Neurobiologija anksioznosti i KBT

Anksiozni poremećaji su grupa mentalnih poremećaja koja je jedna od najprisutnijih širom sveta. Mogu imati ozbiljan i značaj negativan uticaj na pojedince koji od njih boluju, kao i na njihove najbliže. Velika je greška stigmatizovati ovakva stanja i prepisivati ih nekakvoj „strašljivosti“ ili „kukavičluku“. Ovakva osuda može dovesti do nedijagnostikovanja poremećaja i nastajanja još većih problema.

Više o anksioznim poremećajima možete pročitati ovde: https://helpmedix.com/novosti/232

Istraživanja pokazuju da su anksiozni poremećaji povezani sa poteškoćama u kognitivnim sposobnostima pažnje, radne memorije i egzekutivnih funkcija.

Funkcionalne tehnike neuroimidžinga pokazuju obrazac u kome pojedinci koji boluju od generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) prikazuju značajno povišenu moždanu aktivnost u amigdali i insuli. Ova dva dela mozga povezana su sa obradom emotivnih kao i fizičkih stimulacija. Ovo sugeriše povezanost neuralnih mehanizama koji utiču na razvoj i manifestaciju anksioznih poremećaja.

Takođe je otkriveno da ljudi koji imaju GAP imaju smanjenu povezanost između prefrontalnog korteksa i amigdale, koja se smatra ključnom za regulaciju emotivnih odgovora.

U drugim istraživanjima, koja su se fokusirala na druge anksiozne poremećaje, pokazana je značajna prevelika aktivacija i u frontalnim i parijetalnim režnjevima.

Biološke osnove anksioznih poremećaja su jasne, kako u visokoj genetskoj heritabilnosti, tako i u jasnim neurobiološkim razlikama u odnosu na normalnu populaciju.

Šta je KBT?

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji se fokusira na učenje pojedinaca tome da njihova verovanja i ponašanja utiču na njihove emocije. Uči ih da prepoznaju, da se suočavaju sa, i da menjaju, stresne i nezdrave misaone, emotivne i ponašajne obrasce. KBT je najpotkovaniji u naučnom smislu i jedan od najefikasnijih i ekonomičnih oblika psihoterapije, fokus je na rešavanju konkretnog problema i često postoji ugovoren broj susreta koji predviđa vremenski rok terapiji. KBT je takođe jedan od najefikasnijih metoda lečenja anksioznih poremećaja.

Uticaj KBT -a:

Istraživanje sprovedeno od strane američkog nacionalnog instituta mentalnog zdravlja (NIMH) pokazalo je znatan pozitivan uticaj KBT – a na decu sa dijagnozama anksioznih poremećaja.

U njihovom istraživanju sproveli su testiranje dece na anksiozne simptome kao i testiranje nivoa aktivacija ključnih zona pomoću tehnika neuroimidžinga. Jedna grupa je imala anksiozne poremećaje dok druga, kontrolna, nije. Anksiozna grupa podvrgnuta je KBT tretmanu u periodu od 3 meseca, i nakon terapije ista testiranja su ponovo odrađena.

Nakon terapije, deca sa anksioznim poremećajima pokazala su značaj pad u anksioznim simptomima i poboljšanje u funkcionisanju. Povećana aktivacija u parijetalnim i frontalnim delovima mozga takođe se regulisala spadajući približno, ili čak i ispod, nivoa aktivacije dece u kontrolnoj grupi. Neki delovi mozga ipak su nastavili da pokazuju povećan aktivitet, sugerišući da su neki delovi mozgra rezistentniji na akutne efekte KBT – a. U ovim slučajevima možda je neophodna vremenski duža terapija, dodatni oblici terapije, pa možda i direktno stimulisanje delova mozga. Značajno je i napomenuti da je ovo istraživanje sprovedeno na deci, kod njih je prognoza terapije bolja.

Anksiozni poremećaji su brojni i kompleksni, ne treba ih shvatati olako i ne treba računati na to da je u pitanju nešto što osoba može sama sa sobom da reši.  Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini demonstrira simptomatologiju anksioznih poremećaja, savetujemo da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. 

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Cognitive behavioral therapy alters brain activity in children with anxiety. (2024, January 24). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2024/cognitive-behavioral-therapy-alters-brain-activity-in-children-with-anxiety

Gkintoni, E., & Ortiz, P. S. (2023). Neuropsychology of Generalized Anxiety Disorder in Clinical setting: a Systematic evaluation. Healthcare, 11(17), 2446. https://doi.org/10.3390/healthcare11172446

Langarita-Llorente, R., & Gracia-Garcia, P. (2019). Neuropsicología del trastorno de ansiedad generalizada: revisión sistemática. Revista De Neurología/Revista De Neurología Electrónica, 69(02), 59. https://doi.org/10.33588/rn.6902.2018371

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/brown-brain-so1L3jsdD3Y*