„Burn-out“ ili sindrom profesionalnog sagorevanja/izgaranja

„Burn-out“ ili sindrom profesionalnog sagorevanja (izgaranja), prema 11. reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-11), javlja se kao rezultat hroničnog stresa na poslu, kojim nije uspešno upravljano. Karakterišu ga 3 dimenzije:

• Osećaj iscrpljenosti;
• Mentalna udaljenost od posla, negativna osećanja prema poslu i/ili cinizam prema poslu;
• Smanjena profesionalna efikasnost (WHO, 2019).

Uprkos tome što ne predstavlja medicinsku dijagnozu, ovo stanje može značajno uticati na psiho-fizičko zdravlje ukoliko se ne pruža adekvatan odgovor/tretman. Sindrom sagorevanja može osujetiti produktivnost, dovesti do osećanja beznadežnosti, cinizma i zameranja. Efekti sagorevanja, iako se sam sindrom vezuje za profesionalno okruženje, mogu se osetiti i u drugim poljima života, kao što je porodični / društveni život. Dugoročno, profesionalno izgaranje može povećati rizik od prehlada i virusa (WebMD Editorial Contributor, 2024).

Šta dovodi do profesionalnog sagorevanja?

Postoje različiti faktori koji mogu dovesti do sindroma profesionalnog izgaranja, ali ugrubo ih možemo podeliti na unutrašnje (na nivou ličnosti) i spoljašnje (na nivou radnog okruženja). Unutrašnji faktori mogu biti:

• Idealistička očekivanja od sebe, sklonost ka perfekcionizmu, izrazito visoke ambicije;
• Potreba za priznanjem od drugih;
• Želja da se udovolji drugima nauštrb sopstvenih potreba;
• Precenjivanje sopstvenih mogućnosti;
• Preopterećenost i preterana posvećenost radu, odnosno doživljaj da je rad jedina smislena aktivnost (Kaschka, Korczak & Broich, 2011). 

Spoljašnji faktori rizika mogu biti:

• Visoki zahtevi posla;
• Loša komunikacija poslodavca i zaposlenih, problemi sa rukovodstvom i saradnjom, loši međuljudski odnosi;
• Nedostatak autonomije zaposlenih u donošenju odluka i nedostatak uticaja na rad organizacije;
• Mobing;
• Kontradiktorna uputstva, nejasna pravila unutar organizacije;
• Administrativna, materijalna ili kadrovska ograničenja;
• Pritisak nadređenih;
• Povećana odgovornost na poslu;
• Nedostatak mogućnosti za karijerno napredovanje;
• Nedostatak timskog rada;
• Odsustvo socijalne podrške (Kaschka, Korczak & Broich, 2011).

Faze profesionalnog sagorevanja

Sadejstvo unutrašnjih i spoljašnjih faktora rizika dovodi do stalnih konflikata, koje početno dovode do ambivalentnog odnosa prema poslu, potom stvaraju mentalni i emocionalni zamor i u krajnjem rezultiraju psihofizičkom iscrpljenošću (Milenović & Živković, 2024). Sindrom profesionalnog sagorevanja razvija se postepeno i u tom procesu se mogu prepoznati određene faze:

1. Početni radni entuzijazam: osoba je maksimalno posvećena poslu i udovoljava saradnicima, ali ovaj trud nije u dovoljnoj meri prepoznat i/ili vrednovan, što dovodi do razočarenja i nezadovoljstva;
2. Stagnacija: U ovoj fazi javljaju se teškoće u međuljudskim odnosima, ne samo sa saradnicima, već i sa porodicom i prijateljima, što uzrokuje emocionalnu „ranjivost“ i nepoverljivost, čime se uspostavlja - emocionalno povlačenje i izolacija, kao obrazac ponašanja, a to sa druge strane, još više doprinosi doživljavanju posla kao besmislenog i bezvrednog;
3. Apatija i gubitak životnih interesovanja: Inicijalno oduševljenje, samouverenost i želja za dokazivanjem, prešli su u cinizam, ravnodušnost i gubitak vere u svoje sposobnosti. Osoba ovu poslednju fazu razrešava ili traženjem drugog posla (pozitivan ishod) ili ostaje na istom radnom mestu bez ikakve promene (negativan ishod) što može dovesti do ozbiljnog narušavanja psihofizičkog zdravlja a, u ekstremnim situacijama, i do fatalnog ishoda (Živković, Milenović & Obrenović, 2019, prema: Milenović & Živković, 2024).

