Novosti

+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra SrceSuicid ili samoubistvo se odnosi na proces samopovređivanja sa ciljem okončanja sopstvenog života i jedan je od vodećih uzroka smrti kod ljudi koji boluju od psihičkih poremećaja i četvrti vodeći uzrok smrti u starosnoj dobi od 15-29 godina.Za svako izvršeno samoubistvo postoje brojni neuspešni pokušaji.Prethodni pokušaj suicida je najznačajniji faktor rizika ili indikator za mogući novi pokušaj u opštoj populaciji. Što više prethodnih pokušaja je postojalo, to je opasnost veća.U Srbiji je, kako prenosi republički zavod za statistiku, u proteklih 10 godina u proseku svakog meseca počinjeno je 83 samoubistva. Najviše suicida spada u starosnu dob iznad 65 godina, a prema polu je suicid oko tri puta češći kod muškaraca nego kod žena.Takođe, stopa samoubistava nije jednaka po regionima, Vojvodina ima u proseku dva do tri puta veću stopu samoubistava od centralne Srbije.Svaki suicid ima uticaj na živote pojedinaca, porodica i zajednica. Suicid, pokušaje suicida i pretnje suicidom treba shvatati ozbijno i pomoći osobama na čije živote utiče. Bitno je informisati se i kontaktirati adekvatne preventivne kanale.Povezanost između suicida i psihičkih poremećaja je već pomenuta, specifično značajna je depresija (link) i zloupotreba alkohola (link na zloupotreba psihoaktivnih supstanci). Prethodni pokušaji suicida su ubedljivo najznačajniji indikator sucidalnosti koji treba shvatati veoma ozbiljno. Postoje brojni mitovi o tome da osobe sa suicidalnim namerama traže pomoć i onda prestanu neposredno pred pokušaj suicida, ili pak, mitovi koji tvrde da pred sam pokušaj najviše traže pomoć, oba slučaja su moguća i treba ozbiljno shvatati svaki vid traženja pomoći. Ukoliko neko govori o suicidu ili govori na način koji nam može izazvati sumnje da osoba ima ideje o sprovođenju suicida treba razgovarati sa tom osobom na tu temu, zašto tako govori, kako se oseća, kako mi možemo da pomognemo, ko još može da pomogne, kako bi profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja mogli da pomognu i slično.Ipak, suicid se realizuje i zbog impulsivnih odluka u momentima visokog stresa, finansijskih problema, raskida romantičnih odnosa, hroničnih bolova ili bolesti.Stope sucidia su povezane i sa teškim životnim uslovima i okruženjem, izloženost nasilju, zlostavljanje, izolacija, siromaštvo i slično. Grupe koje su česte žrtve diskriminacije, kao što su migranti, LGBTQ ili transseksualne osobe takođe imaju znatno povišenu stopu i rizik od suicida i suicidalnog ponašanja.Koji su znaci da neko možda razmišlja o samoubistvu?Ljudi neće često direktno pričati o svojim problemima i tražiti pomoć, neki znaci mogućeg rizika od suicida su:Osoba priča o tome kako želi da umre ili da se ubijeOsoba priča o tome kako se oseća prazno i beznadežno, ili kako nema razloga da živiPriča kako se oseća zarobljeno bez rešenja za svoje problemePriča o osećaju neizdrživog fizičkog ili emotivnog bolaPriča o tome kako je teret drugimaOdaljavanje od porodice i prijateljaPoklanjanje važnih stvariPozdravljanje sa bliskim ljudimaPravljenje testamentaRizično ponašanje koje bi moglo dovesti do smrti, na primer ekstremno brza vožnjaČesto pominjanje i razmišljanje o smrtiEkstremne promene raspoloženjaPlaniranje samoubistva, istraživanje ili nabavljanje oružjaPriča o osećanjima sramoteČešća upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanciAnksiozno ili agitirano ponašanjePromena u ishrani ili spavanjuDemonstracije besa i pričanje o osvetiPreventivne mere:Stigmatizacija suicida kao i psihičkih poremećaja i tegoba generalno, dovodi do toga da je ovo često veoma tabu tema. To znači da će ljudi sa različitim problemima koji mogu da ozbiljno ugroze njihove, kao i živote i njihovih bližnjih, ređe tražiti adekvatnu stručnu pomoć. U mnogim društvima širom sveta značaj ulaganja u prevenciju suicida nije adekvatno prihvaćen zbog nespremnosti na otvorenu diskusiju o ovako teškoj temi.Različiti oblici pomoći i terapije su dostupni, dobra preporuka je osvrnuti se psihoterapijskim pristupima koji su efikasni i zasnovani na naučnim dokazima. Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je jedan takav pristup, pomaže pri učenju novih načina razumevanja, suočavanja i prevazilaženja različitih problema. Fokusira se na razumevanje povezanosti između emotivnih, ponašajnih i kognitivnih obrazaca i njihovih uticaja na život.Planiranje bezbednosti, podrazumeva stvaranje specifičnog bezbednosnog plana sa uputstvima koja objašnjavaju šta treba raditi i kome se obratiti za pomoć kada se suicidalne ideje pojave. Povezanost i komunikacija sa pojedincima koji su pod rizikom od suicida kao i uklanjanje mogućih oružja ili metoda pokazalo se kao značajno u redukovanju rizika.Kolaborativna briga, podrazumeva timski pristup psihičkom zdravlju individue u kome individua radi zajedno sa više stručnjaka kako bi se razvila strategija tretmana koja je adekvatna. Ovakav pristup se pokazao delotvornim u lečenju depresije i smanjenju suicidalnih ideja. Ukoliko imate suicidalne misli i ideje, potražite pomoći od vaših najbližih ili stručnjaka za mentalno zdravlje. Iskren razgovor bez osuđivanja sa nekim ko je voljan da vas sasluša i razume može mnogo da znači u ovakvim situacijama.Neki od telefonskih brojeva koje možete pozvati zarad pomoći vama ili nekome koga znate u ovakvim situacijama su:+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra SrcePisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporčuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.Centar srce. (n.d.). https://www.centarsrce.org/index.php#Frequently asked questions about suicide. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/suicide-faqPretraga diseminacione baze. (n.d.). https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030304?languageCode=sr-Latn#Suicide prevention. (2024, July 30). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/suicide-preventionWorld Health Organization: WHO. (2023, August 28). Suicide. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/suicide*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-black-long-sleeve-shirt-holding-babys-feet-aPa843frIzI*

Poremećaji ličnosti su grupa poremećaja koja se odnosi na perzistentan obrazac doživljaja i ponašanja koja u značajnoj meri odstupaju od očekivanja kulture pojedinca u pitanju; ovu definiciju predlaže DSM 5 priručnik (dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje).Drugi značajan priručnik za dijagnostikovanje mentalnih poremećaja, MKB 10 (međunarodna klasifikacija bolesti), objašnjava da ova grupa poremećaja podrazumeva raznovrsna stanja i obrasce ponašanja koji imaju klinički značaj, koji su perzistentni i odnose se na izražavanje individuinog karakterističnog životnog stila i načina interagovanja sa drugima. Takođe se nagoveštava značaj odstupanja od načina na koji prosečna individua u određenoj kulturi percipira, oseća, razmišlja i interaguje sa drugima. Ovakvi obrasci su često stabilni i imaju tendenciju da obuhvate više oblasti ponašanja i psihološkog funkcionisanja.U poremećaje ličnosti spadaju:Granični poremećaj ličnostiNarcisoidni poremećaj ličnostiAntisocijalni poremećaj ličnostiParanoidni poremećaj ličnostiHistrionični poremećaj ličnostiIzbegavajući poremećaj ličnostiShizoidni poremećaj ličnostiShizotipalni poremećaj ličnostiZavisni poremećaj ličnostiOpsesivno-kompulzivni poremećaj ličnostiPsiholozi su se dugo bavili pojmom ličnosti, definisanje ličnosti kao pojma možda deluje jednostavno ali nije. Različite crte ličnosti i njihove kombinacije koje su promenljive ali ipak i stabilne kroz vremenske periode i definišu pojedinca kao takvog njemu samom, a i drugima, se nalaze u centru koncepta ličnosti.Kao i kod mnogih drugih mentalnih poremećaja, tačka prelaska iz normalnosti u patologiju definisana je razumevanjem svakodnevnog (ne)funkcionisanja i poređenjem sa očekivanjima kulturološki uslovljenog društva od pojedinca u specifičnoj situaciji.Zbog ovoga kultura i sredinske okolnosti igraju značajnu ulogu u razumevanju poremećaja ličnosti, u različitim kulturama bi se isto ponašanje moglo percipirati potpuno drugačije. Na primer, jaki porodični odnosi i emotivna zavisnost od članova porodice bi se u zapadnjačkim individualističkim kulturama mogla sagledavati kao nezdrava, zavisni poremećaj ličnosti pada na pamet. Ovakva ponašanja su potpuno normalna i kulturološki poželjna u nekim više međuzavisnim kolektivističkim kulturama Azije u kojima se porodični i društveni odnosi drugačije sagledavaju i vrednuju. Isti primer se može sagledati i obrnuto, visoko individualistička ponašanja se mogu sagledavati kroz prizmu narcisoidnog ili čak antisocijalnog poremećaja ličnosti iz nekih, više kolektivističkih, kulturoloških perspektiva.Profesor dr. Dragan Švrakić zajedno sa prof. dr. Mirjana Divac Jovanović u njihovoj knjizi: „Granična ličnost i njena različita lica“, govore o brojnim aspektima poremećaja ličnosti. Perspektiva koju pružaju je iz ugla moderne psihoanalitičke teorije i teorije objektnih odnosa. Mnoge od pretpostavka ove teorije, zasnovane na decenijama prethodnog rada mnogih naučnika u polju istraživanja ličnosti su skoro potvrđene i na neurobiološkom nivou zahvaljujući modernim tehnologijama. Detaljna obrada ovih mehanizama kompleksna je i zahteva razumevanje više faktora, mi ćemo ovde pokušati da prenesemo suštinu ideje o nastajanju poremećaja ličnosti koju su autori predstavili.Poremećaji ličnosti nastaju primarno usled genetike i interakcije sa okolinom u kritičnom formativnom periodu detinjstva. U ovom periodu dete ima razvojni zadatak da integriše pozitivne doživljaje o svetu i sebi, i time formira integrisano jezgro selfa koje će služiti za dalju izgradnju različitih aspekata ličnosti.Dominacija pozitivnih introjekata omogućava prevazilaženje primitivnog mehanizma odbrane splitinga koji se koristi u ovom periodu, primarni zadatak ovog mehanizma odbrane jeste da polarizuje doživljaje na ili dobre ili loše. Ukoliko pozitivni doživljaji, introjekti, dominiraju dete će prevazići spliting i razviti razumevanje koje nije polarizovano već kompleksno (i dobro i loše) ali predominantno zasnovano na pozitivnim introjektima. Ukoliko pozitivni doživljaji nisu dovoljni i dete prevashodno introjektuje negativne doživljaje o svetu i sebi mehanizam odbrane splitinga će perzistirati zarad zaštite deteta od ideje dominantno lošeg i opasnog sveta i ono će razviti ranjivi fragmentisani self koji ne može da služi kao podloga za zdrav razvoj ostatka ličnosti.Ovo se može sagledavati i na način da se kod deteta razvijaju prvobitna, jezgrovna, uverenja o svetu i sebi, ako je izloženo primarno pozitivnim uticajima ono će imati uverenje da je ono dobro i vredno ljubavi i pažnje i da je svet pretežno pozitivno i bezbedno mesto. Ako je izloženo većinski negativnim uticajima dete neće razviti ovakva uverenja i imaće doživljaj sebe kao lošeg i bezvrednog a sveta kao opasnog i zastrašujućeg mesta.Ipak, psihički mehanizmi organizma su kompleksni i efikasni i ličnost se i u slučaju pretežno negativnih uticaja razvija. Zbog odsustva stabilne sigurnosne baze u obliku integrisanog jezgrovnog selfa formira se kompenzatorni patološki self, struktura koja služi funkciji podloge za formiranja ličnosti ali distortuje realnost zarad zaštite vulnerabilnog fragmentisanog jezgra. Ovaj kompenzatorni self je ono što autori smatraju poremećajima ličnosti kakve ih mi znamo, u zavisnosti od genetike i okolnosti, neki će razvijati na primer narciosidni kompenzatorni self, koji će naučiti da čuva svoju vulnerabilnost time što će sebe doživljavati kao grandioznu ličnost koja je bezuslovno bolja od drugih... Ova ideja važi za svaki poremećaj ličnosti, pretpostavka je da zbog ovih neuspešno obavljenih razvojnih zadataka ove osobe imaju drugačije i nezdrave načine povezivanja sa sobom i svetom koji služe da zaštite ranjivo jezgro njihove ličnosti.Poremećaji ličnosti mogu biti izazovni za tretirati, u zavisnosti od specifičnog poremećaja i situacije. Psihoterapija ima značajan uticaj na lečenje poremećaja ličnosti, pokazuju istraživanja. Medikamenti se mogu prepisivati ali prvenstveno zarad tretiranja simptoma i potencijalnih komorbidnih poremećaja. Poremećaji ličnosti su kompleksni i teški za razumeti i tretirati, neophodno je kontaktirati lekara, psihijatra ili kliničkog psihologa i u saradnji sa njima konstruisati adekvatan plan tretmana. Tretiranje poremećaja ličnosti može da traje mesecima ili godinama.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili  kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F60-F69Jovanović, M. D., & Švrakić D. (2017). Granična ličnost i njena različita lica (drugo izdanje). ClioPersonality disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/statistics/personality-disorders*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/depression-woman-burn-dark-thoughts-1241819/*

Alkohol je jedna od najprihvaćenijih psihoaktivnih supstanci, njegova proizvodnja i distribucija su legalni i kulturološki prihvaćeni širom sveta. Upotreba alkohola je toliko uobičajena da ljudi uglavnom i ne preispituju kakav uticaj redovno pijenje alkohola može imati na njihovo zdravlje. Alkohol je depresor koji može izazvati zavisnost u prekomernoj upotrebi i utiče na ponašanje, odnose, donošenje odluka i mnoge aspekte zdravlja organizma.Za više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i zavisnosti pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/257-zloupotreba-psihoaktivnih-supstanciKoja količina alkohola je bezbedna?Ni jedna količina alkohola nije bezbedna ili na bilo koji način zdrava. Ne treba misliti da loše dejstvo alkohola počinje samo ako se pije isključivo svaki dan, povremeno konzumiranje većih količina alkohola može da bude štetno u istoj meri. Neki od ozbiljnih rizika koji se mogu razvijati zbog upotrebe alkohola (razvijanje različitih kancera) postaju značajni i pri konzumiranju nešto manje od jednog pića dnevno. Neki ljudi nikada ne bi trebali da piju alkohol, kao što su maloletna lica, ljudi sa određenim zdravstvenim problemima i trudnice.Konzumiranje alkohola u toku trudnoće može dovesti do fetalnog alkoholnog sindorma kod deteta, ovo može izazvati širok spektar neurorazvojnih tegoba.Koji su kratkoročni efekti alkohola?Već nekoliko alkoholnih pića može da utiče na vašu ravnotežu, koordinaciju, kontrolu impulsa i donošenje odluka. Ovo značajno povećava rizik od povreda. Veće količine alkohola mogu da dovode do gašenja delova mozga koji su ključni u obavljanju bazičnih funkcija kao što je budnost ili da dovedu do trovanja i ozbiljno ugroze život.Kratkoročno alkohol može da dovede do:OšamućenostiLošeg donošenja odlukaGubitka koordinacijePovraćanjaGubitka pamćenjaSlučajnih povredaNamernih povredaTrovanjaUmoraGlavoboljaMamurlukaKoji su dugoročni efekti alkohola?Dugoročno redovno konzumiranje alkohola može da dovede do ozbiljnih fizičkih i psihičkih posledica po zdravlje. Alkohol može da izaziva zavisnost, alkoholizam utiče negativno ne samo na pojedinca već i na sve one koji su njemu bliski. Zavisnost od alkohola je često uparena sa još nekim psihičkim poremećajima kao što su depresija i anksioznost, u ovim situacijama alkohol samo pogoršava psihičko stanje i značajno povećava rizik od sucida.Alkohol ima raznovrsne dugoročne efekte na mnoge delove organizma:Mozak: utiče na koncentraciju, donošenje odluka, raspoloženje i pamćenje. Povećava rizik od moždanog udara i razvijanja demencije.Srce: može izazvati kardiomiopatiju (razvlačenje mišića srca, često vodi do transplantacije), aritmiju (nepravilni otkucaji srca), srčani udar, povišen krvni pritisak.Jetra: šteti jetri, dovodi do raznih zapaljenja (steatoza ili masna jetra, alkoholni hepatitis, fibroza, ciroza).Pankreas: alkohol izaziva lučenje toksičnih supstanci od strane pankreasa koje mogu voditi u pankreatitis koji je upala pankreasa koja izaziva otok i bol i može biti fatalna, sprečava adekvatno lučenje enzima i hormona neophodnih za dobro varenje.Kancer: duogorčna upotreba alkohola može izazvati rak glave i vrata, usne duplje, jednjaka, jetre, dojke (veoma značajno povećanje u riziku) i debelog creva.Imuni sistem: redovna upotreba alkohola može dovesti do narušavanja imunog sistema i time značajnog povećanja rizika od drugih bolesti. Ovo dovodi do česte pojave bolesti kao što su upale pluća i tuberkoloza kod ljudi koji previše konzumiraju alkohol. Konzumiranje alkohola i samo jednom prilikom može značajno uticati na imuni sistem u naredna 24 časa.Alcohol’s effects on the body | National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (NIAAA). (n.d.). https://www.niaaa.nih.gov/alcohols-effects-health/alcohols-effects-bodyAlcohol’s health effects: What you need to know | NIH MedlinePlus Magazine. (n.d.). NIH MedlinePlus Magazine. https://magazine.medlineplus.gov/article/alcohols-health-effects-what-you-need-to-know*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/wine-bar-alcohol-liquor-drinks-8346641/*

Jaja su jedna od najšire konzumiranih svetskih namirnica i najzdravijih hrana, pružaju bogati izvor holina, folne kiseline, vitamina D i B, joda i proteina. Pitanja o rizicima i benefitima jaja idalje opstaju, najviše fokusirana na povišenje nivoa holesterola i izazivanje kardiovaskularnih problema.Jaja se jedu u obrocima i koriste se kao sastojak u mnogim jelima. Takođe su jedan od najjeftinijih izvora proteina i mogu da stoje u frižideru i do pet nedelja bez da se pokvare. Kroz istroiju različiti dijetarni trendovi doveli su do različitih polarizovanih mišljenja i kontraverzi o jajima. Neke države predlažu konzumiranje do dva ili tri jaja nedeljno, dok druge svojim stanovnicima predlažu i do sedam. Ove varijacije u preporukama kao i ranije kontraverze nastavljaju da zbunjuju ljude povodom toga koliko su jaja nutritivna i zdrava i koliki rizik nose po kardiovaskularni sistem.Istraživanja pokazuju da holesterol u jajima ne utiče negativno na telo u poređenju sa holesterolom koji ima druge izvore. Jaja se često jedu uz drugu hranu koja ima visoke nivoe holesterola, kao što su slanina, sir i puter. Ove hrane povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i treba više paziti na njihov unos.Jaja su puna nutritijenata, u proseku imajući 66 kalorija, 0 g ugljenih hidrata, 4,6 g totalnih masti i 6,4 grama proteina, kao i široki spektar mikronutrijenata. Imaju relativno visok nivo holesterola, u proseku 177mg, ali novija istraživanja sugerišu znatno manji uticaj holesterola u ishrani na kardiovaskularne bolesti u poređenju sa zasićenim mastima. S obzirom na ovo, u američkim savetima za pravilnu ishranu preporučen ograničenja povodom unosa holesterola zamenjena su ograničenjima o unosu zasićenih masti. Ljudska jetra prirodno proizvodi holesterol, i ako telo konzumira više holesterola ona može da reguliše opšti nivo holesterola u telu tako što samnjuje proizvodnju. Osobe sa genetskim poremećajima kao što je hiperholesterolemija koji sam izaziva viši nivo holesterola u krvi treba da vode znatnog računa o konzumiranju holesterola u ishrani generalno.Takođe, jaja proizvode HDL holesterol („dobar holesterol“) koji ima protektivnu ulogu kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti jer „čisti“ krvne sudove. Ljudi sa povišenim nivoima HDL holesterola zapravo uglavnom imaju smajnen rizik od srčanih bolesti.Često mislimo o holesterolu kao „nečemu lošem“ iako holesterol ima vitalnu funkciju u održavanju našeg organizma. Novija istraživanja naglašavaju manju povezanost povišenih nivoa holesterola sa srčanim bolestima u poređenju sa zasićenim mastima. A jaja su odličan izvor mnogih nutritijenata uključujući i HDL „dobar holesterol“ koji čak ima protektivnu funkciju u kardiovaskularnim oboljenjima.Istraživači preporučuju uključivanje jaja u ishranu na višem nivou nego što je trenutno uobičajeno zbog njihovog izuzetno pozitivnog uticaja na zdravlje.Myers, M., & Ruxton, C. H. S. (2023). Eggs: Healthy or Risky? A Review of Evidence from High Quality Studies on Hen’s Eggs. Nutrients, 15(12), 2657. https://doi.org/10.3390/nu15122657*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/egg-egg-holder-reproduction-7345934/*

