Prekomerno znojenje (hiperhidroza)

Znojenje je prirodni proces hlađenja tela, aktiviran od strane nervnog sistema kada telesna temperatura raste (Mayo Clinic, 2024). U normalnim okolnostima, znojne žlezde su stimulisane fizičkom aktivnošću, faktorima spoljne sredine, kao i emocionalnim faktorima (BelMedic, n.d.). Prekomerno znojenje ili hiperhidroza je poremećaj koji nastaje kada se telo znoji više nego što mu je potrebno da reguliše svoju temperaturu. Osobe koje imaju hiperhidrozu mogu iskusiti znojenje u nasumičnim trenucima kada ne bi očekivale da se znoje, kao na primer pri hladnoj temperaturi ili u stanju mirovanja (Cleveland Clinic, 2023). Ovo stanje može dovesti do sramote i socijalne izolacije, dok u ozbiljnijim slučajevima otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput držanja olovke, upravljanja volanom ili rukovanja (Powell, 2024). Pored toga, ljudi sa hiperhidrozom skloniji su kožnim infekcijama (Mayo Clinic, 2024).

Vrste hiperhidroze

U zavisnosti od uzroka, razlikuju se dva tipa hiperhidroze: primarna i sekundarna hiperhidroza.

• Primarna hiperhidroza: Prekomerno znojenje koje se običino javlja tokom adolescencije ili čak ranije. Utiče na ruke, stopala, lice i pazuhe. Uzrok ovog stanja nije poznat.
• Sekundarna hiperhidroza: Ovaj tip hiperhidroze počinje u odraslom dobu, a postoji medicinski uzrok stanja, kao što su: hormonski poremećaji, infekcija ili neurološke bolesti. Takođe, određeni lekovi takođe mogu izazvati ovo stanje (Powell, 2024).

U zavisnosti od toga na kojim područjima tela se ispoljava znojenje, razlikujemo takođe nekoliko vrsta hiperhidroze:

• Fokalna hiperhidroza: Kada prekomerno znojenje zahvata određene delove tela, naziva se fokalna hiperhidroza. Obično utiče na dlanove, tabane, pazuhe i čelo.
• Generalizovana hiperhidroza: Ovo je stanje kada se znoji čitavo telo, obično uključujući glavu, grudi, stomak, leđa, ruke, noge, preponu i zadnjicu.
• Aksilarna hiperhidroza: Ova vrsta hiperhidroze utiče na područje pazuha. Problemi sa pazusima obično počinju u kasnoj adolescenciji.
• Palmoplantarna hiperhidroza: Ovo je prekomerno znojenje na dlanovima i tabanima, a obično počinje oko 13. godine (Powell, 2024).

Uzroci hiperhidroze

Primarna hiperhidroza nastaje zbog pogrešnih nervnih signala koji prekomerno aktiviraju znojne žlezde, obično na dlanovima, tabanima, pazusima i licu. Nema poznatog medicinskog uzroka, ali može biti nasledna (Mayo Clinic, 2024). Genetska predispozicija povećava rizik nastanka prekomernog znojenja za 50% (BelMedic, n.d.).

Sekundarna hiperhidroza je posledica drugih medicinskih stanja ili lekova, kao što su oni za bolove, antidepresivi, ili lekovi za dijabetes i hormone. Može uzrokovati znojenje celog tela, a može biti povezana sa stanjima poput dijabetesa, menopauze, problema sa štitnom žlezdom, određenim vrstama raka, nervnim poremećajima i infekcijama (Mayo Clinic, 2024).

Simptomi hiperhidroze

Glavni znak hiperhidroze je prekomerno znojenje, koje može uzrokovati osećaj vlage na koži, mokru odeću ili čak kapljice koje padaju sa vaše kože (na primer, sa čela). S vremenom, ovo stanje može izazvati i druge neprijatne simptome, kao što su svrab i upala zbog iritacije kože znojem, neprijatan miris tela nastao mešanjem znoja sa bakterijama na koži, ili čak pucanje i ljuštenje kože na stopalima (Cleveland Clinic, 2023).

Simptomi hiperhidroze mogu biti blagi i povremeni ili pak stalni i ozbiljno uticati na vaš svakodnevni život. Pored fizičkih simptoma, ovo stanje može imati i emocionalni uticaj. Mnogi ljudi se osećaju postidjeno zbog znojenja ili izbegavaju socijalne situacije. Ako hiperhidroza utiče na vaše mentalno zdravlje, važno je obratiti se lekaru koji vam može pomoći da kontrolišete simptome, kao i stručnjaku za mentalno zdravlje koji će vam pomoći da se nosite sa emocijama koje izaziva ovo stanje (Cleveland Clinic, 2023). Takođe, prekomerno znojenje ponekad može ukazivati na ozbiljno stanje, pa je važno potražiti hitnu medicinsku pomoć ako se javlja sa simptomima poput vrtoglavice, bola u grudima ili ubrzanog pulsa. Takođe, obratite se lekaru ako znojenje ometa vašu svakodnevnicu, izaziva emocionalni stres, izbegavanje društvenih situacija, ili ako primetite iznenadno povećanje znojenja ili noćno znojenje bez objašnjenja (Mayo Clinic, 2024).

