno opisano kako ukloniti kongenitalnu malformaciju-hipospadiju na genitalijama.2.Nemačka - U 15. veku nastaju prvi pisani tragovi na temu presadjivanja kože, takodje ključna stvar koja je dovela do progresa; Otkriće antibiotika sulfonamida i penicilina.3.Džon Metauer - Američki hirurg koji 1827. godine u Americi operiše „zečiju usnu“ instrumentima koje je sam patentirao.Ser Harold Džilis - Otac savremene plastične hirurgijePo zanimanju je bio otorinolaringolog poreklom sa Novog Zelanda.Tokom svog rada na Kraljevskoj medicinskoj akademiji sa sedištem u Londonu za vreme Prvog svetskog rata, razvija nove tehnike facijalne hirurgije.Ubrzo nakon razvoja novih tehnika osniva kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju u vojnoj bolnici, Kembridž.Izvodi više od 11.000 zahvata na 5.000 pacijenata koji su uglavnom bili vojnici sa povredama lica i vrata.Arčibald Maklndo, Haroldov nećak 1930. godine nastavlja da unapređuje edukaciju, pogotovo za vreme Drugog svetskog rata, jer je tada plastična hirurgija dostigla svoj maksimum.Tomi Klinker - “Maestro”Tomi Klinker Arčibaldov kolega, patentira nov istrument zbog kojeg kasnije dobija na popularnosti.Nastavlja da širi svoje znanje i u Americi gde se otvara prva bolnica za facijalnu hirurgiju.Klinker se pretežno bavio rekonstrukcijom velikih ožiljaka od opekotina i baš zbog toga dobija nadimak “Maestro”.Popularnost transplantacije kože Transplatacija kože je postala popularna,ali i alogeneična i autogeneična transplantacija tkiva, organa ili proteina. Ubrzo i ksenotransplant postaje moguć i time se prenosi tkivo jedne vrste na drugu.Savremena plastična hirurgija Današnja savremena plastična hirurgija nudi skoro neograničene mogućnosti zahvaljujući viševekovnom razvijanju ove grane medicine.Skoro da je dovedena do perfekcije, malo koja grana medicine može da joj parira u efikasnosti i doprinosu u estetskom smislu.Reference:Prof. dr Milan Jovanović, plastični hirurg https://plasticnaestetskahirurgija.com/estetski-magazin/plasticna-hirurgija-kroz-vreme/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/gray-surgical-scissors-near-doctors-in-operating-room-iwzaTMpBD7Q*

Kako Puls kardiološki centar navodi u svom tekstu “Kako bi trebalo da izgleda ishrana posle infarkta i ugradnje stenta?”, ishrana posle ugradnje stenta ima ključnu ulogu u oporavku srčanog mišića.Dr Goran Popović, kardiolog, u svom tekstu navodi par ključnih saveta za smanjenje šansi od novog srčanog udara:Snizite nivo holesterola u krvi i krvni pritisak; Doprinesite da se osećate zdravije i sa više energije;Regulišite kilažu ukoliko je to potrebno;Smanjite šanse ili postavite bolju kontrolu nad nivoom šećera u krvi.Šta je poželjno uvesti u ishranu?Povrće i žitarice - Povećani unos voća i povrća, ali takođe žitarica kao što su smeđi pirinač, hleb od celog zrna i žitarice.Proteini - U svoju ishranu ubacite raznorsne proteine kao što su jaja, nemasna piletina, ćuretina, riba i morski plodovi, mahunarke (pasulj i sočivo).Mlečni proizvodi - Konzumirajte delimično obrano mleko, jogurt i sir.Masti - Konzumirajte zdrave masnoće kao što su masline, avokado, orasi, semenke i ulja za kuvanje napravljena od ovih namirnica.Začini umesto soli - Umesto soli možete ubaciti raznovrsno začinsko bilje.Uvrstite u svoju ishranu namirnice bogate antioksidansima Vitamin C - nalazi se u paprikama, brokoliju, pomorandžama, limunu, kiviju, jagodama…Vitamin E - nalazi se u semenkama suncokreta, kikirikiju, bademima…Likopen - nalazi se u paradajzu, lubenici, šargarepi, mangu…Beta-karoten - nalazi se u šargarepi, zelenom lisnatom povrću, crvenoj slatkoj paprici, kajsijama...Selen - nalazi se u ribi, morskim plodovima i crvenom mesu.Omega-3 masne kiseline - nalazi se u tuni, lososu, haringi i lanenom semenu.