Šta je depresija?Depresija, poznatija i kao major depresija (major depressive disorder, MDD), je poremećaj raspoloženja koji karakterišu perzistentna osećanja izuzetne tuge, beznađa, krivice, usmaljenosti, kao i pad samopouzdanja i vere u sebe. Karakterisitčino je i opadanje interesovanja i zadovoljstva pri aktivnostima koje su ranije pružale uživanje, kao i generalno opadanje energije, volje, kapaciteta za koncentraciju i motivaciju. Može biti prisutan i poremećaj apetita, sna, usporeni pokreti i misaoni tok, fizički bolovi, problemi sa varenjem, kao i prisustvo crnih misli.Depresija je čest i ozbiljan poremećaj, može imati više oblika i različite tokove razvoja, različite uzroke i različite oblike lečenja. Zbog ovoga je informisanje o depresiji izuzetno važno.Danas je u svakodnevnom rečniku reč „depresija“ sve prisutnija, uglavnom označavajući tužno generalno raspoloženje kao i osećanja straha, iscrpljenosti i beznađa. Bitno je razlikovati ovakvu kolokvijalnu upotrebu termina od onoga što ona zapravo označava u kliničkom smislu, poremećaj koji može imati ozbiljan, temeljan i konstantan uticaj na život pojedinca i njegovih bližnjih.Koja je razlika između depresije i normalne tuge?Promene raspoloženja, emocionalne reakcije na stres i intenzivna tuga pri različitim situacijama su normalne stvari koje se svima događaju i imaju svrhu da nam pomognu da se nosimo sa različitim teškim životnim promenama i gubitcima. Ono što razlikuje ovakvu normalnu tugu od kliničke depresije jesu prvenstveno trajanje i intenzitet, depresija može dovesti do mnoštva emotivnih, kognitivnih i fizičkih simptoma koji mogu trajati godinama i uticati na mogućnosti pojedinca da funkcioniše u svakodnevnom životu. Pri dijagnostifikovanju kliničke depresije dijagnostičari obraćaju pažnju na intenzitet simptoma ali i na vremensku prisutnost, da li su simptomi prisutni većinu vremena, skoro svakog dana, u period od barem dve nedelje?Tipični simptomi depresije:Perzistentna tuga i/ili smanjeno raspoloženje (češće je ujutro raspoloženje lošije)Osećaj beznađa i/ili bespomoćnostiGubitak interesovanja i/ili zadovoljstvaIscrpljenost i/ili smanjena energijaOsećaj praznine, zaravnjenosti, ravnodušnostiStrah od smrti, gubitka, samoubistvaPoremećen san (premalo ili previše)Loša koncentracija, neodlučnost, poremećaj pamćenjaPad samopouzdanja, vere u sebePoremećaj apetita (povišen ili smanjen)Osećaj krivice i samookrivljavanjePsihomotorna agitacija ili usporenostGlavobolje, hronični bolovi, grčevi i problemi sa varenjemSuicidalne misli ili pokušajiTipično depresiju (depresivnu epizodu) karakteriše prisustvo više od ovih simptoma, gotovo svaki dan, u periodu trajanja od barem dve nedelje.Depresija zahvata i narušava sve aspekte života, dovodi do disfunkcionalnosti u socijalnim interakcijama, porodičnim odnosima, radu i samostalnosti. Pojedinac često nema volje da se brine o sebi i ispunjava svakodnevne zadatke. Obuhvata emocionalne, kognitivne, motivacione i somatske simptome. Vrste depresije:Major depresija (MDD): najčešći oblik depresivnog poremećaja, karakterišu je intenzivni simptomi koji remete svakodnevnicu pojedinca, epizode mogu da traju nedeljama ili mesecima. Česta je pojava nemogućnosti suočavanja sa novim danom, raspoloženje je ujutro gore i u toku dana se postepeno poboljšava. Moguće je da se depresivna epizoda javi samo jednom ali je češća mogućnost da će se javiti više puta u životu (rekurentni depresivni poremećaj).Distimija: hronični oblik depresije, sa manje intenzivnim simptomima koji su kontinuirani i traju najmanje dve godine. Nekada pojedinci mogu prihvatiti ove lakše simptome kao normalan deo svakodnevnog života i neretko je obraćanje za pomoć tek nakon što tok poremećaja dovede do ozbiljnih problema u nekom aspektu života.Bipolarni poremećaj: depresivne epizode sa povremenim epizodama manije ili hipomanije koje traju najmanje dve nedelje.Sezonska depresija: depresija koja se javlja u određenim vremenskim periodima, najčešće zimi.Postporođajna depresija: javlja se nakon porođaja, glavni uzroci su hormonski disbalans usled porođaja, kao i bolovi, umor, porodično/društvena očekivanja i pritisci, velike promene u životnom stilu. Razlikuje se od normalne postporođajne tuge („baby blues“) isto kao i što se depresija razlikuje normalne tuge, intenzitetom i trajanjem. Simptomi postporođajne depresije su intenzivniji i dugotrajniji (barem dve nedelje), njihovo javljanje zavisi od velikog broja faktora i može se javiti kod bilo koga, kako kod majki, tako i kod očeva.Psihotična depresija: intenzivna depresija praćena pihotičnim simptomima, sumanutim mislima i uverenjima, kao i halucinacijama. Sumanute misli i halucinacije kod ovih pojedinaca su najčešće u skladu sa duboko depresivnim raspoloženjem, na primer misli vezana za krivicu za nešto što pojedinac ni nije počinio, ili kritikujući glasovi.Ljudi sa psihotičnom depresijom imaju povećani rizik od suicida.Uzroci depresije:Nastajanje depresije se objašnjava složenom i raznovrsnom kombinacijom bioloških – naslednih i psihosocijalnih – okolinskih faktora. Genetska predispozicija, promene u funkcionisanju neurotransmitera i receptora u nervnom sistemu, reakcije na određene lekove, disbalans hormona i pad imunog sistema su sve značajni biološki faktori koji mogu povećati rizik od depresije.Uporedo, i u odnosu sa ovim, doprinos imaju i način odrastanja, odnos sa roditeljima, crte ličnosti, konzumiranje psihoaktivnih supstanci, izloženost stresu i značajne promene i razočarenja u životu (smrt u porodici, gubitak posla, razvod braka...).Zlostavljanje je značajan faktor rizika u razvoju depresije, koja se može javiti i kasnije u životu, bilo ono fizičko, emotivno ili seksualno.Na povišeni rizik od depresije takođe utiču starost, samoća i odsustvo socijalne podrške, česta izloženost konfliktu i stresu, prisustvo drugih ozbiljnih bolesti i poremećaja. Svakako da ovako kompleksan poremećaj sa svojim brojnim oblicima i načinima manifestiranja ima i brojne uzroke i načine lečenja. Svaka pojedinačna situacija je specifična i potrebno je konsultovati se sa lekarom, psihijatrom ili kliničkim psihologom povodom razumevanja nastanka, posledica i načina lečenja specifičnog slučaja.Dijagnostikovanje depresije:Prvi korak u lečenju depresije je pravilno prepoznavanje i dijagnostikovanje.Dijagnostikovanje depresije zahteva prisustvo više simptoma, veći deo dana, skoro svaki dan, u periodu od barem dve nedelje. Jedan od simptoma mora biti depresivno raspoloženje ili gubitak interesovanja i zadovoljstva u većini aktivnosti. Još nekoliko perzistentnih simptoma je neophodno za dijagnostikovanje depresije, intenzitet i perzistentnost ovih simptoma može da varira u različitim slučajevima.Ako mislite da imate depresiju, posavetujte se sa lekarom opšte prakse, psihijatrom ili psihologom. Rano prepoznavanje depresije može značajno pomoći progonzi i smanjiti troškove lečenja. Pri dijagnostikovanju depresije možete očekivati pitanja o simptomima i tegobama koje vas muče, pitanja o porodičnoj istoriji i istoriji bolesti. Koriste se upitnici povodom simptoma kao i klinički testovi ličnosti i sposobnosti. Može biti korisno da se simptomi i razmišljanja o njima zapišu pre pregleda.Slični simptomi kao kod depresije mogu biti izazvani i drugim medicinskim tegobama, tako da možete očekivati i fizička i laboratorijska testiranja koja za svrhu imaju proveru funkcionisanja štitne žlezde, manjka određenih nutritijenata, hormonalni disbalans i reakcije na određene lekove.Lečenje depresije:Stigma i doživljaj depresije kao „slabosti“ dovodi do toga da mnogi ljudi pokušavaju da je sakriju ili da se sami sa njom izbore, često zloupotrebljavajući psihoaktivne supstance ili alkohol. Za efikasno lečenje depresije neophodno je da kontaktirate doktora, psihijatra ili psihologa, koji vam mogu pomoći u dijagnostikovanju i razvijanju adekvatnog terapijskog plana.Depresija se najčešće leči kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije.Farmakoterapija antidepresivima se često koristi kako bi se regulisali neurotransmiteri i omogućilo olakšanje od simptoma dok je funkcija psihoterapije razumevanje životnih okolnosti i obrazaca koji su doveli do mentalnih struktura koje su prouzrokovale ovakvo stanje. U nekim slučajevima je psihoterapija dovoljna.Različiti oblici psihoterapije i psihoterapijskih tehnika mogu biti efikasni u poboljšavanju stavova prema životu, razumevanju sopstvenih negativnih i štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja, razvijanju socijalnih, emotivnih i kognitivnih veština, boljem razumevanju sebe i sopstvenog životnog konteksta...Neki, teži, oblici depresije su rezistentni na gore navedenu terapiju, ovde se mogu koristiti transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) ili elektrokonvulzivna terapija (ECT) koji su refinisani poslednjih decenija i smatraju se bezbednim koliko i farmakoterapija.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Bruce, D. F., PhD. (2023, July 20). Depression. WebMD. https://www.webmd.com/depression/what-is-depressionDmitrovic, B. K., Dugalić, M. G., Balkoski, G. N., Dmitrovic, A., & Soldatovic, I. (2013). Frequency of perinatal depression in Serbia and associated risk factors. International Journal of Social Psychiatry, 60(6), 528–532. https://doi.org/10.1177/0020764013511067Depression. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/depressionDepression (major depressive disorder) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2022, October 14). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/depression/symptoms-causes/syc-20356007ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F32ICD 10 depression diagnostic criteria. (2018, January 1). https://gpnotebook.com/pages/psychiatry/icd-10-depression-diagnostic-criteriaMijatovic-Jovanovic, V., Milijasevic, D., Cankovic, S., Tomasevic, T., Susnjevic, S., & Ukropina, S. (2024). Prevalence of depressive symptoms and association with sociodemographic factors among the general population in Serbia. Vojnosanitetski Pregled, 00, 5. https://doi.org/10.2298/vsp231023005mNational Alliance on Mental Illness. (2024, March 15). Depression | NAMI. NAMI. https://www.nami.org/about-mental-illness/mental-health-conditions/depression/What is depression? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/depression/what-is-depressionWorld Health Organization: WHO & World Health Organization: WHO. (2023, March 31). Depressive disorder (depression). https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/depression*Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/anxious-young-woman-cover-wing-ears-with-hands-sitting-on-chair-6382633/**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Hronični bol se pokazao kao značajno povezan sa depresivnim poremećajem. Spada u eksterne stresogene elemente koji mogu uticati na stvaranje depresije. Istraživanja su pokazala da depresija i stanja hroničnog bola mogu delovati slično na neurobiološke mehanizme, ipak, tačna korelacija i razumevanje njihove povezanosti nije jasna. Istraživanja na ovu temu su ključna kako bi se bolje razumela povezanost ovih stanja i time doprinelo razvoju novih delotvornih tretmana.Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227-depresijaZa više informacija o hroničnom bolu pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/263-sta-je-hronicni-bolDepresija se uglavnom definiše osećanjima perzistentne tuge, manjka energije i motivacije, smanjenim interesom za aktivnosti, promenama u snu i apetitu kao i crnim mislima i tendencijama, neophodno je da simptomi budu u trajanju od barem dve nedelje.Hroničan bol se uglavnom definiše kao konzistentan ili periodičan bol koji traje duže od perioda koji je neophodan za zaceljenje tkiva, što je uglavnom oko 3 meseca. Može da perzistira iako nema evidentnog fizičkog uzroka.Klinička istraživanja su pokazala da hroničan bol kao stresor često indukuje depresiju. Čak 85% pacijenata koji imaju hroničan bol takođe boluju i od depresije, pokazalo je jedno istraživanje. Najveći uticaj na povećanje rizika od depresije ima faktor invalidnosti bola, dakle ne intenzitet već koliko bol onesposobljava svakodnevno funkcionisanje.Depresija loše utiče na prognozu oporavka kada su u pitanju stanja hroničnog bola i obrnuto, ova dva stanja međusobno pogoršavaju jedno drugo i teže ih je lečiti kada su uparena.Hroničan bol utiče na svakodnevni život, osetljivost na stres i fzičku aktivnost, što može uticati na javljanje osećanja izolovanosti i anksioznosti. Hroničan bol značajno loše utiče na kvalitet sna, što direktno utiče na pogoršavanje rizika od depresije i depresivnih simptoma.Fiziološki uzrociFiziološki mehanizmi koji bi objasnili korelaciju između hroničnog bola i depresije nisu jasni, ovo predstavlja značajan izazov za istraživanja i razvoj tretmana. Ipak, ono što jeste otkriveno je da ova dva stanja imaju značajna preklapanja kada je u pitanju njihov uticaj na neuroplastične promene i promene neurobioloških mehanizma.Moždane regije uključene u nervne puteve pri povredama i telesnim bolovima su takođe uključene u regulaciju raspoloženja. Ove regije su insularni korteks, prefrontalni korteks, prednja cingularna kora, talamus, hipokampus i amigdala. Ovo govori o sličnim predelima mozga koji obrađuju informacije vezane za oba stanja.Neuroplastičnost je mehanizam koji omogućava adaptivne strukturalne i funkcionalne promene u moždanom tkivu, sposobnost mozga da se reorganizuje u skladu sa različitim nanetim štetama ili povredama kako bi nastavio da funkcioniše najoptimalnije moguće.Dopaminergički sistem u mozgu utiče na neuroplastične promene u depresiji i hroničnom bolu, perzistencija hroničnog bola može da ošteti sistem aktivacije dopamina.U brojnim studijama je pokazano da postoji smanjenost u zapremini i broju sinapsi u preforntalnom korteksu i hipokampusu kod depresivnih pacijenata, drastičnije što je depresija intenzivnija. Povezanost prefrontalnog korteksa sa razvojom bola, putem nukleusa akambensa (pokazano je da takođe ima ulogu u motivaciji i ponašanju i raznim psihičkim poremećajima, između ostalih i depresijom) je takođe potvrđena. Ovo implicira slične maladaptivne neuroplastične promene koje dovode i do depresivnih simptoma i do razvijanja hroničnog bola. Ove maladaptivne promene u neuroplastičnosti takođe mogu obuhvatati i neuralne puteve koji vode od perifernog do centralnog nervnog sistema i učestvuju u stvaranju i održavanju hroničnog bola.U sažetku, brojni neuobiološki i molekularni mehanizmi, od kojih su samo neki ovde navedeni, učestvuju u povezivanju hroničnog bola i depresije. Nažalost, nauka i dalje ne može da tvrdi da ima potpunu sliku o procesu koji čini komorbiditet ovih stanja toliko učestalim. Ipak, značajni pomaci se prave koji omogućavaju razvijanje metoda lečenja.TretmanFarmakoterapija koja uključuje antidepresive i lekove za bol se koristi u tretamnu, ali istraživanja ne sugerišu značajnu efikasnost. Postoji rastući trend korišćenja nefarmakoloških metoda za lečenje ovih dva stanja kada su uparena kao što su psihoterapija, akopunktura, hipnoza i fizičko vežbanje.Opioidi su najefikasniji u tretiranju hroničnog bola, problem sa njima je relativno visoka stopa zavisnosti. Takođe njihova uloga u tretmanu depresije idalje nije jasna, i postoje tvrdnje da dugoročna upotreba opioida zapravo pogoršava rizik od depresije. Još jedna grupa lekova koja efikasno leči hronični bol su benzodiazepini, pored funkcije u lečenju honičnog bola i njime indukovane depresije koriste se i u lečenju anksioznosti i insomnije, od kojih se oba mogu videti u pacijentima koji boluju od hroničnog bola i od depresije. Benzodiazepini imaju visoku stopu zloupotrebe, koja izaziva zavisnost i ozbiljne kognitivne posledice.Tretiranje depresije indukovane hroničnim bolom bi trebalo da uključuje psihoterapiju kao i fizičko vežbanje. Neophodno je pažljivo pristupati farmakoterapiji i motriti na njene efekte. Psihoterapija predstavlja ključan element procesa tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije. Razvoj ovakve depresije je svakako pod uticajem psihosocijalnih faktora koje je potrebno razumeti u sklopu terapije.Istraživanja su pokazala da primena psihoterapije kod dece i adolescenata sa hroničnim glavoboljama može redukovati bolove. Primena psihoterapije, kao što je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) može znatno pomoći pri razumevanju i prevladavanju tegobnih okolnosti koje su nanete bolovima.Psihoterapija značajno poboljšava prognozu tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Sheng, J., Liu, S., Wang, Y., Cui, R., & Zhang, X. (2017). The Link between Depression and Chronic Pain: Neural Mechanisms in the Brain. Neural Plasticity, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/9724371Meda, R. T., Nuguru, S. P., Rachakonda, S., Sripathi, S., Khan, M. I., & Patel, N. (2022). Chronic Pain-Induced Depression: A Review of Prevalence and Management. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.28416*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/back-pain-body-pain-ergonomics-6949392/ *

Hroničan bol se najčešće definiše kao perzistentan, kontinuiran ili ponavljajući bol koji traje duže od 3 meseca, uzroci ovog bola mogu biti raznovrsni. Za razliku od akutnog bola koji nastupa pri jasnim povredama, hronični bol je onaj koji se nastavlja i nakon što se povreda zacelila, nekada nastaje i bez očiglednog razloga i prethodne povrede.Česti primeri hroničnog bola su:Artritis (bol u zglobovima)Bol u leđimaBol u vratuPosttraumatski bolBol od tumoraGlavobolje, migreneFibromialgija (generalni bol u mišićima)Neurogeni bol (bolovi izazvan oštećenjem nervnog sistema)Stanja hroničnog bola mogu da narušavaju svakodnevni život i da traju mesecima pa i godinama. Osim što može da remeti društvenu, karijernu ili akademsku svakodnevnicu može dovesti i do javljanja depresije i anksioznosti, kao i do problema sa snom; ovi problemi često nisu dijagnostikovani. Javljanje ovakvih komorbiditeta čini bol gorim što zauzvrat pogoršava druge simptome i stvara „začarani krug“ u kome lečenje postaje sve teže.Više o odnosu hroničnog bola i depresije možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/sr/novost/264-depresija-i-hronicni-bolUzroči hroničnog bolaZbog raznovrsnih oblika bola i njihovih različitih uzroka, ni jedan pojedinačni nalaz ne može da objasni sve različite mehanizme koji uzrokuju nastanak simptoma hroničnog bola. Procesi percepcije bola u organizmu su kompleksni i neophodno je sprovesti još istraživanja zarad kompletnijeg i obuhvatnijeg razumevanja procesa nastanka hroničnog bola.Dijagnostikovanje hroničnog bolaRazumevanje datuma početka bola, kao i opisa (oštar, tup, dubok, peckanje...) su značajni faktori pri dijagnostikovanju. Takođe je izuzetno važno razumeti potencijalne povrede, lokaciju i intenzitet bola. Od pomoći može biti i identifikovanje elemenata koji pomažu olakšanju bolova, kao i razumevanje toka bola, da li je konstantan ili periodičan. Takođe je potrebno identifikovati druge simptome kao što su grčevi, promeni u temperaturi kože, ograničeno kretanje, slabost, promene u senzacijama i slično.Fizički pregled se sprovodi i dijagnostičar poredi svoje nalaze sa izjavama pacijenta.Zarad ustanovljavanja precizne dijagnoze i adekvatnog plana tretmana dijagnostičar može sprovesti krvne analize, analize urina, testirati aktivnost mišića (EMG), koristiti rendgen ili magnetnu rezonancu (MRI), testirati reflekse i ravnotežu i slično.Lečenje hroničnog bolaLečenje i olakšavanje bola zavisi od brojnih faktora, prvenstveno od same vrste bola u pitanju. U nekim slučajevima jasan izvor i uzrok bola se ne mogu identifikovati, ali se svakako nastavlja sa tretmanom i pokušajima da se bol olakša.Hronični bolovi se najčešće leče multidisciplinarnim pristupom u zavisnosti od specifične situacije: farmakoterapijom, hirurškim intervencijama, injekcijama, specifičnim vežbama, psihoterapijom, ultrazvučnom stimulacijom, aerobnim vežbanjem, kiropraktikom, akopunkturom, fizikalnom terapijom, promenama u životnom stilu i drugim.Primena psihoterapije je izuzetno važna ako je hroničan bol uparen sa psihičkim poremećajima, što istraživanja pokazuju da je veoma često. Psihički poremećaji i stanja bola pogoršavaju jedno drugo i čine tretman oba težim.Promene u životnom stilu mogu pružati značajna poboljšanja kod stanja hroničnog bola. Redukovanje stresa, fizička aktivnost i vežbanje, zdrava ishrana kao i adekvatna količnima kvalitetnog sna mogu imati pozitivne i preventivne efekte.Zbog kompleksnosti nastanka hroničnog bola i razumevanja uzroka ovakvih stanja neophodna je dobra diferencijalna dijagnostika koja će omogućiti adekvatnu terapiju. Ne treba preuzimati lečenje u spostvene ruke zbog brojnih mogućih neželjenih posledica i reakcija. Ukoliko smatrate da imate problema sa hroničnim bolom posavetujte se sa lekarom zarad razvijanja adekvatnog i bezbednog plana terapije.Chronic pain. (2024, August 16). Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/4798-chronic-painDydyk, A. M., & Conermann, T. (2024, May 6). Chronic pain. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK553030/Sheng, J., Liu, S., Wang, Y., Cui, R., & Zhang, X. (2017). The Link between Depression and Chronic Pain: Neural Mechanisms in the Brain. Neural Plasticity, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/9724371Meda, R. T., Nuguru, S. P., Rachakonda, S., Sripathi, S., Khan, M. I., & Patel, N. (2022). Chronic Pain-Induced Depression: A Review of Prevalence and Management. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.28416*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/back-pain-shoulder-injury-sun-5163495/*

