Šta je smog i kako utiče na zdravlje?

Smog, kombinacij magle i dima (smoke + fog), je dalekosežna vrsta vidljivog aerozagađenja koja se javlja u većim gradovima ali predstavlja opasnost i za ruralnije predele. Smog je mešavina izduvnih gasova, štetnih PM čestica, i drugih jedinjenja koja nastaju sagorevanjem čvrstog goriva ili nafte, nastaje i kao nusprodukt elektrana, rafinerija, industrijskih kotlova i slično. Zagađenje vazduha je opasnost koja postoji i leti, ali posebno je prisutna i u donekle drugačijem obliku u zimskim mesecima, naročito kada je grejna sezona u jeku. 

Za razliku od magle koja se sastoji od kondenzovane vodene pare u atmosferi smog je ozbiljno i štetno zagađenje vazduha koja je kombinacija magle i štetnih gasova. Magla otežava vidljivost ali nije štetna po zdravlje, dok smog može izazivati dugoročne zdravstvene tegobe i probleme. Magla je bela, nema miris i često se stvara u hladnim, vlažnim vazdušnim uslovima, često u periodima noći ili ranog jutra. Smog je često tamnije, braonkaste ili žućkaste boje (u zavisnosti od uslova), ima manje jednaku raspodeljenost u poređenju sa maglom, ima primetan neprijatan miris i može se javljati u bilo koje vreme pootovo u urbanijim predelima.

Sitne čestice koje se nalaze u smogu, poznate kao PM čestice, su dovoljno male da mogu da uđu u krvotok kroz pluća, one mogu da uzrokuju ozbiljne zdravstvene posledice kao što su kardiovaskularna oboljenja, srčani i moždani udar, karcinom pluća, astma, mučnina, pobačaj, alergije i brojne druge.

Deca, stariji, hronični bolesnici i trudnice su pod većim rizikom od komplikacija koje su uzrokovane vazdušnim zagađenjem od ostalih.

Teško je meriti doprinos zagađenja vazduha na zdravstvene komplikacije. Svetska zdravstvena organizacija je u proceni iz 2019. godine ustanovila da u Srbiji, na godišnjem nivou, dolazi do respiratornih oboljenja zbog zagađenog vazduha od kojih prerano umre više od 5000 ljudi. 

Srbija generalno ima izuzetno loš kvalitet vazduha, po istraživanju od strane IQair -a sprovedenom 2019. godine, jedan od najgorih u Evropi posle komšija Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Bugarske.

Šta može da se uradi?

Na svakodnevnom nivou pojedinci mogu da se informišu i prate kvalitet vazuha na lokalnom nivou. Provera kvaliteta vazduha na IQair može da bude značajan alat.

Pri pojavi smoga treba se truditi da se ne izlazi napolje, pogotovo više ugrožene grupe dece, starijih, hronično obolelih i trudnica.

Vreme najgušćeg saobraćaja ili „špic“ je takođe period kada je vazduh specifično štetan, tako da se može izbegavati i izlaženje u ovim periodima. 

Ukoliko morate da izađete napolje možete da koristite masku, istraživanja sugerišu da maske mogu biti veoma efikasne u sprečavanju infekcija prouzrokovanih zagađenjem vazduha. Ipak, bitno je razumeti da nisu sve maske iste i neke su praktično beskorisne u zavisnosti od vrste zagađenja. Hirurške maske mogu da spreč udisanje krupnih čestica, ali ne i sitnijih, za njih su neophodne nano maske koje su znatno skuplje i često nedostupne u apotekama.

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Slika preuzeta sa: https://pixabay.com/photos/city-smog-gray-building-4772482/

Air pollution and your health. (n.d.). National Institute of Environmental Health Sciences. https://www.niehs.nih.gov/health/topics/agents/air-pollution

Javed, A., Aamir, F., Gohar, U., Mukhtar, H., Zia-Ui-Haq, M., Alotaibi, M., Bin-Jumah, M., Marc, R., & Pop, O. (2021). The potential impact of smog spell on humans’ health amid COVID-19 rages. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(21), 11408. https://doi.org/10.3390/ijerph182111408

Serbia Air Quality Index (AQI) and Air Pollution information | IQAir. (n.d.). https://www.iqair.com/serbia