Zloupotreba psihoaktivnih supstanci

Psihoaktivne susptance se odnose na sve supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje i ponašanje.

Zbog umreženosti sveta sada je izuzetno lako pristupiti bilo kojim psihoaktivnim supstancama i opojnim drogama, bez obzira da li su sintetizovane ili prirodne. Kontinuirano nepraćeno konzumiranje psihoaktivnih supstanci može da dovede do raznih zdravstvenih problema od kojih su najevidentniji poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost. Zbog brojnih štetnih dejstava koje ove supstance često imaju njihova proizvodnja i promet su ili ilegalni, ili pod strogom državnom regulacijom i kontrolom (lekovi kao što su amfetamini, morfin i sl.). 

Poremećaj upotrebe supstanci (substance abuse disorder) je klasifikovan kao mentalni poremećaj koji utiče na mozak i ponašanje. Smatra se poremećajem mozga, zbog značajnih funkcionalnih promena koje stvara u moždanim sistemima koji se bave nagradom, stresom i samo-kontrolom. Te promene mogu da opstaju i dugo nakon prestanka konzumiranja supstanci.

Među glavnim razlozima za prvobitnu upotrebu psihoaktivnih supstanci svrstavaju se:

• Dobar osećaj: rekreaciona upotreba psihoaktivnih supstanci često se svodi na osećaje zadovoljstva i prijatnosti koje ove supstance pružaju. Doživljaji euforije i zadovoljstva razlikuju se u zavisnosti od specifične supstance.
• Kompenzacija: ljudi sa različitim problemima često nalaze utehu i kratkoročno poboljšanje svojih raspoloženja, anksioznosti i doživljaja zahvaljujući upotrebi psihoaktivnih supstanci. Izloženost stresu je čest faktor u otpočinjanju, nastavljanju i na kraju vraćanju psihoaktivnim supstancama.
• Poboljšanje performansi: neki ljudi osećaju pritisak da imaju bolje rezultate u školi, na poslu ili u sportu. Različite supstance mogu da pomognu u ovim poljima na različite načine.
• Radoznalost i socijalni pritisci: u periodima adolescencije su mladi pogotovo podložni pritiscima i očekivanjima svojih vršnjačkih grupa. Rekreaciono eksperimentisanje sa supstancama može dovesti do ozbiljnih problema zavisnosti i socijalni uticaj je važan faktor rizika.

Zavisnost se smatra najekstremnijim oblikom poremećaje upotrebe supstanci, definiše se kao hroničan, ponavljajući poremećaj koji karakterišu kompulzivno traženje supstanci i njihova upotreba bez obzira na jasne štetne posledice.

Zavisnost može da ima i druge oblike, povezana sa zavisnošću od kockanja, video igara, interneta ili drugih specifičnih ponašanja. Mi ćemo se ovde fokusirati na zavisnost povezanu sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.

Vrste psihoaktivnih supstanci

Treba imati na umu da su neke psihoaktivne supstance društveno i zakonski prihvatljive i da se njihvoa proizvodnja i upotreba smatra normalnim pa čak i poželjnim u nekim slučajevima. Ovo ne znači da je njihova zloupotreba manje opasna. Zloupotreba lekova kao i kafe, duvana ili alkohola može dovesti do zavisnosti kao i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Psihoaktivne supstance se dele po kategorijama u zavisnosti od toga kakvo dejstvo imaju na nervni sistem:

• Depresori – mogu imati smirujući efekat, dovode do pospanosti, usporavanja psihomotornih funkcija, osećaja smirenosti i opuštenosti. Takođe mogu dovoditi do noćnih mora, anksioznosti i agresije. U ovu grupu spadaju alkohol, sedativi i opijati.
• Stimulansi – povećavaju nivoe energije, budnost, stimulišu psihomotornu aktivnost, povećavaju samopouzdanje, osećaj sreće i energije. Mogu ubrzavati rad srca i povisiti krvni pritisak. U ovu grupu spadaju supstance kao što su kofein, kokain, amfetamini, kanabis, ekstazi.
• Halucinogeni – izazivaju halucinacije i promene u percepciji, osećaje derealizacije i odvojenosti od okruženja ili doživljaje dubokih uvida. Supstance koje spadaju u ovu grupu su LSD, meskalin, pejoti, psilocibinske gljive.

Simptomi poremećaja upotrebe supstanci

Kako specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Drajzerova“ navodi, zavisnost od supstance podrazumeva prisustvo barem tri od navedenih simptoma: 

• Žudnja za uzimanjem supstance
• Fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine
• Tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance
• Zaokupljenost supstancom
• Zapostavljanje drugih interesovanja zarad konzumiranja supstance
• Veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance
• Nastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu

Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.

Mnogi specifičniji simptomi zavise od specifične situacije i supstance.

Uzroci i faktori rizika

Savremena nauka ustanovila je da postoje brojni faktori koji doprinose stvaranju i održavanju ovakvog poremećaja.

