Šta su poremećaji ličnosti?

Poremećaji ličnosti su grupa poremećaja koja se odnosi na perzistentan obrazac doživljaja i ponašanja koja u značajnoj meri odstupaju od očekivanja kulture pojedinca u pitanju; ovu definiciju predlaže DSM 5 priručnik (dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje).

Drugi značajan priručnik za dijagnostikovanje mentalnih poremećaja, MKB 10 (međunarodna klasifikacija bolesti), objašnjava da ova grupa poremećaja podrazumeva raznovrsna stanja i obrasce ponašanja koji imaju klinički značaj, koji su perzistentni i odnose se na izražavanje individuinog karakterističnog životnog stila i načina interagovanja sa drugima. Takođe se nagoveštava značaj odstupanja od načina na koji prosečna individua u određenoj kulturi percipira, oseća, razmišlja i interaguje sa drugima. Ovakvi obrasci su često stabilni i imaju tendenciju da obuhvate više oblasti ponašanja i psihološkog funkcionisanja.

U poremećaje ličnosti spadaju:

• Granični poremećaj ličnosti
• Narcisoidni poremećaj ličnosti
• Antisocijalni poremećaj ličnosti
• Paranoidni poremećaj ličnosti
• Histrionični poremećaj ličnosti
• Izbegavajući poremećaj ličnosti
• Shizoidni poremećaj ličnosti
• Shizotipalni poremećaj ličnosti
• Zavisni poremećaj ličnosti
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti

Psiholozi su se dugo bavili pojmom ličnosti, definisanje ličnosti kao pojma možda deluje jednostavno ali nije. Različite crte ličnosti i njihove kombinacije koje su promenljive ali ipak i stabilne kroz vremenske periode i definišu pojedinca kao takvog njemu samom, a i drugima, se nalaze u centru koncepta ličnosti.

Kao i kod mnogih drugih mentalnih poremećaja, tačka prelaska iz normalnosti u patologiju definisana je razumevanjem svakodnevnog (ne)funkcionisanja i poređenjem sa očekivanjima kulturološki uslovljenog društva od pojedinca u specifičnoj situaciji.

Zbog ovoga kultura i sredinske okolnosti igraju značajnu ulogu u razumevanju poremećaja ličnosti, u različitim kulturama bi se isto ponašanje moglo percipirati potpuno drugačije. Na primer, jaki porodični odnosi i emotivna zavisnost od članova porodice bi se u zapadnjačkim individualističkim kulturama mogla sagledavati kao nezdrava, zavisni poremećaj ličnosti pada na pamet. Ovakva ponašanja su potpuno normalna i kulturološki poželjna u nekim više međuzavisnim kolektivističkim kulturama Azije u kojima se porodični i društveni odnosi drugačije sagledavaju i vrednuju. Isti primer se može sagledati i obrnuto, visoko individualistička ponašanja se mogu sagledavati kroz prizmu narcisoidnog ili čak antisocijalnog poremećaja ličnosti iz nekih, više kolektivističkih, kulturoloških perspektiva.

Profesor dr. Dragan Švrakić zajedno sa prof. dr. Mirjana Divac Jovanović u njihovoj knjizi: „Granična ličnost i njena različita lica“, govore o brojnim aspektima poremećaja ličnosti. Perspektiva koju pružaju je iz ugla moderne psihoanalitičke teorije i teorije objektnih odnosa. Mnoge od pretpostavka ove teorije, zasnovane na decenijama prethodnog rada mnogih naučnika u polju istraživanja ličnosti su skoro potvrđene i na neurobiološkom nivou zahvaljujući modernim tehnologijama. Detaljna obrada ovih mehanizama kompleksna je i zahteva razumevanje više faktora, mi ćemo ovde pokušati da prenesemo suštinu ideje o nastajanju poremećaja ličnosti koju su autori predstavili.

Poremećaji ličnosti nastaju primarno usled genetike i interakcije sa okolinom u kritičnom formativnom periodu detinjstva. U ovom periodu dete ima razvojni zadatak da integriše pozitivne doživljaje o svetu i sebi, i time formira integrisano jezgro selfa koje će služiti za dalju izgradnju različitih aspekata ličnosti.

Dominacija pozitivnih introjekata omogućava prevazilaženje primitivnog mehanizma odbrane splitinga koji se koristi u ovom periodu, primarni zadatak ovog mehanizma odbrane jeste da polarizuje doživljaje na ili dobre ili loše. Ukoliko pozitivni doživljaji, introjekti, dominiraju dete će prevazići spliting i razviti razumevanje koje nije polarizovano već kompleksno (i dobro i loše) ali predominantno zasnovano na pozitivnim introjektima. Ukoliko pozitivni doživljaji nisu dovoljni i dete prevashodno introjektuje negativne doživljaje o svetu i sebi mehanizam odbrane splitinga će perzistirati zarad zaštite deteta od ideje dominantno lošeg i opasnog sveta i ono će razviti ranjivi fragmentisani self koji ne može da služi kao podloga za zdrav razvoj ostatka ličnosti.

Ovo se može sagledavati i na način da se kod deteta razvijaju prvobitna, jezgrovna, uverenja o svetu i sebi, ako je izloženo primarno pozitivnim uticajima ono će imati uverenje da je ono dobro i vredno ljubavi i pažnje i da je svet pretežno pozitivno i bezbedno mesto. Ako je izloženo većinski negativnim uticajima dete neće razviti ovakva uverenja i imaće doživljaj sebe kao lošeg i bezvrednog a sveta kao opasnog i zastrašujućeg mesta.

Ipak, psihički mehanizmi organizma su kompleksni i efikasni i ličnost se i u slučaju pretežno negativnih uticaja razvija. Zbog odsustva stabilne sigurnosne baze u obliku integrisanog jezgrovnog selfa formira se kompenzatorni patološki self, struktura koja služi funkciji podloge za formiranja ličnosti ali distortuje realnost zarad zaštite vulnerabilnog fragmentisanog jezgra. Ovaj kompenzatorni self je ono što autori smatraju poremećajima ličnosti kakve ih mi znamo, u zavisnosti od genetike i okolnosti, neki će razvijati na primer narciosidni kompenzatorni self, koji će naučiti da čuva svoju vulnerabilnost time što će sebe doživljavati kao grandioznu ličnost koja je bezuslovno bolja od drugih... Ova ideja važi za svaki poremećaj ličnosti, pretpostavka je da zbog ovih neuspešno obavljenih razvojnih zadataka ove osobe imaju drugačije i nezdrave načine povezivanja sa sobom i svetom koji služe da zaštite ranjivo jezgro njihove ličnosti.

Poremećaji ličnosti mogu biti izazovni za tretirati, u zavisnosti od specifičnog poremećaja i situacije. Psihoterapija ima značajan uticaj na lečenje poremećaja ličnosti, pokazuju istraživanja. Medikamenti se mogu prepisivati ali prvenstveno zarad tretiranja simptoma i potencijalnih komorbidnih poremećaja. Poremećaji ličnosti su kompleksni i teški za razumeti i tretirati, neophodno je kontaktirati lekara, psihijatra ili kliničkog psihologa i u saradnji sa njima konstruisati adekvatan plan tretmana. Tretiranje poremećaja ličnosti može da traje mesecima ili godinama.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili  kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F60-F69

Jovanović, M. D., & Švrakić D. (2017). Granična ličnost i njena različita lica (drugo izdanje). Clio

Personality disorders. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/statistics/personality-disorders

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/depression-woman-burn-dark-thoughts-1241819/*