Dijagnoza hiperhidroze

Dijagnoza hiperhidroze postavlja se na osnovu fizičkog pregleda, simptoma i medicinske istorije. Ako se znojite na određenim delovima tela, s obe strane tela, i to traje najmanje šest meseci, a simptomi ometaju vašu svakodnevnicu i u porodičnoj istoriji se javljala hiperhidroza, to može ukazivati na hiperhidrozu. U cilju utvrđivanja uzroka hiperhidroze, lekar može primeniti neki od testova:

• Test sa skrobom i jodom: Lekar nanosi rastvor joda na znojnu površinu, a zatim posipa skrob. Na mestima gde je znojenje prekomerno, rastvor poprima tamno plavu boju.
• Test sa papirom: Specijalni papir se stavlja na zahvaćeno područje kako bi upio znoj, a zatim se meri količina znoja koja je upijena, čime se određuje intenzitet znojenja.
• Testovi krvi ili snimanje: Ovi testovi mogu uzeti uzorak krvi ili snimiti područje ispod kože, što omogućava lekaru da dobije dodatne informacije o uzroku vaših simptoma (Cleveland Clinic, 2023).

Ako prekomerno znojenje postane ozbiljan problem, uzrokuje nelagodnost u društvenim situacijama ili se pogoršava s vremenom, važno je obratiti se lekaru. Uvek je važno reagovati na vreme, naročito ako se znojenje javlja u pratnji simptoma poput bolova u grudima, mučnine ili vrtoglavice. U slučajevima kada ovo stanje negativno utiče na mentalno zdravlje, preporučuje se razgovor sa zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za mentalno zdravlje (Ibid).

Tretman hiperhidroze

Hiperhidroza nije životno ugrožavajuća, ali može ozbiljno uticati na svakodnevni život, izazivajući osećaj nelagode, stida ili postepenog povlačenja iz aktivnosti koje inače volimo. Iako hiperhidroza nema lek, postoje različiti tretmani koji mogu značajno poboljšati kvalitet života i pomoći u smanjenju simptoma (Cleveland Clinic, 2023). Lečenje, redovne posete lekaru i promene u načinu života, poput nošenja odeće koja propušta vazduh, mogu pomoći da simptomi ostanu pod kontrolom (Powell, 2024).

Lečenje hiperhidroze zavisi od pogođenog dela tela, težine simptoma i odgovarajućeg tretmana. Zdravstveni radnik ili dermatolog će vam pomoći da pronađete najefikasnije opcije, koje mogu uključivati:

• Lečenje kod kuće može uključivati upotrebu antiperspiranata (najbolje na bazi aluminijuma), češće tuširanje i nošenje prozračne odeće poput pamuka;
• Lekovi mogu obuhvatiti antiholinergičke lekove, antidepresive, beta-blokatore, medicinske maramice ili gel sa aluminijum-hloridom;
• Ako simptomi ne popuste, mogu se preporučiti specijalizovane terapije poput:
• Iontoforeze: Poseban uređaj emituje nizak električni trenutni tok kroz vodu, blokirajući znojne žlezde vremenom. Svaka terapija traje 10 do 20 minuta, a možda će biti potrebni ponovljeni tretmani. Ova terapija se može raditi i od kuće;
• Injekcija botulinum toksina (Botox®): Injekcija botulinum toksina u preaktivni nerv može zaustaviti proizvodnju znoja na nekoliko meseci, nakon čega je potrebno ponoviti tretman;
• Mikrotalasne terapije: Visokotehnološki uređaj (miraDry®) emituje toplotu na pogođeno područje kože, trajno uništavajući preaktivne znojne žlezde. Postupak traje oko sat vremena i izvodi se u ordinaciji zdravstvenog radnika.
• Ako to ne pomogne, hirurgija može biti opcija, uključujući minimalno invazivnu operaciju ili uklanjanje znojnih žlezda (Cleveland Clinic, 2023).

Svaka terapija može imati nuspojave, kao što su iritacija i promene u boji kože, bol, nelagodnost, ožiljke ili oštećenje odeće, pa je važno razgovarati sa lekarom o mogućim rizicima pre nego što se odlučite za tretman (Ibid).

Zaključak

Hiperhidroza, iako nije životno ugrožavajuća, može ozbiljno uticati na svakodnevni život, izazivajući fizičke i emocionalne nelagodnosti. Prekomerno znojenje može uzrokovati socijalnu izolaciju, stid, pa čak i fizičke probleme poput iritacija kože i infekcija. Iako ne postoji lek za ovo stanje, postoje brojni tretmani koji mogu značajno poboljšati kvalitet života obolelih. Od promena u načinu života, kao što su nošenje prozračne odeće, do terapija kao što su iontoforeza, botoks ili mikrotalasna terapija, mogućnosti za kontrolisanje simptoma su raznovrsne. Važno je obratiti se lekaru kako bi se postavila tačna dijagnoza i odabrao najprikladniji tretman, čime se može značajno smanjiti uticaj ovog stanja na fizičko i mentalno zdravlje. Preporučuje se i razgovor sa stručnjacima za mentalno zdravlje kako bi se nosili sa emocionalnim izazovima koji hiperhidroza može izazvati.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Referece

• BelMedic. (n.d.). Prekomerno znojenje (hiperhidroza). BelMedic. Preuzeto 9. februara 2025, sa https://www.belmedic.rs/bolesti-od-a-do-s/prekomerno-znojenje-hiperhidroza
• Cleveland Clinic. (2023, July 1). Hyperhidrosis. Retrieved from https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/17113-hyperhidrosis
• Powell, A. (2024, September 2). Hyperhidrosis. WebMD. Medically reviewed by Stephanie S. Gardner, MD. https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/hyperhidrosis2
• Mayo Clinic. (2024, October 25). Hyperhidrosis: Symptoms and causes. Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hyperhidrosis/symptoms-causes/syc-20367152
• Dumlao, N. (2020, October 21). Man in white shirt sitting on black chair [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/man-in-white-shirt-sitting-on-black-chair-RJp0YdjgK_E