ADHD

Šta je ADHD?

ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, je poremećaj koji obuhvata pažnju i ponašanje.

Karakterističan javljanjem u ranom životnom dobu, odsustvom istrajnosti u aktivnostima koje zahtevaju koncentraciju, tendencija za brzo šaltanje od jedne aktivnosti ka drugoj bez prethodnog završetka prve, dezorganizovanost, loša kontrola ponašanja.

Simptomi ADHD – a stvaraju obrasce nepažnje i/ili hiperaktivnosti – impulsivnosti koji mogu otežavati i remetiti svakodnevno funkcionisanje kao i prirodni tok normalnih razvojnih procesa kod dece.

Ova deca se neretko nađu u problemima sa autoritetima, ne zbog svoje namerne neposlušnosti, već zbog nepažnje i nepromišljene impulsivnosti. Zbog ovoga mogu imati narušene odnose sa odraslima, bili oni roditelji ili nastavnici pa i sa vršnjacima, ovo može dovesti do niskog samopoštovanja i socijalne izolacije.

Česta je pojava lošije razvijenih kognitinvih funkcija, pa i specifičnih zaostajanja u motornom i jezičkom razvoju.

ADHD je jedan od najčešće dijagnostikovanih poremećaja kod dece, najčešće se javlja u uzrastu od 3 – 4 godine. Uglavnom se prepoznaje tek kada dete krene u školu zbog pojavljivanja strukturisanih aktivnosti sa kojima dete ima teškoće. Može da se nastavi u period adolescencije i u odraslo doba.

Kako se ADHD razlikuje od normalne nepažnje i nemira?

Često je da ljudi imaju probleme sa pažnjom u stanjima umora ili dosade, zbog ovoga se profesionalci trude da procene uticaj koji simptomi imaju na svakodnevno funkcionisanje u odnosu na normalna očekivanja za dati razvojni stadijum. 

Šta je ADD?

ADD (attention deficit disorder) je stari naziv za ADHD, naziv je promenjen kako bi se uključio koncept hiperaktivnosti ali je neretko da se i dalje koristi stari termin kao sinonim za ADHD.

Tipični simptomi ADHD – a

ADHD ima dve široke kategorije simptoma: nepažnja i hiperaktivnost – impulsivnost.

Simptomi nepažnje:

• Spoljašnji nadražaji lako skreću pažnju
• Olaki propusti i greške u školskim zadacima, radu ili drugim aktivnostima
• Poteškoće u održavanju koncentracije pri zadacima, igri, razgovoru, čitanju...
• Deluje neprisutno pri direktnom obraćanju
• Poteškoće u praćenju uputstava, započinjanje ali teško završavanje zadataka
• Poteškoće u organizaciji aktivnosti, stvari, vremena
• Izbegavnje zadataka koji zahtevaju psihički napor
• Često gubljenje stvari

Simptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti:

• Poteškoće u mirnom sedenju, vrpoljenje, trčkaranje i pentranje u neprimerenim situacijama, često ustajanje sa mesta kada se očekuje da dugo mirno sedi
• Poteškoće u usporenim aktivnostima
• Previše priča
• Deluje uvek spremno na pokret i akciju
• Daje odgovore pre nego što sasluša celo pitanje
• Prekida i ometa druge
• Poteškoće u čekanju i strpljenju
• Često sanjarenje

Vrste ADHD – a

Identifikuju se tri tipa ADHD -a po dominaciji vrste simptoma:

Predominantni simptomi nepažnje

Predominantni simptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti

Kombinovani tip

Kombinovani tip podrazumeva mešavinu simptoma i on je najčešći dok je tip sa dominantnim simptomima hiperaktivnosti – impulsivnosti najređi.

Rodne razlike

Dečaci imaju tri puta veću šansu da dobiju dijagnozu ADHD – a. Ova razlika nije nužno uzrokovana većom prisutnošću poremećaja kod dečaka već je verovatnije zbog drugačijeg načina manifestovanja simptoma kod devojčica.

Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će se kod devojčica javiti simptomi nepažnje dok će se kod dečaka javiti simptomi hiperaktivnosti – impulsivnosti. Udeo mogu imati i različite rodne uloge koje mogu dovesti do lakšeg ispoljavanja i prepoznavanja više fizičkih i ponašajnih simptoma kod dečaka dok simptomi nepažnje kod devojčice često prođu nezapaženi.

Neprepoznavanje simptoma za to što jesu često dovodi do lošeg samopouzdanja i predstavlja ozbiljan rizik za kasnije javljanje drugih mentalnih poremećaja kao što su depresija i poremećaji ishrane.

ADHD kod odraslih

Simptomi ADHD – a se menjaju sa godinama:

• Poteškoće u započinjanja i završavanja zadataka
• Poteškoće u usmeravanju i regulisanju pažnje
• Poteškoće u organizaciji
• Neizdrž, nemir
• Često upadanje u reč
• Problemi u regulaciji besa
• Prokrastinacija
• Niska tolerancija na frustraciju
• Poteškoće u koncentraciji pri čitanju

Ljudi sa ADHD – om mogu imati i hiperfokus, ovo nije zvaničan simptom ali može biti relevantan indikator. Hiperfokus je visoko fokusirana pažnja koja traje duži vremenski period u kome se gubi pažnja o svemu osim stvari na koju se fokusira. Iako je moguće da svako upadne u ovakvo stanje istraživanja sugerišu da je ljudima sa ADHD – om lakše. 

