Masovna okupljanja 101: kako se zaštiti od ključnih zdravstvenih rizika?

Masovna okupljanja organizuju se iz različitih religijskih, društvenih, političkih, kulturnih i sportskih razloga. Iako ova okupljanja često pružaju mogućnosti za zajednička iskustva i društvenu interakciju, oni takođe nose niz zdravstvenih rizika za učesnike. Ovi rizici mogu nastati zbog različitih faktora, uključujući individualne faktore (poput uzrasta ili zdravstvenog stanja) i faktore sredine (kao što su nepovoljni vremenski uslovi ili nedovoljna organizacija i upravljanje događajem). Od širenja zaraznih bolesti do povreda izazvanih gužvom, masovna okupljanja mogu biti izvor brojnih problema za fizičko i mentalno zdravlje (Tavan et al. 2019). Iako postoji mogućnost povećanih opasnosti poput infekcija, iscrpljenosti i izlaganja nepovoljnim vremenskim uslovima, samo mali broj ljudi će biti pogođen tim problemima. Za većinu učesnika, masovna okupljanja mogu doprineti poboljšanju zdravlja, predstavljajući priliku za unapređenje javnog zdravlja (Hopkins & Reicher, 2016). U ovom tekstu, razmatramo neke od glavnih zdravstvenih rizika povezanih sa masovnim okupljanjima i pružamo savete o tome kako se zaštititi.

Šta je masovno okupljanje?

Masovno okupljanje je planirani ili spontani događaj na kojem broj prisutnih ljudi može opteretiti resurse zajednice ili države koja domaćin. Primeri masovnih okupljanja uključuju Olimpijske igre, Hadž i druge velike sportske, verske i kulturne događaje. Iako masovna okupljanja mogu preopteretiti zdravstvene sisteme, ona takođe pružaju priliku za dugoročne pozitivne promene, poput jačanja javnozdravstvenih sistema nakon događaja i boljeg informisanja o merama zaštite od određenih bolesti (WHO, 2019).

Zdravstveni rizici na masovnim okupljanjima

1. Zarazne bolesti i infekcije

Učesnici masovnih okupljanja izloženi su riziku od prenosa zaraznih bolesti, poput COVID-19 virusa, gripa i pneumokokne infekcije, a epidemije dalje mogu ugroziti i globalnu zdravstvenu sigurnost. Visoka koncentracija ljudi olakšava širenje bolesti, koja može biti preneta i na međunarodnom nivou. Takođe, putnici koji donose zaraze u domaće zemlje mogu širiti infekcije među drugim učesnicima masovnog okupljanja, koji postaju izvor daljeg prenosa, kao što se dogodilo u Brazilu 2015. godine, pred Olimpijske igre, sa Zika virusom (Gaines & Angelo, 2025).

Preporuka: Preporučuje se redovno pranje ruku, nošenje maske po potrebi i izbegavanje bliskog kontakta sa obolelim osobama. Ako ste u situaciji gde je fizička distanca teško ostvariva, razmislite o upotrebi zaštitnih maski i dezinficijensa (Hilton, 2023). U slučaju bilo kakvih znakova infekcije, potražite medicinsku pomoć.

2. Nezarazne bolesti

Masovna okupljanja mogu biti povezana s različitim neinfektivnim bolestima i povredama, uključujući one izazvane ekstremnim temperaturama, konzumacijom alkohola, upotrebom droga ili izlaganjem toksinima. Takođe, tu su i alergijske reakcije, pogoršanja postojećih medicinskih stanja poput dijabetesa ili astme, kao i potencijalni rizici od svesne upotrebe hemijskih agenasa ili radioaktivnih materijala (Northwest Center for Public Health Practice, n.d.).

Preporuka: Ako planirate da učestvujete u velikom okupljanju, proverite svoje zdravlje unapred. Osobe sa postojećim zdravstvenim problemima, kao što su srčana oboljenja ili respiratorni problemi, treba da se posavetuju sa lekarom. Ako primetite simptome poput otežanog disanja, vrtoglavice ili umora, odmah potražite pomoć.

3. Povrede i nesreće

Gužve i stampedo mogu dovesti do fizičkih povreda. Ljudi mogu biti povređeni zbog naguravanja, padova ili nesreća koje se događaju u haotičnim situacijama. Povrede (posekotine, ogrebotine, modrice, iščašenja, prelomi) se izdvajaju kao često medicinsko stanje na masovnim okupljanjima. U retkim slučajevima, masovna okupljanja mogu izazvati velike nesreće sa smrtnim ishodima. Na primer, tokom Hadža 2006. godine u Meki, stampedo je prouzrokovao 346 smrtnih slučajeva i najmanje 289 povreda, dok je eksplozija na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine ubila jednu osobu i povredila 111 ljudi (Northwest Center for Public Health Practice, n.d.) Takođe, u velikim okupljanjima postoji i povećan rizik od opasnosti poput gušenja ili gubitka svesti zbog potencijalno lošeg pristupa hitnoj medicinskoj pomoći (Tavan et al. 2019).

