Magnetna stimulacija i lečenje depresije

Depresija je čest i ozbiljan poremećaj raspoloženja, hemijske promene i disbalans u načinu funkcionisanja mozga mogu biti značajni faktori rizika u javljanju depresije. Depresija se najčešće leči koristeći kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije, ipak, neki oblici depresije pokazali su se rezistentnim na ove tradiconalne terapijske tehnike. 

Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227

Šta je repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS)?

Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS), vrsta transkranijalne magnetne stimulacije (TMS), je neinvazivna metoda terapije koja koristi ponavljajuće elektromagnetne impulse kako bi stimulisala određene regije mozga. Stvara promenljivo magnetno polje koje utiče na površinske regije moždane kore i aktivnost nervnih ćelija. Zbog neuralne umreženosti celog mozga moduliranje aktivacije, i time načina funkcionisanja, jedne lokalizovane tačke dovešće i do promena u drugim moždanim regijama. Ponavljanjem seansi terapije u periodima od više dana ili nedelja se postiže dugotrajna izmena funkcionisanja određenih moždanih regiona.

Istraživanj rTMS metoda pokazuju značajne implikacije u lečenju:

• Depresivnog poremećaja
• Opsesivno kompulsivnog poremećaja (OKP)
• Posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)
• Generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP)
• Bipolarnog poremećaja
• Turetovog sindroma
• Hroničnog bola

Metoda je odobrena od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) za lečenje major depresije (MDD) 2008. godine. Koristi se uglavnom samo kada su se drugi oblici terapije pokazali neuspešnim. Najviše istraživanja o ovoj metodi odrađeno je na lečenju depresije i pokazalo značajno pozitivne rezultate.

Upotreba rTMS:

Ovaj oblik terapije u lečenju depresije se uglavnom koristi samo ako se prethodna upotreba psihoterapije i farmakoterapije pokazala neuspešnom. Pre početka terapije sprovode se fizički i laboratorijski testovi. Psihijatrijska evaluacija se koristi kako bi se stekao uvid u depresivne simptome i razumevanje prethodne terapije, pomaže u utvrđivanju toga koliko bi rTMS bio pogodan za određenu osobu. Očekivana su pitanja o porodičnoj i ličnoj istoriji bolesti. Neophodno je pitati o prisustvu bilo kakvih implementiranih uređaja kao što su stentovi, elektrostimulatori srca, kohlearni implanti za sluh i slično.

Doza terapije je individualizovana za svakog pacijenta u zavisnosti od brojnih faktora. Uglavnom se propisuje jednodnevna terapija koja se koristi nekoliko nedelja. Terapija može da traje od 30 do 60 minuta ali se sa tehnološkim napretkom očekuje značajno smanjenje ovog perioda, takođe zavisi kako od mašine, tako i od specifičnog pacijenta.

Procedura je bezbedna, neinvazivna i ne zahteva bilo kakav oblik anestezije.

Aparat se podešava iznad adekvatnog dela glave odakle proizvodi magnetne impulse stimulišući nervne ćeliji u adekvatnoj moždanoj regiji.

Iako je rTMS terapija neinvazivna, može biti delimično neprijatna, pogotovo na početku terapije kada praktičar i dalje ustanovljava potrebnu dozu. Magnetni impulsi proizvode glasan zvuk, zbog koga je neophodno staviti čepove za uši, takođe se može osetiti blaga senzacija kuckanja po glavi.

Nakon sesije uobičajeni simptomi mogu biti:

• Nelagodnost u predelu kože na glavi
• Facijalni trzaji
• Vrtoglavica
• Blaga glavobolja

Očekuje se da ovi simptomi brzo prođu nakon sesije i smanje se sa produženim primanjem terapije. Praktičar može po potrebi da smanji dozu terapije kako bi simptomi bili blaži ili da predloži upotrebu lekova. Nakon sesije pacijent može komotno da nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

Iako mnogi pacijenti pokazuju značajno pozitivne rezultate poboljšanja simptoma koristeći rTMS terapiju, ovo ne znači da će pomoći apsolutno svakome. Neophodno je pratiti simptome depresije tokom terapije i očekuje se od pacijenta da prijavi bilo kakvo pogoršanje ili zabrinjavajuće simptome.

Repetativna transkranijalna magnetna stimulacija je moderna metoda o kojoj se i dalje ne zna sve. Vremenom i daljim istraživanjem, stručnjaci očekuju da će ovaj metod biti pristupačniji, delotvorniji i korisniji. 

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Mann, S. K., & Malhi, N. K. (2023, March 6). Repetitive transcranial magnetic stimulation. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK568715/

Rizvi, S., & Khan, A. M. (2019). Use of transcranial magnetic stimulation for depression. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.4736

Saini, R., Chail, A., Bhat, P., Srivastava, K., & Chauhan, V. (2018). Transcranial magnetic stimulation: A review of its evolution and current applications. Industrial Psychiatry Journal/Industrial Psychiatry Journal, 27(2), 172. https://doi.org/10.4103/ipj.ipj_88_18

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/synapse-brain-neurons-network-8152918/*