• Biološki faktori:  istraživanja tumače da je genetika, kao i ekspresija gena pod uticajem okoline (epigenetika), značajan faktor u razvijanju zavisničkih obrazaca. Takođe, adolescenti i ljudi sa psihičkim poremećajima imaju veći rizik od razvijanja ovakvog poremećaja.
• Dom i porodica: značajni faktor naročito u ranom detinjstvu, ako roditelji ili drugi ukućani demonstriraju obrasce zloupotrebe supstanci, rizik za decu značajno raste.
• Škola i vršnjaci: značajan faktor u periodu adolescencije, vršnjaci mogu da nagovore i one koji nemaju nikakave druge faktore rizika da probaju supstance. Poteškoće u školi ili loše razvijene socijalne veštine mogu pogoršati rizik.
• Rana upotreba: konzumiranje supstanci u bilo kom dobu može voditi ka zavisnosti, ali istraživanja pokazuju da je veći rizik što se ranije krene. Ovo može biti povezano sa štetnim efektima koje supstance neretko imaju na razvoj mozga. Rana upotreba može biti uzrokovana različitim socijalnim i biološkim faktorima kao što su manjak porodične stabilnosti, zlostavljanje, genetika ili psihički poremećaji.
• Način konzumiranja: različite supstance imaju različite efekte i različita upotreba dovodi do različitih posledica. Konzumiranje supstanci kroz pušenje ili ubrizgavanje direktno u venu češće ima značajnije efekte i time poledice.

Česta je stigma povodom ljudi sa problemima upotrebe supstanci i zavisnosti („narkomani“), ali je bitno razumeti da je u pitanju poremećaj do kojeg dolazi zbog različitih kompleksnih faktora i da je ovim ljudima potrebna pomoć i podrška u prevladavanju ovih problema.

Lečenje poremećaja upotrebe supstanci

Postoje brojni načini lečenja i tretmana poremećaja upotrebe supstanci. Tretmani su individualizovni i zavise od specifične osobe i situacije.

Tretmani zahtevaju kontinuitet i praćenje.

Pošto poremećaj upotrebe supstanci ima visok komorbiditet i preklapanje sa drugim mentalnim poremećajima, često je bolja ideja lečiti ih istovremeno nego odvojeno.

Neophodno je da praktičar ili dijagnostičar prepiše specifičnu terapiju za specifičnu situaciju. Potrebno je uzeti u obzir specifičnu kombinaciju poremećaja, simptoma, starosti, supstance i situacije. Ako sumnjate da vi ili neko vašoj blizini ima probleme sa upotrebom supstanci posavetujte se sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim profesionalcem koji vam mogu pomoći pri dijagnostikovanju i pronalaženju adekvatnog tretmana za vašu situaciju.

Najčešće terapije podrazumevaju kombinaciju farmakoterapije (medikamenti) i psihoterapije.

Prvi korak je najčešće detoksifikacija koji podrazumeva čišćenje tela od problematične supstance. U zavisnosti od intenziteta problema mogu da se prepisuju medikamenti koji pomažu sa prevladavanjem apstinencijalne krize.

Nakon ovog koraka najčešće se nastavlja sa psihoterapijom koja je najčešće zasnovana na kognitivno bihejvioralnoj terapiji (KBT) ili drugim oblicima bihejvioralne terapije. Ove terapije se fokusiraju na ostvarenje ciljeva i učenje zdravih obrazaca ponašanja, mišljenja i emotivnog rezonovanja. Njihov značaj je često i u olakšavanju drugih psihičkih poremećaja i problema koji se preklapaju sa zloupotrebom supstanci. Često je u proces psihoterapije uključena i porodica pojedinca, pošto je i njima potrebna pomoć u prevladavanju problema koji zahvata ne samo osobu nego i njegove bližnje. Takođe je potrebno da porodica dobro razume problem i na koji način može da pruža adekvatnu podršku.

Farmakoterapija takođe može biti uključena u terapijski plan, kao način da se reguliše hemijski balans u mozgu, ublaže nagoni i želje za supstancom kao i simptomi apstinencijalne krize. Specifina farmakoterapija u velikoj količini zavisi od supstance o kojoj se radi.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Drug Misuse and Addiction | National Institute on Drug Abuse. (2024, January 5). National Institute on Drug Abuse. https://nida.nih.gov/publications/drugs-brains-behavior-science-addiction/drug-misuse-addiction

Fletcher, J. (2023, November 15). What to know about the different types of psychoactive drugs. https://www.medicalnewstoday.com/articles/types-of-psychoactive-drugs#types

Substance use and Co-Occurring mental disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/substance-use-and-mental-health

Šta treba znati o drogama? (n.d.). Drajzerova. https://www.drajzerova.org.rs/saveti/%C5%A1ta-treba-znati-o-drogama

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/white-labeled-jar-on-top-of-cube-ball-on-blue-textile-ap5QpBcguAQ*