Upala tkiva grudi: mastitis

Mastitis je upala grudi koja najčešće pogađa žene koje doje, iako se može javiti i kod nedojilja i muškaraca. Ovo stanje može izazvati nelagodnost i bol, a ako se ne leči adekvatno, može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Mastitis se obično deli na laktacioni, koji se javlja tokom dojenja, i nelaktacioni, koji može biti posledica infekcije ili drugih faktora.

Kako nastaje mastitis?

Laktacioni mastitis najčešće nastaje zbog zastoja mleka u dojkama, odnosno kada se mlečni kanal zapuši, što stvara pogodno okruženje za razvoj i razmnožavanje bakterija. Ova upala može da zadesi svaku ženu, ali je najčešći u prvih 6 meseci dojenja. Zastoj mleka može biti posledica nepravilnog pražnjenja dojki, neredovnog dojenja ili loše tehnike dojenja, odnosno bebinog lošeg hvata dojke.

Kada je reč o nelaktacionom mastitisu, on može biti uzrokovan traumom dojke, probijanjem kože, na primer usled pirsinga, ili prisustvom cista i apscesa. Kod žena u postmenopauzi, mastitis se može javiti usled promena u mlečnim kanalima, što stvara uslove za razvoj upale.

Najčešći uzročnik bakterijskog mastitisa je Staphylococcus aureus, iako mogu biti uključene i druge bakterije, poput Streptococcus i Escherichia coli, koje ulaze u mlečne kanale kroz pukotine na bradavicama.

Simptomi mastitisa

Simptomi mastitisa obično uključuju bol i osetljivost u zahvaćenom delu dojke, crvenilo i otok. Međutim, mogu se javiti i povišena telesna temperatura, groznica, umor i generalna slabost, kao i tvrde ili osetljive kvržice u dojci. Kod bakterijskog mastitisa, simptomi su mnogo izraženiji i veoma brzo napreduju, dok kod nelaktacionog oblika simptomi mogu biti blaži i nastaju postepeno.

Dijagnoza i lečenje mastitisa

Dijagnoza mastitisa postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i ukoliko je potrebno, laboratorijskih analiza. Lekar obično uzima bris iz mleka kako bi identifikovao prisutne bakterije i odredio antibiotike koje treba uzimati. U slučajevima kada se sumnja na apsces, ultrazvuk dojke je koristan za potvrdu same dijagnoze.

Lečenje mastitisa zavisi od uzroka i težine stanja. Kod neinfektivnog mastitisa, primena toplih obloga, masaža dojki i češće dojenje ili izmlazanje mleka mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Kod bakterijske infekcije, primenjuju se antibiotici, obično iz grupe penicilina ili cefalosporina. U težim slučajevima, kada se formira apsces, može biti potrebna njegova drenaža. Takođe, važno je obezbediti dovoljno odmora i hidratacije kako bi se organizam što uspešnije izborio sa infekcijom.

Prevencija mastitisa

Prevencija mastitisa uključuje pravilnu tehniku dojenja, izbegavanje prepunjenosti dojki i brzo reagovanje na prve znakove zastoja mleka. Redovno menjanje položaja pri dojenju i izbegavanje dugih pauza između podoja takođe može smanjiti rizik od razvoja ovog stanja. Veoma praktična stvar za porodilje u prvim danima dojenja su i takozvane lažne, veštačke bradavice od silikona, koje pomažu majci i bebi da dojenje bude što ugodnije za oboje.

Zaključak

Mastitis je čest problem kod dojilja, iako se može javiti i u drugim okolnostima. Prepoznavanje simptoma na vreme i adekvatno lečenje ključni su za sprečavanje komplikacija. Edukacija o pravilnoj nezi dojki i tehnikama dojenja, kao i o različitim pomagalima i pumpicama igra ključni ulogu u prevenciji ovog stanja. 

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Reference 

Cleveland Clinic. (2023, February 6). Mastitis. Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/15613-mastitis

National Health Service (NHS). (2023, March 17). Mastitis. NHS. https://www.nhs.uk/conditions/mastitis/

seeseehundhund. (n.d.). Breastfeeding newborn baby mother [Fotografija]. Pixabay. https://pixabay.com/photos/breastfeeding-newborn-baby-mother-2090396/