Abnormalna električna aktivnost mozga

Opis

Konvulzivni napad ili abnormalna električna aktivnost mozga. Postoji mnogo različitih vrsta konvulzivnih napada. Najčešći se zove generalizovani napad. Takođe se naziva i tonično klonični ili gran mal napad. Ostale vrste napada su petit mal, parcijalni (fokalni) napad, febrilne konvulzije i napad usled apstinencije od alkohola. Pacijent može imati jedan napad ili seriju napada. Osobe kod kojih se napadi ponavljaju ili postoji opasnost od ponavljanja napada imaju epilepsiju. Konvulzija je rezultat abnormalnog električnog pražnjenja u mozgu. Napadi mogu nastati iz više razloga, kao što su povrede glave, infekcije, metabolički problemi ( npr. nizak nivo šećera u krvi), postojanje tumora ili upotreba opojnih droga. Često se tačan razlog napada ne može utvrditi.

Simptomi

Simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste napada. Postoje oni koji se manifestuju kao period smanjene svesti i koji mogu izgledati samo kao kratak trenutak zurenja (petit mal) ili oni kod kojih dolazi do gubitka svesti praćenog nekontrolisanim trzanjem ruku i nogu, nevoljnim mokrenjem i defekacijom, nakon kojih sledi period zbunjenosti.

Pregled

Sprovešće se anamneza i fizički pregled. Koji će se pregledi obaviti, zavisi od okolnosti napada. Ukoliko je u pitanju prvi napad, obaviće se dijagnostička evaluacija koja uključuje analizu krvi i CT-skener glave ili magnetnu rezonancu (MR). Snimanje elektroencefalografom (EEG) će često pokazati karakteristične obrasce moždanih talasa koji su karakteristični za poremećaj koji je uzročnik napada. Kod pacijenata koji se već leče od epilepsije lekovima za sprečavanje napada, obavlja se analiza krvi kako bi se utvrdio nivo prisutnosti leka i na taj način ostvarila bolja kontrola prevencije napada.

Testovi

Merenje nivoa alkohola u krvi, kompletna krvna slika (KKS), biohemijske analize krvi, CT-skener, elektroencefalogram (EEG), lumbalna punkcija (LP), magnetna rezonanca (MR) i toksikološka analiza mokraće.

Specijalisti

Lekar opšte prakse, internista, neurolog

Terapija

Tretman zavisi od okolnosti pod kojima je došlo do napada. Ukoliko se napadi ne zaustave sami od sebe, moraju se hitno dati lekovi za njihovo sprečavanje, jer duže trajanje napada može izazvati oštećenje mozga.Treba odmah proveriti nivo glukoze u krvi i povećati ga ukoliko je nizak. Ukoliko se data doza leka za sprečavanje napada pokaže kao nedovoljna, treba je povećati. Mogu se prepisati i antibiotici i antivirusni lekovi ukoliko se sumnja na infekciju.