Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP)

Šta je opsesivno kompulsivni poremećaj?

Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) je dugotrajni poremećaj u kome osoba može iskusiti rekurentne misli koje ne može da kontroliše (opsesije) ili repetetativn ponašanja (kompulzije), ili oba. Često su opsesivne misli povezane sa kompulzivnim ponašanjima (npr. „ako ne operem ruke specifičan broj puta nešto strašno će se desiti“). Ovakvi simptomi izazivaju značajan stres u svakodnevnici pojedinaca i mogu konzumirati mnogo vremena i otežavati i najjednostavnije radnje. Ovaj poremećaj utiče na brojne ljude širom sveta, uključujući ne samo odrasle već i decu i adolescente. 

Koji su najčešći simptomi OKP – a?

Opsesije su misli, ideje, slike ili impulsi koji se iznova pojavljuju u umu pojedinca. Uglavnom su uznemirujuće i pojedinci često pokušavaju da im se odupru i da ih uklone iz uma. Ove opsesije su prepoznate kao misli samog pojedinca iako su neprijatne i nepoželjne, ne kao tuđe, što je važan dijagnostički kriterijum. 

Kompulzivna ponašanja ili rituali su mentalna ili fizička ponašanja koja se ponavljaju iznova i iznova. Nisu sama po sebi prijatna ili svrsishodna pri završavanju nekog značajnog zadatka. Njihova funkcija je najčešće da spreči ostvarenje nekog veoma malo verovatnog događaja koji uglavnom ima veze sa nesrećama, bolom i štetom koji su naneti individui ili njenim bližnjima, ili bi ih ona sama nanela. Uverenje da ove besmislene radnje sprečavaju strašne događaje je ključan deo ovog poremećaja. Često pojedinci sami prepoznaju ovakva ponašanja kao besmislena i pokušavaju da im se odupru, nalik na opsesije, često neuspešno. Anksioznost je izazvana od strane opsesivnih misli i pogoršava se drastično ukoliko kompulzivne radnje nisu ispunjene ili im se odupire. 

Prisustvo opsesija, kompulzija ili oba su najjasniji ukazatelji na ovaj poremećaj.

Česte opsesije su:

• Strah od bakterija, prljavštine i kontaminacije
• Strah od zaboravljanja, ili gubljenja nečega
• Strah od gubitka kontrole nad sopstvenim ponašanjem
• Agresivne misli usmerene prema sebi ili drugima
• Neželjene, zabranjene ili tabu misli u vezi sa seksom, religijom ili nasiljem
• Želja za time da stvari budu simetrične ili u savršenom redu i organizaciji

Česte kompulzije su:

• Preterano čišćenje ili pranje ruku
• Slaganje predmeta na specifičan, precizan način
• Ponovljeno proveravanje stvari, kao što su da li su vrata zaključana ili da li je isključena ringla
• Kompulzivno brojanje
• Tiho ponavljanje reči ili moljenje

Nisu sve ponovljene misli opsesije, i nisu svi rituali i navike kompulzije. Razlike su primarno u tome što ljudi sa OKP – om ne mogu da kontrolišu svoje preterane misli i radnje, četo provode više od sat vremena misleći opsesivne misli ili radeći kompulzivne radnje, ne dobijaju zadovoljstvo od završetka kompulzija već eventualno olakšanje anksioznosti.

Zbog svega ovoga pojedinci sa OKP – om imaju znatne probleme u svom svakodnevnom funkcionisanju i životu. 

Neki ljudi koji boluju od OKP – a mogu demonstirati i repetativne neželjene pokretne ili zvukovne tikove. Pokretni tikovi su nagli i kratki, kao na primer treptaji, pokreti očima, facijalne grimase, sleganje ramenima ili trzaji glave ili ramena. Vokalni tikovi mogu biti pročišćavnje grla, glasni udisaji kroz nos ili drugi zvuci.

Odraslima sa ovim poremećajem je često jasna besmislenost u sadržaju svojih opsesija i kompulzija, ali deci ne mora da bude i ovo često ostavlja veći uticaj na njih. Roditelji i nastavnici su često sposobni da prepoznaju simptome OKP – a kod dece.

Simptomi OKP – a mogu početi u bilo kom životnom dobu ali je najčešće pojavljivanje u periodu između kasnog detinjstva i adolescencije. Simptomi mogu da budu slabiji i lakši na početku pa da se pogoršavaju vremenom ili i da nestanu pa da se vrate. U stresnim periodima simptomi često postaju gori. Sadržaj opsesija i kompulzivnih radnji se takođe može menjati vremenom. 

