Insulinska rezistencija: uzroci, simptomi, dijagnoza i tretman

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u mišićima, masnom tkivu i jetri ne reaguju pravilno na insulin, hormon koji proizvodi pankreas (gušterača), a koji pomaže u kontroli nivoa glukoze (šećera) u krvi. Glukoza, koja je glavni izvor energije za telo, ulazi u krvotok nakon razrađivanja hrane, a insulin omogućava njen ulazak u ćelije. Ako postoji rezistencija na insulin, ćelije ne dopuštaju ulazak glukoze u ćelije, što dovodi do povećanja njenog nivoa u krvi. Istovremeno, pankreas nastavlja da proizvodi insulin. Iako početno pankreas može stvarati dovoljno insulina da održi normalan nivo šećera u krvi, dugotrajna rezistencija može dovesti do stalnog povećanja glukoze i razvoja dijabetesa (Booth, 2024). Nekada se stvaranje insulina poveća i do 20 puta (hiperinsulinemija) radi održavanja normalnog nivoa šećera u krvi, kada usled iscrpljenosti ćelija koja stvaraju insulin u pankreasu dođe do trajnog prestanka lučenja insulina. Na taj način insulinska rezistencija može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2, ranije poznatog i kao „starački“ dijabetes, budući da se javljao pretežno kod starije populacije (Konstantinović Birovljev, 2016).

Uzroci insulinske rezistencije

Svako može razviti rezistenciju na insulin, ali postoje neki faktori zbog koji vas stavljaju u povećani rizik, kao što su:

• Prekomerna telesna masa, naročito oko stomaka, kao i prekomeran procenat masti u telu ili njen manjak;
• Nezdrav način života, uključujući neaktivni i sedentarni način života, lošu ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i pušenje
• Genetska predispozicija, ako neko u porodici ima dijabetes tipa 2 ili ako je vaša majka imala gestacijski dijabetes tokom trudnoće
• Uzrast iznad 45 godina;
• Uzimanje određenih lekova, poput steroida, antipsihotika ili lekova za HIV (Mayo Clinic, 2022; D'Arrigo, 2024; Booth, 2024).

Takođe, postoje i različita medicinska stanja povezena sa insulinskom rezistencijom, kao što su opstruktivna apneja u snu, bolest masne jetre, policistični jajnici (PCOS), Kušingov sindrom, lipodistrofija, koja uzrokuje nenormalan gubitak masti (Mayo Clinic, 2022), nizak nivo „dobrog“ holesterola (HDL), visok nivo triglicerida u krvi, srčane bolesti, prethodni moždani udar i bolesti krvnih sudova u vratu ili nogama (D'Arrigo, 2024).

Simptomi insulinske rezistencije

Insulinsku rezistenciju možete imati godinama, a da to i ne znate (Roland, 2024). Osobe sa insulinskom rezistencijom obično ne iskuse nikakve simptome, te je često otkrivanje stanja slučajno, na sistematskom pregledu ili prilikom rutinskog testa krvi (Mayo Clinic, 2022). Neki od simptoma insulinske rezistencije uključuju:

• Ekstremnu žeđ ili glad;
• Osećaj gladi nakon jela;
• Abdominalnu gojaznost (obim struka veći od 40 inča kod muškaraca i 35 inča kod žena);Top of Form
• Povećano ili učestalo mokrenje;
• Trnjenje u rukama ili nogama;
• Osjećaj umora više nego obično;
• Česte infekcije;
• Visok nivo glukoze u krvi na laboratorijskim testovima, u fastingu veći od 100 miligrama po deciliteru (mg/dL);
• Visok nivo triglicerida u fastingu (150 mg/dl);
• Nivo HDL holesterola manji od 40 mg/dL kod muškaraca i 50 mg/dL kod žena;
• Krvni pritisak od 130/80 ili viši (Roland, 2024; Booth, 2024).

Neki ljudi sa rezistencijom na insulin mogu razviti i kožno stanje poznato kao akantoza nigricans. Manifestuje se u vidu tamnih, baršunastih mrlja, obično na zadnjem delu vrata, na preponama i ispod ruku. Iako za ovo stanje ne postoji lek, ako drugo stanje (insulinska rezistencija) uzrokuje ove simptome, lečenje može pomoći da prirodna boja kože ponovo postane normalna (Roland, 2024). Pored toga, insulinska rezistencija može dovesti do oštećenja malih krvnih sudova na zadnjem delu očiju, što može rezultovati retinopatijom. Ukoliko se ne leči, može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2 (Booth, 2024).