Šta nije dozvoljeno u ishrani?Peciva, torte, mafini, keks, sladoled, mlečna čokolada...Prerađeno meso, kao što su šunka, kobasice, viršle ali i konzervisana i brza hrana, grickalice, industrijski sosevi…Rafinisana ulja, margarin i ostali mlečni proizvodi.Prženo, pohovano i masno.Gazirni, zaslađeni napici.Alkohol.Reference:Cicović, Aleksandar. 2022. Kako bi trebalo da izgleda ishrana posle infarkta i ugradnje stenta? Puls kardiološki centar. https://pulskardioloskicentar.rs/kako-bi-trebalo-da-izgleda-ishrana-posle-infarkta-i-ugradnje-stenta/Stanković, Ivan, Ivanka Miletić i Brižita Đorđević, 2008. Hrana i dijetetski proizvodi i ishemijska bolest srca, Arh.farm 2008;58: 443 – 453, Institut za bromatologiju, Farmaceutski fakultet Beograd, https://farfar.pharmacy.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1135/1133.pdf?sequence=1&amp;isAllowed=yNikolić, Maja, 2011, Značaj ishrane u sekundarnoj prevenciji i rehabilitaciji koronarne bolesti, Srce i krvni sudovi 30(4): 206-209, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-4835/2011/1821-48351104206N.pdf*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/black-and-red-cherries-on-white-bowl-nTZOILVZuOg*

Anksiozni poremećaji su grupa mentalnih poremećaja koja je jedna od najprisutnijih širom sveta. Mogu imati ozbiljan i značaj negativan uticaj na pojedince koji od njih boluju, kao i na njihove najbliže. Velika je greška stigmatizovati ovakva stanja i prepisivati ih nekakvoj „strašljivosti“ ili „kukavičluku“. Ovakva osuda može dovesti do nedijagnostikovanja poremećaja i nastajanja još većih problema.Više o anksioznim poremećajima možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/novosti/232Istraživanja pokazuju da su anksiozni poremećaji povezani sa poteškoćama u kognitivnim sposobnostima pažnje, radne memorije i egzekutivnih funkcija.Funkcionalne tehnike neuroimidžinga pokazuju obrazac u kome pojedinci koji boluju od generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) prikazuju značajno povišenu moždanu aktivnost u amigdali i insuli. Ova dva dela mozga povezana su sa obradom emotivnih kao i fizičkih stimulacija. Ovo sugeriše povezanost neuralnih mehanizama koji utiču na razvoj i manifestaciju anksioznih poremećaja.Takođe je otkriveno da ljudi koji imaju GAP imaju smanjenu povezanost između prefrontalnog korteksa i amigdale, koja se smatra ključnom za regulaciju emotivnih odgovora.U drugim istraživanjima, koja su se fokusirala na druge anksiozne poremećaje, pokazana je značajna prevelika aktivacija i u frontalnim i parijetalnim režnjevima.Biološke osnove anksioznih poremećaja su jasne, kako u visokoj genetskoj heritabilnosti, tako i u jasnim neurobiološkim razlikama u odnosu na normalnu populaciju.Šta je KBT?Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji se fokusira na učenje pojedinaca tome da njihova verovanja i ponašanja utiču na njihove emocije. Uči ih da prepoznaju, da se suočavaju sa, i da menjaju, stresne i nezdrave misaone, emotivne i ponašajne obrasce. KBT je najpotkovaniji u naučnom smislu i jedan od najefikasnijih i ekonomičnih oblika psihoterapije, fokus je na rešavanju konkretnog problema i često postoji ugovoren broj susreta koji predviđa vremenski rok terapiji. KBT je takođe jedan od najefikasnijih metoda lečenja anksioznih poremećaja.Uticaj KBT -a:Istraživanje sprovedeno od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazalo je znatan pozitivan uticaj KBT – a na decu sa dijagnozama anksioznih poremećaja.U njihovom istraživanju sproveli su testiranje dece na anksiozne simptome kao i testiranje nivoa aktivacija ključnih zona pomoću tehnika neuroimidžinga. Jedna grupa je imala anksiozne poremećaje dok druga, kontrolna, nije. Anksiozna grupa podvrgnuta je KBT tretmanu u periodu od 3 meseca, i nakon terapije ista testiranja su ponovo odrađena.Nakon terapije, deca sa anksioznim poremećajima pokazala su značaj pad u anksioznim simptomima i poboljšanje u funkcionisanju. Povećana aktivacija u parijetalnim i frontalnim delovima mozga takođe se regulisala spadajući približno, ili čak i ispod, nivoa aktivacije dece u kontrolnoj grupi. Neki delovi mozga ipak su nastavili da pokazuju povećan aktivitet, sugerišući da su neki delovi mozgra rezistentniji na akutne efekte KBT – a. U ovim slučajevima možda je neophodna vremenski duža terapija, dodatni oblici terapije, pa možda i direktno stimulisanje delova mozga. Značajno je i napomenuti da je ovo istraživanje sprovedeno na deci, kod njih je prognoza terapije bolja.Anksiozni poremećaji su brojni i kompleksni, ne treba ih shvatati olako i ne treba računati na to da je u pitanju nešto što osoba može sama sa sobom da reši.  Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini demonstrira simptomatologiju anksioznih poremećaja, savetujemo da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerCognitive behavioral therapy alters brain activity in children with anxiety. (2024, January 24). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2024/cognitive-behavioral-therapy-alters-brain-activity-in-children-with-anxietyGkintoni, E., & Ortiz, P. S. (2023). Neuropsychology of Generalized Anxiety Disorder in Clinical setting: a Systematic evaluation. Healthcare, 11(17), 2446. https://doi.org/10.3390/healthcare11172446Langarita-Llorente, R., & Gracia-Garcia, P. (2019). Neuropsicología del trastorno de ansiedad generalizada: revisión sistemática. Revista De Neurología/Revista De Neurología Electrónica, 69(02), 59. https://doi.org/10.33588/rn.6902.2018371*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/brown-brain-so1L3jsdD3Y*

Pre kretanja u teretanu važno je da razumete ključne aspekte koji će vam pomoći da započnete vašu fitness avanturu na pravi način.1.Definisanje realnih ciljeva Prva i najbitnija stvar pre nego što krenete u teretanu ili da se bavite fitnessom jeste da definišete realan cilj koji želite da postignete u određenom vremenskom periodu. To podrazumeva da postavite sebi sledeća pitanja Da li želim da izgubim težinu?Da li želim da izgradim mišiće?Da li želim da poboljšam kondiciju? Ili postoji neki drugi razlog zbog kojeg sam se odlučio/la da krenem da treniramKada ove stvari razjasnite sa sobom i jasno definišete šta želite na dobrom ste putu da nađete adekvatne vežbe koje će vam služiti kao alat za uspevanje ka cilju koji ste odredili.2. Pravilna tehnika vežbanja Pre nego što počnete rad sa većim opterećenjem jako je bitno da naučite kako se pravilno izvodi tehnika vežbi,to vam omogućava minimalnu šansu da se povredite u toku treninga, ali i maksimalnu efikasnost treninga.Razmislite o angažovanju personalnog