Odrasli sa ADHD – om, pogotovo nedijagnostikovanim ili nelečenim mogu nailaziti na brojne probleme u svim aspektima života, socijalnim, akademskim, karijernim pa i sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.

Uzroci ADHD – a

Uzroci ADHD – a nisu sasvim jasni, ali pretpostavke stručnjaka su da je poremećaj visoko genetski nasledan.

Drugi mogući uzroci i rizični faktori podrazumevaju povrede mozga, traume, stres ili izloženost različitim toksinima poput olova koji mogu uticati na razvoj centralnog nervnog sistema, upotreba alkohola i duvana za vreme trudnoće, kao i prevremeno rođenje.

Dijagnostikovanje ADHD – a

Neophodno je da se simptomi ADHD – a adekvatno prepoznaju i podvrgnu stručnoj dijagnostičkoj proceni. Stručnjaci se koriste kriterijumima koji procenjuju vrstu, intenzitet i trajanje simptoma, kao i njihovo uticanje na više aspekata života, i uklanjaju druge moguće uzroke.

ADHD može imati slične simptome kao i depresivni ili anksiozni poremećaj, neki poremećaji čulne percepcije, kao i štitne žlezde mogu biti uzroci sličnih simptoma. Profesionalni dijagnostičar, lekar, pedijatar ili psihijatar će sve ove moguće druge uzroke ispitati i proceniti. 

Može se očekivati fizička i neurološka procena koja ima za svrhu razumevanje verbalnih, motornih i čulnih sposobnosti, kao i procena sposobnosti, inteligencije i ličnosti.

Lečenje ADHD – a

Za decu koja boluje od ADHD – a nema jednog jasnog, specifičnog rešenja.

Slučajevi su specifični i zavise od mnogo faktora, ali ono što jeste jasno je da uticaj ADHD – a može biti regulisan kombinacijom podrške u obrazovanju, savetovanjem i podrškom roditeljima i deci, bihejvioralnom terapijom, i farmakoterapijom po potrebi. Različiti oblici psihoterapije mogu imati značajan udeo u regulisanju problema koje izaziva ADHD, najčešće se preporučuju bihejvioralna i kognitivno bihejvioralna terapija. Značajan faktor za izbor terapije je uzrast deteta.

Bihejvioralna terapija može uključivati i trening roditelja, uči decu i roditelje kako da motre određena negativna ponašanja i adekvatno ih menjaju. Fokus metoda je na konkretnim ponašajnim problemima i njiovom regulisanju.

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji je kratkotrajan, fokusiran na jasan cilj i bavi se menjanjem negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja, regulaciju emotivnih procesa i razvijanje veština koje pomažu prevladavanje (ADHD) simptoma. 

Farmakoterapija se prepisuje po proceni lekara, glavne kategorije na koje se dele lekovi koji se koriste za regulisanje ADHD – a su stimulansi i nestimulansi. Koriste za lečenje simptoma kod odraslih i starije dece ali poteškoće sa karijerom, socijalnim životom i niskim samopoštovanjem nastalim usled dugogodišnje borbe sa otežavajućim simptomima mogu da perzistiraju.

Psihoterapija pomaže ljudima sa ADHD – om da nauče da drugačije sagledavaju svoje stanje i motiviše ih i organizuje kako bi se borili i nosili sa različitim izazovima nastalim usled ovog poremećaja.

Promene u životnom stilu mogu imati značajan uticaj, adekvatna količina sna, regularna fizička aktivnost i vežbanje, zdrava ishrana i dodaci ishrani kao što su gvožđe, magnezijum i cink mogu imati uticaj na simptome ADHD – a.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holecr.

Reference:

Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/attention-deficit-hyperactivity-disorder-adhd

Attention-Deficit/Hyperactivity disorder in children and Teens: What you need to know. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/attention-deficit-hyperactivity-disorder-in-children-and-teens-what-you-need-to-know

Adult attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD) - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2023, January 25). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/adult-adhd/symptoms-causes/syc-20350878

About Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). (2024, May 15). Attention-Deficit / Hyperactivity Disorder (ADHD). https://www.cdc.gov/adhd/about/index.html

CogniFit. (n.d.). Prevazilaženje ADHD-a: Šta Je? Da Li Se Može Izlečiti? Vežbe, Karakteristike I Simptomi, Vrste I Uzroci. https://www.cognifit.com/rs/science/recovering-brainhealth/adhd

Faraone, S. V., Sergeant, J., Gillberg, C., & Biederman, J. (2003, June 1). The worldwide prevalence of ADHD: is it an American condition? PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1525089/

ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F90.0

Low, K. (2023, December 6). ADHD in Women: Signs and symptoms. Verywell Mind. https://www.verywellmind.com/add-symptoms-in-women-20394

Rucklidge, J. J. (2008). Gender differences in ADHD: implications for psychosocial treatments. Expert Review of Neurotherapeutics, 8(4), 643–655. https://doi.org/10.1586/14737175.8.4.643

What is ADHD? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/adhd/what-is-adhd

WebMD Editorial Contributor. (2023, June 8). Adult ADHD: Symptoms, causes, Treatments. WebMD. https://www.webmd.com/add-adhd/adhd-adults

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa https://www.pexels.com/photo/boy-in-purple-shirt-playing-on-mobile-phone-8617802/*