Kako veštački zaslađivači utiču na zdravlje?

Veštački zaslađivači se sastoje od hemikalija koje naši receptori za ukus prepoznaju kao slatke, a naše telo ne može da obradi, što čini da mogu da imaju praktično nula kalorija.

Veštački zaslađivači se koriste umesto šećera na razne načine, najčešće u vidu slatkih pića koja imaju nula šećera i nula kalorija.

Pitanja oko ovih zaslađivača i toga da li su zaista zdraviji i kako utiču na telo su čest uzrok debate.

Sa jedne strane postoje tvrdnje da zaslađivači povećavaju rizik od kancera, remete nivoe šećera u krvi i negativno utiču na različite funckije digestivnog trakta.

Sa druge strane, većina velikih zdravstvenih organizacija ih smatra bezbednim i mnogim ljudima pružaju pomoć pri odvikavanju od šećera i regulisanju težine.

Neka istraživanja su pokazala povezanost sa neurološkim simptomima kao što su glavobolje i promene u čulu ukusa, takođe postoji rizik od alergijskih reakcija. Istraživanja su ustanovila povezanost veštačkih zaslađivača sa rizikom od kardiovaskularnih oboljenja kao i dijabetesa. Takođe je značajan uticaj veštačih zaslađivača na digestivni trakt, menjanje mikrobioma creva, gastrointestinalne mobilnosti, crevne apsorbcije i propustljivosti. Ipak, većina istraživanja ne pokazuje povezaost sa rizikom od kancera.

Veštači zaslađivači su se u nekim istraživanjima pokazali kao dobar alat za regulaciju težine kod ljudi koji se bore sa gojaznošću, zbog odsustva unosa velike količine kalorija koja se inače unosi šećerom. Takođe su korišćeni u oralnim farmaceutskim proizvodima, što je značajno povećalo njihovu upotrebu širom sveta.

Brojni faktori utiču na težinu merenja uticaja veštačkih zaslađivača. Ljudi često „nadoknađuju“ kalorije koje nisu konzumirali nečim drugim, u istraživanjima se u ishrani često potpuno zameni šećer zaslađivačima dok u stvarnosti zaslađivač samo delimično menja dijetu. Brojne varijable interaguju sa unosom veštačkih zaslađivača i otežavaju sprovođenje velikih istraživanja i dostizanje jasnih rezultata.

Istraživanja svakako sugerišu mogućnost uticaja veštačkih zaslađivača na razvijanje bolesti i zdravstvenih problema. Bitno je razumeti da ovi proizvodi i njihovi efekti na zdravlje nisu u potpunosti jasni iako ih proizvođači olako obeležavaju kao potpuno bezbednim, bez obzira na nedostatke naučnih podataka.

Veštački zaslađivači konzumirani u određenim ograničenjima mogu pomoći pri unosu ugljenih hidrata i kalorija kao alatka za regulaciju težine i nivoa šećera u krvi. Ograničenja kada je u pitanju unošenje kalorija bi trebalo da bude računato na osnovu brojnih faktora kao što su godine, pol, nutritivni status i fizička aktivnost. Holistički plan zdrave dijete može da uključi veštačke zaslađivače i treba da bude pažljivo osmišljen s obzirom na brojne faktore.

Istraživanja sugerišu da određene rizične grupe treba posebnu pažnju da obrate pri konzumiranju ovakvih zaslađivača, to su: deca, trudnice, žene u laktaciji, ljudi koji boluju od dijabetesa i ljudi koji boluju od epilepsije.

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Ghusn, W., Naik, R., & Yibrin, M. (2023). The Impact of Artificial Sweeteners on Human Health and Cancer Association: A Comprehensive Clinical review. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.51299

Sharma, A., Amarnath, S., Thulasimani, M., & Ramaswamy, S. (2016). Artificial sweeteners as a sugar substitute: Are they really safe? Indian Journal of Pharmacology, 48(3), 237. https://doi.org/10.4103/0253-7613.182888