Skroluj pažljivo: izgradi zdrav odnos prema društvenim mrežama

Digitalna era transformisala je način komunikacije, dovodeći do veće povezanosti sa digitalnim svetom nego sa neposrednim okruženjem. Prema istraživanju „Social Serbia 2024“, 94% ljudi u Srbiji ima nalog na društvenim mrežama. Gotovo svi ispitanici uzrasta 18-24 godine imaju nalog na nekoj društvenoj mreži, dok ni stariji (55-64 godine) ne odolevaju društvenim mrežama, te je samo 17% onih koji nisu aktivni na njima. Facebook i Instagram su među najpopularnijim mrežama, dok se TikTok i LinkedIn stabilno zadržavaju na istom nivou korišćenja. Sa stalnim porastom broja korisnika, društvene mreže su postale glavni kanal za komunikaciju, zabavu i razmenu informacija, dok su istovremeno stvorile nove izazove, posebno po mentalno zdravlje (Pioniri Communications, 2025). Najveće negativne posledice društvenih mreža odnose se na mlade ljude i obuhvataju razvoj depresije, anksioznosti, usamljenosti i zavisnosti. Ranjivost adolescenata čini ih posebno podložnim negativnim efektima društvenih mreža, zbog čega je pravovremena edukacija neophodna.  (Milošević & Milošević, 2022).

Način upotrebe društvenih mreža ima ključnu ulogu u njihovom uticaju na vaš život. U ovom članku prenosimo neke od preporuka za izgradnju zdravog odnosa prema društvenim mrežama, odnosno izbegavanje ponašanja na društvenim mrežama koje može biti štetno po zdravlje.

1. Limitirajte vreme provedeno na društvenim mrežama

Strah od propuštanja (FOMO - Fear of Missing Out) može vas navesti da stalno brinete da ćete nešto propustiti, bilo da je u pitanju nova šala, izlazak ili trend. Ovaj strah može izazvati prekomerno korišćenje društvenih mreža (Smith, 2021). Proveravanje društvenih mreža postalo je svakodnevna navika za mnoge od nas, ali kada počne da utiče na vaše mentalno zdravlje, lako rešenje je da napravite pauzu. Umesto da brišete nalog, jednostavno uklonite aplikaciju i zamenite vreme provedeno online aktivnostima koje volite, kao što su čitanje ili šetnja. Kasnije, kada budete spremni, možete ponovo instalirati aplikacije (MercyCare, n.d.).

Pasivno skrolovanje (doomscrolling) kroz uznemirujući sadržaj posebno može pogoršati mentalno zdravlje, izazvati izolaciju i ojačati negativna osećanja. Ukoliko pratite stvari koje vas uznemiravaju, verovatno će vam biti prikazano još takvih stvari, a ponovno skrolovanje kroz uznemirujući sadržaj može povećati vaš stres i anksioznost (National Institutes of Health, 2022). Obratite pažnju na to kako društvene mreže utiču na vaše emocije i ponašanje. Ako primetite da vam sadržaji donose stres, zavist ili anksioznost, važno je postaviti granice u vezi sa vremenom provedenim online. To može uključivati isključivanje zvuka, ograničavanje sadržaja koji vas negativno utiče ili smanjenje vremena na društvenim mrežama. Takođe, podseća se da nije sve što vidimo na mrežama stvarno, ali da su naši osećaji zbog toga veoma stvarni (Unicef, n.d.).

2. Pobrinite se za privatnost i bezbednost na društvenim mrežama

Većina društvenih mreža ima podešavanja privatnosti. Ova podešavanja vam omogućavaju da izaberete ko može da vidi, komentariše, deli i lajkuje vaš profil i sadržaj. Budite pažljivi u vezi sa informacijama koje delite o sebi na internetu, poput dodavanja lokacije objavi. Budite svesni da imate digitalni trag koji vas prati na mreži i da se sve što postavite dodaje tom tragu (MercyCare, n.d.). Preporučljivo je da, ukoliko ne koristite svoju veb kameru, ona bude pokrivena. Ukoliko ste zabrinuti zbog nečega što vidite ili doživite online, preporuka je da se obratite osobi od poverenja (možete napraviti snimak ekrana kao dokaz) ili potražiti pomoć i usluge nadležnih institucija/organizacija (Unicef Srbija, n.d.).