trenera koji će vam pomoći da naučite osnovne vežbe pravilno i ispravljaće vas u tom procesu ukoliko je to potrebno.3. Sigurnost i opreznost Bezbednost u toku vežbanja je od ključnog značaja.Dobro se informišite pre nego što počnete da trenirate, biće vam korisne informacije vezane za adekvatnu obuću i odeću a na samom treningu ukoliko niste sigurni kako se koristi oprema iz teretane obratite se nekom od zaposlenih u teretani.Najvažnija stvar je da slušate svoje telo, i da se ne forsirate previše.Postepeno povećavajte intezitet treninga i operećenje kako bih ste stekli snagu i izdržljivost tokom vremena.  Treniranje u teretani može biti izazovno, ali definisanje jasnih ciljeva,razumevanje da svaki proces zahteva određeni vremenski period,da su pravilne tehnike i sigurnost prioritet su ključni koraci koji će vam pomoći da svoje rezultate  ostvarite bezbedno i efikasno.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta:https://unsplash.com/photos/man-in-black-t-shirt-and-black-shorts-running-on-road-during-daytime-J154nEkpzlQ*

Postoje 5 univerzalnih pravila na kojima se bazira nega lica i tela. 1.Tip kožePrva i najbitnija stvar pre nego što započnete određeni režim nege kože jeste da odredite koji je tip vaše kože. Postoje 4 tipa kože a to su masna, suva, kombinovana i normalna.Kada odredite svoj tip kože to će vam pomoći da počnete da koristite adekvatne preparate i sa njima postignete najbolji efekat.2.Svakodnevna rutinaDruga najbitnija stvar jeste da budete disciplinovani i imate svakodnevnu rutinu.Ključ zdrave i negovane kože je u tome.Postoje jednostavne i kompleksne rutine od vas zavisi koliko ćete se posvetiti zdravlju vaše kože.Neki od osnovnih koraka nege lica jesu čišćenje umivalicom, stavljanje tonika, stavljanje hidrantne kreme i rutinu završiti kremom sa zaštitnim faktorom od sunca (SPF).Neki od osnovnih koraka za negu tela jesu redovno tuširanje, upotreba pilinga za telo, korišćenje mleka za negu tela.3.Zaštita od sunca Upotreba krema sa zaštitnim faktorom (SPF) igra važnu ulogu u zaštiti kože od štetnih sunčevih zraka (UV), može pomoći u prevenciji preranog starenja, pojave fleka i raka kože.4. Pravilna ishrana i hidratacijaIshrana obogaćena vitaminima i mineralima, kao i unošenje dovoljne količine vode u toku dana čine veoma bitan deo održavanja kože zdravom.Unos zdrave hrane koja je bogata antioksidansima i dovoljno vode služi kao unutrašnji temelj za zdravu kožu, dok je kozmetika koju koristite sređivanje spoljašnjosti kože.4. Individualni pristup Svaka osoba ima posebnu i individualnu kožu i može zahtevati individualni i prilagođen pristup nezi.Konsultacija sa dermatologom može vam pomoći da razumete specifične potrebe vaše kože i odaberite najbolje proizvode za negu kože.Savetujemo vam da pre nego što počnete sami da osmišljavate svoju rutinu za negu lica i tela najbolje je da se konsultujete sa dermatologom kako bi smanjili rizik od potencijalnih hemijskih i mehaničkih oštećenja kože. Tokom posete dermatologu, obratite pažnju na to kada se koristi svaki proizvod, a zatim pročitajte uputstva za upotrebu pre nanošenja određenog proizvoda propisanog od strane vašeg izabranog dermatologa.Svaki lek koji vam vaš dermatolog propiše ima svoj rok trajanja i treba da se koristi pre isteka tog roka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta:https://unsplash.com/photos/person-holding-white-plastic-bottle-pouring-white-liquid-on-white-ceramic-mug-TxBQ7yLj6JU*