Plastična era: kako umanjiti unos mikroplastike kroz ishranu?

Plastika je prisutna u gotovo svakom aspektu našeg života, ali njeno sporo razlaganje u prirodi i nepravilno uklanjanje imaju ozbiljan uticaj na ekosisteme i, pre svega, na ljudsko zdravlje. Kada plastika nije reciklirana, razlaže se na mikroplastiku (čestice veličine od 0,1 μm do 5 mm), odnosno nanoplastiku (manje od 0,1 μm), koje mogu ući u lanac ishrane. Ove čestice nose sa sobom toksične supstance koje mogu izazvati oksidativni stres, inflamaciju, pa čak i ozbiljne zdravstvene probleme, poput kancerogenih, neurotoksičnih i hepatotoksičnih efekata. Mikro i nanoplastika su već pronađene u vodi, ribi, medu i pivu, što ukazuje na to da predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi. Dugoročni uticaj plastike na ljudski organizam još uvek se proučava, ali postepeno postaje jasno da će biti jedan od najvećih izazova za budućnost (Petrović, 2024).

Mikroplastika u hrani

Ljudi mogu biti izloženi mikroplastici i nanoplastici putem vazduha, hrane i kroz kožu, usled upotrebe proizvoda za ličnu negu. Mikroplastika i nanoplastika dospevaju u hranu uglavnom usled kontaminacije okoline gde se hrana proizvodi. Iako su mnoge studije pronašle mikroplastiku u hrani (poput soli, plodova mora, šećera, piva, meda, mleka i čaja), trenutno nema dovoljno dokaza da migracija plastike iz pakovanja u hranu predstavlja rizik za zdravlje. Mikroplastika i nanoplastika su otkrivene u ljudskim uzorcima, uključujući urin, stolicu, krv i organe, ali njihov uticaj na zdravlje još uvek nije dovoljno istražen i potrebna su dalja istraživanja (U.S. Food and Drug Administration, 2024). Iako je većina istraživanja o uticaju mikroplastike na zdravlje sprovedena na životinjama ili u laboratorijskim uslovima, neka istraživanja sugerišu da mikroplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i genotoksičnost. Međutim, potrebno je više studija na ljudima kako bi se utvrdili konkretni zdravstveni efekti. ​

Kako limitirati unos mikroplastike kroz ishranu?

Da biste smanjili izloženost mikroplastici, preporučuje se:​

• Kuvanje i filtriranje “česmovače”: ​Kuvanje vode predstavlja jednostavno i efikasno rešenje za prečišćavanje vode iz česme u domaćinstvu. Studija kineskih istraživača (Yu, et al. 2024) utvrdila je da kuvanje tvrde vode, bogate mineralima, tokom pet minuta može smanjiti količinu nanoplastike i mikroplastike kojoj ste izloženi za čak 90%. Pojavljuju se dokazi da, u proseku, flaširana voda sadrži više mikroplastike nego voda iz česme (Okamoto, 2024), pa je preporuka filtrirati česmovaču, odnosno nositi sa sobom metalnu ili staklenu flašicu, radije nego konzumirati vodu iz plastične flaše.
• Biranje ekološki prihvatljive ambalaže za hranu: Ograničavanje upotrebe plastičnog pakovanja (Robertson, 2018), odnosno odabir ambalaže koja koja je biorazgradiva, manje toksična i reciklabilna može značajno doprineti smanjenju štetnih efekata plastike na vaše zdravlje i životnu sredinu. Da biste smanjili upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, birajte ponovo upotrebljive ambalaže i proizvode napravljene od metala, stakla ili materijala na biljnoj bazi. Staklene posude, ambalaža od nerđajućeg čelika pogodnog za kontakt sa hranom, bambus, opna od rižinih klica i filmovi na bazi celuloze neki su od najekološkijih pakovanja za hranu dostupnih na tržištu (Charles Alexis, 2021).
• Birajte proizvode sa oznakom “BPA-free” (bez BPA) i izbegavajte plastiku sa reciklažnim kodovima 3 ili 7, osim ako pored broja nije označeno da je plastika bez BPA. Ove vrste plastike često sadrže BPA i druge, potencijalno štetne hemikalije. Premaz, odnosno sjajna površina računa iz kase takođe sadrži BPA, pa pokušajte da izbegavate rukovanje takvim računima. Takođe, nemojte koristiti iznova plastiku za jednokratnu upotrebu, npr. plastične flaše sa reciklažnim kodom 1 (Stanborough, 2020).
• Ne zagrevajte hranu u plastičnim posudama: Toplota može povećati šanse da se toksične hemikalije koje plastika sadrži prenesu u vašu hranu. Stoga, preporuka je da koristite staklene, keramičke ili metalne posude za zagrevanje hrane (Stanborough, 2020). Pored toga, budući da je temperatura u mašinama za pranje sudova visoka i može oštetiti plastiku (da, čak i onu koja je označena kao pogodna za pranje u mašini), dovodeći do otpuštanja mikroplastike, preporučuje se da ručno perete plastične posude (Okamoto, 2024).
• Koristite drvene daske za sečenje: Plastične daske za sečenje mogu biti izvor mikroplastike u vašoj ishrani, jer ponovljeno sečenje na njihovoj površini može otpuštati čestice koje se lepe za hranu. Osim toga, drvene daske su bolje za oštrice vaših noževa i traju duže od plastičnih kada se pravilno održavaju (Okamoto, 2024).

