Hashimoto bolest: tihi neprijatelj štitne žlezde

Hashimoto bolest je najčešći oblik autoimunog poremećaja koji utiče na funkciju štitne žlezde, organa koji igra ključnu ulogu u regulaciji metabolizma. Iako mnogi ljudi nisu ni svesni da pate od ove bolesti, simptomi poput umora, neobjašnjivog dobijanja na težini ili osećaja hladnoće mogu ukazivati na njen početak. Hashimoto bolest polako smanjuje sposobnost štitne žlezde da proizvodi hormone koji su potrebni za pravilno funkcionisanje organizma, što može dovesti do ozbiljnih posledica ako se ne prepozna i ne leči na vreme. U ovom tekstu ćemo istražiti uzroke, simptome, dijagnozu i lečenje Hashimoto bolesti, kako biste bolje razumeli ovu bolest i kako da se nosite sa njom.

Šta je Hashimoto bolest?

Hashimoto bolest, poznata i pod nazivima Hashimoto tireoiditis, hronični limfocitni tireoiditis ili autoimuni tireoiditis, je autoimuna bolest koja može uzrokovati smanjenu funkciju štitne žlezde (hipotireozu), a u vrlo retkim slučajevima i njenu povećanu funkciju (hipertireozu) (NIDDK, n.d.). Nazvana je po Hakaru Hashimotu, japanskom lekaru koji je prvi opisao ovo stanje 1912. godine (Dunkin, 2023).

Kod osoba sa Hashimoto bolešću, imuni sistem napada štitnu žlezdu, koja se nalazi na prednjem delu vrata i proizvodi hormone koji regulišu metabolizam, odnosno način na koji telo koristi energiju. Ovi hormoni utiču na mnoge procese u organizmu, uključujući brzinu otkucaja srca i to kako telo sagoreva kalorije iz hrane. Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, može doći do hipotireoze, stanja u kojem telo ne dobija potrebnu količinu hormona za pravilno funkcionisanje (Dunkin, 2023).

Tačan uzrok bolesti nije potpuno razjašnjen, ali se veruje da mnogi faktori mogu doprineti njenom nastanku, što uključuje:

• Gene - Osobe sa Hashimoto bolešću često imaju članove porodice koji pate od bolesti štitne žlezde ili drugih autoimunih poremećaja, što ukazuje na to da geni mogu imati značajnu ulogu u razvoju bolesti.
• Zarazne bolesti - Virus ili bakterija mogu izazvati reakciju imunog sistema, zbog koje on počinje da napada sopstveno telo.
• Sredinske faktore - Faktori poput stresa ili prekomernog izlaganja zračenju mogu takođe doprineti razvoju ove bolesti (Dunkin, 2023).

Faktori rizika

Pol – Hashimoto bolest pogađa oko sedam puta više žena nego muškaraca, što sugeriše da polni hormoni mogu imati ulogu u razvoju bolesti. Takođe, mnoge žene suočavaju se s problemima sa štitnom žlezdom u prvoj godini nakon porođaja. Iako ovi problemi obično nestaju, čak 20% tih žena razvije Hashimoto bolest nekoliko godina kasnije.

Starost – Iako se Hashimoto bolest može javiti u bilo kojem uzrastu, najčešće se pojavljuje kod žena u uzrastu od 30 do 50 godina.

Ostale autoimune bolesti – Ako već imate neku autoimunu bolest, kao što su reumatoidni artritis, lupus ili dijabetes tip 1, rizik od razvoja Hashimoto bolesti je povećan. Ovo je povezano sa genetskim faktorima i disfunkcijama imunog sistema.

Prekomeran unos joda – Iako je jod neophodan za proizvodnju hormona štitne žlezde, prekomeran unos može delovati kao okidač za razvoj bolesti kod osoba koje su već podložne problemima sa štitnom žlezdom. Takođe, određeni lekovi mogu povećati rizik od razvoja bolesti.

Izloženost zračenju – Povećani broj slučajeva bolesti štitaste žlezde prijavljen je kod osoba koje su bile izložene zračenju, uključujući one koji su preživeli atomske bombarde u Japanu, nesreću u Černobilu, kao i one koji su primali radijaciju kao tretman za Hodgkinovu bolest. Ova izloženost može izazvati dugoročne posledice na štitnu žlezdu (Mayo Clinic Staff, 2022; Dunkin, 2023).

