Stiskanje ili škripanje zubima u snu, bruksizam

Stiskanje vilice i škripanje ili škrgotanje zubima su česte automatske reakcije na strah, stres ili bes. Kod nekih ljudi ovakve reakcije se odvijaju automatski i bez prisustva direktnog stresora. Ovo nevoljno stiskanje vilice i škrgotanje zubima koje nije povezano sa žvakanjem hrane se naziva bruksizam, i češće se javlja kada su ljudi budni ali je više izučavano kod spavanja.

Ova pojava je češća kod dece i adolescenata nego starijih odraslih.

Kada se odvija u toku spavanja, zbog odsustva svesti i percepcije o događajima osoba može izuzetno jako stezati zube i vilicu, nanoseći štetu zubima i mišićima.

Bruksizam koji se odvija noću čini da mnogi ljudi koji imaju ovaj problem nisu ni svesni toga dok im neko ne skrene pažnju ili ne krenu da zapažaju neke od simptoma. 

Stezanje ili škrgotanje se ne odvija konstantno, najčešće su u pitanju nekonzistentni kratki intervali. 

Neki od simptoma bruksizma se ogledaju u šteti nanetoj zubima, brušenje, lomljenje, labavost ili bol. Drugi simptomi se mogu ticati bola, utrnulosti, tenzije ili otečenosti u predelima vilice ili facijalnih mišića kao i glavobolja.

Uzroci bruksizma se najčešće pripisuju psihološkim faktorima kao što su velika izloženost stresu, loše raspoloženje, nervoza, tenzičnost i slično. Drugi uzroci podrazumevaju genetske predispozicije, konzumiranje alkohola, kofeina ili cigareta, loše reagovanje na specifične medikamente.

Dugoročne posledice noćnog bruksizma mogu podrazumevati ozbiljnu štetu nanetu zubima ili plombama, krunama, lekovima i slično. Takođe može dovesti do problema sa vilicom, poteškoća sa žvakanjem, hroničan bol u vilici, krckajuće zvukove i slično.

Nisu svi simptomi isti za svakoga i dugoročne posledice će zavisiti od brojnih specifičnih faktora. 

Nije otkriveno specifično rešenje za sve oblike bruksizma ali postoje brojni načini koji mogu pomoći redukciji epizoda i štete nanete zubima i vilici.

Redukovanje izloženosti stresu može znatno pomoći i u ovome različiti oblici psihoterapije mogu biti korisni zarad učenja novih tehnika i načina sagledavanja, i suočavanja sa, različitim stresnim situacijama ili događajima.

Farmakoterapija takođe može biti delotvorna, većina medikamenata koja se prepisuje se bazira na redukovanju mišićne aktivnosti koja je uključena u stiskanje zuba.

Noćne folije ili proteze mogu pomoći pri redukovanju štete nastale usled bruksizma, ili uticati na stabilizaciju vilice ili usta u specifičnom položaju.

Bruksizam može imati znatne posledice a svakako da će verovatno uticati na snižavanje kvaliteta života, ako ste primetili neke od simptoma ili Vam je neko skrenuo pažnju posavetujte se sa stomatologom ili lekarom kako biste najefikasnije pristupili dijagnostikovanju i rešavanju ovog problema.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa :https://unsplash.com/photos/person-wearing-silver-diamond-ring-fmB7IdFjhTM*

Bruxism. (n.d.). National Institute of Dental and Craniofacial Research. https://www.nidcr.nih.gov/health-info/bruxism#symptoms

Lal, S. J., Sankari, A., & Weber, K. K., DDS. (2024, May 1). Bruxism Management. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK482466/