Kako vežbanje pomaže sa stresom?

Fizička aktivnost i vežbanje su ustanovljeni kao značajni za zdravlje i kvalitet života na brojne načine. Poznato je da fizičko vežbanje ima preventivne efekte kada su u pitanju razna stanja, odnosila se ona na fizičke povrede, kardiovaskularne bolesti, ili čak psihičke poremećaje. Istraživanja su ustanovila da je fizičko vežbanje povezano sa generalnim osećajem dobrobiti i nižim stopama anksioznih i afektivnih poremećaja. Ipak, mehanizmi pomoću kojih vežbanje postiže sve ove brojne benefite za ljudsko telo nisu uvek najjasniji. Jedna hipoteza je da vežbanje pomaže u nošenju sa stresom, za koji se zna da je čest izvor fizičkih kako i psihičkih zdravstvenih tegoba.

Vežbanje je jedan od najboljih metoda prevladavanja stresa, po nekim istraživanjima samo 20 – 30 minuta kardiovaskularnih vežbi dnevno već može pomoći da se osoba oseća znatno manje pod stresom.

Jedna hipoteza o tome kako fizičko vežbanje i aktivnost utiču na stres jeste da pomažu pri adaptaciji na svakodnevni stres. Vežbanje je takođe vrsta stresa, povišava broj otkucaja srca, krvni pritisak, i nivoe kortizola, hormona stresa. Tako da, regularna aktivacija ovog sistema stresa može pružiti mogućnost za adaptaciju i efikasniju reakciju na stres.

Vežbanje takođe pospešuje lučenje endorfina, neurotransmitera zaduženih za osećaj dobrobiti. Endorfini su odogovorni za osećaj euforije koji se često može primetiti posle vežbanja. Ovaj osećaj dobrobiti posle vežbanja možda kratko traje, ali se može nagomilavati sa vremenom.

Pored ovoga fizička aktivnost može takođe pomoći da se ne razmiščja o specifičnim brigama i da se misli fokusiraju na telo pre nego na um, repetativne vežbe mogu imati meditativna svojstva. Ovo može da služi i u funkciji pauze ili odmora, što može da bude značajno.

Bitno je nagovestiti i da svi ostali brojni načini na koji fizička aktivnost utiče na zdravlje indirektno dalje utiču na smanjeno iskustvo stresa. Fizička aktivnost takođe povećava samopouzdanje, raspoloženje, pomaže sa opuštanjem, pospešuje zdravo spavanje, jača imuni sistem, smanjuje rizik od anskioznih poremećaja ili depresije.

Ukoliko niste vežbali dugo vreme ili imate neke zdravstvene brige razmislite o tome da se konsultujete sa lekarom pre nego što počnete novi režim treninga.

Nije potrebno žuriti, polako počinjanje i postepeno pojačavanje intenziteta i učestalosti su bolji za dugotrajnost. Uzbuđenje i preterano brzo ulaženje u novi program fizičke aktivnosti ili vežbanja može da dovede do preterivanja i povreda.

Skoro sve vrste vežbanja ili fizičke aktivnosti pomažu pri redukovanju stresa, tako da birajte ono što vam prija.

Bitna je istrajnost, uvođenje fizičke aktivnosti u rutinu i postepeo povećavanje intenziteta kroz realne ciljeve će pomoći pri održavanju konzistencije.

Childs, E., & De Wit, H. (2014). Regular exercise is associated with emotional resilience to acute stress in healthy adults. Frontiers in Physiology, 5. https://doi.org/10.3389/fphys.2014.00161

Exercise and stress: Get moving to manage stress. (n.d.). Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/stress-management/in-depth/exercise-and-stress/art-20044469

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.