Uticaj fizičke aktivnosti na depresiju

Depresija je poremećaj raspoloženja koji generalno karakterišu osećanja tuge i beznađa, pad samopouzdanja, energije, volje, poremećaj sna i ishrane. Ovaj poremećaj je visoko prisutan u opštoj populaciji i ima visok stepen komorbiditeta sa drugim mentalnim poremećajima. 

Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/novosti/227

Depresija se primarno leči upotrebom farmakoterapije i psihoterapije.

Javljanje depresije u populacijama koje nemaju adekvatan pristup zdravstvenim ustanovama i terapiji je često. Neretko je i da, zbog stigme i odsustva adekvatnog informisanja povodom depresije, pojedinci ostanu nedijagnostikovani i uskraćeni za adekvanu pomoć.

Čak i u slučajevima upotrebe farmakoterapije može doći do komplikacija, neželjenih reakcija, gubitka efikasnosti vremenom i stvaranja zavisnosti koja može voditi ka zloupotrebi.

Lečenje depresije nije ni jednostavno ni lako i zato savetujemo da kontaktirate zdravstvenog stručnjaka, lekara, psihijatra ili psihologa i u saradnji sa njima radite na ovom problemu.

Kako fizička aktivnost može da pomogne?

Fizička aktivnost i vežbanje mogu na mnogobrojne načine da pozitivno utiču na prevenciju i regulaciju depresivnih simtoma.

Aktivno vežbanje stvara raznovrsan pozitivan biološki uticaj na ljudsko telo i zdravlje. Vežbanje ima preventivni uticaj kada su u pitanju bolesti srca, određene vrste kancera, kao i dijabetes. Takođe pospešuje zdrav san i smanjuje nivo šećera u krvi.

Intenzivno, aktivno vežbanje kao što su kardiovaskularne vežbe, vežbe snage i izdržljivosti, pospešuje lučenje endorfina, horomona zaduženog za redukciju stresa i bola, i poboljšanja raspoloženja. Opšte je poznat osećaj „runners high“ posle iscrpljujućeg vežbanja ili sportske aktivnosti, kao posledica ovog procesa.

Ali i manje intenzivna fizička aktivnost koja se može odnositi na duže periode hodanja, rađenje više fizičkih poslova po kući ili generalno bilo koje aktivnosti koje će nas naterati da se pokrenemo iz sedećeg položaja mogu pozitivno uticati na raspoloženje. Ovakvo generalno povećanje fizičkih aktivnosti pospešuje lučenje proteina neurotrofnog moždanog faktora, koji dovodi do rasta neurona i formiranja novih konekcija u nervnom sistemu i time pospešuje generalno raspoloženje i energetske nivoe.

U istraživanju sprovedenom od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazano je da male količine fizičke aktivnosti mogu imati znatan doprinos prevenciji depresije. Rezultati istraživanja sugerišu da je najznačajniji doprinos koji se dobija pri prelasku iz odsustva fizičke aktivnosti u prisustvo bilo kakve fizičke aktivnosti. Istraživači objašnjavaju kako aktivnosti koje se mogu izjedačavati sa 2,5 sati hodanja nedeljno mogu imati uticaj od 25% redukovanog rizika od depresije.

Psihosocijalni faktor fizičke aktivnosti takođe predstavlja značajno relevantan doprinos redukciji i prevenciji depresivnih simptoma. Ovo se odnosi na povećano samopouzdanje, bolju self – percepciju, bolji doživljaj sopstvenog tela, više socijalnih interakcija.

Uticaj sredine takođe može biti značajan, veća izloženost zelenim površinama je povezana sa sniženim rizikom od depresije.

Fizička aktivnost i aktivno treniranje takođe pospešuju kvalitetniji san i vođenje računa o ishrani, koji imaju pozitivan uticaj na depresivne simptome.

Gde početi?

Ideja započinjanja režima fizičkog treniranja može delovati zastrašujuće i naporno, pogotovo ako su motivacija i raspoloženje narušeni.

• Važno je odlučiti se za nešto što ne predstavlja obavezu, već zadovoljstvo
• Može pomoći da se vodi evidencija, postavljanje razumnih, realističnih ciljeva
• Varijacija vežbi i aktivnosti može pomoći da ovakav način života pređe u naviku
• Ne postizanje ciljeva i poteškoće ne treba da budu razlog za obeshrabrenje

Kao što smo gore naveli, značajan doprinos mogu imati i mali koraci u smeru fizičkog aktiviranja. Nema potrebe donositi drastične odluke u nekom smeru koji može biti prezahtevan i naporan.

Ako želite da se posvetite nekoj fizičkoj aktivnosti ili režimu treniranja sugerišemo da se konsultujete sa zdravstvenim profesionalcem koji vam može pomoći u formulaciji plana i razumevanja neophodnog ulaganja i dobiti u ovoj odluci.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Codella, R., & Chirico, A. (2023). Physical Inactivity and Depression: The Gloomy Dual with Rising Costs in a Large-Scale Emergency. International Journal of Environmental Research and Public Health/International Journal of Environmental Research and Public Health, 20(2), 1603. https://doi.org/10.3390/ijerph20021603

Depression screening and treatment in adults. (2016, October 4). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/depression-screening-treatment-adults

Factors that affect depression risk. (2020, September 15). National Institutes of Health (NIH). https://www.nih.gov/news-events/nih-research-matters/factors-affect-depression-risk

Pearce, M., Garcia, L., Abbas, A., Strain, T., Schuch, F. B., Golubic, R., Kelly, P., Khan, S., Utukuri, M., Laird, Y., Mok, A., Smith, A., Tainio, M., Brage, S., & Woodcock, J. (2022). Association between physical activity and risk of depression. JAMA Psychiatry, 79(6), 550. https://doi.org/10.1001/jamapsychiatry.2022.0609

Wanjau, M. N., Möller, H., Haigh, F., Milat, A., Hayek, R., Lucas, P., & Veerman, J. L. (2023). Physical Activity and Depression and Anxiety Disorders: A Systematic Review of Reviews and Assessment of Causality. AJPM Focus, 2(2), 100074. https://doi.org/10.1016/j.focus.2023.100074

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta https://unsplash.com/photos/man-running-on-road-near-grass-field-mQVWb7kUoOE*