Redovno istezanje pomaže mišićima da ostanu dugački i fleksibilni, tako da kada se od njih zahteva aktivacija i delovanje oni ne budu preopterećeni i potencijalno povređeni. Istezanje pomaže izdužavanje mišića i održavanje zdrave pokretljivosti i mobilnosti zglobova. Bez ovoga, mišići mogu postati kratki i kruti, i u situacijama kada se od ovakvih mišića zahteva aktivacija oni možda neće moći da izvedu adekvatni pokret ili mogu čak dovesti do ozbiljnih povreda. Neki od benefita fleksibilnosti mišića koje pruža istezanje su:Poboljšanje fizičkih performansiSmanjeni rizik od povredeBolji protok krvi u mišićima i teluEfikasnije funkcionisanje mišićaBolje zdravlje i pokretljivost zglobovaPotrebno je imati na umu i to da istezanje, pogotovo ako niste navikli na to, može imati i štetne posledice ako se pogrešno izvodi. Loše izvođeno istezanje može dovesti do uganuća i povreda ligamenata.Ako planirate da počnete da se redovno istežete i da uključite istezanje u svoju rutinu, potrudite se da efikasno i bezbedno izvodite pokrete. Istezanje može da se izvodi bilo gde i bilo kada, ali ispravna tehnika je ključna za ostvarivanje benefita i izbegavanje povreda. Par saveta za bezbedno istezanje su:Istezanje nije zagrevanje, istezanje hladnih mišića može dovesti do povreda. Bolje je istezati se nakon kratkog zagrevanja, ili nakon treninga. Neka istraživanja sugerišu da istezanje može takođe smanjiti fizičke performanse ako se radi tačno pred aktivnosti.Simetrija je značajna, podjednako istezanje sa obe strane dovodi do zdrave telesne ravnoteže, asimetrično istezanje može povećavati rizik od povreda.Fokusiranje na bitne mišiće, sa toliko mišića u telu ne treba očekivati adekvatno istezanje svih mišića stalno. Dobra ideja je fokusiranje na veće grupe mišića koje često koristimo kao što su listovi, butine, kukovi, donja leđa ramena i vrat. Dobra ideja je i istezati grupe mišića koje su se prethodno koristila pri vežbanju.Tenzija, ne bol. Očekivano je osetiti tenziju, treba zadržavati taj istegnuti položaj koji će vremenom izazivati sve manje tenzije kako se uspostavlja sve veća fleksibilnost. Osećaj bola nije poželjan, signalizira preveliki napor i da je potrebno vratiti se u poziciju u kojoj se ne oseća bol.Izbegavati balističko istezanje, balističko istezanje je oblik istezanja za zagrevanje koje koristi brze i nagle pokrete. Savetuje se da se istežete kontrolisanim i sporim pokretima ako ste početnik. Balističko istezanje može da izazove povrede ako je nepravilno odrađeno.Ako bolujete od nekakve hronične bolesti ili imate povredu potrebno je primeniti dodatnu pažnju i posavetovati se sa doktorom, fizijatrom ili drugim zdravstvenim stručnjakom zarad razumevanja najadekvatnijeg načina istezanja u specifičnoj situaciji.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-girl-alone-exercising-2605348/ *

Fizička aktivnost je ključan faktor u promovisanju zdravlja i produženju životnog veka. Rekreativno trčanje je popularan oblik fizičke aktivnosti kojim se bave mnogi pojedinci u potrazi za zdravijim stilom života. Relativno je lako za raditi, može da ima socijalnu komponentu i nije skupo, takođe je veoma efikasno i pristupačno. Trčanje pomaže pri:Izgradnji jačih kostijuOjačavanju mišićaPoboljšanju kardiovaskularnog sistemaOdržavanju zdrave kilažeJačanju imunog sitemaRegulaciji snaPoboljšanju raspoloženjaSaveti za početnike:Poseta lekaru pre početka programa trčanja može imati odličan preventivni uticaj na duže staze, pogotovo ako imate preko 40 godina, niste dugo vežbali, imate neku hroničnu bolest ili imate značajan višak kilograma. Ova poseta vam može pomoći da razumete rizike od ovakve vrste vežbanja u vašem slučaju i kako specifično možete da krenete u odnosu na njih.Motivacija i disciplina su neophodni da bi ova aktivnost prerasla u naviku koja vodi ka zdravijem životnom stilu.Poželjno je početi polako, od ubrzanog hodanja pa vremenom danima i nedeljama postepeno povećavati intenzitet. Takođe u svakoj sesiji treba smenjivati hodanje i trčanje, vremenom se količina trčanja povečava.Postavljanje ciljeva pomoći će u istrajnosti i praćenju napretka.Potrebno je zagrejati se i istegnuti pre početka, i poželjno je istezati se i nakon trčanja zarad prevencije povreda.Ponesite vodu sa sobom, poželjno je ne konzumirati previše vode pre, tokom, ili posle trčanja.Neophodno je da se telo oporavi, dozvolite sebi barem 2 dana nedeljno u kojima ne trčite.Planiranje putanje može da pomogne određivanju ciljeva i menjanju okruženja.Obucite se udobno i sportski kako biste dozvolili sebi udobne pokrete tela.Možete dodatno ugoditi sebi tako što ćete trčati sa prijateljima, ili organizovati zadovoljavajuće aktivnosti nakon trčanja koje će vam pomoći da vam ova aktivnost bude još prijatnija.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-jogging-near-park-during-daytime-gGZ8ZynljWk*

Plivanje je odličan način vežbanja i fizičke aktivnosti koja ima brojne zdravstvene benefite, može u njoj da učestvuje svako i može da bude zabavna i opuštajuća.Plivanje je u skorije vreme postao jedan od praktičnih nefarmakoloških načina tretiranja različitih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, hiperlipidemija, hipertenzija i gojaznost. Kao vežba pozitivno utiče na izdržljivost zglobova, pojačava fizičku snagu i pomaže u smanjenju viška kilograma. Takođe reguliše lipide u krvi koji izazivaju kardiovaskularne probleme.Jača mišiće:Otpor koji voda pruža pomaže jačanju i toniranju mišića, zato što voda pruža veći otpor nego vazduh plivanje je u ovome efikasnije nego biciklizam ili trčanje. Pored jačanja mišića plivanje pospešuje jačanje kostiju, što može znatno pomoći ženama u menopauzi radi prevencije osteoporoze.Utiče na celo telo:Plivanje je vežba koja se izvodi u vodi i time ne opterećuje skelet te je savršen način da ljudi koji imaju probleme sa zglobovima ili viškom kilograma vežbaju sa olakšanjem. Može biti odličan izbor za vežbanje kod nekoga ko ima neku povredu koja otežava druge oblike fizičke aktivnosti. Plivanje povećava otkucaje srca, osnažuje i tonira mišiće i povećava izdržljivot bez preteranog stresa na telo.Različiti stilovi plivanja kao što su prsno, kraul, leđno, delfin, leptir i slobodni stil fokusiraju se na različite grupe mišića. Ipak, svaki od ovih stilova koristi većinu mišića tako da pozitivno utiče na celo telo.Pospešuje kardiovaskularni sistem:Srce će plivanjem efikasnije pumpati krv i dovesti do boljeg protok krvi kroz telo. Aerobne vežbe kao što su plivanje generalno pozitivno utiču na pojavu zapaljenja u organizmu koja dovode do srčanih bolesti. Plivanje reguliše lipide u krvi koji izazivaju kardiovaskularna oboljenja i reguliše probleme sa krvnim pritiskom.Reguliše telesnu težinu:Plivanje pomaže u sagorevanju kalorija, tačan broj kalorija naravno zavisi od fizionomije i načina plivanja. Dobar savet je uspostavljati intervale intenzivnog plivanja koji se postepeno povećavaju sa kratkim pauzama između.Ojačava pluća:Plivanje poboljšava disanje, snagu i kapacitet pluća. Može imati znatne benefite u treiranju astme pošto navodi telo da efikasnije koristi kiseonik.Ipak, neka istraživanja sugerišu da dugotrajna izloženost sredstvima koja se koriste pri dezinfekciji bazena mogu imati štetne uticaje na astmu. Ako bolujete od astme i želite da se bavite plivanjem prvo se posavetujte sa vašim lekarom kako biste se uverili da je ovo bezbedan izbor za vas.Poboljšava raspoloženje:Plivanje kao i ostale vežbe pospešuje lučenje endorfina („hormona sreće“) i time pospešuje raspoloženje. Plivanje je opuštajuće za um, mišići se istežu i disanje je ritmično i usklađeno, ovo pomaže u smanjenju stresa. Istraživanja sugerišu da je plivanje dobar način smanjenja nivoa stresa u svakodnevnom životu i da pozitivno utiče na mentalno zdravlje.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-swimming-on-an-olympic-pool-ZbbhkQ0M2AM*Lee, B., & Oh, D. (2015). Effect of regular swimming exercise on the physical composition, strength, and blood lipid of middle-aged women. Journal of Exercise Rehabilitation, 11(5), 266–271. https://doi.org/10.12965/jer.150242Omar, J. S., Jaradat, N., Qadoumi, M., & Qadoumi, A. N. (2021). Regular swimming exercise improves metabolic syndrome risk factors: a quasi-experimental study. BMC Sports Science Medicine and Rehabilitation, 13(1). https://doi.org/10.1186/s13102-021-00254-8

Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom poremećaja upotrebe supstanci, kompleksnog poremećaja čije razvijajne zavisi od brojnih bioloških i sredinskih faktora, kao i njihovog neminovnog odnosa. Za više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i poremećaju upotrebe supstanci pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/257-zloupotreba-psihoaktivnih-supstanciVećina ljudi je izloženo adiktivnim supstancama, bilo to kroz socijalne pritiske, kulturološki i zakonski prihvaćenu upotrebu ili korišćenje medikamenata. Jasno je da ove supstance mogu dovesti do zavisnosti i ozbiljnih zdravstvenih poteškoća u slučaju njihove zloupotrebe. Ipak, ljudi u različitoj meri razvijaju probleme sa upotrebom supstanci u zavisnosti od mnogih faktora. Izloženost supstanci koja bi u jendoj osobi izazvala zavisničke obrasce u drugoj osobi to neće nužno učiniti.Koji su to faktori koji utiču na to da li će neko razviti poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost?Faktori su brojni i njihovo preklapanje i međusobni uticaj su komplikovani i teško merljivi u zavisnosti od specifičnih životnih situacija. Istraživanja nam pomažu da bolje razumemo ove faktore i s obzirom na to razvijamo nove načine efikasnijeg tretiranja ovog poremećaja.Faktori koji povećavaju rizik razvoja ovakvog poremećaja mogu bitit:Intrinzički (unutrašnji): genetika, pol, starost, doba prve upotrebe, prethodno postojeći poremećaj upotrebe supstanci, drugi psihički poremećaji.Ekstrinzički (spoljašnji): dostupnost, uticaj vršnjačke grupe, tegobe u detinjstvu, roditeljski stil, sociekonomski status.Zavisni od supstance: psihoaktivne karakteristike, farmakokinetika, način konzumiranjaUticaj i značaj ovih faktora varira u zavinosti od različitih životnih doba i faza poremećaja upotrebe supstanci. Na primer, vršnjački pritisak i porodično okruženje su najznačajniji za inicijalnu upotrebu dok genetski faktori i psihopatologija igraju suptilniju ulogu u razvijanju problematičnijeg obrasca upotrebe.Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom dijagnoze poremećaja upotrebe supstanci zato što su se u vreme dijagnoze potencijalno ireverzibilne neuroadaptivne promene već dogodile. Ove promene su bile podložne prevenciji u ranijim fazama poremećaja, deluju na funkcionisanje nervnih ćelija i dovode do tolerancije na supstancu, dugoročne potrebe i želje za supstancom i perzistentnog osećaja neprijatnosti koji dovodi do povratka supstanci („relapse“) i nakon ostvarenja apstinencije.Nasledni faktori:Naučnici uspevaju da pronalaze genetske podatke koji govore o naslednosti poremećaja upotrebe supstanci, nezavisno od supstance u pitanju. Ova rastuće baza podataka o genima i njihovim kombinacijama može pomoći otkrivanju novih specifičnih načina prevencije i lečenja poremećaja upotrebe supstanci. Nalazi takođe sve više potvrđuju ulogu dopaminskih sistema (sistem nagrade) u zavisnosti, pokazujući da je kombinacija gena specifična za poremećaj upotrebe supstanci povezana i sa regulacijom dopaminskih signala. Razumevanje uticaja nasledne genetske komponente na vulnerabilnost razvijanje poremećaja upotrebe supstanci je komplikovano, ni jedan poremećaj nije jasno uslovljen jednim genom već kompleksnim kombinacijama i interakcijama gena i alela.Razumevanje odnosa uticaja gena i sredine takođe je izazovno, šta ima veći i značajniji uticaj? Blizanačke studije pokazale su da jednojajčani blizanci koji imaju istu genetsku strukturu mogu da razvijaju poremećaje kao što je poremećaj upotrebe suptanci zbog sredinskih razlika.Značajnu ulogu u interakciji genetskog materijala i sredinskih okolnosti igra epigenetika.Epigenetika je biološki mehanizam koji omogućava sredinski uticaj na ekspresiju gena bez menjanja strukture DNK, omogućava „aktiaciju“ genetskih potencijala u zavisnosti od sredinskih uticaja.Studije usvojene dece pokazale su veću šansu za razvijanje poremećaja upotrebe supstanci kod dece čiji su biološki roditelji bili zavisnici, bez obzira na to što ih deca nisu nikada upoznala. Istraživanja sugerišu da je genetika odgovorna za 40 – 60% rizika razvoja ovog poremećaja.Jasno je da sredinski uticaj ima veliku ulogu, zato što ovaj poremećaj ima veliku naslednu komponentu nije neočekivano da se u bliskoj porodici deteta javlja zavisnost. Porodični uticaj je izuzetno značajan u mladom dobu za razvoj ovog poremećaja, pogotovo uparen sa genetskim predispozicijama predstavlja izuzetan porast u riziku.Porodična istorija pruža uvide u genetsku vulnerabilnost, ako imate bližeg rođaka, ili više njih, koji imaju probleme sa upotrebom supstanci, to može biti znak da treba obratiti dodatnu pažnju na vašu upotrebu ili upotrebu vaše porodice. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerDucci, F., & Goldman, D. (2012). The genetic basis of addictive disorders. Psychiatric Clinics of North America, 35(2), 495–519. https://doi.org/10.1016/j.psc.2012.03.010Genes and addiction. (n.d.). https://learn.genetics.utah.edu/content/addiction/genes/New NIH study reveals shared genetic markers underlying substance use disorders. (2023, March 22). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2023/new-nih-study-reveals-shared-genetic-markers-underlying-substance-use-disordersRoberts, A. J., & Koob, G. F. (1997). The Neurobiology of Addiction: An Overview. PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6826825/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/dna-genetics-molecule-biology-5695421/*

Bebe su interesantna i zanimljiva bića, u nastavku teksta možete pročitati o 10 interesantnih činjenica koje se dešavaju sa bebinim fizičkim,emotivnim i metalnim razvojem. 1.Plač bez suza Prvih nekoliko meseci bebe kada plaču nemaju fiziološki podržan sistem za izlučivanje suza jer im se nisu razvili suzni kanali, samim naprezanjem i plakanjem stimulišu “proizvodnju suza”.2.Plave oči su česta pojava Većina beba se rodi sa plavim očima bez obzira na genetsku predispoziciju ali u toku prvih 6 meseci njihovog života dolazi do promene boje očiju. 3.Kratkovide su Prosečno novorođenče može da vidi 25cm udaljenosti ispred sebe, što znači da vidi svoju majku dok je hrani i njeno lice. 4.Prepoznaju svoju majku Bez obzira što je dugotrajan proces formiranja fizičkog, emotivnog i mentalnog tela, beba zna da prepozna svoju majku po mirisu i boji glasa.5.Koriste univerzalni jezik Bebe koriste iste glasove u periodu brbljanja, kasnije tokom odrastanja neki od tih glasova se gube jer se prilagođavaju svojoj jezičkoj okolini. Ono što jezička okolina ne koristi, neće koristiti ni beba.6.Bebe imaju više kostijuSkeletni sistem bebe broji preko 300 kostiju, za razliku od skeletnog sistema čoveka koji broji 206 kostiju.Razlog za povećan broj kostiju kod beba je taj što samim rastom bebe određene kosti se spajaju i samim tim smanjuju veliku brojčanu razliku. 7.Nemaju čašice na kolenu Ovo ne treba shvatiti bukvalno, bebe imaju hrskavicu koja podseća na čašicu ali se prava čašica formira tek u šestom ili sedmom mesecu života. Najbitnije je da se čašica razvije pre nego što beba počne da puzi.8.Potreban im je fizički kontakt Bebe sa dovoljno fizičkog kontakta kada odrastu i formiraju se kao ličnost imaju bolju pažnju, memoriju i sposobnost bržeg učenja.9.Stalno su gladne Bebe su stalno gladne iz jednostavnog razloga zato što brzo rastu. Do šestog meseca njihovog života će udvostučiti kilažu koje su imale po rođenju. 10.Smeh Bebe poseduju fantastičnu osobinu da u svemu vide nešto smešno. U proseku se smeju 300 puta devno za razliku od odraslih koji se smeju u proseku 60 puta dnevno.Činjenice koje smo naveli gore u tekstu otkrivaju koliko su bebe neverovatne i pune iznenađenja. Svaka od njih pokazuje koliko je fascinantan njihov razvoj i koliko se brzo menjaju. Spoznaja ovih detalja može nam dodatno obogatiti znanje i pomoći da još više cenimo svaki trenutak proveden sa njima.Reference:https://vrsnjackapodrska.me/aktuelnosti/vijesti/605-zanimljive-cinjenice-o-tek-rodenim-bebamahttps://www.lingualogos.com/10-interesantnih-cinjenica-o-bebama/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-holding-babys-hand-qLFJKFBppPM*