Ove mere mogu pomoći u smanjenju unosa mikroplastike i potencijalnih zdravstvenih rizika.

Zaključak

Uzimajući u obzir sve veći prisustvo mikroplastike u svakodnevnom životu, važno je prepoznati njene potencijalne rizike po ljudsko zdravlje. Iako su potrebna dalja istraživanja kako bi se potpuno razumele dugoročne posledice, postoje konkretne mere koje možemo preduzeti kako bismo smanjili unos mikroplastike kroz ishranu, poput kuvanja/filtriranja vode, biranja ekološki prihvatljive ambalaže, izbegavanja plastike prilikom zagrevanja hrane i korišćenja drvenih umesto plastičnih daski za sečenje. Ove jednostavne promene u svakodnevnim navikama mogu značajno doprineti smanjenju izloženosti mikroplastici, čime se smanjuje i rizik za naše zdravlje.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite pomoć od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Reference:

• ​Robertson, R. (2018, May 9). Are microplastics in food a threat to your health? Healthline. https://www.healthline.com/nutrition/microplastics#how-to-avoid-them
• Charles Alexis, A. (2021, May 14). 5 types of eco-friendly food packaging (and 3 to avoid). Healthline. https://www.healthline.com/nutrition/eco-friendly-food-packaging
• Mu, M. (2019, February 24). Three white plastic bottles under white cottons [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/three-white-plastic-bottles-under-white-cottons-xtRL02ZuZxE
• Okamoto, K. (2024, December 13). Microplastics are everywhere. Here’s how to avoid eating them. The New York Times. https://www.nytimes.com/wirecutter/reviews/how-to-avoid-eating-microplastics/
• Petrović, J. (2024). Mikroplastika i nanoplastika novi hazardi u bezbednosti hrane. Dvadeset prvi simpozijum: Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero-Veliko Gradište, 13–14. jun 2024. https://repo.niv.ns.ac.rs/xmlui/bitstream/handle/123456789/841/mikrjp24.pdf?sequence=1
• Stanborough, R. J. (2020, September 23). Is polypropylene a safe plastic to use in your home? Healthline. https://www.healthline.com/health/is-polypropylene-safe
• U.S. Food and Drug Administration. (2024, July 24). Microplastics and nanoplastics in foods. U.S. Food and Drug Administration. https://www.fda.gov/food/environmental-contaminants-food/microplastics-and-nanoplastics-foods#:~:text=While%20many%20studies%20have%20reported,a%20risk%20to%20human%20health.
• Yu, Z., Wang, J.-J., Liu, L.-Y., Li, Z., & Zeng, E. Y. (2024). Drinking boiled tap water reduces human intake of nanoplastics and microplastics. Environmental Science & Technology Letters, 11(3), 273–279. https://doi.org/10.1021/acs.estlett.4c00081