Kako se oporaviti od preloma kuka?

Prelomi i naprsnuća kuka su među najčešćim povredama kod starijih osoba ali se mogu javljati svim uzrastima. Prelomi kuka se mogu razlikovati po mestu i nivou ozbiljnosti preloma ili naprsnuća. Postoji više delova kuka, naime karlica, butna kost i karlična kost, prelom može da se desi na bilo kom od ovih delova.

Prelomi vrata butne kosti mogu biti ozbiljni zbog potencijalnog otežavanja cirkulacije u tom predelu dok prelomi karlice mogu biti manje bolni i ozbiljni i češće se javljaju kod mlađih osoba.

Ova dva preloma su najčešći i mogu biti bolni i onemogućavati stajanje, hodanje i stvarati modrice i otoke.

Prelom kuka kao problem i stanje se češće javlja kod starijih osoba. Osteoporoza je stanje koje čini koske krhkim vremenom i zaduženo je za do 80% preloma kod starijih osoba. Loša ravnoteža, slabe kosti i vremenom progresivno gubljenje i slabljenje mišićnog tonusa čine padove rizičnijim i opasnijim kod starijih osoba.

Dijagnoza i tretman

Dijagnostikovanje preloma kuka zahteva fizički pregled lekara i može uključivati i rendgenski snimak. Brza reakcija i intervencija lekara je pozitivan znak za prognozu i povećava šanse za uspešan i brz oporavak bez komplikacija.

Često je neophodna hirurška intervencija čiji će specifični elementi zavisiti od specifičnosti preloma, njegove lokacije i zdravstvenog stanja pacijenta.

U slučaju ovakve povrede i javljanja simptoma kao što su bolovi u kuku, nemogućnost stajanja ili hodanja, modrica i otoka u ovom predelu i slično, neophodno je da se što pre potraži lekarska pomoć i da se detaljno prate uputstva stručnjaka zarad najboljeg i najbržeg oporavka.

Oporavak

Ispravna rehabilitacija i oporavak od ovakve povrede i procedure koja može biti neophodna može dovesti do kraćeg boravka u bolnicama, boljih kliničkih ishoda za pacijenta, poboljšanog fizičkog funkcionisanja i očuvanju samostalnosti u svakodnevnom životu.

Važni faktori koji determinišu najefikasniji metod rehabilitacije su vrsta preloma, lokalizacija drugih povreda i vrsta intervencije tojest tretmana.

Cilj ovih metoda rehabilitacije jeste da omogući povratak pokretljivosti i snage u zahvaćenoj nozi i kuku, ovaj proces može trajati neko vreme ali je ključan za potpun oporavak.

Rana pokretljivost može biti dobra za postopreativnu rehabilitaciju, samostalno ustajanje i sedanje, hodanje uz pomagala, uspravljanje i vraćanje u krevet.

Istraživanja su pokazala da rana pokretljivost uz asistenciju (48h nakon operacije) često pruža pozitivne rezultate i ubrzava tok oporavka.

Fizikalna terapija i fizičke vežbe u akutnoj fazi nege mogu značajno doprineti bržem i uspešnijem oporavku, sugerišu neka istraživanja. Intenzivan program fizikalne terapije se takođe pokazao delotvornijim od manje intenezivnog i zakasnelog programa, kod pacijenata kod kojih je ovo bilo bezbedno i izvodljivo. Cilj fizikalne terapije je da kroz vežbanje pacijent poveća snagu i povrati kontrolu i mobilnost u zahvaćenim predelima, naime u glutealnim mišićima i kvadricepsu. Fizikalna terapija, specifične vežbe i intenzitet sa kojom se može sprovoditi zavisiće u velikoj meri od specifičnosti situacije i neophodno je pratiti savete hirurga, ortopeda ili fizijatra.

Nakon otpuštanja iz bolnice neophodno pratiti uputstva koja su u funkciji daljeg osnaživanja i omogućavanja pokretljivosti zgloba bez rizikovanja ponavljanja povrede ili otežavanja oporavka. Ovo uglavnom obuhvata programe fizičkog vežbanja, kao i savete o izbegavanju određenih vrsta aktivnosti kao što su nošenje ili podizanje teških predmeta, skakanja, savijanja ili dugog sedenja.

Promene u dijeti takođe mogu imati uticaj u slučaju preloma kostiju, o ovome više možete da pročitate ovde "Ishrana nakon preloma kostiju".

Bitno je ne zanemariti ovakve povrede i pažljivo pratiti i posvetiti se rehabilitacionom procesu i uputstvima koje stručnjaci daju. Ovakve povrede mogu ozbijno da utiču na život i adekvatan oporavak može znatno da pomogne u njihovom bržem prevazliaženju i prevenciji ponavljanja povrede.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa : https://unsplash.com/photos/woman-in-black-t-shirt-and-black-pants-lying-on-black-yoga-mat-qa1wvrlWCio*

Hip fracture - Diagnosis & treatment - Mayo Clinic. (2022, May 5). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hip-fracture/diagnosis-treatment/drc-20373472

Lee, K., Um, S., & Kim, Y. (2020). Postoperative Rehabilitation after Hip Fracture: A Literature Review. Hip & Pelvis, 32(3), 125–131. https://doi.org/10.5371/hp.2020.32.3.125

Zhang, X., Butts, W. J., & You, T. (2021). Exercise interventions, physical function, and mobility after hip fracture: a systematic review and meta-analysis. Disability and Rehabilitation, 44(18), 4986–4996. https://doi.org/10.1080/09638288.2021.1924299