Upotreba veštačke inteligencije u dijagnostici

Veštačka inteligencija je grana računarstva koja se obavi razvijanjem sistema i osposobljavanjem da izvršavaju zadatke koji zahtevaju ljudsku intelingenciju.

Uključuje sledeće sposobnost:

• Razumevanje jezika 
• Učenje 
• Rešavanje problema 
• Formiranje percepcije 
• Donošenje odluke

Veštačka inteligencija se može podeliti na sledeće kategorije:

1. Specifična veštačka inteligencija - za cilj ima obavljanje specifičnih zadataka kao što su vođenje razgovora ili prepoznavanje slika.
2. Opšta veštačka inteligencija - za cilj ima što sličnije osobine ljudima kao što su sposobnost razmišljanja i rešavanja problema u različitim kontekstima.
3. Mašinsko učenje - ovo je podgrupa veštačke inteligencije koja je fokusirana na razvoj algoritama koji prave bazu informacija i omogućavaju sistemima da uče bez programiranja.
4. Duboko učenje - napredna tehnika koja koristi neuronske mreže za analizu kompleksnih i složenih obrazaca za veliku količinu podataka.

U medicini mašinsko učenje se koristi kako bi se poboljšala dijagnostika, tretmani i naravno opšte zdravlje pacijenta.

Dijagnostika bolesti

Kada kažemo dijagnostika bolesti mislimo na analiziranje slike kao što je MRI, rendgenski snimci, kako bi prepoznali rane faze raka ili srčanih oboljenja.

Predikcija ishoda lečenja 

Predikcija ishoda lečenja se bazira na istoriji bolesti tako veštačka inteligencija može proceniti kada će se pacijent oporaviti od određene bolesti ili kako će reagovati na terapiju.

Praćenje stanja pacijenta

Uređaji za praćenje zdravlja kao što su pametni satovi koji prate vitalne znakove poput otkucaja srca i prikaza nivoa aktivanosti takodje koriste mašinsko učenje koje može pomoći u ranom otkrivanju zdravstvenog problema.

Optimizacija kliničkih procesa 

Kada je reč o optimizaciji kliničkih procesa veštačka inteligencija može učestvovati u obavljanju zadataka kao što su pravljenje rasporeda za osoblje, upravljanje resursima, unapređivanje i poboljšanje iskustva što se pacijenata tiče. 

Analiza podataka 

Velike baze informacija o pacijentima se koriste za razna istraživanja poput istraživanja lekova, efikasnosti tretmana ili proučavanja modela po kojem nastaju epidemije. Veštačka inteligencija ima za cilj identifikaciju obrazaca. 

Dijagnostika na osnovu simptoma

Chatbotovi i virtuelni asistenti analiziraju pacijentove simptome daju preporuku i pružaju dalje savete za specijalističke preglede.

U Srbiji postoji Institut za veštačku inteligenciju koja preduzima korake ka implementiranju veštačke inteligencije u zdravstvu.

Fokusirani su na dijagnostiku raka dojke i razvoj novih lekova. Takođe među projektima se nalazi i inicijativa koja je fokusirana na unapređenje mamografije. Time bi se proces detekcije ranog stadijuma karcinoma dojke ubrzao. 

Ova inovatnivna upotreba veštačke intaligencije u zdravstvenom sistemu rasteretiće sistem i poboljšaće usluge zdravstvenog sistema.

Veštačka inteligencija što se više razvija sigurno će u nekom momentu postati deo naše svakodnevnice. 

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/white-robot-near-brown-wall-2EJCSULRwC8*

Reference:

1. Institut za veštačku inteligenciju. (n.d.). Kako unaprediti zdravstvo primenom veštačke inteligencije. Preuzeto sa https://ivi.ac.rs/news/kako-unaprediti-zdravstvo-primenom-vestacke-inteligencije/
2. OpenAI. (n.d.). ChatGPT. Preuzeto sa https://chatgpt.com/?oai-dm=1