Zašto je hidratacija toliko važna?

Oko dve trećine našeg tela je sačinjeno od vode. Svim našim ćelijama je neophodna voda kako bi funkcionisale zajedno. Voda je takođe osnova za sve druge tečnosti u našim telima, uključujući pljuvačku, krv, urin i znoj. Ni jedno živo biće ne može da preživi bez vode. Kako znate da li pijete dovoljno?

Telo gubi vodu kada se znojimo, idemo u toalet, pa čak i kroz disanje. Dakle, neophodno je piti dovoljno vode kako bismo nadomestili ono što izgubimo. Kada ne pijemo dovoljno vode možemo da postanemo dehidrirani.

Znakovi dehidratacije mogu biti osećanja intenzivne žeđi i glavobolje.

Usta i koža mogu da se osećaju suvo. Urin može dobiti tamniju boju pošto telo pokušava da štedi vodu.

Konzumiranje tečnosti bi trebalo da bude dovoljno da se olakša blaga dehidratacija.

Ako dehidratacija postane ozbiljna može dovesti do zbunjenosti, padanja u nesvest, nesposobnosti za uriniranjem, ubrzanog lupanja srca i ubrzanog disanja. U ovoj situaciji, dehidratacija može biti opasna po život i treba potražiti zdravstvenu pomoć što pre. Konzumiranje tečnosti možda ne bude dovoljno da se nadomeste izgbuljene tečnosti u telu. Možda je neophodno primanje tečnosti intravenozno, kroz iglu i cevčicu koji su ubačeni u venu.

Skorašnje istraživanje Američkog nacionalnog instituta zdravlja (NIH) sugerišu da izbegavanja dehidratacije ne mora da bude jedini razlog zbog koga treba piti dovoljno tečnosti. Dr. Natalia Dmitrieva, istraživač srca u NIH, je istraživala dugoročne posledice ne konzumiranja dovoljno vode. Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi srednjih godina koji nisu adekvatno hidrirani pod većim rizikom od razvijanja hroničnih bolesti. Pod ove bolesti spadaju bolesti srca, dijabetes, hronične bolesti pluća i demencija. 

Ovi ljudi su imali veće šanse bržeg starenja i ranije smrti. Dakle, dobra hidratacija može pomoći pri očuvanju zdravlja kroz godine.

Najbolji način da se izbegne dehidratacija je da se postaramo da unosimo dovoljno tečnosti svakog dana. U idealnom slučaju trebalo bi da konzumirate tečnosti kroz vodu ili druge nisko kalorične tečnosti, kao što su kafa ili čaj, ili kisela voda i voda sa ukusom. Nutritivna pića kao što su mleko ili mlečne alternative, ili 100% prirodni sokovi od povrća, su takođe dobre opcije. Oslanjanje na gazirane sokove, sportska pića ili druga šećerna pića za većinu unosa tečnosti može dodati veliki broj kalorija vašoj dijeti, koje nemaju značajnu nutritivnu vrednost.

Koliko vode treba piti svakog dana zavisi od brojnih faktora, uključujući godine, gde živite, telesnu težinu. Takođe, telo ne gubi uvek vodu istom brzinom. Na primer, ako vežbate ili ste aktivni u toploj klimi, znojite se više i neophodno je da je pijete više. Eksperti generalno preporučuju 9 čaša tečnosti dnevno za žene i 13 čaša za muškarce u proseku.

Neke bolesti, kao što su dijabetes ili hronične bolesti bubrega, kao i neki lekovi mogu izazvati da urinirate češće. Takođe izgubite puno vode kada povraćate, imate dijareju ili temperaturu. U ovim slučajevima morate da konzumirate više vode kako biste izbegli dehidrataciju.

Dr. Natalia Dmitrieva je promenila svoje navike pijenja vode na osnovu sopstvenih istraživanja. Ona navodi: „Kada sam počela da viđam rezultate ovih studija i videla koliko ja pijem vode, shvatila sam da pijem manje nego što je potrebno“. „Tada sam počela da nosim jedan litar vode sa sobom kada idem na posao. I postaram se da u toku dana popijem ovaj jedan litar.“

Tekst preuzet i preveden sa: https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health

 Hydrating for health. (2024, June 20). NIH News in Health. https://newsinhealth.nih.gov/2023/05/hydrating-health

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa https://unsplash.com/photos/person-in-blue-denim-jacket-holding-stainless-steel-bottle-4Kd3svPFuEI*