Anksiozni poremćaji

Šta je anksioznost?

Anksioznost je normalna emocija koja predstavlja osećanje brige, straha, strepnje i neizvesnosti, služi kao upozorenje na potencijalne opasnosti. Za razliku od straha koji je primarna emocija i ima jaku biološku komponentu koja nas upozorava na jasne, neposredne, trenutne opasnosti, anksioznost predstavlja reakciju na stvari koje bi potencijalno mogle da se dogode, strah od opasnosti koja se iščekuje ili pretpostavlja.

Normalno je osećati neki nivo anksioznost u različitim stresnim situacijama kao što su intervju za posao, lekarski pregled ili različite testovne situacije.

Anksiozni poremećaji su grupa psihičkih poremećaja koja deli glavnu karakteristiku prekomerne prisutnosti anksioznih osećanja. Kod ovih poremećaja pravi izvor straha i opasnosti ne postoji, ili ako postoji onda je anksiozna reakcija na njega značajno prenaglašena. Ova osećanja anksioznosti onesposobljavaju pojedinca u svakodnevnom funkcionisanju, često dovode do izbegavanja stvari koje izazivaju anksioznost i može voditi ka padu samopouzdanja, socijalnoj izolovanosti i karijernim neuspesima.

Tipični simptomi anksioznih poremećaja

Glavni simptomi karakteristični za ovu grupu poremećaja su prekomerna osećanja straha, brige i strepnje to jest anksioznosti. Osim ovih, tipični simptomi koji se susreću kod ovih poremećaja su:

• Osećaj panike, nelagode, napetosti i tenzije
• Strahovanje, iščekivanje najgoreg, osećaj nadolazeće neizbežne opasnosti
• Poteškoće u koncentraciji
• Poremećen san i osećaj umora
• Iritabilnost
• Osećaj krivice i neadekvatnosti
• Izbegavanje stvari koje izazivaju anksioznost (mesta, situacije, ljudi)

Karakteristični su i fizički simptomi koji se javljaju u stuacijama anksioznosti:

• Ubrzano lupanje srca
• Kratak dah ili hiperventilacija
• Tremor
• Mučnina
• Napetost mišića
• Znojenje, hladan znoj, znojenje dlanova
• Vrtoglavica
• Bolovi i grčevi u stomaku
• Nesposobnost mirovanja
• Suva usta
• Problemi sa varenjem

Prisustvo nekih od ovih simptoma u značajnoj meri može govoriti o anksioznom poremećaju, ono što najviše razlikuje anksiozne poremećaje međusobno jeste kada se, i u kojoj meri, simptomi javljaju, šta je to što izaziva anksioznost.

Vrste anksioznih poremećaja

Generalizovani anksiozni poremećaj – dijagnostički ga karakteriše anksioznost povezana sa barem dve svakodnevne životne situacije. Ova vrsta anksioznosti nije povezana sa konkretnim izvorom anksioznosti već su osećaji brige i strepnje, pa i fizički simptomi, konstantni i prate pojedinca koji ne može da ih reguliše, ometajući ga u normalnom funkcionisanju. Ovaj oblik poremećaja se naziva i „slobodno lebdeća anksioznost“, koji označava da je anksioznost sveprisutna i da proizilazi iz svakakvih različitih potencijalnih izvora opasnosti u percepciji pojedinca.

Socijalna anksioznost (socijalna fobija) – anksioznost izazivaju svakodnevne socijalne interakcije. Osobe sa ovim oblikom anksioznosti strahuju od javnog govora, socijalne procene, osude i kritike. Strahuju da će pogrešiti ili se obrukati pred drugima koji će ih proceniti kao bezvredne. Strah od loše procene i osude drugih, kao i trema pri nastupanju pred određenim brojem ljudi su sasvim normalne i uobičajne stvari, problem nastaje kada se pretvori u kontinuirano ruminiranje na ovu temu i osoba nije u stanju da normalno fukcioniše. Može dovesti do ozbiljnog izbegavanja mnogih socijalnih situacija i izolacije.

Panični poremećaj – karakterističan javljanjem paničnih napada, kod paničnih napada simptomi su iznenadni, intenzivni i veoma fizički. Često je ubrzano lupanje srca, znojenje, osećaj gušenja, bol u grudima, doživljaj nadolazeće opasnosti, vrtoglavica, mučnina, strah od ludila i strah od smrti. Često se panični napadi ponavljaju u određenim situacijama koje ih izazivaju, osoba će verovatno početi da izbegava ove situacije. Napad uglavnom prođe posle par minuta, ali u nekim situacijama može da traje i satima, mogu da liče na nadolazeći srčani ili moždani udar. Panični napadi nisu opasni sami mo sebi ali pošto se mogu pogoršavati vremenom i mogu ličiti na ozbiljnije tegobe izuzetno je važno konsultovati se sa lekarom.

Fobije – osećaji izuzetnog i intenzivnog straha povezani sa određenim objektom ili situacijom, npr. visina, letenje, mali prostori, krv, paukovi... Prevazilazi normalne strahove i otežava svakodnevno funkcionisanje.