Simptomi profesionalnog sagorevanja

Profesionalno sagorevanje može imati različite simptome, a često može biti poistovećeno sa stresom ili evoluirati u depresiju. Neki od znakova su sledeći:

• Iscrpljenost: Osećaj hroničnog umora, nedostatka energije i nemogućnosti emocionalnog bavljanje (profesionalnim i ličnim) problemima. Ovi simptomi mogu da se ispolje i kao fizički bol, stomačni i/ili problemi sa crevima.
• Udaljavanje od aktivnosti/izolacija od ljudi: Osećanja cinizma i frustracija prema poslu i kolegama. Može doći do emocionalnog udaljavanja i osećanja ravnodušnosti prema radnom okruženju.
• Umanjena produktivnost. Može se javiti na poslu, ali i privatno (npr. kada je u pitanju briga za članove porodice), usled nedostatka energije za svakodnevne zadatke. Mogu se javiti teškoće u koncentraciji, teškoće u završavanju obaveza i nedostatak kreativnosti.
• Mentalni problemi. Sumnja u sebe, osećaj bespomoćnosti, ličnog neuspeha i poraženosti mogu se javiti kao posledica sindroma sagorevanja. Može doći do osećaja usamljenosti, gubitka osećaja svrhe, osećanja visokog nezadovoljstva sobom.
• Fizički problemi. Moguće je da će osoba suočena sa profesionalnim sagorevanjem iskusiti nedostatak energije, nedostatak energije, češće prehlade, glavobolje, gubitak apetita, bolove u telu ili nesanicu (WebMD Editorial Contributor, 2024).

Tretman profesionalnog sagorevanja

Razgovor sa nadređenima/kolegama. Ukoliko vam radno okruženje to dozvoljava, probajte da objasnite kako se osećate i da postignete dogovor o boljoj organizaciji vaših radnih obaveza; 

Dovoljno sna je vitano za mentalno zdravlje. Nedostatak sna usled anksioznosti zbog posla verovatno vodi u sindrom profesionalnog izgaranja. Probajte da prioritizujete san.

Probajte da izdvojite vreme za praktikovanje aktivnosti koje vas opuštaju, kao što su joga, meditacija, rešavanje ukrštenih reči ili šetnja.

Pokušajte da nađete podršku. Podrška kolega u koje imate poverenje, prijatelja i porodice je snažan zaštitni faktor. Njihova pomoć može biti krucijalna u borbi sa izazovima na poslu. Obraćanje terapeutu je takođe dobar način da pronađete podršku i razgovarate o svojim osećanjima (WebMD Editorial Contributor, 2024).

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/a-woman-sitting-in-front-of-a-laptop-computer-f2JMVDnarks*

Kaschka, W. P., Korczak, D., & Broich, K. (2011). Burnout: A fashionable diagnosis. Deutsches Ärzteblatt International, 108(46), 781–787.

Milenović, M., Živković S. (2024). Sindrom burnaut, stres i menadžerska bolest. HSE. 6-10.

WebMD Editorial Contributor, 2024. Burnout: Symptoms and Signs. Retrieved from: https://www.webmd.com/mental-health/burnout-symptoms-signs. Accessed: October 9, 2024.

World Health Organization [WHO]. (2019). Burn-out an "occupational phenomenon": International Classification of Diseases. Retrieved from: https://www.who.int/news/item/28-05-2019-burn-out-an-occupational-phenomenon-international-classification-of-diseases. Accessed: October 9, 2024.