Psihoaktivne susptance se odnose na sve supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje.Zbog umreženosti sveta sada je izuzetno lako pristupiti bilo kojim psihoaktivnim supstancama i opojnim drogama, bez obzira da li su sintetizovane ili prirodne. Kontinuirano nepraćeno konzumiranje psihoaktivnih supstanci može da dovede do raznih zdravstvenih problema od kojih su najevidentniji poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost. Zbog brojnih štetnih dejstava koje ove supstance često imaju njihova proizvodnja i promet su ili ilegalni, ili pod strogom državnom regulacijom i kontrolom (lekovi kao što su amfetamini, morfin i sl.). Poremećaj upotrebe supstanci (substance abuse disorder) je klasifikovan kao mentalni poremećaj koji utiče na mozak i ponašanje. Smatra se poremećajem mozga, zbog značajnih funkcionalnih promena koje stvara u moždanim sistemima koji se bave nagradom, stresom i samo-kontrolom. Te promene mogu da opstaju i dugo nakon prestanka konzumiranja supstanci.Među glavnim razlozima za prvobitnu upotrebu psihoaktivnih supstanci svrstavaju se:Dobar osećaj: rekreaciona upotreba psihoaktivnih supstanci često se svodi na osećaje zadovoljstva i prijatnosti koje ove supstance pružaju. Doživljaji euforije i zadovoljstva razlikuju se u zavisnosti od specifične supstance.Kompenzacija: ljudi sa različitim problemima često nalaze utehu i kratkoročno poboljšanje svojih raspoloženja, anksioznosti i doživljaja zahvaljujući upotrebi psihoaktivnih supstanci. Izloženost stresu je čest faktor u otpočinjanju, nastavljanju i na kraju vraćanju psihoaktivnim supstancama.Poboljšanje performansi: neki ljudi osećaju pritisak da imaju bolje rezultate u školi, na poslu ili u sportu. Različite supstance mogu da pomognu u ovim poljima na različite načine.Radoznalost i socijalni pritisci: u periodima adolescencije su mladi pogotovo podložni pritiscima i očekivanjima svojih vršnjačkih grupa. Rekreaciono eksperimentisanje sa supstancama može dovesti do ozbiljnih problema zavisnosti i socijalni uticaj je važan faktor rizika.Zavisnost se smatra najekstremnijim oblikom poremećaje upotrebe supstanci, definiše se kao hroničan, ponavljajući poremećaj koji karakterišu kompulzivno traženje supstanci i njihova upotreba bez obzira na jasne štetne posledice.Zavisnost može da ima i druge oblike, povezana sa zavisnošću od kockanja, video igara, interneta ili drugih specifičnih ponašanja. Mi ćemo se ovde fokusirati na zavisnost povezanu sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.Vrste psihoaktivnih supstanciTreba imati na umu da su neke psihoaktivne supstance društveno i zakonski prihvatljive i da se njihvoa proizvodnja i upotreba smatra normalnim pa čak i poželjnim u nekim slučajevima. Ovo ne znači da je njihova zloupotreba manje opasna. Zloupotreba lekova kao i kafe, duvana ili alkohola može dovesti do zavisnosti kao i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.Psihoaktivne supstance se dele po kategorijama u zavisnosti od toga kakvo dejstvo imaju na nervni sistem:Depresori – mogu imati smirujući efekat, dovode do pospanosti, usporavanja psihomotornih funkcija, osećaja smirenosti i opuštenosti. Takođe mogu dovoditi do noćnih mora, anksioznosti i agresije. U ovu grupu spadaju alkohol, sedativi i opijati.Stimulansi – povećavaju nivoe energije, budnost, stimulišu psihomotornu aktivnost, povećavaju samopouzdanje, osećaj sreće i energije. Mogu ubrzavati rad srca i povisiti krvni pritisak. U ovu grupu spadaju supstance kao što su kofein, kokain, amfetamini, kanabis, ekstazi.Halucinogeni – izazivaju halucinacije i promene u percepciji, osećaje derealizacije i odvojenosti od okruženja ili doživljaje dubokih uvida. Supstance koje spadaju u ovu grupu su LSD, meskalin, pejoti, psilocibinske gljive.Simptomi poremećaja upotrebe supstanciKako specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Drajzerova“ navodi, zavisnost od supstance podrazumeva prisustvo barem tri od navedenih simptoma: Žudnja za uzimanjem supstanceFizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekineTolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstanceZaokupljenost supstancomZapostavljanje drugih interesovanja zarad konzumiranja supstanceVeliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstanceNastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvuPostoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.Mnogi specifičniji simptomi zavise od specifične situacije i supstance.Uzroci i faktori rizikaSavremena nauka ustanovila je da postoje brojni faktori koji doprinose stvaranju i održavanju ovakvog poremećaja.Biološki faktori:  istraživanja tumače da je genetika, kao i ekspresija gena pod uticajem okoline (epigenetika), značajan faktor u razvijanju zavisničkih obrazaca. Takođe, adolescenti i ljudi sa psihičkim poremećajima imaju veći rizik od razvijanja ovakvog poremećaja.Dom i porodica: značajni faktor naročito u ranom detinjstvu, ako roditelji ili drugi ukućani demonstriraju obrasce zloupotrebe supstanci, rizik za decu značajno raste.Škola i vršnjaci: značajan faktor u periodu adolescencije, vršnjaci mogu da nagovore i one koji nemaju nikakave druge faktore rizika da probaju supstance. Poteškoće u školi ili loše razvijene socijalne veštine mogu pogoršati rizik.Rana upotreba: konzumiranje supstanci u bilo kom dobu može voditi ka zavisnosti, ali istraživanja pokazuju da je veći rizik što se ranije krene. Ovo može biti povezano sa štetnim efektima koje supstance neretko imaju na razvoj mozga. Rana upotreba može biti uzrokovana različitim socijalnim i biološkim faktorima kao što su manjak porodične stabilnosti, zlostavljanje, genetika ili psihički poremećaji.Način konzumiranja: različite supstance imaju različite efekte i različita upotreba dovodi do različitih posledica. Konzumiranje supstanci kroz pušenje ili ubrizgavanje direktno u venu češće ima značajnije efekte i time poledice.Česta je stigma povodom ljudi sa problemima upotrebe supstanci i zavisnosti („narkomani“), ali je bitno razumeti da je u pitanju poremećaj do kojeg dolazi zbog različitih kompleksnih faktora i da je ovim ljudima potrebna pomoć i podrška u prevladavanju ovih problema.Lečenje poremećaja upotrebe supstanciPostoje brojni načini lečenja i tretmana poremećaja upotrebe supstanci. Tretmani su individualizovni i zavise od specifične osobe i situacije. Tretmani zahtevaju kontinuitet i praćenje.Pošto poremećaj upotrebe supstanci ima visok komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima, često je bolja ideja lečiti ih istovremeno nego odvojeno.Neophodno je da praktičar ili dijagnostičar prepiše specifičnu terapiju za specifičnu situaciju. Potrebno je uzeti u obzir specifičnu kombinaciju poremećaja, simptoma, starosti, supstance i situacije. Ako sumnjate da vi ili neko vašoj blizini ima probleme sa upotrebom supstanci posavetujte se sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim profesionalcem koji vam mogu pomoći pri dijagnostikovanju i pronalaženju adekvatnog tretmana za vašu situaciju.Najčešće terapije podrazumevaju kombinaciju farmakoterapije (medikamenti) i psihoterapije.Prvi korak je najčešće detoksifikacija koji podrazumeva čišćenje tela od problematične supstance. U zavisnosti od intenziteta problema mogu da se prepisuju medikamenti koji pomažu sa prevladavanjem apstinencijalne krize. Nakon ovog koraka najčešće se nastavlja sa psihoterapijom koja je najčešće zasnovana na kognitivno bihejvioralnoj terapiji (KBT) ili drugim oblicima bihejvioralne terapije. Ove terapije se fokusiraju na ostvarenje ciljeva i učenje zdravih obrazaca ponašanja, mišljenja i emotivnog rezonovanja. Njihov značaj je često i u olakšavanju drugih psihičkih poremećaja i problema koji se preklapaju sa zloupotrebom supstanci. Često je u proces psihoterapije uključena i porodica pojedinca, pošto je i njima potrebna pomoć u prevladavanju problema koji zahvata ne samo osobu nego i njegove bližnje. Takođe je potrebno da porodica dobro razume problem i na koji način može da pruža adekvatnu podršku.Farmakoterapija takođe može biti uključena u terapijski plan, kao način da se reguliše hemijski balans u mozgu, ublaže nagoni i želje za supstancom kao i simptomi apstinencijalne krize. Specifina farmakoterapija u velikoj količini zavisi od supstance o kojoj se radi.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerDrug Misuse and Addiction | National Institute on Drug Abuse. (2024, January 5). National Institute on Drug Abuse. https://nida.nih.gov/publications/drugs-brains-behavior-science-addiction/drug-misuse-addictionFletcher, J. (2023, November 15). What to know about the different types of psychoactive drugs. https://www.medicalnewstoday.com/articles/types-of-psychoactive-drugs#typesSubstance use and Co-Occurring mental disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/substance-use-and-mental-healthŠta treba znati o drogama? (n.d.). Drajzerova. https://www.drajzerova.org.rs/saveti/%C5%A1ta-treba-znati-o-drogama*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/white-labeled-jar-on-top-of-cube-ball-on-blue-textile-ap5QpBcguAQ*

Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj?Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) je dugotrajni poremećaj u kome osoba može iskusiti rekurentne misli koje ne može da kontroliše (opsesije) ili repetetativn ponašanja (kompulzije), ili oba. Često su opsesivne misli povezane sa kompulzivnim ponašanjima (npr. „ako ne operem ruke specifičan broj puta nešto strašno će se desiti“). Ovakvi simptomi izazivaju značajan stres u svakodnevnici pojedinaca i mogu konzumirati mnogo vremena i otežavati i najjednostavnije radnje. Ovaj poremećaj utiče na brojne ljude širom sveta, uključujući ne samo odrasle već i decu i adolescente. Koji su najčešći simptomi OKP – a?Opsesije su misli, ideje, slike ili impulsi koji se iznova pojavljuju u umu pojedinca. Uglavnom su uznemirujuće i pojedinci često pokušavaju da im se odupru i da ih uklone iz uma. Ove opsesije su prepoznate kao misli samog pojedinca iako su neprijatne i nepoželjne, ne kao tuđe, što je važan dijagnostički kriterijum. Kompulzivna ponašanja ili rituali su mentalna ili fizička ponašanja koja se ponavljaju iznova i iznova. Nisu sama po sebi prijatna ili svrsishodna pri završavanju nekog značajnog zadatka. Njihova funkcija je najčešće da spreči ostvarenje nekog veoma malo verovatnog događaja koji uglavnom ima veze sa nesrećama, bolom i štetom koji su naneti individui ili njenim bližnjima, ili bi ih ona sama nanela. Uverenje da ove besmislene radnje sprečavaju strašne događaje je ključan deo ovog poremećaja. Često pojedinci sami prepoznaju ovakva ponašanja kao besmislena i pokušavaju da im se odupru, nalik na opsesije, često neuspešno. Anksioznost je izazvana od strane opsesivnih misli i pogoršava se drastično ukoliko kompulzivne radnje nisu ispunjene ili im se odupire. Prisustvo opsesija, kompulzija ili oba su najjasniji ukazatelji na ovaj poremećaj.Česte opsesije su:Strah od bakterija, prljavštine i kontaminacijeStrah od zaboravljanja, ili gubljenja nečegaStrah od gubitka kontrole nad sopstvenim ponašanjemAgresivne misli usmerene prema sebi ili drugimaNeželjene, zabranjene ili tabu misli u vezi sa seksom, religijom ili nasiljemŽelja za time da stvari budu simetrične ili u savršenom redu i organizacijiČeste kompulzije su:Preterano čišćenje ili pranje rukuSlaganje predmeta na specifičan, precizan načinPonovljeno proveravanje stvari, kao što su da li su vrata zaključana ili da li je isključena ringlaKompulzivno brojanjeTiho ponavljanje reči ili moljenjeNisu sve ponovljene misli opsesije, i nisu svi rituali i navike kompulzije. Razlike su primarno u tome što ljudi sa OKP – om ne mogu da kontrolišu svoje preterane misli i radnje, četo provode više od sat vremena misleći opsesivne misli ili radeći kompulzivne radnje, ne dobijaju zadovoljstvo od završetka kompulzija već eventualno olakšanje anksioznosti.Zbog svega ovoga pojedinci sa OKP – om imaju znatne probleme u svom svakodnevnom funkcionisanju i životu. Neki ljudi koji boluju od OKP – a mogu demonstirati i repetativne neželjene pokretne ili zvukovne tikove. Pokretni tikovi su nagli i kratki, kao na primer treptaji, pokreti očima, facijalne grimase, sleganje ramenima ili trzaji glave ili ramena. Vokalni tikovi mogu biti pročišćavnje grla, glasni udisaji kroz nos ili drugi zvuci.Odraslima sa ovim poremećajem je često jasna besmislenost u sadržaju svojih opsesija i kompulzija, ali deci ne mora da bude i ovo često ostavlja veći uticaj na njih. Roditelji i nastavnici su često sposobni da prepoznaju simptome OKP – a kod dece. Simptomi OKP – a mogu početi u bilo kom životnom dobu ali je najčešće pojavljivanje u periodu između kasnog detinjstva i adolescencije. Simptomi mogu da budu slabiji i lakši na početku pa da se pogoršavaju vremenom ili i da nestanu pa da se vrate. U stresnim periodima simptomi često postaju gori. Sadržaj opsesija i kompulzivnih radnji se takođe može menjati vremenom. Uzroci OKP – a:Iako se, kao kod mnogih mentalnih poremećaja, specifičan uzrok ne zna zasigurno, jasni su mnogi od faktora rizika koji doprinose razvoju ovog poremećaja.Genetika: istraživanja pokazuju da je porodična istorija i prisustvo OKP – a u bližoj rodbini značajan faktor koji doprinosi šansama razvoja ovog poremećaja.Biologija: istraživanja pokazuju razlike u moždanim strukturama kod pojedinaca koji boluju od OKP – a, pogotovo u onima koje regulišu kontrolu ponašanja i emotivne odgovore. Dalja istraživanja su u toku kako bi se bolje razumela povezanost moždanih struktura i njihovog funkcionisanja sa ovim poremećajem.Temperament: temperament je predisponirana biološka osnova interakcije pojedinca i sveta na kojoj se razvijaju dalje karakteristike ličnosti. Istraživanja su pokazala da osobe koje demonstriraju povučenija ponašanja, podložne su negativnim emocijama i pokazuju simptome depresije i anksioznosti kao deca imaju veće šanse da razivju OKP kasnije u životu.Trauma: neka istraživanja su pokazala povezanost izmežu traume, specifično u ranom detinjstvu, i opsesivno kompulzivnih simptoma. Dalje istraživanje je neophodno da bi se odnos bolje razumeo.Dijagnostikovanje OKP – a:OKP ima čest komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima kao što su turetov sindrom, bipolarni poremećaj, anskiozni poremećaji, depresivni poremećaji, šizofrenija i ADHD. Ovo čini dijagnozu težom i ističe kompleksnost samog poremećaja.Ljudi sa OKP – om često koristi alkohol i druge psihoaktivne supstace kako bi se nosili sa svojim simptomima.Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima simptome OKP – a treba da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Očekujte pitanja koja se tiču simptoma, istorije bolesti, porodične istorije bolesti i potencijalno preusmerenje na stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem radi preciznijeg razumevanja dijagnoze.Lečenje OKP – a:Dobre vesti su da terapija pomaže mnogima koji boluju i od najintenzivnijih oblika OKP – a. Najčešće se korisit psihoterapija, farmakoterapija ili njihova kombinacija. Bitno je pratiti uputstva i sarađivati sa lekarom ili terapeutom koji pomaže u donošenju plana terapije jer i psihoterapija i farmakoterapija mogu zahtevati da prođe neko vreme pre nego što počnu da deluju. Ne postoji jasan lek koji može da ukloni OKP ali postoji mnoštvo načina i tehnika koji pomažu u regulaciji simptoma i uspostavljanju normalnosti i funkcionalnosti u svakodnevni život.Psihoterpaija: istraživanja pokazuju da određene vrste psihoterapije mogu biti, u mnogim slučajevima, podjednako efikasne u redukciji simptoma kao i farmakoterapija. Treba izdvojiti kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT) kao najefikasniju i konkretno fokusiranu na problematiku simptomatologije. Tehnike unutar KBT – a, kao što su terapija izlaganjem i prevencijom odgovora, su se pokazale kao značajno delotvorne kada je u pitanju OKP, čak i kada pojedinci ne reaguju dobro na farmakoterapiju. Farmakoterapija: najčešća farmakoterapija koja se prepisuje kada je OKP u pitanju su antidepresivi, specifično SSRI (selective serotonin reuptake inhibiotr). Poboljšanje u simptomima može da se javi za 8 – 12 nedelja korišćenja antidepresiva. Nekada su moguće neželjene reakcije na ovakvu terapiju kao što su: glavobolje, problemi sa spavanjem, vrtoglavice, mučnine.Zdravstveni stručnjak sa kojim se osoba konsultuje povodom terapije može po potrebi smanjivati ili povećavati dozu antidepresiva kako bi smanjio neželjene simptome i izbegao stvaranje problema zavisnosti od lekova. Neophodno je pridržavati se prepisane terapije i ne odustajati na svoju ruku bez prvobitne konsultacije. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerOvaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. British Psychological Society (UK). (2006). Diagnostic criteria. Obsessive-Compulsive Disorder - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK56452/ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F42Obsessive-Compulsive Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/obsessive-compulsive-disorder-ocd#part_2230Singh, A., Anjankar, V. P., & Sapkale, B. (2023). Obsessive-Compulsive Disorder (OCD): A comprehensive review of diagnosis, comorbidities, and treatment approaches. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.48960*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-grey-t-shirt-washing-hands-O2jdGcXmgAw*

Fizička aktivnost i vežbanje su među najboljim stvarima koje možemo da radimo za naše zdravlje, ali može biti teško naterati sebe vežbanje ako smo umorni. Sa druge strane, nakon vežbanja ljudi se osećaju bolje i istraživanja pokazuju da vežbanje promoviše bolji san što zauzvrat dovodi do više energije. Istraživanja pokazuju da redovno vežbanje može imati slične efekte kao farmakološki tretman za probleme i poremećaje povezanih sa spavanjem. Adekvatna količina sna je izuzetno značajna za zdravlje, za vreme spavanja dešava se konsolidacija memorija, čišćenje moždanih metabolita i oporavljanje nervnog, imunog, skeletnog i mišićnog sistema. Loš san ili poremećaji spavanja mogu dovesti do različitih kardiovaskularnih oboljenja, srčanog i moždanog udara, metaboličkih disfunkcija, gojaznosti i psihijatrijskih poremećaja.Istraživanja pokazuju da učestalo vežbanje može značajno poboljšati kvalitet sna, smanjiti simptome insomnije, opstruktivne apneje u snu, smanjiti pospanost u toku dana, vreme koje je potrebno da se zaspi i redukovati simptome depresije.Druga istraživanja su pokazala da je kod odraslih sa lošijim spavanjem manja šansa da se bave fizičkom aktivnošću, što ih uskraćuje za druge pogodne zdravstvene dobiti koje vežbanje i fizička aktivnost donose.Fizička aktivnost može pomoći snu na više načina.Prvenstveno pospešuje lučenje melatonina, hormona koji je zadužen za regulaciju ciklusa spavanja – budnosti, zbog ovoga fizička aktivnost može pomoći u bržem upadanju u san i boljem kvalitetu sna.Drugo, fizička aktivnost smanjuje nivoe stresa i anksioznosti, koji inače otežavaju dobar kvalitet sna.Treće, fizička aktivnost pospešuje raspoloženje, dovodeći do entuzijazma povodom fizičke aktivnosti i viših nivoa pozitivnih afekata i manje umora.Fizička atktivnost takođe pomaže u regulaciji telesne temperature, koja je neophodna za kvalitetan san.Kako treba vežbati da bi se unapredio kvalitet sna?Istraživanja su uglavnom rađena na aerobnim vežbama srednjeg intenziteta i pozitivni rezultati su uočeni. Takođe je pokazano da se nakon 30 minuta vežbanja jednog dana uočava poboljšanje u spavanju iste noći, što znači da nije neohodno čekati da prođu nedelje ili meseci kako bi se san poboljšao. Istraživanja sugerišu da ekvivalent vežbanja od 150 minuta nedeljno ima značajne pozitivne uticaje na spavanje.Treba imati na umu da vežbanje ne mora da bude intenzivno i povećanje svakodnevne fizičke aktivnosti kao što su hodanje ili vožnja bicikla može značajno pomoći našem snu i zdravlju. Ono što je bitno jeste biti konzistentan i redovan kako bi se ova ponašanja pretvorila u navike koje mogu pomoći u izgradnji zdravijeg stila života. Alnawwar, M. A., Alraddadi, M. I., Algethmi, R. A., Salem, G. A., Salem, M. A., & Alharbi, A. A. (2023). The Effect of Physical activity on sleep quality and sleep Disorder: A Systematic review. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.43595Kline, C. E. (2014). The bidirectional relationship between exercise and sleep. American Journal of Lifestyle Medicine, 8(6), 375–379. https://doi.org/10.1177/1559827614544437*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-woman-sleep-2537324/*