Svi ovi faktori ukazuju na to da se Hashimoto bolest ne pojavljuje samo zbog jednog razloga, već je rezultat složenog odnosa između genetike, životnih navika i spoljnog okruženja.

Simptomi

Simptomi Hashimoto bolesti obično su blagi i mogu se razvijati godinama. Prvi znak je često povećanje štitaste žlezde - gušavost, koja uzrokuje oticanje vrata i, u težim slučajevima, otežano gutanje (Mayo Clinic Staff, 2022). Iako obično nije bolna, gušavost može izazvati osećaj punoće u grlu. Nakon mnogo godina, oštećenje žlezde može dovesti do njenog smanjenja i nestanka gušavosti (NIDDK, n.d.)

Iako Hashimoto bolest u početku često ne ispoljava nikakve simptome, sa napretkom bolesti mogu se javiti jedan ili više simptoma hipotireoze (NIDDK, n.d.). Nedostatak hormona štitaste žlezde (hipotireoza) usporava mnoge telesne funkcije, a simptomi se razvijaju postepeno i često se mogu zamijeniti za depresiju, naročito kod starijih osoba:

• Izrazi lica postaju beživotni, glas postaje promukao, a govor spor;
• Kapci padaju, a lice i oči mogu izgledati otečeno;
• Kosa postaje tanka, gruba i suva;
• Koža postaje suva, ljuskava i zadebljana;
• Osobe sa hipotireozom često osećaju umor, dobijaju na težini, pate od zatvora i ne podnose hladnoću. Mogu se javiti mišićni grčevi, trnjenje u rukama (zbog sindroma karpalnog tunela) i usporen puls;
• Karotinemija (blagi narandžasti ton kože);
• Opadanje spoljnog dela obrva;
• Stariji ljudi često pokazuju simptome poput zbunjenosti i zaboravljivosti, koji se mogu pomešati sa demencijom;
• Žene sa hipotireozom mogu primetiti promene u menstrualnim ciklusima.
• Povišen nivo holesterola u krvi (Boucai, 2024).

Mali broj ljudi sa prekomerno aktivnom štitastom žlezdom (hipertireozom) mogu ispoljiti simptome koji odražavaju ubrzanje funkcija tela, kao što su:

• Povećan broj otkucaja srca i krvni pritisak;
• Palpitacije zbog abnormalnih srčanih ritmova (aritmije);
• Prekomerno znojenje i osećaj pregrejanosti;
• Drhtanje ruku (trzanje);
• Nervoznost i anksioznost;
• Problemi sa spavanjem (insomnija);
• Gubitak težine uprkos povećanom apetitu;
• Povećana aktivnost uprkos umoru i slabosti;
• Česta pražnjenja creva, povremeno sa dijarejom;
• Promena menstrualnih ciklusa kod žena (Boucai, 2024).

Moguće komplikacije

Hormoni štitne žlezde su ključni za mnoge telesne funkcije, pa nelečena Hashimoto bolest i hipotireoza mogu izazvati ozbiljne komplikacije, kao što su:

• Gušavost – Uvećanje štitne žlezde usled smanjenog lučenja hormona, što može otežati gutanje i disanje.
• Problemi sa srcem – Hipotireoza može dovesti do lošeg funkcionisanja srca, uvećanja srca, neregularnih otkucaja i povišenog LDL holesterola, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
• Mentalni problemi – Depresija i drugi mentalni poremećaji mogu se javiti i pogoršavati tokom vremena.
• Seksualna i reproduktivna disfunkcija – Kod žena, smanjenje libida, neredovne menstruacije i problemi sa ovulacijom, dok kod muškaraca može doći do smanjenog libida i erektilne disfunkcije.
• Loši ishodi trudnoće – Hipotireoza može povećati rizik od pobačaja, prevremenog porođaja i razvoja problema kod beba, poput smanjenog intelekta ili autizma.
• Miksedem – Teška, nelečena hipotireoza može dovesti do miksedemskog koma, stanja koje zahteva hitnu medicinsku pomoć (Mayo Clinic Staff, 2022).

