Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Posttraumatski stresni poremećaj se razvija kod ljudi kao odgovor na iskustva traume, tojest ekstremno strašnog, šokantnog ili ugrožavajućeg iskustva. Normalno je i očekivano osetiti strah u ovakvim situacijama velikog stresa ili posle njih, to je prirodan odgovor tela koji pomaže pri izbegavanju potencijalnih opasnosti. Većina ljudi se oporavi od svoje doživljene traume, ali kada se to ne desi može da se razvije posttraumatski stresni poremećaj koji može trajati mesecima i godinama i otežavati svakodnevno funkcionisanje.

PTSP se može javiti kod ljudi različitih uzrasta. Faktori koji doprinose predispoziciji mogu biti crte ličnosti ili prehodna istorija psihičkih poremećaja, oni mogu smanjiti prag tolerancije neophodan za razvoj ovakvog poremećaja. Traumatični događaj može biti nešto što se desilo osobi, ali i nešo što je osoba videla, čemu je prisustvovala. U traumatične događaje mogu da spadaju saobraćajne nesreće, rat, povrede, bolesti, prirodne katastrofe, fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, izneneadna smrt bliske osobe...

Simptomi:

Simptomi ovog poremećaja najčešće počinju da se primećuju u periodu od 3 meseca nakon traumatičnog događaja, ali mogu i godinama kasnije. Da bi se adekvatno dijagnostikovalo neophodno je da su simptomi prisutni barem jedan mesec i da ometaju osobu u svakodnevnom životu, na poslu ili u odnosima. Neophodno je takođe ustanoviti da simptomi nisu izazvani drugim psihičkim poremećajima, korišćenjem lekova ili zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.

Simptomi PTSP – a se generalno grupišu u četiri podvrste:

• Simptomi ponovnog proživljavanja traume: „flešbekovi“ tojest ponovno proživljavanje događaja uključujući fizičke simptome kao što su ubrzano lupanje srca ili znojenje, ponavljajući snovi o događaju, intruzivne ponavljajuće misli i sećanja na događaj, ponašanja kao da se događaj ponovo odigrava, neprijatnost pri izlaganju dražima koje se povezuju sa dogđajem.
• Simtpomi izbegavanja: izbegavanje mesta, stvari, ljudi, događaja, objekata koji podsećaju na traumatično iskustvo, izbegavanje misli i osećanja vezanih za događaj, izbegavanja razgovora o događaju ili njegovom uticaju.
• Simptomi uzbuđenosti i reaktivnosti: strašljivost, osećaj tenzičnosti i napetosti, stlano biti u „gardu“, teškoće u koncentraciji, poteškoće sa spavanjem, iritabilnost, izlivi besa, preterana usmerenost pažnje na potencijalne izvore opasnosti.
• Simptomi koji utiču na kogniciju i raspoloženje: poteškoće u prisećanju ključnih delova traumatičnog događaja, negativni doživljaji sebe ili sveta, preterana osećanja krivice, gubitak interesa za ranije privlačne aktivnosti, socijalna izolacija, perzistentna osećanja straha, besa, sramote ili krivice.

Vremenom, PTSP simptomi mogu da variraju po intenzitetu. Intenzitet može da se pogorša ako je osoba generalno pod stresom ili ako se desi nešto da je podseti na traumatičan događaj, na primer isto vreme u godini kada se događaj desio ili slušanje o sličnom događaju.

Tretman:

U tretmanu PTSP – a je važno sarađivati sa stručnjakom za mentalno zdravlje koji ima iskustva sa ovim poremećajem. Glavne metode tretmana su psihoterapija, medikamenti i njihova kombinacija. U nekim slučajevima osobe sa posttraumatskim stresnim poremećajem žive u dugoročnoj kontinuiranoj traumatskoj situaciji, kao u slučaju žrtvi zlostavljanja. U ovoj situaciji tretman je uglavnom najdelotvorniji ako se bavi i traumatskom situacijom kao i simptomima poremećaja. Ljudi koji imaju PTSP često imaju iskustva i sa paničnim poremećajima, depresijom, zloupotrebom supstanci i samoubilačkim mislima ili namerama. Tretiranje ovih stanja i problema može biti značajno zarad pomoći sa simptomima PTSP – a. Podrška bliskih osoba kao što su porodica i prijatelji je važan deo oporavljanja od traume. 

Ukoliko sumnjate da vi ili neko vama blizak boluje od ovog poremećaja potražite savet od lekara, psihijatra, kliničkog psihologa ili drugog kvalifikovanog stručnjaka. Saradnja sa stručnjacima iz polja mentalnog zdravlja je neophodna za prevazilaženje ovog poremećaja koji može biti veoma ozbiljan

Napisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F43.1

Post-Traumatic Stress Disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/topics/post-traumatic-stress-disorder-ptsd