U Americi oko 1 od 10 osoba živi sa dijebetesom tipa 2. U ovoj bolesti, nivoi glukoze u krvi, ili „šećera“ ostaju previše visoki previše dugo. Dijabetes može voditi ozbiljnim zdravstvenim problemima.Gubljenje kilograma je često preporučeno kod suvišne kilaže i dijabetesa tipa 2. Smanjenje kalorija koje se unose je uobičajena strategija. Ipak, mnogim ljudima je teško da smanje kalorijski unos.Američki nacionalni institut zdravlja (NIH) je sponzorisao tim istraživača koji su isprobali drugu strategiju. Ova strategija zove se povremeni post (intermitent fasting) ili vremenski restriktivna ishrana. Sa ovim pristupom, ljudi jedu u određenom periodu svakog dana i tada mogu da jedu šta god žele. Istraživači su našli 75 ispitanika koji imaju gojaznost i dijabetes tipa 2. Učesnici su podeljeni u tri grupe koje su se razlikovale po dijetama. Jedna grupa je probala povremeni post, jeli su samo između podneva i 8 uveče. Od druge grupe je traženo da smanje svoj kalorijski unos za 25%. Treća grupa nije imala promene u svojoj ishrani.Nakon šest meseci, ljudi u grupi koja je radila povremeni post su izgubili u proseku 3,6% svoje telesne težine. U poređenju sa time, ljudi u grupi koja je redukovala kalorije nije izgubila istu količinu težine. Obe grupe su imale slično zdravo smanjenje nivoa glukoze u krvi.„Naše istraživanje pokazuje da vremenski restriktivna ishrana može da bude efektivna alternativa tradicionalnim dijetama za ljude koji ne mogu da ih implementiraju ili se osećaju istrošeno povodom njih,“ navodi doktorka Krista Vardy sa Univerziteta Ilinois u Čikagu. Zbog bezbednosti, ljudi sa dijabetesom koji žele da probaju povremeni post bi trebalo da se prvenstveno obrate svojim lekarima.Tekst preuzet i preveden sa: https://newsinhealth.nih.gov/2024/01/intermittent-fasting-type-2-diabetesIntermittent fasting and type 2 diabetes. (2024, June 17). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2024/01/intermittent-fasting-type-2-diabetes*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/a-clock-surrounded-by-vegetables-and-a-knife-laZqmDV5UJE*

1.Šta su male boginje?Morbili, male boginje, ospice (lat. morbilli - „mala bolest“) je virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica, koje uglavnom pogađa decu ali i odrasle. Izaziva ga morbili virus.2.Kako se oboljenje prenosi?Male boginje se prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljičnim putem koje emituje obolela osoba (kašljanje, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta. 3.Klinička slika malih boginja:Posle inkubacije ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja i pojave više tegoba prođe od 7 do 18 dana.Simptomi su sledeći:Povišena telesna temperatura Sekrecija iz nosa Kašalj KonjuktivitisVodnjikave, crvene oči Otečeni kapci Ovi simptomi traju 2 do 4 dana nakon čega dolazi do sledećih simptoma:Skok telesne temperature (preko 40 stepeni)Makulopapulozni osip (pojavljuje se prvo na licu,vratu i iza ušiju zatim se osip širi na trup i ekstremitete)Koplikove mrlje (male bele tačkice na sluznici usne duplje)4. Kada je obolela osoba zarazna?Obolela osoba je zarazna za svoje okruženje poslednjeg dana inkubacije 4 dana pre manifestacije osipa i 4 dana nakon manifestacije osipa. 5. Komplikacije malih boginja:Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina.Zapaljenje pluća Zapaljenje srednjeg uha DijarejaZapaljenje mozga Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60% slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na hiljadu obolelih sa navedenom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.6. Koje su preventivne mere sprečavanja zaraze malih boginja?Jedina uspešna mera prevencije je vakcinacija.Vakcinacija stvara solidan i dugotrajan imunitet.7. MMR vakcinaMMR vakcina se daje u dve doze:Deci se daje u drugoj godini njihovog života (pravovremeno data vakcina u uzrastu od 12 do 15 meseci života).Deci u sedmoj godini života (u okviru pripreme za polazak u prvi razred osnovne škole)Vakcinacija protiv malih boginja je deo rutinskog programa imunizacije u mnogim zemljama i preporučuje se svim osobama, uključujući decu i odrasle. U pitanju je izuzetno efikasan i siguran način zaštite od malih boginja i sprečavanja nastanka ozbiljnih zdravstvenih problema.8. Da li postoji mogućnost ponovnog zaražavanja malim boginjama?Moguće je, ali je malo verovatno, kažu CDC, NHS i tela kao što je Klinika Majo (Mayo Clinic), američka neprofitna medicinska institucija.Klinika Majo kaže da više od 93 odsto ljudi koji dobiju prvu dozu MMR vakcine razviju imunitet na male boginje.Druga doza pruža zaštitu za oko 97 odsto vakcinisanih.Ljudi koji nisu sigurni da li su vakcinisani protiv malih boginja, mogu da urade analizu krvi koja će pokazati da li imaju imunitet.Ukoliko sumnjate da vaše dete, vi, vaši prijatelji, vaša porodica ima male boginje, možete proveriti simptome na našem sajtu u odeljku Provera simptoma, nakon toga je najbolje da zakažete pregled kod lekara.Na našem sajtu u odeljku Lekari možete proveriti koji lekari u privatnim ustanovama pružaju uslugu pregleda.Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja (morbila) u Republici SrbijiUkupno je registrovan 181 slučaj morbila zaključno sa 7.7.2024. godine.U periodu od 1.7.2024. do 7.7.2024. godine, registrovan je 31 slučaj morbila i to 23 na teritoriji Novog Pazara, šest na teritoriji Beograda i po jedan slučaj u Novom Sadu i Loznici.Na teritoriji grada Beograda registrovana su 94 slučaja morbila u okviru epidemije prijavljene 22.2.2024. godine. Pored toga morbili su potvrđeni i kod dva deteta sa teritorije Republike Srpske.U Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđeno je 76 slučajeva, a 20 obolelih osoba su kontakti laboratorijski potvrđenih slučajeva.Među obolelima je 28 dece mlađe od šest godina, od kojih je 25 nevakcinisano, dvoje je primilo po jednu dozu vakcine sa komponentom protiv morbila, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa, 19 nevakcinisanih osoba uzrasta od 6 do 25 godina, osam potpuno vakcinisanih osoba uzrasta od 14 do 28 godina, kao i 41 osoba starija od 30 godina, od kojih je jedna potpuno vakcinisana sa dve doze vakcine protiv morbila, četiri su nepotpuno vakcinisane sa jednom dozom vakcine, jedna je nevakcinisana, a 35 je nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod sedmoro obolelih.Na teritoriji Novog Sada registrovano je šest potvrđenih slučajeva morbila. Obolele osobe su starije od 30 godina, pri čemu je jedna nepotpuno vakcinisana jednom dozom vakcine sa komponentom protiv morbila, a pet su nepoznatog vakcinalnog statusa.Reference: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1175-morbile-male-boginjeInstitut za javno zdravlje Crne Gore https://www.ijzcg.me/me/male-boginje-morbilliBBC NEWS “Male boginje: Koji su simptomi i kako sprečiti zarazu”https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-68116619Wikipedia “Male boginje” https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9A%D0%B5#:~:text=Male%20boginje%20(lat.,groznica%2C%20koje%20uglavnom%20poga%C4%91a%20decu.Акtuеlnа еpidеmiоlоšка situаciја mаlih bоginjа (mоrbilа) u Rеpublici Srbiјi https://www.batut.org.rs/index.php?content=2776*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/baby-sleeping-tC9boyqy_40*

U današnje vreme kada se sve više akcenat stavlja na zdravlje, korišćenje kontracepcije igra ključnu ulogu u zdravlju i očuvanju reproduktivnih organa i očuvanja ostatka organizma svakog pojedinca.1.Raznovrsnost metodaTrenutno postoji više od 10 metoda kontracepcije u koje spadaju kontraceptivne pilule,kondomi ,intrauterine spirale (IUD), hormonski implantati...2.Efikasnost kontracepcijeEfikasnost kontracepcije varira u zavisnosti od toga koje kontraceptivno sredstvo koristite.Oralna kontracepcija pruža 99% zaštite ukoliko se koristi pravilno i redovno dok korišćenje kondoma pruža 85% zaštite zbog veće mogućnosti ljudske greške.3.Pravilna upotreba  Većina kontraceptivnih metoda zahteva pravilnu upotrebu kako bi bile efikasne. Na primer pravilno stavljanje kondoma, pravilno i redovno uzimanje kontraceptivnih pilula…4.Zaštita od polno prenosivih infekcijaVećina mehaničke kontraceptivne zaštite, kao što su kondomi, pružaju zaštitu od neželjene trudnoće ali takođe igraju veliku ulogu u prevenciji prenošenja polnih bolesti.5.Imate pravo izboraKontracepcija omogućava parovima i pojedincima da donesu informisane odluke o planiranju porodice i zaštiti svog zdravlja, što doprinosi kontroli nad vlasititim seksualnim životom, i reproduktivnom zdravlju.Postoje razne vrste kontraceptivnih sredstva na tržišu, ali pre upotrebe bilo kog kontraceptivnog sredstva posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/medication-pills-blister-pack-0SvxwtTqhsQ*

Depresija je čest i ozbiljan poremećaj raspoloženja, hemijske promene i disbalans u načinu funkcionisanja mozga mogu biti značajni faktori rizika u javljanju depresije. Depresija se najčešće leči koristeći kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije, ipak, neki oblici depresije pokazali su se rezistentnim na ove tradiconalne terapijske tehnike. Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227Šta je repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS)?Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS), vrsta transkranijalne magnetne stimulacije (TMS), je neinvazivna metoda terapije koja koristi ponavljajuće elektromagnetne impulse kako bi stimulisala određene regije mozga. Stvara promenljivo magnetno polje koje utiče na površinske regije moždane kore i aktivnost nervnih ćelija. Zbog neuralne umreženosti celog mozga moduliranje aktivacije, i time načina funkcionisanja, jedne lokalizovane tačke dovešće i do promena u drugim moždanim regijama. Ponavljanjem seansi terapije u periodima od više dana ili nedelja se postiže dugotrajna izmena funkcionisanja određenih moždanih regiona.Istraživanj rTMS metoda pokazuju značajne implikacije u lečenju:Depresivnog poremećajaOpsesivno kompulsivnog poremećaja (OKP)Posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)Generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP)Bipolarnog poremećajaTuretovog sindromaHroničnog bolaMetoda je odobrena od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) za lečenje major depresije (MDD) 2008. godine. Koristi se uglavnom samo kada su se drugi oblici terapije pokazali neuspešnim. Najviše istraživanja o ovoj metodi odrađeno je na lečenju depresije i pokazalo značajno pozitivne rezultate.Upotreba rTMS:Ovaj oblik terapije u lečenju depresije se uglavnom koristi samo ako se prethodna upotreba psihoterapije i farmakoterapije pokazala neuspešnom. Pre početka terapije sprovode se fizički i laboratorijski testovi. Psihijatrijska evaluacija se koristi kako bi se stekao uvid u depresivne simptome i razumevanje prethodne terapije, pomaže u utvrđivanju toga koliko bi rTMS bio pogodan za određenu osobu. Očekivana su pitanja o porodičnoj i ličnoj istoriji bolesti. Neophodno je pitati o prisustvu bilo kakvih implementiranih uređaja kao što su stentovi, elektrostimulatori srca, kohlearni implanti za sluh i slično.Doza terapije je individualizovana za svakog pacijenta u zavisnosti od brojnih faktora. Uglavnom se propisuje jednodnevna terapija koja se koristi nekoliko nedelja. Terapija može da traje od 30 do 60 minuta ali se sa tehnološkim napretkom očekuje značajno smanjenje ovog perioda, takođe zavisi kako od mašine, tako i od specifičnog pacijenta.Procedura je bezbedna, neinvazivna i ne zahteva bilo kakav oblik anestezije.Aparat se podešava iznad adekvatnog dela glave odakle proizvodi magnetne impulse stimulišući nervne ćeliji u adekvatnoj moždanoj regiji.Iako je rTMS terapija neinvazivna, može biti delimično neprijatna, pogotovo na početku terapije kada praktičar i dalje ustanovljava potrebnu dozu. Magnetni impulsi proizvode glasan zvuk, zbog koga je neophodno staviti čepove za uši, takođe se može osetiti blaga senzacija kuckanja po glavi.Nakon sesije uobičajeni simptomi mogu biti:Nelagodnost u predelu kože na glaviFacijalni trzajiVrtoglavicaBlaga glavoboljaOčekuje se da ovi simptomi brzo prođu nakon sesije i smanje se sa produženim primanjem terapije. Praktičar može po potrebi da smanji dozu terapije kako bi simptomi bili blaži ili da predloži upotrebu lekova. Nakon sesije pacijent može komotno da nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.Iako mnogi pacijenti pokazuju značajno pozitivne rezultate poboljšanja simptoma koristeći rTMS terapiju, ovo ne znači da će pomoći apsolutno svakome. Neophodno je pratiti simptome depresije tokom terapije i očekuje se od pacijenta da prijavi bilo kakvo pogoršanje ili zabrinjavajuće simptome.Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija je moderna metoda o kojoj se i dalje ne zna sve. Vremenom i daljim istraživanjem, stručnjaci očekuju da će ovaj metod biti pristupačniji, delotvorniji i korisniji. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerMann, S. K., & Malhi, N. K. (2023, March 6). Repetitive transcranial magnetic stimulation. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK568715/Rizvi, S., & Khan, A. M. (2019). Use of transcranial magnetic stimulation for depression. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.4736Saini, R., Chail, A., Bhat, P., Srivastava, K., & Chauhan, V. (2018). Transcranial magnetic stimulation: A review of its evolution and current applications. Industrial Psychiatry Journal/Industrial Psychiatry Journal, 27(2), 172. https://doi.org/10.4103/ipj.ipj_88_18*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/synapse-brain-neurons-network-8152918/*

Šta je kreatin?Kreatin je supstanca koja se prirodno stvara u ljudskom telu, sintetiše se u jetri, bubrezima i pankreasu. U prirodi se može naći i konzumirati kroz meso i ribu. Naše telo taloži kreatin u obliku fosfokreatina u mišićima koji ga koriste za energiju. Glavna uloga kreatina je da se u našem telu troši kao hemijska energija (ATP – adenozin trifosfat) za primarno eksplozivne pokrete.Dakle, konzumiranje kreatina pospešuje obnovu ATP energije, veću snagu mišića kao i bolju izdržljivost. Kreatin koji se unosi u telo se u 98% taloži u mišićima dok se ostalih 2% talože u mozgu, srcu i drugim organima.Kreatin kao suplement:Kreatin je jedan od najpopularnijih sportskih suplemenata. Privlačno je što suplementacija kreatina može doprineti povećanju mišićne mase i atletske performanse, specifično u intenzivnom treniranju koje zahteva eksplozivne pokrete (skakanje, dizanje tegova...).Istraživanja pokazuju da suplementacija kreatina ima najveći udeo kod pojedinaca koji ga ne konzumiraju prirodno kroz meso i ribu, kao što su vegeterijanci i vegani. Najmanji udeo suplementacija kreatina ima kod pojedinaca koji prirodno sintetišu veće količine kreatina u svom telu.Druge pozitivne strane kreatina koje istraživanja sugerišu:Prevencija povrede: suplementacija može redukovati dehidrataciju, mišićne grčeve, i povrede mišića, ligamenata i nerava.Kognitivni benefiti: suplementacija kreatina može poboljšati kognitivne performanse, pogotovo kod starijih odraslih.Zdravlje kostiju: suplementacija kreatina može pomoći pri pogoršanju skeletnih mišića i mineralne gustine kostiju povezanih sa starenjem.Zdravlje kože: istraživanja sugerišu da korišćenje krema sa kreatinom može pomoći pri starenju kože, stvaranju bora i poboljšanju štete nanete suncem.Da li je kreatin bezbedan?Iako je kreatin jedan od najistraživanijih suplemenata na svetu, pitanja i strahovi povodom bezbednosti upotrebe perzistiraju. Razni mitovi opstali su vremenom povodom posledica kreatina.Da li kreatin dovodi do zadržavanja vode u telu?Dok postoje dokazi da suplementacija kreatina dovodi do zadržavanja vode u organizmu, ponajviše unutar ćelija, u kratkim vremenskim periodima, druga istraživanja sugerišu da ovo nema značajnog udela u kompletnoj količini vode u telu, u odnosu na mišićnu masu, preko dužih vremenskih perioda. Dakle, suplementacija kreatina najverovatnije ne dovodi do značajnog zadržavanja vode u telu.Da li je kreatin anabolički steroid?Iako fiziološki i performativni uticaji mogu delovati slično, kratin i anabolički steroidi imaju potpuno drugačiju hemijsku strukturu, mehanizme povodom kojih deluju i zakonsku kategorizaciju. Kreatin nije steroid.Da li kreatin šteti bubrezima?Više od 20 godina istraživanja je pokazalo da suplementacija kreatinom u preporučenim dozama ne proizvodi negativne efekte na zdravlje bubrega.Da li kreatin izaziva gubitak kose?Istraživanja nisu pokazala da kreatin dovodi do značajnih povišenja u testasterona ili gubitka kose.Da li kreatin dovodi do dehidratacije i grčeva u mišićima?Ova pretpostavka povezana je sa idejom da kreatin izaziva zadržavanje vode u telu. Eksperimentalna i klinička istraživanja ne podržavaju ideju da suplementacija kreatina izaziva dehidrataciju i grčeve u mišićima.Da li je kreatin štetan za decu i adolescente?Postoji ograničen izvor podataka na ovu temu, ali postojeća istraživanja sugerišu da je suplementacija kreatinom bezbedna i potencijalno pruža benefite deci i adolescentima.Da li kreatin dovodi do gojenja?Istraživanja pokazuju da suplementacija kreatinom ne dovodi do gojenja, eventualni rast mišićne mase može stvoriti ovakvu iluziju zbog povećanja kilaže.Kao i sa svakim suplementom ishrani bitno je koristiti proizvod koji prati adekvatne protokole proizvodnje. Potrebno je konzumirati preporučenu dozu na preporučeni način.Ako ste trudni, imate dijabetes ili imate probleme sa bubrezima ili jetrom, savetujte se sa zdravstvenim stručnjakom pre nego što počnete da konzumirate kreatin zbog nedovoljnog istraživanja o uticaju kreatina u ovim slučajevima.Antonio, J., Candow, D. G., Forbes, S. C., Gualano, B., Jagim, A. R., Kreider, R. B., Rawson, E. S., Smith-Ryan, A. E., VanDusseldorp, T. A., Willoughby, D. S., & Ziegenfuss, T. N. (2021). Common questions and misconceptions about creatine supplementation: what does the scientific evidence really show? Journal of the International Society of Sports Nutrition, 18(1). https://doi.org/10.1186/s12970-021-00412-wCreatine. (2023, December 13). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-creatine/art-20347591Professional, C. C. M. (n.d.). Creatine. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/treatments/17674-creatine*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/a-bottle-of-creatine-next-to-a-spoon-on-a-table-e333ulMOZ_o*

