Suicid

+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra Srce

Suicid ili samoubistvo se odnosi na proces samopovređivanja sa ciljem okončanja sopstvenog života i jedan je od vodećih uzroka smrti kod ljudi koji boluju od psihičkih poremećaja i četvrti vodeći uzrok smrti u starosnoj dobi od 15-29 godina.

Za svako izvršeno samoubistvo postoje brojni neuspešni pokušaji.

Prethodni pokušaj suicida je najznačajniji faktor rizika ili indikator za mogući novi pokušaj u opštoj populaciji. Što više prethodnih pokušaja je postojalo, to je opasnost veća.

U Srbiji je, kako prenosi republički zavod za statistiku, u proteklih 10 godina u proseku svakog meseca počinjeno je 83 samoubistva. Najviše suicida spada u starosnu dob iznad 65 godina, a prema polu je suicid oko tri puta češći kod muškaraca nego kod žena.

Takođe, stopa samoubistava nije jednaka po regionima, Vojvodina ima u proseku dva do tri puta veću stopu samoubistava od centralne Srbije.

Svaki suicid ima uticaj na živote pojedinaca, porodica i zajednica. Suicid, pokušaje suicida i pretnje suicidom treba shvatati ozbijno i pomoći osobama na čije živote utiče. Bitno je informisati se i kontaktirati adekvatne preventivne kanale.

Povezanost između suicida i psihičkih poremećaja je već pomenuta, specifično značajna je depresija (link) i zloupotreba alkohola (link na zloupotreba psihoaktivnih supstanci). Prethodni pokušaji suicida su ubedljivo najznačajniji indikator sucidalnosti koji treba shvatati veoma ozbiljno. Postoje brojni mitovi o tome da osobe sa suicidalnim namerama traže pomoć i onda prestanu neposredno pred pokušaj suicida, ili pak, mitovi koji tvrde da pred sam pokušaj najviše traže pomoć, oba slučaja su moguća i treba ozbiljno shvatati svaki vid traženja pomoći. Ukoliko neko govori o suicidu ili govori na način koji nam može izazvati sumnje da osoba ima ideje o sprovođenju suicida treba razgovarati sa tom osobom na tu temu, zašto tako govori, kako se oseća, kako mi možemo da pomognemo, ko još može da pomogne, kako bi profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja mogli da pomognu i slično.

Ipak, suicid se realizuje i zbog impulsivnih odluka u momentima visokog stresa, finansijskih problema, raskida romantičnih odnosa, hroničnih bolova ili bolesti.

Stope sucidia su povezane i sa teškim životnim uslovima i okruženjem, izloženost nasilju, zlostavljanje, izolacija, siromaštvo i slično. Grupe koje su česte žrtve diskriminacije, kao što su migranti, LGBTQ ili transseksualne osobe takođe imaju znatno povišenu stopu i rizik od suicida i suicidalnog ponašanja.

Koji su znaci da neko možda razmišlja o samoubistvu?

Ljudi neće često direktno pričati o svojim problemima i tražiti pomoć, neki znaci mogućeg rizika od suicida su:

• Osoba priča o tome kako želi da umre ili da se ubije
• Osoba priča o tome kako se oseća prazno i beznadežno, ili kako nema razloga da živi
• Priča kako se oseća zarobljeno bez rešenja za svoje probleme
• Priča o osećaju neizdrživog fizičkog ili emotivnog bola
• Priča o tome kako je teret drugima
• Odaljavanje od porodice i prijatelja
• Poklanjanje važnih stvari
• Pozdravljanje sa bliskim ljudima
• Pravljenje testamenta
• Rizično ponašanje koje bi moglo dovesti do smrti, na primer ekstremno brza vožnja
• Često pominjanje i razmišljanje o smrti
• Ekstremne promene raspoloženja
• Planiranje samoubistva, istraživanje ili nabavljanje oružja
• Priča o osećanjima sramote
• Češća upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
• Anksiozno ili agitirano ponašanje
• Promena u ishrani ili spavanju
• Demonstracije besa i pričanje o osveti

Preventivne mere:

Stigmatizacija suicida kao i psihičkih poremećaja i tegoba generalno, dovodi do toga da je ovo često veoma tabu tema. To znači da će ljudi sa različitim problemima koji mogu da ozbiljno ugroze njihove, kao i živote i njihovih bližnjih, ređe tražiti adekvatnu stručnu pomoć. U mnogim društvima širom sveta značaj ulaganja u prevenciju suicida nije adekvatno prihvaćen zbog nespremnosti na otvorenu diskusiju o ovako teškoj temi.

Različiti oblici pomoći i terapije su dostupni, dobra preporuka je osvrnuti se psihoterapijskim pristupima koji su efikasni i zasnovani na naučnim dokazima. 

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je jedan takav pristup, pomaže pri učenju novih načina razumevanja, suočavanja i prevazilaženja različitih problema. Fokusira se na razumevanje povezanosti između emotivnih, ponašajnih i kognitivnih obrazaca i njihovih uticaja na život.

Planiranje bezbednosti, podrazumeva stvaranje specifičnog bezbednosnog plana sa uputstvima koja objašnjavaju šta treba raditi i kome se obratiti za pomoć kada se suicidalne ideje pojave. Povezanost i komunikacija sa pojedincima koji su pod rizikom od suicida kao i uklanjanje mogućih oružja ili metoda pokazalo se kao značajno u redukovanju rizika.

Kolaborativna briga, podrazumeva timski pristup psihičkom zdravlju individue u kome individua radi zajedno sa više stručnjaka kako bi se razvila strategija tretmana koja je adekvatna. Ovakav pristup se pokazao delotvornim u lečenju depresije i smanjenju suicidalnih ideja. 

Ukoliko imate suicidalne misli i ideje, potražite pomoći od vaših najbližih ili stručnjaka za mentalno zdravlje. Iskren razgovor bez osuđivanja sa nekim ko je voljan da vas sasluša i razume može mnogo da znači u ovakvim situacijama.

Neki od telefonskih brojeva koje možete pozvati zarad pomoći vama ili nekome koga znate u ovakvim situacijama su:

+381 11 7777 00 – 00-24h – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

0800 300 303 – 14-23h – SOS linija centra Srce

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporčuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Centar srce. (n.d.). https://www.centarsrce.org/index.php#

Frequently asked questions about suicide. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/suicide-faq

Pretraga diseminacione baze. (n.d.). https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030304?languageCode=sr-Latn#

Suicide prevention. (2024, July 30). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/suicide-prevention

World Health Organization: WHO. (2023, August 28). Suicide. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/suicide

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://unsplash.com/photos/person-in-black-long-sleeve-shirt-holding-babys-feet-aPa843frIzI*