3. Kritički pristupajte sadržaju na društvenim mrežama i pažljivo birajte koga/šta pratite

Dezinformacije se lako šire putem društvenih mreža, zbog čega pre nego što reagujemo na nešto, treba da procenimo da li je izvor pouzdan i da li su informacije zasnovane na verodostojnim podacima. Zbog toga je važno birati koga, odnosno šta pratite na društvenim mrežama, izbegavati negativne uticaje i fokusirati se na sadržaj koji nas usrećuje (MercyCare, n.d.). Digitalni svet može izložiti korisnike promociji ponašanja štetnih po zdravlje, poput prekomerne konzumacija alkohola, upotrebe droge, poremećaja u ishrani, koji se ponekad pogrešno prikazuju kao nešto “normalno” (National Institutes of Health, 2022).

Uz kritički pristup i pažljiv odabir sadržaja, društvene mreže mogu biti alat za poboljšanje vašeg mentalnog zdravlja. Možete tražiti informacije o zdravlju, čuti iskustva drugih ili pronaći opcije lečenja (Ibid). Aplikacije za meditaciju mogu vam pomoći da se opustite, dok online platforme omogućavaju povezivanje s drugima i razvoj identiteta. Takođe, možete koristiti alate za učenje novih veština, kao što su crtanje, vežbanje ili online fitnes kursevi, koji doprinose fizičkom i mentalnom zdravlju. Pronađite inspirativan i motivišući sadržaj i ljude koje pratite, poput sportista, pevača, kuvara ili autora. Internet možete koristiti i za traženje stručne pomoći i informacija o mentalnom zdravlju kada vam je potrebna (Unicef, n.d.).

4. Koristite društvene mreže kao priliku za povezivanje, a ne za upoređivanje sa drugima

Praćenje poznatih ličnosti ili kolega može biti motivišuće za neke, dok za druge dovodi do nezdravog poređenja. Često viđamo isključivo njihove uspehe, što rezultirati nezadovoljstvom u vezi vlastitih postignuća. Takvo upoređivanje negativno utiče na samopouzdanje i emocionalno zdravlje. Ovi problemi mogu dovesti do toksične veze sa društvenim mrežama (Smith, 2021).

Da biste postavili zdrave granice, korisno je praviti pauzu od mreža, postaviti pravila i praktikovati samosvest (mindfulness) (Ibid). Takođe, fokusirajte se na pozitivnu interakciju, kao što je komentarisanje prijateljskih objava i povezivanje sa rodbinom. Društvene mreže treba da budu alat za izgradnju odnosa, a ne merilo kako treba da živite (MercyCare, n.d.).

Zaključak

Društvene mreže mogu biti korisne za povezivanje i obogaćivanje naših života, ali njihov uticaj na mentalno zdravlje može biti negativan ako se ne koriste pažljivo. Ključno je postaviti granice u vezi sa vremenom provedenim online, čuvati privatnost, kritički pristupati sadržaju i koristiti mreže kao alat za pozitivnu interakciju i lični razvoj. Prepoznavanje štetnih uticaja i aktivno upravljanje svojim digitalnim prisustvom pomaže u izgradnji zdravog odnosa prema društvenim mrežama i očuvanju mentalnog zdravlja.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Reference:

• MercyCare. (n.d.). 6 Tips for Healthy Social Media Use. Mercy Medical Center. Dostupno na: https://www.mercycare.org/bhs/employee-assistance-program/eapforemployers/resources/6-tips-for-healthy-social-media-use/
• Milošević, S., & Milošević, D. (2022). Uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje. Zbornik instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 41, 27-40. https://doi.org/10.47152/ziksi2022012
• National Institutes of Health. (2022, September). Healthy Social Media Habits. NIH News in Health. Dostupno na: https://newsinhealth.nih.gov/2022/09/healthy-social-media-habits
• Pioniri Communications. (2025). Social Serbia 2024: Istraživanje stanja društvenih medija u Srbiji. Retrieved from https://pioniri.com/sr/socialserbia2024/
• Shalabaieva, Mariia. A group of different social media logos. Fotografija, Unsplash, 10 May 2023, https://unsplash.com/photos/a-group-of-different-social-media-logos-HBkpnDVc_Ic.
• Smith, L. (2021, August 11). How to Keep Your Social Media In Check. WebMD. Medically reviewed by Dan Brennan, MD. Dostupno na: https://www.webmd.com/balance/features/how-to-keep-your-social-media-in-check#1-3
• UNICEF. (n.d.). 5 načina kako da sačuvate svoje mentalno zdravlje na internetu. UNICEF Srbija. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/5-nacina-kako-da-sacuvate-svoje-mentalno-zdravlje-na-internetu