Oko dve trećine našeg tela je sačinjeno od vode. Svim našim ćelijama je neophodna voda kako bi funkcionisale zajedno. Voda je takođe osnova za sve druge tečnosti u našim telima, uključujući pljuvačku, krv, urin i znoj. Ni jedno živo biće ne može da preživi bez vode. Kako znate da li pijete dovoljno?Telo gubi vodu kada se znojimo, idemo u toalet, pa čak i kroz disanje. Dakle, neophodno je piti dovoljno vode kako bismo nadomestili ono što izgubimo. Kada ne pijemo dovoljno vode možemo da postanemo dehidrirani.Znakovi dehidratacije mogu biti osećanja intenzivne žeđi i glavobolje.Usta i koža mogu da se osećaju suvo. Urin može dobiti tamniju boju pošto telo pokušava da štedi vodu.Konzumiranje tečnosti bi trebalo da bude dovoljno da se olakša blaga dehidratacija.Ako dehidratacija postane ozbiljna može dovesti do zbunjenosti, padanja u nesvest, nesposobnosti za uriniranjem, ubrzanog lupanja srca i ubrzanog disanja. U ovoj situaciji, dehidratacija može biti opasna po život i treba potražiti zdravstvenu pomoć što pre. Konzumiranje tečnosti možda ne bude dovoljno da se nadomeste izgbuljene tečnosti u telu. Možda je neophodno primanje tečnosti intravenozno, kroz iglu i cevčicu koji su ubačeni u venu.Skorašnje istraživanje Američkog nacionalnog instituta zdravlja (NIH) sugerišu da izbegavanja dehidratacije ne mora da bude jedini razlog zbog koga treba piti dovoljno tečnosti. Dr. Natalia Dmitrieva, istraživač srca u NIH, je istraživala dugoročne posledice ne konzumiranja dovoljno vode. Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi srednjih godina koji nisu adekvatno hidrirani pod većim rizikom od razvijanja hroničnih bolesti. Pod ove bolesti spadaju bolesti srca, dijabetes, hronične bolesti pluća i demencija. Ovi ljudi su imali veće šanse bržeg starenja i ranije smrti. Dakle, dobra hidratacija može pomoći pri očuvanju zdravlja kroz godine.Najbolji način da se izbegne dehidratacija je da se postaramo da unosimo dovoljno tečnosti svakog dana. U idealnom slučaju trebalo bi da konzumirate tečnosti kroz vodu ili druge nisko kalorične tečnosti, kao što su kafa ili čaj, ili kisela voda i voda sa ukusom. Nutritivna pića kao što su mleko ili mlečne alternative, ili 100% prirodni sokovi od povrća, su takođe dobre opcije. Oslanjanje na gazirane sokove, sportska pića ili druga šećerna pića za većinu unosa tečnosti može dodati veliki broj kalorija vašoj dijeti, koje nemaju značajnu nutritivnu vrednost.Koliko vode treba piti svakog dana zavisi od brojnih faktora, uključujući godine, gde živite, telesnu težinu. Takođe, telo ne gubi uvek vodu istom brzinom. Na primer, ako vežbate ili ste aktivni u toploj klimi, znojite se više i neophodno je da je pijete više. Eksperti generalno preporučuju 9 čaša tečnosti dnevno za žene i 13 čaša za muškarce u proseku.Neke bolesti, kao što su dijabetes ili hronične bolesti bubrega, kao i neki lekovi mogu izazvati da urinirate češće. Takođe izgubite puno vode kada povraćate, imate dijareju ili temperaturu. U ovim slučajevima morate da konzumirate više vode kako biste izbegli dehidrataciju.Dr. Natalia Dmitrieva je promenila svoje navike pijenja vode na osnovu sopstvenih istraživanja. Ona navodi: „Kada sam počela da viđam rezultate ovih studija i videla koliko ja pijem vode, shvatila sam da pijem manje nego što je potrebno“. „Tada sam počela da nosim jedan litar vode sa sobom kada idem na posao. I postaram se da u toku dana popijem ovaj jedan litar.“Tekst preuzet i preveden sa: https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health Hydrating for health. (2024, June 20). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/person-in-blue-denim-jacket-holding-stainless-steel-bottle-4Kd3svPFuEI*

Šta je ADHD?ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, je poremećaj koji obuhvata pažnju i ponašanje. Karakterističan javljanjem u ranom životnom dobu, odsustvom istrajnosti u aktivnostima koje zahtevaju koncentraciju, tendencija za brzo šaltanje od jedne aktivnosti ka drugoj bez prethodnog završetka prve, dezorganizovanost, loša kontrola ponašanja.Simptomi ADHD – a stvaraju obrasce nepažnje i/ili hiperaktivnosti – impulsivnosti koji mogu otežavati i remetiti svakodnevno funkcionisanje kao i prirodni tok normalnih razvojnih procesa kod dece.Ova deca se neretko nađu u problemima sa autoritetima, ne zbog svoje namerne neposlušnosti, već zbog nepažnje i nepromišljene impulsivnosti. Zbog ovoga mogu imati narušene odnose sa odraslima, bili oni roditelji ili nastavnici pa i sa vršnjacima, ovo može dovesti do niskog samopoštovanja i socijalne izolacije.Česta je pojava lošije razvijenih kognitinvih funkcija, pa i specifičnih zaostajanja u motornom i jezičkom razvoju.ADHD je jedan od najčešće dijagnostikovanih poremećaja kod dece, najčešće se javlja u uzrastu od 3 – 4 godine. Uglavnom se prepoznaje tek kada dete krene u školu zbog pojavljivanja strukturisanih aktivnosti sa kojima dete ima teškoće. Može da se nastavi u period adolescencije i u odraslo doba.Kako se ADHD razlikuje od normalne nepažnje i nemira?Često je da ljudi imaju probleme sa pažnjom u stanjima umora ili dosade, zbog ovoga se profesionalci trude da procene uticaj koji simptomi imaju na svakodnevno funkcionisanje u odnosu na normalna očekivanja za dati razvojni stadijum. Šta je ADD?ADD (attention deficit disorder) je stari naziv za ADHD, naziv je promenjen kako bi se uključio koncept hiperaktivnosti ali je neretko da se i dalje koristi stari termin kao sinonim za ADHD.Tipični simptomi ADHD – aADHD ima dve široke kategorije simptoma: nepažnja i hiperaktivnost – impulsivnost.Simptomi nepažnje:Spoljašnji nadražaji lako skreću pažnjuOlaki propusti i greške u školskim zadacima, radu ili drugim aktivnostimaPoteškoće u održavanju koncentracije pri zadacima, igri, razgovoru, čitanju...Deluje neprisutno pri direktnom obraćanjuPoteškoće u praćenju uputstava, započinjanje ali teško završavanje zadatakaPoteškoće u organizaciji aktivnosti, stvari, vremenaIzbegavnje zadataka koji zahtevaju psihički naporČesto gubljenje stvariSimptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti:Poteškoće u mirnom sedenju, vrpoljenje, trčkaranje i pentranje u neprimerenim situacijama, često ustajanje sa mesta kada se očekuje da dugo mirno sediPoteškoće u usporenim aktivnostimaPreviše pričaDeluje uvek spremno na pokret i akcijuDaje odgovore pre nego što sasluša celo pitanjePrekida i ometa drugePoteškoće u čekanju i strpljenjuČesto sanjarenjeVrste ADHD – aIdentifikuju se tri tipa ADHD -a po dominaciji vrste simptoma:Predominantni simptomi nepažnjePredominantni simptomi hiperaktivnosti – impulsivnostiKombinovani tipKombinovani tip podrazumeva mešavinu simptoma i on je najčešći dok je tip sa dominantnim simptomima hiperaktivnosti – impulsivnosti najređi.Rodne razlikeDečaci imaju tri puta veću šansu da dobiju dijagnozu ADHD – a. Ova razlika nije nužno uzrokovana većom prisutnošću poremećaja kod dečaka već je verovatnije zbog drugačijeg načina manifestovanja simptoma kod devojčica.Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će se kod devojčica javiti simptomi nepažnje dok će se kod dečaka javiti simptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti. Udeo mogu imati i različite rodne uloge koje mogu dovesti do lakšeg ispoljavanja i prepoznavanja više fizičkih i ponašajnih simptoma kod dečaka dok simptomi nepažnje kod devojčice često prođu nezapaženi.Neprepoznavanje simptoma za to što jesu često dovodi do lošeg samopouzdanja i predstavlja ozbiljan rizik za kasnije javljanje drugih mentalnih poremećaja kao što su depresija i poremećaji ishrane.ADHD kod odraslihSimptomi ADHD – a se menjaju sa godinama:Poteškoće u započinjanja i završavanja zadatakaPoteškoće u usmeravanju i regulisanju pažnjePoteškoće u organizacijiNeizdrž, nemirČesto upadanje u rečProblemi u regulaciji besaProkrastinacijaNiska tolerancija na frustracijuPoteškoće u koncentraciji pri čitanjuLjudi sa ADHD – om mogu imati i hiperfokus, ovo nije zvaničan simptom ali može biti relevantan indikator. Hiperfokus je visoko fokusirana pažnja koja traje duži vremenski period u kome se gubi pažnja o svemu osim stvari na koju se fokusira. Iako je moguće da svako upadne u ovakvo stanje istraživanja sugerišu da je ljudima sa ADHD – om lakše. Odrasli sa ADHD – om, pogotovo nedijagnostikovanim ili nelečenim mogu nailaziti na brojne probleme u svim aspektima života, socijalnim, akademskim, karijernim pa i sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.Uzroci ADHD – aUzroci ADHD – a nisu sasvim jasni, ali pretpostavke stručnjaka su da je poremećaj visoko genetski nasledan. Drugi mogući uzroci i rizični faktori podrazumevaju povrede mozga, traume, stres ili izloženost različitim toksinima poput olova koji mogu uticati na razvoj centralnog nervnog sistema, upotreba alkohola i duvana za vreme trudnoće, kao i prevremeno rođenje.Dijagnostikovanje ADHD – aNeophodno je da se simptomi ADHD – a adekvatno prepoznaju i podvrgnu stručnoj dijagnostičkoj proceni. Stručnjaci se koriste kriterijumima koji procenjuju vrstu, intenzitet i trajanje simptoma, kao i njihovo uticanje na više aspekata života, i uklanjaju druge moguće uzroke.ADHD može imati slične simptome kao i depresivni ili anksiozni poremećaj, neki poremećaji čulne percepcije, kao i štitne žlezde mogu biti uzroci sličnih simptoma. Profesionalni dijagnostičar, lekar, pedijatar ili psihijatar će sve ove moguće druge uzroke ispitati i proceniti. Može se očekivati fizička i neurološka procena koja ima za svrhu razumevanje verbalnih, motornih i čulnih sposobnosti, kao i procena sposobnosti, inteligencije i ličnosti.Lečenje ADHD – aZa decu koja boluje od ADHD – a nema jednog jasnog, specifičnog rešenja. Slučajevi su specifični i zavise od mnogo faktora, ali ono što jeste jasno je da uticaj ADHD – a može biti regulisan kombinacijom podrške u obrazovanju, savetovanjem i podrškom roditeljima i deci, bihejvioralnom terapijom, i farmakoterapijom po potrebi. Različiti oblici psihoterapije mogu imati značajan udeo u regulisanju problema koje izaziva ADHD, najčešće se preporučuju bihejvioralna i kognitivno bihejvioralna terapija. Značajan faktor za izbor terapije je uzrast deteta.Bihejvioralna terapija može uključivati i trening roditelja, uči decu i roditelje kako da motre određena negativna ponašanja i adekvatno ih menjaju. Fokus metoda je na konkretnim ponašajnim problemima i njiovom regulisanju.Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji je kratkotrajan, fokusiran na jasan cilj i bavi se menjanjem negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja, regulaciju emotivnih procesa i razvijanje veština koje pomažu prevladavanje (ADHD) simptoma. Farmakoterapija se prepisuje po proceni lekara, glavne kategorije na koje se dele lekovi koji se koriste za regulisanje ADHD – a su stimulansi i nestimulansi. Koriste za lečenje simptoma kod odraslih i starije dece ali poteškoće sa karijerom, socijalnim životom i niskim samopoštovanjem nastalim usled dugogodišnje borbe sa otežavajućim simptomima mogu da perzistiraju.Psihoterapija pomaže ljudima sa ADHD – om da nauče da drugačije sagledavaju svoje stanje i motiviše ih i organizuje kako bi se borili i nosili sa različitim izazovima nastalim usled ovog poremećaja.Promene u životnom stilu mogu imati značajan uticaj, adekvatna količina sna, regularna fizička aktivnost i vežbanje, zdrava ishrana i dodaci ishrani kao što su gvožđe, magnezijum i cink mogu imati uticaj na simptome ADHD – a.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holecr.Reference:Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/attention-deficit-hyperactivity-disorder-adhdAttention-Deficit/Hyperactivity disorder in children and Teens: What you need to know. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/attention-deficit-hyperactivity-disorder-in-children-and-teens-what-you-need-to-knowAdult attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2023, January 25). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/adult-adhd/symptoms-causes/syc-20350878About Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). (2024, May 15). Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). https://www.cdc.gov/adhd/about/index.htmlCogniFit. (n.d.). Prevazilaženje ADHD-a: Šta Je? Da Li Se Može Izlečiti? Vežbe, Karakteristike I Simptomi, Vrste I Uzroci. https://www.cognifit.com/rs/science/recovering-brainhealth/adhdFaraone, S. V., Sergeant, J., Gillberg, C., & Biederman, J. (2003, June 1). The worldwide prevalence of ADHD: is it an American condition? PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1525089/ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F90.0Low, K. (2023, December 6). ADHD in Women: Signs and symptoms. Verywell Mind. https://www.verywellmind.com/add-symptoms-in-women-20394Rucklidge, J. J. (2008). Gender differences in ADHD: implications for psychosocial treatments. Expert Review of Neurotherapeutics, 8(4), 643–655. https://doi.org/10.1586/14737175.8.4.643What is ADHD? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/adhd/what-is-adhdWebMD Editorial Contributor. (2023, June 8). Adult ADHD: Symptoms, causes, Treatments. WebMD. https://www.webmd.com/add-adhd/adhd-adults*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/boy-in-purple-shirt-playing-on-mobile-phone-8617802/*