Dijagnoza insulinske rezistencije

Ne postoji jedinstveni test za insulinsku rezistenciju, te se lekari oslanjaju na razgovor sa pacijentima, fizički pregled i različite testove u cilju postavljanja dijagnoze, kao što su:

• Test glukoze na prazan stomak (merenje nivoa šećera u krvi nakon najmanje 8 sati uzdržavanja od jela);
• Test oralne tolerancije na glukozu (nakon testa glukoze na prazan stomak, pije se rastvor sa šećerom, da bi se dva sata nakon toga ponovio krvni test);
• Test hemoglobina A1c (pokazuje prosečan nivo šećera u krvi za poslednja 2 do 3 meseca i koristi se uglavnom za dijagnostikovanje predijabetesa ili dijabetesa. Može biti potrebno da uradite test više puta kako biste potvrdili rezultate);
• Lipidni panel (lipidi su masne supstance u krvi, kao što su „loš“ LDL i „dobar“ HDL, holesterol i trigliceridi. Krvni test može proveriti vaše nivoe. Visoki trigliceridi i niski „dobri“ holesterol povezani su sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom tipa 2) (Booth, 2024).

Tretman insulinske rezistencije

Cilj lečenja insulinske rezistencije je snižavanje nivoa šećera u krvi i prevencija dijabetesa tipa 2 (Booth, 2024). Reverzija rezistencije na insulin i prevencija dijabetesa tipa 2 mogući su kroz promene u životnom stilu, upotrebu lekova ili ponekad oboje. Najbolji način odrediće vaš lekar (Mayo Clinic, 2022). Iako se insulinska rezistencija nije u potpunosti razjasnila, moguće je upravljati nivoima šećera u krvi. Neke od promena u životnom stilu koje mogu biti korisne uključuju:

• Vežbanje, jer poboljšava način na koji telo koristi insulin, zbog čega se preporučuje najmanje 30 minuta umerenog fizičkog aktiviranja 5 dana nedeljno.
• Gubitak 5% do 7% telesne mase u slučaju prekomerne težine, jer može značajno smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2.
• Smanjen unos prerađene hrane i rafinisanih ugljenih hidrata koji podstiču proizvodnju insulina.
• Stres menadžment, s obzirom da smanjenje stresa može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi;
• Dovoljnu količinu sna, jer spavanje manje od 7 sati može povećati insulinsku rezistenciju.
• Prestanak pušenja, budući da pogoršava stanje (Booth, 2024).

Zaključak

Insulinska rezistencija je ozbiljan zdravstveni problem koji može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2 i drugih, povezanih komplikacija ukoliko se ne otkrije, odnosno ne tretira uvremenjeno. Iako mnogi ljudi ne uoče nikakve simptome insulinske rezistencije, rani uvid u stanje je moguć kroz testove krvi i praćenje fakora rizika. Ukoliko se na vreme otkrije i tretira, insulinska rezistencija može biti obuzdana i može se sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2. Redovne lekarske kontrole i promene životnog stila, kao što su pravilna ishrana, kontrolisanje težine i stresa, ključne su za upravljanje ovim stanjem.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Referece

• Konstantinović Birovljev, B. (2016). Šta je to insulinska rezistencija? Kako se rešiti IR? ZZZZ SBG. Preuzeto sa https://zzzzsbg.rs/rs/sta-je-to-insulinska-rezistencija-kako-se-resiti-ir/
• Anirudh. (2021, November 30). A bunch of red bubbles floating in the air [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-bunch-of-red-bubbles-floating-in-the-air-UiwUtEqROEs
• Mayo Clinic. (2022, August 18). What is insulin resistance? A Mayo Clinic expert explains. Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/obesity/multimedia/vid-20536756
• D'Arrigo, T. (2024, March 15). A visual guide to insulin resistance. WebMD. Medically reviewed by Zilpah Sheikh, MD. https://www.webmd.com/diabetes/ss/slideshow-ir-syndrome
• Booth, S. (2024, April 22). Insulin Resistance – What You Need to Know. WebMD. Medically reviewed by Jabeen Begum, MD. https://www.webmd.com/diabetes/insulin-resistance-syndrome
• Roland, J. (2024, June 10). Insulin resistance: Symptoms. Healthline. Medically reviewed by Marina Basina, MD. https://www.healthline.com/health/diabetes/insulin-resistance-symptoms