Kako pružati podršku kod problema mentalnog zdravlja?

Mnogi ljudi koji se nose sa problemima mentalnog zdravlja će pre pričati sa bliskim prijateljima ili članovima porodice pre nego sa stručnjacima, zbog ovoga podrška koju neko pruža kao bliska osoba može biti izuzetno važna. Iako ove situacije umeju da budu neprijatne i nije čudno da se neko zbuni ili da ne zna šta da kaže, nije neophodan stručan trening da biste bili tu za nekoga i pružili podršku.

Specifični simptomi mogu biti karakteristični za određene mentalne poremećaje, ali poremećaji su brojni, ne manifestuju se uvek svi isti simptomi i simptomi se manifestuju različito kod različitih pacijenata. Dobro je informisati se o specifičnim stajnima i simptomima u mentalnom zdravlju ali ne treba računati da možemo kao laici bez pomoći stručnjaka da reagujemo i utičemo na rešavanje nekih specifičnih ozbiljnih problema.

Ovo niko ne očekuje od nas kao bliskih osoba. Često je lako prepoznati promene u raspoloženju ili ponašanju kod bližnjih pa čak i bez toga da nam oni priđu sa svojim tegobama.

Neki saveti u pružanju podrške kada sumnjamo ili vidimo da se neko nosi sa problemima mentalnog zdravlja su:

• Iskazivanje zabrinutosti: ovo može biti dobar način da se priđe problemu, često je ljudima sa problemima mentalnog zdravlja jako teško da budu ranjivi i iskreni povodom svog iskustva čak i sa najbližima. Iskazivanje zabrinutosti treba da iskomunicira da ste tu za tu osobu, da vam je stalo, da želite da pomognete i da može da računa na vas.
• Pružiti podršku: ukoliko osoba priđe vama, treba iskomunicirati da ste voljni da budete podrška i da pomognete kako god možete. Prilaženje drugima sa ovakvim problemima može biti izuzetno zastrašujuće, te je važno da se osoba oseti validirano.
• Strpljenje: bitno je da osoba priča o problemima u meri u kojoj želi, ne mora da kaže sve odmah. Vaše ideje o rešavanju problema mogu delovati ispravno ali je važno ostaviti prostora i razumevanja da osoba sama donosi odluke i da verovatno razume svoj problem bolje. Ne treba da se pokušava formiranje dijagnoze ili terapijskog rešenja, usmeravanje osobe ka stručnjacima, po potrebi, je ispravan potez.
• Nuđenje praktične pomoći: male praktične svakodnevne stvari mogu biti velika pomoć u zavisnosti od situacije, takođe može biti značajno da osoba razume da je neko voljan da pomogne i bude prisutan na taj način. Ovo može podrazumevati pronalaženje informacija koje mogu biti korisne, organizovanje pitanja za lekara ili rutine, odlaženje na termine zarad podrške, pomoć sa svakodnevnim kućnim poslovima i slično.
• Nuđenje slušanja: slušanje i učestvovanje u razgovoru može biti ključno, ne treba siliti već strpljivo ponuditi. Treba odvojiti vremena bez smetnji za razgovor. Postavljanje otvorenih pitanja može pomoći osobi da se otvori i podeli svoj tok misli. Sumiranje onoga što je rečeno može joj dati do znanja da vi razumete i da ste prisutni, i pomoći vama da rezimirate i bolje razumete.
• Održavanje normalnosti: menjanje stvari u odnosu sa osobom bi moglo da dovede do osećaja izolovanosti ili kajanja zbog otvaranja. Održavanje normalnosti u odnosu i diskretnosti povodom problema, pružanje podrške u privatnosti, je važno i pomoći će osobi da se oseti kao da zaista ima vašu podršku.
• Pazite na sopstveno mentalno zdravlje: može biti stresno i naporno pružati pomoć nekome bliskom ko pati, u zavisnosti od situacije, bitno je ne osećati se krivim zbog ovakvih osećaja. Bitno je osvrnuti se i na svoje potrebe i mentalno zdravlje.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Help for mental illnesses. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/find-help

Help others with mental health problems - Every Mind Matters. (n.d.). nhs.uk. https://www.nhs.uk/every-mind-matters/supporting-others/helping-others/