Groznica Zapadnog Nila (Febris West Nile) je prirodnožarišna zarazna bolest. Uzročnik ove bolesti je istoimeni virus, koji se održava u prirodnom ciklusu između različitih vrsta ptica selica i komaraca. Glavni prenosilac ovog virusa je najčešće zaraženi komarac vrste Culex pipiens, koji je odomaćen i kod nas (tzv. kućni komarac).Virus groznice Zapadnog Nila se ne prenosi sa čoveka na čoveka kontaktom, ali je moguć prenos sa majke na dete (preko posteljice i tokom dojenja), transplantacijom organa ili transfuzijom. Ovaj put prenošenja je izuzetno redak.Period zaražavanjaGroznica Zapadnog Nila se na našem podnevlju registruje tokom toplih meseci, od juna do oktobra/novembra. Period od zaražavanja ( uboda inficiranog komarca) do pojave bolesti traje od 2 do 14 dana, dok kod osoba sa oslabljenim imunitetom može iznositi i nekoliko nedelja. Statistika zaraženih slučajevaU najvećem broju slučajeva (70- 80%) inficirana osoba nema nikakvih simptoma ni znakova bolesti. Kod oko 20% inficiranih javlja se blaga bolest, slična gripu uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, malaksalost, slabost, bolove u zglobovima i mišićima, koja prolazi bez posledica nakon 5-7 dana. Mogu se javiti i osip na trupu i ekstremitetima, uvećanje limfnih žlezda i proliv. Mali procenat (<1%) inficiranih osoba razvija tešku neuroinvazivnu formu bolesti, koja se može manifestovati kao upala mozga ili moždanica. Simptomi upale mozga ili moždanica su intenzivna glavobolja, ukočen vrat, pospanost, dezorijentisanost, koma, tremor, nevoljni grčevi, slabost mišića i paraliza. Upale mozga i moždanica se češće javljaju kod osoba najstarije životne dobi, kao i kod osoba s oslabljenim imunitetom i hroničnim poremećajima zdravlja.Ukoliko se jave simptomi bolesti potrebno je javiti se svom lekaru. Konačnu dijagnozu bolesti postavlja specijalista infektolog nadležne bolnice na osnovu laboratorijskog testiranja uzoraka likvora ili krvi. Teške, neuroinvazivne forme bolesti zahtevaju bolničko lečenje.Preporuke za zaštitu stanovništvaU cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, stanovništvu se preporučuje primena mera zaštite od uboda komaraca:Izbegavanje boravka u oblastima sa velikim brojem insekata, kao što su šume, močvare, bare i stajaće vode u doba najintenzivnije aktivnosti komaraca– u sumrak i u zoruNošenje komotne odeće dugih rukava i nogavica, svetlih boja u doba najintenzivnije aktivnosti komaracaUpotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom u doba najintenzivnije aktivnosti komaraca (prednost imaju prirodni repelenti na bazi bosiljka, lavande I sl.)Na prozore, vrata ili oko kreveta postaviti barijere (zaštitne mrežice protiv komaraca)Zatvoriti sve pukotine i procepe u zidovima, prozorima i vratima kako bi se sprečio ulazak komaraca u kuće, a time i smanjila mogućnost ubodaUkoliko je moguće boraviti u klimatizovanim prostorijama, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjenJednom nedeljno prazniti vodu iz posuda u kojima se nakuplja voda (saksije za cveće, posude za hranu i vodu za kućne ljubimce, kante, burad i druge posude). Voda iz ovih posuda je pogodna sredina za polaganje jaja i razmnožavanje komaraca, pa ćete ovim postucima značajno smanjiti njihovu brojnost u svom okruženjuUkoliko je moguće posude čvrsto zatvoriti poklopcem, prekriti nepromočivim materijalima ili mrežom protiv komaracaNajlone, cerade i druge materijale odlagati na način da se izbegne nakupljanje kišniceUkloniti vodu iz udubljenja u tlu, jama i bara u kojima se zadržava voda ili ih zatrpati zemljomRupe u drveću, kamenu ili betonu u kojima se nakuplja voda ispuniti peskom ili betonomOdložene gume za automobile potrebno je potpuno isprazniti od eventualnog sadržaja vode, pokriti ih nepropusnim pokrivačem na način da se onemogući nakupljanje vode, a gume koje se ne upotrebljavaju treba potpuno eliminisatiRedovno menjati vodu u dvorišnim bazenimaOdržavati zelene površineHermetički zatvoriti poklopce septičkih jamaOčistiti začepljene krovne oluke i podne kanale kako bi sprečili nakupljanje vodeU slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji odgovaraju groznici Zapadnog Nila odmah se javiti izabranom lekaruU slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom područjima, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.*Ovaj tekst je preuzet sa sajta https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-15-3741**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/brown-and-black-insect-80a3A_BFeic**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Svetski dan davalaca krvi, 14. juna, služi za odavanje priznanja davaocima krvi i za podizanje svesti o povećanju broja davalaca krvi.Potreba za bezbednim i pouzdanim zalihama krvi i krvnih proizvoda je neprekidan zahtev širom sveta. Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima, lako dostupnim bankama krvi i obučenim profesionalcima, kvalitetne zalihe krvi su dostupnije nego ikada ranije.U okviru kampanje podizanja svesti,Svetski dan davalaca krvi naglašava važnost dobrovoljnog davanja za bezbedno snabdevanje krvlju. Dobrovoljno davanje, u kombinaciji sa protokolima skrininga, je od suštinskog značaja za najbezbednije snabdevanje krvlju.Činjenice o davalaštvu krviKako izgleda procedura davanja krviPrvo se popunjava upitnik ( treba poneti neki dokument sa sobom), potom se proverava nivo hemoglobina u krvi, razgovara se sa lekarom koji vas pregleda i onda - se daje krv. Nakon čega sledi lagano posluženje i razgovor sa drugim davaocima i volonterima Crvenog krsta. I to je deo procedure davanja krvi!Krv se testira na krvlju prenosive bolesti, na prisustvo HIV-a, hepatitisa B i C i sifilisa.Krv se uzima iz pregiba lakta gde je inervacija najslabija. Osećaj posle davanja krvi se ne može opisati, morate ga doživeti. Poželećete da ga doživite ponovo. To je ta čuvena “zavisnost” od davanja krvi. Medicinski razlozi da se vaše telo navikava na davanje krvi ne postoje. Međutim, ono što je definisano kao “warm glow” odnosno osećaj zadovoljstva je svakako prisutan.Ukoliko vam je dozvoljeno da date krv ,nakon čega ste dobili knjižicu dobrovoljnog davaoca krvi pripadate privilegovanoj kategoriji zdravih ljudi.Pristankom da dobrovoljno davanje krvi dobijate potpuno besplatan zdravstveni pregled. Naravno, ukoliko sumnjate u nešto i niste subjektivno zdravstveno dobro, davanje krvi nije način da proverite svoje zdravlje. Krv će biti uzeta od vas isključivo ako se proceni da pre svega nećete ugroziti sopstveno zdravlje, a onda ni zdravlje primaoca.Ako vam posao nije da upravljate ogromnim mašinama na velikim visinama ili visoko rizičan posao, odmah se posle davanja krvi možete vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.Posle davanja krvi se treba ponašati uobičajeno. Zavoj ne treba skidati 2 sata nakon date krvi, treba izbegavati cigarete 2 sata kao i teže fizičke aktivnosti toga dana.Kratke informacijeKrv mogu dati sve zdrave osobe muškog i ženskog pola od 18 do 65 godina ukoliko zadovoljavaju medicinske uslove i kriterijume nakon laboratorijskog i lekarskog pregleda. Svako ko se dobro oseća i smatra da je zdrav može da dođe na akciju i ponudi dobrovoljno svoju krv. Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za uobičajene svakodnevne aktivnosti i davanjem dela rezerve krvi neće se ugroziti zdravlje.U našoj zemlji, muškarci krv mogu dati na 12 nedelja (3 meseca), a žene na 16 nedelja ili 4 meseca.Pre davanja krvi, osobi koja daje krv, preporučuje se uzimanje laganog obroka i dosta tečnosti i potrebno je da bude odmorna.Posle davanja krvi svaki davalac treba da se ponaša uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Preporuka je da se nakon davanja krvi popije dosta tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti bi trebalo da budu uobičajene. Ipak, posle davanja krvi u periodu od dva sata ne bi trebalo pušiti cigarete, a pored nezaštićenih opasnih mašina i aparata ne bi trebalo raditi u periodu do šest sati. Osobama koje se profesionalno bave poslovima koji se obavljaju na visini i profesionalnim vozačima tog dana se preporučuje da ne rade.Svaka uzeta jedinica krvi ispituje se na krvno-grupnu pripadnost (ABO i Rh), kao i na prisustvo nepoželjnih (iregularnih) antitela, uzročnika bolesti koje se mogu preneti preko krvi (transmisivne bolesti), kao što su: žutica (hepatitis)- tipa B i C, HIV i sifilis. Celokupna služba transfuzije krvi je, po zakonu, obavezna da testira svaku jedinicu krvi.Akcije davanja krviŽelite da spasavate živote?To je lako ako ste zdravi, imate između 18 i 65 godina, preko 50 kilograma i malo dobre volje!Ukoliko želite da učestvujete u akciji davanja krvi molimo vas da posetite sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine i tamo ćete naći tačne smernice, jasne informacije i uputsva vezane za ovu akciju.*Ovaj tekst je preuzet sa sajta https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-15-4185**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/person-on-chair-donating-blood-X20g2GQsVdA**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Šta je anksioznost?Anksioznost je normalna emocija koja predstavlja osećanje brige, straha, strepnje i neizvesnosti, služi kao upozorenje na potencijalne opasnosti. Za razliku od straha koji je primarna emocija i ima jaku biološku komponentu koja nas upozorava na jasne, neposredne, trenutne opasnosti, anksioznost predstavlja reakciju na stvari koje bi potencijalno mogle da se dogode, strah od opasnosti koja se iščekuje ili pretpostavlja.Normalno je osećati neki nivo anksioznost u različitim stresnim situacijama kao što su intervju za posao, lekarski pregled ili različite testovne situacije.Anksiozni poremećaji su grupa psihičkih poremećaja koja deli glavnu karakteristiku prekomerne prisutnosti anksioznih osećanja. Kod ovih poremećaja pravi izvor straha i opasnosti ne postoji, ili ako postoji onda je anksiozna reakcija na njega značajno prenaglašena. Ova osećanja anksioznosti onesposobljavaju pojedinca u svakodnevnom funkcionisanju, često dovode do izbegavanja stvari koje izazivaju anksioznost i može voditi ka padu samopouzdanja, socijalnoj izolovanosti i karijernim neuspesima.Tipični simptomi anksioznih poremećajaGlavni simptomi karakteristični za ovu grupu poremećaja su prekomerna osećanja straha, brige i strepnje to jest anksioznosti. Osim ovih, tipični simptomi koji se susreću kod ovih poremećaja su:Osećaj panike, nelagode, napetosti i tenzijeStrahovanje, iščekivanje najgoreg, osećaj nadolazeće neizbežne opasnostiPoteškoće u koncentracijiPoremećen san i osećaj umoraIritabilnostOsećaj krivice i neadekvatnostiIzbegavanje stvari koje izazivaju anksioznost (mesta, situacije, ljudi)Karakteristični su i fizički simptomi koji se javljaju u stuacijama anksioznosti:Ubrzano lupanje srcaKratak dah ili hiperventilacijaTremorMučninaNapetost mišićaZnojenje, hladan znoj, znojenje dlanovaVrtoglavicaBolovi i grčevi u stomakuNesposobnost mirovanjaSuva ustaProblemi sa varenjemPrisustvo nekih od ovih simptoma u značajnoj meri može govoriti o anksioznom poremećaju, ono što najviše razlikuje anksiozne poremećaje međusobno jeste kada se, i u kojoj meri, simptomi javljaju, šta je to što izaziva anksioznost.Vrste anksioznih poremećajaGeneralizovani anksiozni poremećaj – dijagnostički ga karakteriše anksioznost povezana sa barem dve svakodnevne životne situacije. Ova vrsta anksioznosti nije povezana sa konkretnim izvorom anksioznosti već su osećaji brige i strepnje, pa i fizički simptomi, konstantni i prate pojedinca koji ne može da ih reguliše, ometajući ga u normalnom funkcionisanju. Ovaj oblik poremećaja se naziva i „slobodno lebdeća anksioznost“, koji označava da je anksioznost sveprisutna i da proizilazi iz svakakvih različitih potencijalnih izvora opasnosti u percepciji pojedinca.Socijalna anksioznost (socijalna fobija) – anksioznost izazivaju svakodnevne socijalne interakcije. Osobe sa ovim oblikom anksioznosti strahuju od javnog govora, socijalne procene, osude i kritike. Strahuju da će pogrešiti ili se obrukati pred drugima koji će ih proceniti kao bezvredne. Strah od loše procene i osude drugih, kao i trema pri nastupanju pred određenim brojem ljudi su sasvim normalne i uobičajne stvari, problem nastaje kada se pretvori u kontinuirano ruminiranje na ovu temu i osoba nije u stanju da normalno fukcioniše. Može dovesti do ozbiljnog izbegavanja mnogih socijalnih situacija i izolacije.Panični poremećaj – karakterističan javljanjem paničnih napada, kod paničnih napada simptomi su iznenadni, intenzivni i veoma fizički. Često je ubrzano lupanje srca, znojenje, osećaj gušenja, bol u grudima, doživljaj nadolazeće opasnosti, vrtoglavica, mučnina, strah od ludila i strah od smrti. Često se panični napadi ponavljaju u određenim situacijama koje ih izazivaju, osoba će verovatno početi da izbegava ove situacije. Napad uglavnom prođe posle par minuta, ali u nekim situacijama može da traje i satima, mogu da liče na nadolazeći srčani ili moždani udar. Panični napadi nisu opasni sami mo sebi ali pošto se mogu pogoršavati vremenom i mogu ličiti na ozbiljnije tegobe izuzetno je važno konsultovati se sa lekarom.Fobije – osećaji izuzetnog i intenzivnog straha povezani sa određenim objektom ili situacijom, npr. visina, letenje, mali prostori, krv, paukovi... Prevazilazi normalne strahove i otežava svakodnevno funkcionisanje.Agorafobija – izuzetan strah i anksioznost od napuštanja poznatih i bezbednih okruženja, pretpostavke da će doći do nekakve nesreće i da će biti nemoguće pobeći ili naći pomoć. Najčešće se povezuje sa otvorenim prostorom, javnim mestima, i generalno situacijama u kojima je prisutan veliki broj ljudi. U ekstremnim slučajevima može dovesti do toga da pojedinac sa ovim poremećajem jedino smatra svoj dom bezbednim i poznatim okruženjem i odbija da ga napusti.Separaciona anksioznost – smatra se nečim sa čim se samo deca susreću, ali može se dijganostikovati i odraslima. Ove osobe se plaše udaljenosti od ljudi sa kojima su bliski zbog strahova da će im se nešto loše desiti. Mogu izbegavati samoću, simptomi mogu da se pogoršavaju kada separacija treba da se dogodi.Selektivni mutizam – redak poremećaj povezan sa anksioznošću, često se dešava kod dece pre pete godine. Iako poseduju normalne jezične i govorne sposobnosti, ne uspevaju da govore u određenim socijalnim situacijama. Često je povezan sa izuzetnom stidljivošću, strahom od sramote i kompulsivnim crtama.Uzroci anksioznih poremećajaNe postoji potpuno jasno razumevanje nastajanja anksioznih poremećaja, ali neki od utvrđenih uzroka su: genetske predispozicije, stresni i traumatični događaji, hormonalni disbalans, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, posledice i reakcije na određene lekove, crte ličnosti i drugi zdravsveni problemi (štitna žlezda, astma, dijabetes, bolesti srca, depresija) mogu izazvati javljanje i pogoršavanje simptoma anksioznosti.Dijagnostikovanje anksioznih poremećajaLekar opšte prakse može postavljati pitanja o simptomima, njihovom razvoju, intenzitetu, trajanju. Prvenstveno će utvrditi da nije reč o drugim različitim medicinskim stanjima koja mogu izazvati slične simprome. Vrlo je verovatno da može pacijenta poslati kod psihologa ili psihijatra kako bi se utvrdila dijagnoza. Oni mogu koristiti različite testove, kao i razgovor, kako bi utvrdili intenzitet simptoma, šta ih izaziva i uticaj na svakodnevno funkcionisanje. Lečenje anksioznih poremećajaAnksiozni poremćaji se generalno leče psihoterapijom, farmakoterapijom ili njihovom kombinacijom.Psihoterapija:Psihoterapija u radu sa anksioznošću podrazumeva razvijanje zdravih mehanizama prevladavanja anksioznosti, menjanje centralnih uverenja i načina gledanja na sebe i svet, razvijanje i osnaživanje samopouzdanja, sticanje uvida o razlozima nastajanja simptoma, razumevanje negativnih misaonih, emotivnih i ponašajnih obrazaca koji održavaju ovakva stanja.Psihoterapijski pravac koji ima dosta uspeha u tretiranju anksioznih poremećaja je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) – brza, sa ugovorenim brojem seansi, efikasna, i ekonomična. Bavi se razumevanjem odnosa uverenja i mišljenja na ponašanje i fokusira se na učenje i razvijanje novih, pozitivnih, načina mišljenja, gledanja na stvari i zdravih ponašanja.Jedna od najčešće primenjivanih tehnika u bavljenju anksioznim poremećajima je terapija izlaganjem, podrazumeva postepeno izlaganje i suočavanje sa objektom koji izaziva strah, kako bi se pokazala njegova bezopasnost.Farmakoterapija:Odluka o farmakoterapiji i njenoj upotrebi treba da se donosi u saradnji sa stručnim licem. Različiti lekovi se koriste za tretiranje različitih vrsta anksioznih poremećaja, i mogu imati negativno dejstvo ako se pogrešna terapija propiše.Najčešće se koriste antidepresivi, anksiolitici i sedativi. Cilj farmakoterapije je da se reguliše intenzitet simptoma pomoću regulacije hemijskih procesa u mozgu. Ovo u nekim ekstremnijim slučajevima dopušta upotrebu psihoterapije kao načina da se izmene uverenja i negativni obrasci funkcionisanja, koja inače ne bi bila moguća zbog preplavljujućih simptoma.Promene u svakodnevnom životu mogu pomoći regulaciji anksioznih simptoma. Grupe podrške, socijalizacija sa bliskim ljudima, odmor i relaksacija, regulacija stresa, adekvatan san, fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjivanje kofeina i ne upotrebljavanje alkohola i rekreacionih psihoaktivnih supstanci su sve faktori koji ozbiljno mogu da doprinesu boljitku simptoma anskioznih poremećaja.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.Reference:Anxiety disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/anxiety-disorders Anxiety disorders - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2018, May 4). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/anxiety/symptoms-causes/syc-20350961ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F41 Mitchell, K. (2024, May 6). Anxiety disorders. WebMD. https://www.webmd.com/anxiety-panic/anxiety-disorders#1-1 What are anxiety disorders? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/anxiety-disorders/what-are-anxiety-disorders World Health Organization: WHO. (2023, September 27). Anxiety disorders. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/anxiety-disorders *Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-in-black-jacket-and-pants-sitting-on-stairs-mY-6bncc3rw**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Depresija je poremećaj raspoloženja koji generalno karakterišu osećanja tuge i beznađa, pad samopouzdanja, energije, volje, poremećaj sna i ishrane. Ovaj poremećaj je visoko prisutan u opštoj populaciji i ima visok stepen komorbiditeta sa drugim mentalnim poremećajima. Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/novosti/227Depresija se primarno leči upotrebom farmakoterapije i psihoterapije.Javljanje depresije u populacijama koje nemaju adekvatan pristup zdravstvenim ustanovama i terapiji je često. Neretko je i da, zbog stigme i odsustva adekvatnog informisanja povodom depresije, pojedinci ostanu nedijagnostikovani i uskraćeni za adekvanu pomoć.Čak i u slučajevima upotrebe farmakoterapije može doći do komplikacija, neželjenih reakcija, gubitka efikasnosti vremenom i stvaranja zavisnosti koja može voditi ka zloupotrebi.Lečenje depresije nije ni jednostavno ni lako i zato savetujemo da kontaktirate zdravstvenog stručnjaka, lekara, psihijatra ili psihologa i u saradnji sa njima radite na ovom problemu.Kako fizička aktivnost može da pomogne?Fizička aktivnost i vežbanje mogu na mnogobrojne načine da pozitivno utiču na prevenciju i regulaciju depresivnih simtoma.Aktivno vežbanje stvara raznovrsan pozitivan biološki uticaj na ljudsko telo i zdravlje. Vežbanje ima preventivni uticaj kada su u pitanju bolesti srca, određene vrste kancera, kao i dijabetes. Takođe pospešuje zdrav san i smanjuje nivo šećera u krvi.Intenzivno, aktivno vežbanje kao što su kardiovaskularne vežbe, vežbe snage i izdržljivosti, pospešuje lučenje endorfina, horomona zaduženog za redukciju stresa i bola, i poboljšanja raspoloženja. Opšte je poznat osećaj „runners high“ posle iscrpljujućeg vežbanja ili sportske aktivnosti, kao posledica ovog procesa.Ali i manje intenzivna fizička aktivnost koja se može odnositi na duže periode hodanja, rađenje više fizičkih poslova po kući ili generalno bilo koje aktivnosti koje će nas naterati da se pokrenemo iz sedećeg položaja mogu pozitivno uticati na raspoloženje. Ovakvo generalno povećanje fizičkih aktivnosti pospešuje lučenje proteina neurotrofnog moždanog faktora, koji dovodi do rasta neurona i formiranja novih konekcija u nervnom sistemu i time pospešuje generalno raspoloženje i energetske nivoe.U istraživanju sprovedenom od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazano je da male količine fizičke aktivnosti mogu imati znatan doprinos prevenciji depresije. Rezultati istraživanja sugerišu da je najznačajniji doprinos koji se dobija pri prelasku iz odsustva fizičke aktivnosti u prisustvo bilo kakve fizičke aktivnosti. Istraživači objašnjavaju kako aktivnosti koje se mogu izjedačavati sa 2,5 sati hodanja nedeljno mogu imati uticaj od 25% redukovanog rizika od depresije.Psihosocijalni faktor fizičke aktivnosti takođe predstavlja značajno relevantan doprinos redukciji i prevenciji depresivnih simptoma. Ovo se odnosi na povećano samopouzdanje, bolju self – percepciju, bolji doživljaj sopstvenog tela, više socijalnih interakcija.Uticaj sredine takođe može biti značajan, veća izloženost zelenim površinama je povezana sa sniženim rizikom od depresije.Fizička aktivnost i aktivno treniranje takođe pospešuju kvalitetniji san i vođenje računa o ishrani, koji imaju pozitivan uticaj na depresivne simptome.Gde početi?Ideja započinjanja režima fizičkog treniranja može delovati zastrašujuće i naporno, pogotovo ako su motivacija i raspoloženje narušeni.Važno je odlučiti se za nešto što ne predstavlja obavezu, već zadovoljstvoMože pomoći da se vodi evidencija, postavljanje razumnih, realističnih ciljevaVarijacija vežbi i aktivnosti može pomoći da ovakav način života pređe u navikuNe postizanje ciljeva i poteškoće ne treba da budu razlog za obeshrabrenjeKao što smo gore naveli, značajan doprinos mogu imati i mali koraci u smeru fizičkog aktiviranja. Nema potrebe donositi drastične odluke u nekom smeru koji može biti prezahtevan i naporan.Ako želite da se posvetite nekoj fizičkoj aktivnosti ili režimu treniranja sugerišemo da se konsultujete sa zdravstvenim profesionalcem koji vam može pomoći u formulaciji plana i razumevanja neophodnog ulaganja i dobiti u ovoj odluci.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerCodella, R., & Chirico, A. (2023). Physical Inactivity and Depression: The Gloomy Dual with Rising Costs in a Large-Scale Emergency. International Journal of Environmental Research and Public Health/International Journal of Environmental Research and Public Health, 20(2), 1603. https://doi.org/10.3390/ijerph20021603Depression screening and treatment in adults. (2016, October 4). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/depression-screening-treatment-adultsFactors that affect depression risk. (2020, September 15). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/factors-affect-depression-riskPearce, M., Garcia, L., Abbas, A., Strain, T., Schuch, F. B., Golubic, R., Kelly, P., Khan, S., Utukuri, M., Laird, Y., Mok, A., Smith, A., Tainio, M., Brage, S., & Woodcock, J. (2022). Association between physical activity and risk of depression. JAMA Psychiatry, 79(6), 550. https://doi.org/10.1001/jamapsychiatry.2022.0609Wanjau, M. N., Möller, H., Haigh, F., Milat, A., Hayek, R., Lucas, P., & Veerman, J. L. (2023). Physical Activity and Depression and Anxiety Disorders: A Systematic Review of Reviews and Assessment of Causality. AJPM Focus, 2(2), 100074. https://doi.org/10.1016/j.focus.2023.100074*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-running-on-road-near-grass-field-mQVWb7kUoOE*