Agorafobija – izuzetan strah i anksioznost od napuštanja poznatih i bezbednih okruženja, pretpostavke da će doći do nekakve nesreće i da će biti nemoguće pobeći ili naći pomoć. Najčešće se povezuje sa otvorenim prostorom, javnim mestima, i generalno situacijama u kojima je prisutan veliki broj ljudi. U ekstremnim slučajevima može dovesti do toga da pojedinac sa ovim poremećajem jedino smatra svoj dom bezbednim i poznatim okruženjem i odbija da ga napusti.

Separaciona anksioznost – smatra se nečim sa čim se samo deca susreću, ali može se dijganostikovati i odraslima. Ove osobe se plaše udaljenosti od ljudi sa kojima su bliski zbog strahova da će im se nešto loše desiti. Mogu izbegavati samoću, simptomi mogu da se pogoršavaju kada separacija treba da se dogodi.

Selektivni mutizam – redak poremećaj povezan sa anksioznošću, često se dešava kod dece pre pete godine. Iako poseduju normalne jezične i govorne sposobnosti, ne uspevaju da govore u određenim socijalnim situacijama. Često je povezan sa izuzetnom stidljivošću, strahom od sramote i kompulsivnim crtama.

Uzroci anksioznih poremećaja

Ne postoji potpuno jasno razumevanje nastajanja anksioznih poremećaja, ali neki od utvrđenih uzroka su: genetske predispozicije, stresni i traumatični događaji, hormonalni disbalans, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, posledice i reakcije na određene lekove, crte ličnosti i drugi zdravsveni problemi (štitna žlezda, astma, dijabetes, bolesti srca, depresija) mogu izazvati javljanje i pogoršavanje simptoma anksioznosti.

Dijagnostikovanje anksioznih poremećaja

Lekar opšte prakse može postavljati pitanja o simptomima, njihovom razvoju, intenzitetu, trajanju. Prvenstveno će utvrditi da nije reč o drugim različitim medicinskim stanjima koja mogu izazvati slične simprome. Vrlo je verovatno da može pacijenta poslati kod psihologa ili psihijatra kako bi se utvrdila dijagnoza. Oni mogu koristiti različite testove, kao i razgovor, kako bi utvrdili intenzitet simptoma, šta ih izaziva i uticaj na svakodnevno funkcionisanje. 

Lečenje anksioznih poremećaja

Anksiozni poremćaji se generalno leče psihoterapijom, farmakoterapijom ili njihovom kombinacijom.

Psihoterapija:

Psihoterapija u radu sa anksioznošću podrazumeva razvijanje zdravih mehanizama prevladavanja anksioznosti, menjanje centralnih uverenja i načina gledanja na sebe i svet, razvijanje i osnaživanje samopouzdanja, sticanje uvida o razlozima nastajanja simptoma, razumevanje negativnih misaonih, emotivnih i ponašajnih obrazaca koji održavaju ovakva stanja.

Psihoterapijski pravac koji ima dosta uspeha u tretiranju anksioznih poremećaja je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) – brza, sa ugovorenim brojem seansi, efikasna, i ekonomična. Bavi se razumevanjem odnosa uverenja i mišljenja na ponašanje i fokusira se na učenje i razvijanje novih, pozitivnih, načina mišljenja, gledanja na stvari i zdravih ponašanja.

Jedna od najčešće primenjivanih tehnika u bavljenju anksioznim poremećajima je terapija izlaganjem, podrazumeva postepeno izlaganje i suočavanje sa objektom koji izaziva strah, kako bi se pokazala njegova bezopasnost.

Farmakoterapija:

Odluka o farmakoterapiji i njenoj upotrebi treba da se donosi u saradnji sa stručnim licem. Različiti lekovi se koriste za tretiranje različitih vrsta anksioznih poremećaja, i mogu imati negativno dejstvo ako se pogrešna terapija propiše.

Najčešće se koriste antidepresivi, anksiolitici i sedativi. Cilj farmakoterapije je da se reguliše intenzitet simptoma pomoću regulacije hemijskih procesa u mozgu. Ovo u nekim ekstremnijim slučajevima dopušta upotrebu psihoterapije kao načina da se izmene uverenja i negativni obrasci funkcionisanja, koja inače ne bi bila moguća zbog preplavljujućih simptoma.

Promene u svakodnevnom životu mogu pomoći regulaciji anksioznih simptoma. Grupe podrške, socijalizacija sa bliskim ljudima, odmor i relaksacija, regulacija stresa, adekvatan san, fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjivanje kofeina i ne upotrebljavanje alkohola i rekreacionih psihoaktivnih supstanci su sve faktori koji ozbiljno mogu da doprinesu boljitku simptoma anskioznih poremećaja.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.

Reference:

Anxiety disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/anxiety-disorders

Anxiety disorders - Symptoms and causes - Mayo Clinic. (2018, May 4). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/anxiety/symptoms-causes/syc-20350961

ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F41

Mitchell, K. (2024, May 6). Anxiety disorders. WebMD. https://www.webmd.com/anxiety-panic/anxiety-disorders#1-1

What are anxiety disorders? (n.d.). https://www.psychiatry.org/patients-families/anxiety-disorders/what-are-anxiety-disorders

World Health Organization: WHO. (2023, September 27). Anxiety disorders. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/anxiety-disorders

*Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-in-black-jacket-and-pants-sitting-on-stairs-mY-6bncc3rw*

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*