Preporuka: Prilikom učešća na masovnim okupljanjima, važno je unapred imati plan o tome kako ćete se kretati i gde ćete biti tokom događaja. Izbegavajte gužve i uvek pratite sigurnosne upute organizatora. Zapamtite lokacije izlaza, prve pomoći i drugih sigurnosnih tačaka, jer mogu biti ključne u slučaju nužde. Ako dođe do nesreće ili panike, ostanite smireni i brzo reagujte, krećući se ka izlazima ili sigurnim mestima. Ako se nađete u gužvi, trudite se da hodate u istom ritmu kao i ostali i pazite na prepreke kao što su otpaci na tlu. Ako padnete, brzo ustanite ili potražite pomoć. U slučaju stampeda, važno je da ne paničite, nego da se trudite da ostanete u pokretu i što pre se pomerite prema sigurnim mestima. Ako neko oko vas doživi povredu, odmah obavestite službe za hitnu pomoć (Sreenivas, 2024).

4. Dehidratacija i iscrpljenost

Dehidracija je čest rizik na masovnim okupljanjima, posebno na otvorenom ili uz fizičku aktivnost (Hilton, 2023). Dugi boravak na suncu, gužva i fizička aktivnost mogu dovesti do dehidratacije ili toplotnog udara. Zbog visokih temperatura i fizičke iscrpljenosti, posebno tokom letnjih meseci, povećava se rizik od srčanih problema, pada krvnog pritiska i drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja (Tavan et al. 2019).

Preporuka: Preporučuje se nošenje boce sa vodom, uz pažljivo konzumiranje alkohola i pijenje elektrolita. Takođe, važno je redovno piti vodu i praviti pauze u hladovini (Hilton, 2023). Ako se okupljanje odvija na otvorenom, obavezno koristite kremu sa visokim faktorom zaštite od sunca, nosite laganu i zaštitu od UV zraka odeću i šešir. Ako imate zdravstvene probleme poput kardiovaskularnih bolesti, savetuje se da se konsultujete sa lekarom pre nego što učestvujete u takvim događanjima.

5. Mentalno zdravlje

Stres, anksioznost i druge mentalne poteškoće mogu biti izazvane masovnim okupljanjima, posebno ako je osoba sklona klaustrofobiji ili panici. Velike gužve mogu izazvati osjećaj gubitka kontrole, što može uticati na psihološko stanje pojedinca (Tavan et al. 2019).

Preporuka: Preporučuje se da se učesnici unapred informišu o događaju, njegovom rasporedu, prostoru i mogućim izazovima. Poznavanje okruženja može smanjiti stres zbog neizvesnosti. Socijalna ili psihološka podrška, kao i tehnike opuštanja mogu pomoći u ublažavanju stresa i drugih potreškoća.

Zaključak

Masovna okupljanja mogu biti prilika za nezaboravna iskustva, ali istovremeno nose rizik od brojnih zdravstvenih problema. Uzimajući mere opreza, kao što su održavanje lične higijene, hidratacija, zaštita od sunca i pažljivo praćenje stanja na događaju, možete značajno smanjiti ove rizike. Uvek imajte na umu da je važno brinuti o svom zdravlju i dobrobiti, kako biste se što bezbednije mogli uživati u zajedničkim trenucima sa drugim ljudima. Nakon masovnog okupljanja, važno je odmoriti se, jesti hranljive namirnice i pratiti eventualne simptome koji bi mogli da upute na zdravstvene probleme. Pratite svoje zdravlje u narednim danima i potražite medicinsku pomoć ako simptomi ne nestanu (Hilton, 2023).

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Reference

• Gaines, J., & Angelo, K. (2025, January 31). Mass gatherings. In CDC Yellow Book 2024: Travel for work & other reasons. National Center for Emerging and Zoonotic Infectious Diseases. https://wwwnc.cdc.gov/travel/yellowbook/2024/work-and-other-reasons/mass-gatherings
• Hilton, M. (November 30, 2023). Mass gathering medicine 101: Staying healthy in crowded spaces. Retrieved from https://drmichaelhilton.net/mass-gathering-medicine/mass-gathering-medicine-101-staying-healthy-in-crowded-spaces/
• Hopkins, N., & Reicher, S. (2016). The psychology of health and well-being in mass gatherings: A review and a research agenda. Journal of Epidemiology and Global Health, 6(2), 49-57. https://doi.org/10.1016/j.jegh.2015.06.001
• Northwest Center for Public Health Practice. (n.d.). Mass gatherings: Are you prepared? University of Washington. https://www.nwcphp.org/docs/mass_gatherings/mass_gathering_print_version.pdf
• Sneddon, R. (2024, June 10). A crowd of people taking pictures with their cell phones [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-crowd-of-people-taking-pictures-with-their-cell-phones-c-uhtlCHvfs
• Sreenivas, S. (2024, November 20). Stampede: What to know. WebMD. Medically reviewed by J. Robinson, MD. Retrieved from https://www.webmd.com/a-to-z-guides/stampede-what-to-know
• Tavan, A., Tafti, A. D., Nekoie-Moghadam, M., Ehrampoush, M., Vafaei Nasab, M. R., Tavangar, H., & Fallahzadeh, H. (2019). Risks threatening the health of people participating in mass gatherings: A systematic review. Journal of education and health promotion, 8, 209. https://doi.org/10.4103/jehp.jehp_214_19
• World Health Organization [WHO]. (2019). Emergencies: WHO's role in mass gatherings. https://www.who.int/news-room/questions-and-answers/item/what-is-who-s-role-in-mass-gatherings