Internet je sve prisutniji u svakodnevnim životima ljudi širom sveta, logična je pretpostavka da će njegov uticaj biti vremenom sve značajniji, pogotovo za buduće generacije. Internet na mnogo načina olakšava živote ljudi, povezuje ih i omogućava skoro nepresušan izvor informacija kojima se može lako pristupiti. Ipak, čest je strah da će naša prekomerna upotreba interneta dovesti do otuđenja od stvarnog sveta i izazvati razne društvene, karijerne pa i zdravstvene probleme.Da li odrasli i deca koji boluju od ADHD – a mogu biti posebno podložni problemima prekomerne upotrebe interneta, ili zavisnosti od interneta, i ako da, šta se povodom toga može uraditi?Šta je zavisnost od interneta?Moguće je biti zavistan i „navući se“ na razne stvari, od supstanci preko klađenja, pa do kupovine i interneta.Internet zavisnost karakterišu prekomerna ili loše kontrolisana nagonska ponašanja, kao i preokupiranosti, vezani za upotrebu interneta koji dovode do stresa i poteškoća u svakodnevnom životu. U akademskim i kliničkim krugovima internet i tehnološka zavisnost nije zvanično klasifikovana kao psihički poremećaj ali postaje sve relevantnija tema interesovanja i istraživanja. Nalik na mnoge mentalne poremećaje granica između pretpostavljene patologije i normalnosti se povlači kod trenutka u kome stanje počinje značajno negativno da utiče na svakodevno funkcionisanje i život pojedinca, kao i njegovih bližnjih. Najčešći simptomi internet zavisnosti:Provođenje sve veće količine vremena na internetuSimptomi pri oduzimanju mogućnosti pristupa internetu u želji u kojoj pojedinac zahteva, kao što su loše raspoloženje, anksioznost i izlivi besaZanemarivanje i spremnost da se izgube međuljudski odnosi, karijerne prilike i različiti drugi aspekti života zarad boravka na internetu.Zavisnost od interneta može da se manifestuje na više različitih načina, to jest kroz prekomernu upotrebu različitih aspekata interneta:Društvenih mrežaVideo igaraKupovineKlađenjaPornografijeProblematiku toga šta uzrokuje zavisnost od interneta, odnose dopamina sa spoljašnjim okolnostima i ličnim problemima i poteškoćama, kao i specifičnosti različtih aspekata ovih zavisnosti ostavićemo za drugu priliku.Ova problematična ponašanja zdravorazumski deluju podložno obrascima funkcionisanja kod pojedinaca koji boluju od ADHD – a, na internetu uvek ima nešto da se radi i većina njegovih aspekata je konstruisana tako da bi nam brzo privukla pažnju, pa je skrenula na nešto sledeće. Istraživanja pokazuju da pojedinci sa ADHD – om imaju otežanu inhibiciju, što znači otežanu samokontrolu, ovo zajedno sa beskonačnim mogućnostima za zabavu i novitete na internetu ih čini vulnerabilnijim ovoj vrsti zavisnosti.Više o ADHD – u možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/novosti/228Istraživanja pokazuju da pojedinci sa psihološkim problemima depresije, anskioznosti, stresa ili usamljenosti mogu da koriste internet kako bi olakšavali svoje simptome. Raznolike aktivnosti koje omogućavaju gratifikaciju bez odlaganja i čekanja, kao i mogućnost olakšavanja dosade i usamljenosti. Internet pruža način da se „pobegne“ od svakodnevnih problema i tegoba i olakša stres. Rizik je, da se osoba previše distancira od stvarnog sveta.Da li je ADHD uzrok, ili posledica internet zavisnosti?Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između zavisnosti od interneta i simptomatologije ADHD – a, najznačajniju kod adolescenata i mladih odraslih koji ga takođe najviše i koriste. Još značajnija je povezanost između poremećaja igranja kompjuterskih igara na internetu (internet gaming disorder) sa ADHD – om, u slučaju kompjuterskih igara sve je još dinamičnije, stimulativnije, brže i više nagrađujuće.  Postavlja se pitanje, da li internet izaziva simptome ADHD – a?Ne, trenutno naučno tumačenje jeste da je ADHD visoko nasledan poremećaj na koji mogu uticati mnogi genetski faktori, kao i faktori koji otežavaju razvoj centralnog nervnog sistema u ranom detinjstvu i prenatalnom periodu.Moguće je da simptomi internet zavisnosti izgledaju kao simptomi ADHD – a, ili da kasnija internet zavisnost ukaže na već predisponirani ADHD, ali upotreba interneta ne izaziva ADHD sama po sebi.Ono što se zaključuje jeste da je za prekomernu upotrebu interneta, koja može voditi i u zavisnost, ADHD faktor rizika. Pojedinci koji imaju ADHD simptomatologiju su podložniji opasnostima internet zavisnosti.Šta može da se uradi?Zato što je veći rizik od internet zavisnosti i nezdrave upotrebe interneta posledica ADHD – a, dobar način regulisanja problema kod pojedinaca koji boluju od internet zavisnosti i ADHD – a je upravo lečenje ADHD – a.Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima problem sa internet zavisnošću dobra ideja može biti obraćanje pažnje na to da li je prisutna i simptomatologija ADHD – a. U slučaju da vi ili neko u vašoj blizini boluje od ADHD – a, preventivna mera za internet zavisnost bi bila obraćanje pažnje i regulacija prekomerne upotrebe interneta. Ovo se može raditi na različite načine kao što su ograničavanje vremena izloženosti internetu, korišćenje aplikacija ili podešavanja koje upozoravaju i ograničavaju pristup internetu ili određenim aplikacijama, fokusiranje na druge aspekte života, konstruisanje dnevnog vremenskog rasporeda koji pomaže organizaciji vremena...Značajno je ne stigmatizovati ovakve probleme kao nastale iz lenjosti, slabosti ili malicioznosti. Internet je lak način da se pobegne od svakodnevnih problema i pojava prekomerne upotrebe često govori o tegobama u stvarnom svetu i svakodnevnom životu. Internet zavisnost, kao i ostale zavisnosti, može prouzrokovati značajnu štetu u životu pojedinca i njegovih bližnjih. U slučaju da sumnjate na problematičnu upotrebu interneta ili na ADHD simptomatologiju, savetujemo da se obratite lekaru ili kvalifikovanom zdravstvenom stručnjaku.Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerInternet Addiction and ADHD - CHADD. (2022, March 15). CHADD. https://chadd.org/adhd-news/adhd-news-adults/internet-addiction-and-adhd/Singh, S., Enagandula, R., Adgaonkar, G., Subramanyam, A., & Kamath, R. (2018). Study of internet addiction in children with attention-deficit hyperactivity disorder and normal control. Industrial Psychiatry Journal/Industrial Psychiatry Journal, 27(1), 110. https://doi.org/10.4103/ipj.ipj_47_17Wang, J., Yin, X., Wang, H., King, D. L., & Rost, D. H. (2024). The longitudinal associations between internet addiction and ADHD symptoms among adolescents. Journal of Behavioral Addictions, 13(1), 191–204. https://doi.org/10.1556/2006.2023.00080Wang, B. Q., Yao, N. Q., Zhou, X., Liu, J., & Lv, Z. T. (2017). The association between attention deficit/hyperactivity disorder and internet addiction: a systematic review and meta-analysis. BMC Psychiatry, 17(1). https://doi.org/10.1186/s12888-017-1408-xZakaria, H., Hussain, I., Zulkifli, N. S., Ibrahim, N., Noriza, N. J., Wong, M., Jaafar, N. R. N., Sahimi, H. M. S., & Latif, M. H. A. (2023). Internet addiction and its relationship with attention deficit hyperactivity disorder (ADHD) symptoms, anxiety and stress among university students in Malaysia. PloS One, 18(7), e0283862. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0283862*Slika preuzeta sa sajta https://pixabay.com/photos/male-night-darkness-light-2013929/**Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

Plastična hirurgija se spominje u medicinskim knjigama koje potiču iz 3000. godine pre nove ere.U Indiji su se sprovodile mnoge tehnike rekonstruktivne hirurgije, čak 800 godina pre nove ere. Doprinosi plastičnoj hirurgiji1.Šuruta i Čaraka - 6. Vek pre nove ere, pored toga što je Šuruta bio poznat fizičar veliku ulogu je imao u razvoju plastične hirurgije i operacije katarakte. Njihovi zapisi ali i saznjanja vuku korene još iz sanskrita. Prevodili su literaturu iz sanskrita na hebrejski jezik do 750. godine nove ere.Najcenjeniji lekari Rimskog, Osmanskog i Vizantijskog carstva su bili upoznati sa ovim spisama.2.Italijanski doktori ali i Britanski fizičari su često išli u Indiju kako bi videli izvodjenje zahvata pod nazivom rinoplastika. Rinoplastika je medicinski termin koji se koristi za plastičnu hirurgiju nosa.Ova vrsta hiruškog zahvata može podrazumevati različite procedure kao što su promena oblika, veličine ili poboljšanje funkcije nosa. Takodje može uključivati operaciju koja oblikuje hrskavicu i kosti nosa kako bi se postigao željeni rezultat.3.Sušrutin metod - 1815. godine je prvi put na zapadu uradjena rinoplastika po uzoru na Sušrutin metod.Najbitnija otkrićaPolje plastične hirurgije se iz godine u godinu kontinuirano razvijalo. 1.Sabunkuova knjiga - U ovoj knjizi je detaljno opisano kako ukloniti kongenitalnu malformaciju-hipospadiju na genitalijama.2.Nemačka - U 15. veku nastaju prvi pisani tragovi na temu presadjivanja kože, takodje ključna stvar koja je dovela do progresa; Otkriće antibiotika sulfonamida i penicilina.3.Džon Metauer - Američki hirurg koji 1827. godine u Americi operiše „zečiju usnu“ instrumentima koje je sam patentirao.Ser Harold Džilis - Otac savremene plastične hirurgijePo zanimanju je bio otorinolaringolog poreklom sa Novog Zelanda.Tokom svog rada na Kraljevskoj medicinskoj akademiji sa sedištem u Londonu za vreme Prvog svetskog rata, razvija nove tehnike facijalne hirurgije.Ubrzo nakon razvoja novih tehnika osniva kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju u vojnoj bolnici, Kembridž.Izvodi više od 11.000 zahvata na 5.000 pacijenata koji su uglavnom bili vojnici sa povredama lica i vrata.Arčibald Maklndo, Haroldov nećak 1930. godine nastavlja da unapređuje edukaciju, pogotovo za vreme Drugog svetskog rata, jer je tada plastična hirurgija dostigla svoj maksimum.Tomi Klinker - “Maestro”Tomi Klinker Arčibaldov kolega, patentira nov istrument zbog kojeg kasnije dobija na popularnosti.Nastavlja da širi svoje znanje i u Americi gde se otvara prva bolnica za facijalnu hirurgiju.Klinker se pretežno bavio rekonstrukcijom velikih ožiljaka od opekotina i baš zbog toga dobija nadimak “Maestro”.Popularnost transplantacije kože Transplatacija kože je postala popularna,ali i alogeneična i autogeneična transplantacija tkiva, organa ili proteina. Ubrzo i ksenotransplant postaje moguć i time se prenosi tkivo jedne vrste na drugu.Savremena plastična hirurgija Današnja savremena plastična hirurgija nudi skoro neograničene mogućnosti zahvaljujući viševekovnom razvijanju ove grane medicine.Skoro da je dovedena do perfekcije, malo koja grana medicine može da joj parira u efikasnosti i doprinosu u estetskom smislu.Reference:Prof. dr Milan Jovanović, plastični hirurg https://plasticnaestetskahirurgija.com/estetski-magazin/plasticna-hirurgija-kroz-vreme/*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/gray-surgical-scissors-near-doctors-in-operating-room-iwzaTMpBD7Q*

Kako Puls kardiološki centar navodi u svom tekstu “Kako bi trebalo da izgleda ishrana posle infarkta i ugradnje stenta?”, ishrana posle ugradnje stenta ima ključnu ulogu u oporavku srčanog mišića.Dr Goran Popović, kardiolog, u svom tekstu navodi par ključnih saveta za smanjenje šansi od novog srčanog udara:Snizite nivo holesterola u krvi i krvni pritisak; Doprinesite da se osećate zdravije i sa više energije;Regulišite kilažu ukoliko je to potrebno;Smanjite šanse ili postavite bolju kontrolu nad nivoom šećera u krvi.Šta je poželjno uvesti u ishranu?Povrće i žitarice - Povećani unos voća i povrća, ali takođe žitarica kao što su smeđi pirinač, hleb od celog zrna i žitarice.Proteini - U svoju ishranu ubacite raznorsne proteine kao što su jaja, nemasna piletina, ćuretina, riba i morski plodovi, mahunarke (pasulj i sočivo).Mlečni proizvodi - Konzumirajte delimično obrano mleko, jogurt i sir.Masti - Konzumirajte zdrave masnoće kao što su masline, avokado, orasi, semenke i ulja za kuvanje napravljena od ovih namirnica.Začini umesto soli - Umesto soli možete ubaciti raznovrsno začinsko bilje.Uvrstite u svoju ishranu namirnice bogate antioksidansima Vitamin C - nalazi se u paprikama, brokoliju, pomorandžama, limunu, kiviju, jagodama…Vitamin E - nalazi se u semenkama suncokreta, kikirikiju, bademima…Likopen - nalazi se u paradajzu, lubenici, šargarepi, mangu…Beta-karoten - nalazi se u šargarepi, zelenom lisnatom povrću, crvenoj slatkoj paprici, kajsijama...Selen - nalazi se u ribi, morskim plodovima i crvenom mesu.Omega-3 masne kiseline - nalazi se u tuni, lososu, haringi i lanenom semenu.Šta nije dozvoljeno u ishrani?Peciva, torte, mafini, keks, sladoled, mlečna čokolada...Prerađeno meso, kao što su šunka, kobasice, viršle ali i konzervisana i brza hrana, grickalice, industrijski sosevi…Rafinisana ulja, margarin i ostali mlečni proizvodi.Prženo, pohovano i masno.Gazirni, zaslađeni napici.Alkohol.Reference:Cicović, Aleksandar. 2022. Kako bi trebalo da izgleda ishrana posle infarkta i ugradnje stenta? Puls kardiološki centar. https://pulskardioloskicentar.rs/kako-bi-trebalo-da-izgleda-ishrana-posle-infarkta-i-ugradnje-stenta/Stanković, Ivan, Ivanka Miletić i Brižita Đorđević, 2008. Hrana i dijetetski proizvodi i ishemijska bolest srca, Arh.farm 2008;58: 443 – 453, Institut za bromatologiju, Farmaceutski fakultet Beograd, https://farfar.pharmacy.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1135/1133.pdf?sequence=1&amp;isAllowed=yNikolić, Maja, 2011, Značaj ishrane u sekundarnoj prevenciji i rehabilitaciji koronarne bolesti, Srce i krvni sudovi 30(4): 206-209, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-4835/2011/1821-48351104206N.pdf*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/black-and-red-cherries-on-white-bowl-nTZOILVZuOg*

Anksiozni poremećaji su grupa mentalnih poremećaja koja je jedna od najprisutnijih širom sveta. Mogu imati ozbiljan i značaj negativan uticaj na pojedince koji od njih boluju, kao i na njihove najbliže. Velika je greška stigmatizovati ovakva stanja i prepisivati ih nekakvoj „strašljivosti“ ili „kukavičluku“. Ovakva osuda može dovesti do nedijagnostikovanja poremećaja i nastajanja još većih problema.Više o anksioznim poremećajima možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/novosti/232Istraživanja pokazuju da su anksiozni poremećaji povezani sa poteškoćama u kognitivnim sposobnostima pažnje, radne memorije i egzekutivnih funkcija.Funkcionalne tehnike neuroimidžinga pokazuju obrazac u kome pojedinci koji boluju od generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) prikazuju značajno povišenu moždanu aktivnost u amigdali i insuli. Ova dva dela mozga povezana su sa obradom emotivnih kao i fizičkih stimulacija. Ovo sugeriše povezanost neuralnih mehanizama koji utiču na razvoj i manifestaciju anksioznih poremećaja.Takođe je otkriveno da ljudi koji imaju GAP imaju smanjenu povezanost između prefrontalnog korteksa i amigdale, koja se smatra ključnom za regulaciju emotivnih odgovora.U drugim istraživanjima, koja su se fokusirala na druge anksiozne poremećaje, pokazana je značajna prevelika aktivacija i u frontalnim i parijetalnim režnjevima.Biološke osnove anksioznih poremećaja su jasne, kako u visokoj genetskoj heritabilnosti, tako i u jasnim neurobiološkim razlikama u odnosu na normalnu populaciju.Šta je KBT?Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji se fokusira na učenje pojedinaca tome da njihova verovanja i ponašanja utiču na njihove emocije. Uči ih da prepoznaju, da se suočavaju sa, i da menjaju, stresne i nezdrave misaone, emotivne i ponašajne obrasce. KBT je najpotkovaniji u naučnom smislu i jedan od najefikasnijih i ekonomičnih oblika psihoterapije, fokus je na rešavanju konkretnog problema i često postoji ugovoren broj susreta koji predviđa vremenski rok terapiji. KBT je takođe jedan od najefikasnijih metoda lečenja anksioznih poremećaja.Uticaj KBT -a:Istraživanje sprovedeno od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazalo je znatan pozitivan uticaj KBT – a na decu sa dijagnozama anksioznih poremećaja.U njihovom istraživanju sproveli su testiranje dece na anksiozne simptome kao i testiranje nivoa aktivacija ključnih zona pomoću tehnika neuroimidžinga. Jedna grupa je imala anksiozne poremećaje dok druga, kontrolna, nije. Anksiozna grupa podvrgnuta je KBT tretmanu u periodu od 3 meseca, i nakon terapije ista testiranja su ponovo odrađena.Nakon terapije, deca sa anksioznim poremećajima pokazala su značaj pad u anksioznim simptomima i poboljšanje u funkcionisanju. Povećana aktivacija u parijetalnim i frontalnim delovima mozga takođe se regulisala spadajući približno, ili čak i ispod, nivoa aktivacije dece u kontrolnoj grupi. Neki delovi mozga ipak su nastavili da pokazuju povećan aktivitet, sugerišući da su neki delovi mozgra rezistentniji na akutne efekte KBT – a. U ovim slučajevima možda je neophodna vremenski duža terapija, dodatni oblici terapije, pa možda i direktno stimulisanje delova mozga. Značajno je i napomenuti da je ovo istraživanje sprovedeno na deci, kod njih je prognoza terapije bolja.Anksiozni poremećaji su brojni i kompleksni, ne treba ih shvatati olako i ne treba računati na to da je u pitanju nešto što osoba može sama sa sobom da reši.  Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini demonstrira simptomatologiju anksioznih poremećaja, savetujemo da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa HolcerCognitive behavioral therapy alters brain activity in children with anxiety. (2024, January 24). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2024/cognitive-behavioral-therapy-alters-brain-activity-in-children-with-anxietyGkintoni, E., & Ortiz, P. S. (2023). Neuropsychology of Generalized Anxiety Disorder in Clinical setting: a Systematic evaluation. Healthcare, 11(17), 2446. https://doi.org/10.3390/healthcare11172446Langarita-Llorente, R., & Gracia-Garcia, P. (2019). Neuropsicología del trastorno de ansiedad generalizada: revisión sistemática. Revista De Neurología/Revista De Neurología Electrónica, 69(02), 59. https://doi.org/10.33588/rn.6902.2018371*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/brown-brain-so1L3jsdD3Y*

Pre kretanja u teretanu važno je da razumete ključne aspekte koji će vam pomoći da započnete vašu fitness avanturu na pravi način.1.Definisanje realnih ciljeva Prva i najbitnija stvar pre nego što krenete u teretanu ili da se bavite fitnessom jeste da definišete realan cilj koji želite da postignete u određenom vremenskom periodu. To podrazumeva da postavite sebi sledeća pitanja Da li želim da izgubim težinu?Da li želim da izgradim mišiće?Da li želim da poboljšam kondiciju? Ili postoji neki drugi razlog zbog kojeg sam se odlučio/la da krenem da treniramKada ove stvari razjasnite sa sobom i jasno definišete šta želite na dobrom ste putu da nađete adekvatne vežbe koje će vam služiti kao alat za uspevanje ka cilju koji ste odredili.2. Pravilna tehnika vežbanja Pre nego što počnete rad sa većim opterećenjem jako je bitno da naučite kako se pravilno izvodi tehnika vežbi,to vam omogućava minimalnu šansu da se povredite u toku treninga, ali i maksimalnu efikasnost treninga.Razmislite o angažovanju personalnog trenera koji će vam pomoći da naučite osnovne vežbe pravilno i ispravljaće vas u tom procesu ukoliko je to potrebno.3. Sigurnost i opreznost Bezbednost u toku vežbanja je od ključnog značaja.Dobro se informišite pre nego što počnete da trenirate, biće vam korisne informacije vezane za adekvatnu obuću i odeću a na samom treningu ukoliko niste sigurni kako se koristi oprema iz teretane obratite se nekom od zaposlenih u teretani.Najvažnija stvar je da slušate svoje telo, i da se ne forsirate previše.Postepeno povećavajte intezitet treninga i operećenje kako bih ste stekli snagu i izdržljivost tokom vremena.  Treniranje u teretani može biti izazovno, ali definisanje jasnih ciljeva,razumevanje da svaki proces zahteva određeni vremenski period,da su pravilne tehnike i sigurnost prioritet su ključni koraci koji će vam pomoći da svoje rezultate  ostvarite bezbedno i efikasno.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta:https://unsplash.com/photos/man-in-black-t-shirt-and-black-shorts-running-on-road-during-daytime-J154nEkpzlQ*

Postoje 5 univerzalnih pravila na kojima se bazira nega lica i tela. 1.Tip kožePrva i najbitnija stvar pre nego što započnete određeni režim nege kože jeste da odredite koji je tip vaše kože. Postoje 4 tipa kože a to su masna, suva, kombinovana i normalna.Kada odredite svoj tip kože to će vam pomoći da počnete da koristite adekvatne preparate i sa njima postignete najbolji efekat.2.Svakodnevna rutinaDruga najbitnija stvar jeste da budete disciplinovani i imate svakodnevnu rutinu.Ključ zdrave i negovane kože je u tome.Postoje jednostavne i kompleksne rutine od vas zavisi koliko ćete se posvetiti zdravlju vaše kože.Neki od osnovnih koraka nege lica jesu čišćenje umivalicom, stavljanje tonika, stavljanje hidrantne kreme i rutinu završiti kremom sa zaštitnim faktorom od sunca (SPF).Neki od osnovnih koraka za negu tela jesu redovno tuširanje, upotreba pilinga za telo, korišćenje mleka za negu tela.3.Zaštita od sunca Upotreba krema sa zaštitnim faktorom (SPF) igra važnu ulogu u zaštiti kože od štetnih sunčevih zraka (UV), može pomoći u prevenciji preranog starenja, pojave fleka i raka kože.4. Pravilna ishrana i hidratacijaIshrana obogaćena vitaminima i mineralima, kao i unošenje dovoljne količine vode u toku dana čine veoma bitan deo održavanja kože zdravom.Unos zdrave hrane koja je bogata antioksidansima i dovoljno vode služi kao unutrašnji temelj za zdravu kožu, dok je kozmetika koju koristite sređivanje spoljašnjosti kože.4. Individualni pristup Svaka osoba ima posebnu i individualnu kožu i može zahtevati individualni i prilagođen pristup nezi.Konsultacija sa dermatologom može vam pomoći da razumete specifične potrebe vaše kože i odaberite najbolje proizvode za negu kože.Savetujemo vam da pre nego što počnete sami da osmišljavate svoju rutinu za negu lica i tela najbolje je da se konsultujete sa dermatologom kako bi smanjili rizik od potencijalnih hemijskih i mehaničkih oštećenja kože. Tokom posete dermatologu, obratite pažnju na to kada se koristi svaki proizvod, a zatim pročitajte uputstva za upotrebu pre nanošenja određenog proizvoda propisanog od strane vašeg izabranog dermatologa.Svaki lek koji vam vaš dermatolog propiše ima svoj rok trajanja i treba da se koristi pre isteka tog roka.*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.**Slika preuzeta sa sajta:https://unsplash.com/photos/person-holding-white-plastic-bottle-pouring-white-liquid-on-white-ceramic-mug-TxBQ7yLj6JU*