Da li je kafa ipak zdrava?

Mnogi ljudi širom sveta piju kafu na svakodnevnom nivou. Poznato je da kafa nosi određene zdravstvene rizike sa sobom i verovatno bi većina ljudi rekla da je kafa sve u svemu nezdrava. Novija istraživanja sugerišu da su zdravstveni benefiti kafe možda značajniji od rizika koje ona nosi.

Kofein, psihoaktivna susptanca koju kafa sadrži, najčešće konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu, spada u grupu stimulansa. Kofein je element u kafi koji dovodi do stanja budnosti i fokusiranosti, ako se konzumira u prevelikim količinama može izazivati različite zdravstvene probleme. Kod nekih ljudi su efekti kofeina jači nego kod drugih, pa i posledice, može dovesti do poremećenog sna, srčanih palpitacija, anksioznost, čak i zavisnosti (link za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci).

Ipak, kofein sam po sebi ima svoje benefite u vidu stanja budnosti i fokusiranosti, mnoga istraživanja svedoče i o poboljšanjima u raspoloženju, kognitivnim funkcijama i metabolizmu. Neki od ovih efekata su samo kratkoročni i sa izgradnjom navike pijenja kafe će se izgraditi i tolerancija na ove efekte. Još jedan od značajnih elemenata kofeina je što može da povisi krvni pritisak, zbog ovoga ljudi sa problemima sa pritiskom treba da paze pri unosu kofeina. Trudnice takođe treba da paze na unos kofeina, može da nosi različite rizike za njih.

Ipak, kafa sadrži mnogo više elemenata od samo kofeina koji imaju različite zdravstvene doprinose. Ovi ostali elementi kafe imaju značajne nutritijente kao što su vitamini i minerali i imaju izuzetnu količinu antioksidansa koji su značajni u prevenciji mnogih oboljenja.

Kafa može pomoći pri prevenciji bolesti kao što su:

• Parkinsonova bolest
• Alchajmerova bolest
• Dijabetes tipa 2
• Bolesti jetre
• Srčani i moždani udari
• Kardiovaskularne bolesti

Istraživanja pokazuju da kafa može imati i preventivni uticaj na javljanje različitih specifičnih kancera: debelog creva, tela materice, jetre i kože.

Redovno konzumiranje veće količine kafe može redukovati rizik od suicida i depresije.

Mnogi od ovih zdravstvenih benfita kafe pod uticajem je specifičnog načina pripreme, količine koja se konzumira ili genetskih predispozicija za određene bolesti. Istraživanja sugerišu da je filtirana kafa zdravija, jer nefiltrirana kafa može povećavati nivoe holesterola.

U suštini, istraživanja sugerišu da povećana količina kafe u dijeti ima više zdravstvenih benefita nego rizika. Treba se pripaziti u specifičnim situacijama, kod problema sa pritiskom i kod trudnica je izuzetno značajno voditi računa. Ako primećujete da na vas kafa loše deluje, da imate srčane palpitacije, da ste anksiozni ili da vam remeti san, možete pripaziti i regulisati unos. Postoje i alternative za kafu kao što su crni ili zeleni čajevi ili druga različita bezkofeinska pića koja mogu pružiti budnost i fokusiranost bez istih posledica.

Abalo, R. (2021). Coffee and caffeine consumption for human health. Nutrients, 13(9), 2918. https://doi.org/10.3390/nu13092918

Poole, R., Kennedy, O. J., Roderick, P., Fallowfield, J. A., Hayes, P. C., & Parkes, J. (2017). Coffee consumption and health: umbrella review of meta-analyses of multiple health outcomes. BMJ, j5024. https://doi.org/10.1136/bmj.j5024

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa : https://pixabay.com/photos/coffee-cup-drink-beverage-7292250/*