Dijagnoza i tretman

Lekari dijagnostikuju Hashimoto bolest na osnovu:

• Medicinske istorije i fizičkog pregleda – Lekar će prvo prikupiti vašu medicinsku istoriju i obaviti fizički pregled. Pored ispitivanja simptoma, lekar će proveriti da li imate gušavost.
• Krvi testova – Lekar će uraditi jedan ili više krvnih testova kako bi proverio hipotireozu i njene uzroke. Primeri testova uključuju: hormone štitaste žlezde T4 (tiroksin) i T3 (trijodtironin), TSH (hormon koji stimuliše štitastu žlezdu) i antitela na tiroperoksidazu (TPO), koja su prisutna kod većine osoba sa Hashimoto bolešću.
• Ukoliko lekar sumnja na Hashimoto bolest, ali ne pronađe antitela u krvi, može vam preporučiti ultrazvuk štitne žlezde. Ultrazvuk može prikazati veličinu štitne žlezde i druge karakteristike bolesti, a takođe može isključiti druge uzroke uvećane žlezde, poput čvorića (NIDDK, n.d.)

Lečenje Hashimoto bolesti zavisi od stepena oštećenja štitne žlezde, odnosno prisustva hipotireoze. U slučaju blagog poremećaja hormona, lekar možda neće propisati lekove, već će pratiti simptome i nivoe hormona štitne žlezde. Ako imate hipotireozu, lečenje se sastoji od hormonske terapije štitaste žlezde, koju lekar prilagođava vašoj starosti, težini, stepenu hipotireoze i drugim zdravstvenim faktorima. Lekar potom prati terapiju i, po potrebi, prilagođava stanju. Lečenje traje doživotno, jer ne postoji lek za Hashimoto bolest. Zbog sporog delovanja hormona, može proći nekoliko meseci pre nego što simptomi nestanu i gušavost se smanji. Ako gušavost ostane velika, može biti potrebna hirurška intervencija (Dunkin, 2023).

Moguće je da dođe do pogoršanja simptoma na terapiju, posebno dok lekar pokušava da pronađe odgovarajuću dozu. Uzroci mogu biti fizički (kao što su infekcije) ili emocionalni (poput stresa, nesanice ili promena u životu). Simptomi pogoršanja uključuju umor, nesanicu, razdražljivost i ubrzan rad srca. Neke od preporuka ukoliko dođe do pogoršanja simptoma su:

• Redovno uzimajte lekove.
• Pratite antiinflamatornu ishranu bogatu voćem, povrćem, nemasnim mesom i masnim ribama. Izbegavajte prerađeno meso i gazirane napitke.
• Pratite nivo joda u ishrani, jer prekomeran unos može pogoršati simptome.
• Smanjite stres i osigurajte dovoljno odmora.
• Posavetujte se sa lekarom o mogućoj suplementaciji vitaminom D i selenom (Ibid).

Hashimoto bolest je suptilan, ali ozbiljan autoimuni poremećaj koji postepeno narušava funkciju štitaste žlezde. Rano otkrivanje i pravilno lečenje su ključni za prevenciju komplikacija i očuvanje kvaliteta života. Uz odgovarajuću terapiju, osobe sa Hashimoto bolešću mogu živeti zdravim i uravnoteženim životom. Redovno praćenje i zdrav način života igraju ključnu ulogu u efikasnom upravljanju ovim stanjem.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Reference:

• National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases [NIDDK]. (n.d.). Hashimoto’s disease. National Institutes of Health. https://www.niddk.nih.gov/health-information/endocrine-diseases/hashimotos-disease
• National Cancer Institute. (2020, March 18). Couple clasping hands. Unsplash. https://unsplash.com/photos/person-wearing-gold-wedding-band-BxXgTQEw1M4
• Mayo Clinic Staff. (2022, January 15). Hashimoto's disease symptoms and causes. Mayo Clinic. https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/hashimotos-disease/symptoms-causes/syc-20351855
• Dunkin, M. A. (2023, October 26). Hashimoto's thyroiditis: Symptoms, causes, treatments. WebMD. https://www.webmd.com/women/hashimotos-thyroiditis-symptoms-causes-treatments
• Boucai, L. (2024, February). Hyperthyroidism (Thyrotoxicosis, including Graves Disease). In MSD Manual. Retrieved April 2024, from https://www.msdmanuals.com/home/hormonal-and-metabolic-disorders/thyroid-gland-disorders/hyperthyroidism