Uzroci OKP – a:

Iako se, kao kod mnogih mentalnih poremećaja, specifičan uzrok ne zna zasigurno, jasni su mnogi od faktora rizika koji doprinose razvoju ovog poremećaja.

• Genetika: istraživanja pokazuju da je porodična istorija i prisustvo OKP – a u bližoj rodbini značajan faktor koji doprinosi šansama razvoja ovog poremećaja.
• Biologija: istraživanja pokazuju razlike u moždanim strukturama kod pojedinaca koji boluju od OKP – a, pogotovo u onima koje regulišu kontrolu ponašanja i emotivne odgovore. Dalja istraživanja su u toku kako bi se bolje razumela povezanost moždanih struktura i njihovog funkcionisanja sa ovim poremećajem.
• Temperament: temperament je predisponirana biološka osnova interakcije pojedinca i sveta na kojoj se razvijaju dalje karakteristike ličnosti. Istraživanja su pokazala da osobe koje demonstriraju povučenija ponašanja, podložne su negativnim emocijama i pokazuju simptome depresije i anksioznosti kao deca imaju veće šanse da razivju OKP kasnije u životu.
• Trauma: neka istraživanja su pokazala povezanost izmežu traume, specifično u ranom detinjstvu, i opsesivno kompulzivnih simptoma. Dalje istraživanje je neophodno da bi se odnos bolje razumeo.

Dijagnostikovanje OKP – a:

OKP ima čest komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima kao što su turetov sindrom, bipolarni poremećaj, anskiozni poremećaji, depresivni poremećaji, šizofrenija i ADHD. Ovo čini dijagnozu težom i ističe kompleksnost samog poremećaja.

Ljudi sa OKP – om često koristi alkohol i druge psihoaktivne supstace kako bi se nosili sa svojim simptomima.

Ako sumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima simptome OKP – a treba da se posavetujete sa lekarom, psihijatrom, psihologom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom. Očekujte pitanja koja se tiču simptoma, istorije bolesti, porodične istorije bolesti i potencijalno preusmerenje na stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem radi preciznijeg razumevanja dijagnoze.

Lečenje OKP – a:

Dobre vesti su da terapija pomaže mnogima koji boluju i od najintenzivnijih oblika OKP – a. Najčešće se korisit psihoterapija, farmakoterapija ili njihova kombinacija. Bitno je pratiti uputstva i sarađivati sa lekarom ili terapeutom koji pomaže u donošenju plana terapije jer i psihoterapija i farmakoterapija mogu zahtevati da prođe neko vreme pre nego što počnu da deluju. Ne postoji jasan lek koji može da ukloni OKP ali postoji mnoštvo načina i tehnika koji pomažu u regulaciji simptoma i uspostavljanju normalnosti i funkcionalnosti u svakodnevni život.

Psihoterpaija: istraživanja pokazuju da određene vrste psihoterapije mogu biti, u mnogim slučajevima, podjednako efikasne u redukciji simptoma kao i farmakoterapija. Treba izdvojiti kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT) kao najefikasniju i konkretno fokusiranu na problematiku simptomatologije. Tehnike unutar KBT – a, kao što su terapija izlaganjem i prevencijom odgovora, su se pokazale kao značajno delotvorne kada je u pitanju OKP, čak i kada pojedinci ne reaguju dobro na farmakoterapiju. 

Farmakoterapija: najčešća farmakoterapija koja se prepisuje kada je OKP u pitanju su antidepresivi, specifično SSRI (selective serotonin reuptake inhibiotr). Poboljšanje u simptomima može da se javi za 8 – 12 nedelja korišćenja antidepresiva. Nekada su moguće neželjene reakcije na ovakvu terapiju kao što su: glavobolje, problemi sa spavanjem, vrtoglavice, mučnine.

Zdravstveni stručnjak sa kojim se osoba konsultuje povodom terapije može po potrebi smanjivati ili povećavati dozu antidepresiva kako bi smanjio neželjene simptome i izbegao stvaranje problema zavisnosti od lekova. Neophodno je pridržavati se prepisane terapije i ne odustajati na svoju ruku bez prvobitne konsultacije. 

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka. 

British Psychological Society (UK). (2006). Diagnostic criteria. Obsessive-Compulsive Disorder - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK56452/

ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F42

Obsessive-Compulsive Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/obsessive-compulsive-disorder-ocd#part_2230

Singh, A., Anjankar, V. P., & Sapkale, B. (2023). Obsessive-Compulsive Disorder (OCD): A comprehensive review of diagnosis, comorbidities, and treatment approaches. Curēus. https://doi.org/10.7759/cureus.48960

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-grey-t-shirt-washing-hands-O2jdGcXmgAw*