Bipolarni poremećaj

Bipolarni afektivni poremećaj, ranije poznat i kao manično-depresivni poremećaj, karakterišu dve ili više epizode u kojima se raspoloženje i nivoi aktivnosti osobe drastično menjaju. Ove promene se sastoje od povišenog raspoloženja i nivoa aktivnosti, hipomanija i manija, i od sniženog raspoloženja i nivoa aktivnosti, depresija. Hipomanija je blaži oblik manije.

Epizode manije i depresije drastično utiču na život pojedinca i remete ga u normalnom svakodnevnom funkcionisanju. Za razliku od normalnih fluktuacija u raspoloženju, kod ovog poremećaja su promene veoma drastične i raspoloženje je ekstremno polarizovano. Simptomi remete međuljudske odnose, funkcionisanje na poslu ili u školi. Bipolarni poremećaj je često praćen drugim komorbidnim mentalnim poremećajima, i nekada simptomi manije mogu biti propraćeni psihotičnim simptomima kao što su halucinacije ili sumanute ideje (deluzije).

Promene u raspoloženju kod bipolarnog poremećaja u oba slučaja mogu negativno uticati na san, rasuđivanje, ponašanje i sposobnosti koncentracije.

Bipolarni poremećaj može biti hroničan (perzistentan i stalno ponavljajući) ili epizodičan (ponavljajući u nepravilnim vremenskim intervalima). Osoba sa bipolarnim poremećajem može imati epizode manije, epizode depresije ili mešovite epizode. Simptomi i tok poremećaja značajno variraju od slučaja do slučaja ali uglavnom epizode traju najmanje dve nedelje, svaki dan, veći deo dana. Osećanja u trajanju epizode su intenzivna i promene se mogu primetiti od strane drugih ljudi. Epizode i promene se kod nekih mogu javljati tek jednom u nekoliko godina, dok su kod drugih prisutne i više puta godišnje. Između dve epizode, raspoloženje se često stabilizuje. Istraživanja sugerišu da se bez adekvatnog tretmana može očekivati češće javljanje epizoda kako vreme prolazi.

Simptomi:

Maniju karakterišu povišena osećanja zadovoljstva, dobrog raspoloženja, samopouzdanja, socijabilnosti, energičnosti, impulsivnosti, razdražljivosti, nesaradljivoti. Impulsivno ponašanje često dovodi do životnih problema kao što su preterano trošenje novca, neprikladne seksualne aktivnosti i problemi u društvenom i poslovnom životu. Često je prisutna nesposobnost održavanja pažnje i laka distraktibilnosti. Samopouzdanje je često grandiozno i preuveličano, što može dovesti do bezobzirnog, impulsivnog i neprikladnog ponašanja

Depresija se razlikuje od normalne tuge jer sprečava osobu da normalno funkcioniše u svom svakodnevnom životu. Karakterišu je osećaj prekomerne tuge, nesanica, previše spavanja, problemi sa koncentracijom, nekontrolisane negativne misli, slab apetit, nervoza, osećanje bespomoćnosti, povećanje konzumiranja alkohola, bezobzirno ponašanje, povećan zamor, misli da život nije vredan življenja. Više o depresiji možete pročitati ovde (link na tekst „depresija“).

Tretman:

Nažalost, trenutno ne postoji jasno rešenje ili lek koji može da se pripremi kako bi se u potpunosti izlečio bipolarni poremećaj. Ipak, tretman koji se koristi može pomoći i onima sa najtežim oblicima poremećaja da uspeju da prevaziđu brojne tegobe koji on podrazumeva i žive srećan i ispunjen život. 

Medikamenti se mogu koristiti kako bi se regulisali simptomi bipolarnog poremećaja, nekada je neophodno probati više različitih lekova kako bi se ustanovilo šta funkcioniše za specifičnu osobu. U ove lekove uglavnom spadaju stabilizatori raspoloženja i anti-psihotici. Antidepresivi se koriste za depresivne epizode ali je neophodno kombinovati sa stabilizatorima raspoloženja, antidepresivi sami kod bipolarnog poremećaja mogu da izazovu komplikacije.

Neophodno je  da se uzimanje lekova kod ovog poremećaja radi u dogovoru sa, i pod supervizijom, lekara ili psihijatra. Samostalno odustajanje od terapije lekovima takođe može prouzrokovati komplikacije.

Psihoterapija može značajno pomoći sa podrškom, obrazovanjem, sticanjem veština prevladavanja problema, sposobnostima razumevanja emocija, misli ili ponašanja. Neki oblici psihoterapije se mogu pokazati znatno korisnim ljudima koji pate od bipolarnog poremećaja ili njihovim bližnjima. Bitno je razumeti da je psihoterapija široko polje sa brojnim modalitetima i da mnogo toga takođe zavisi od specifičnog terapeuta i specifičnog slučaja.

U slučaju da sumnjate da vi ili neko ko vam je blizak boluje od ovog poremećaja posavetujte se sa stručnjakom zarad razumevanja ovog stanja i potencijalnih metoda tretmana.

Pisao: Aleksa Holcer, diplomirani psiholog.

Bipolar disorder - Symptoms and causes. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/bipolar-disorder/symptoms-causes/syc-20355955

Bipolar disorder. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/bipolar-disorder

ICD-10 version:2016. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F30-F39

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe, u slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.