Panični poremećaj

Opis

Epizode anksioznosti koje se doživljavaju kao fizički simptomi. Fizički simptomi su zastrašujući, ali ne i opasni. Ponekad je teško prepoznati da su simptomi posledica anksioznosti, pa je opravdano obaviti medicinski pregled i ispitivanja kako bi se proverili drugi mogući uzroci simptoma. Blizu 2% stanovništva ima panični poremećaj (panične napade). Epizode obično traju 2-10 minuta, ali mogu trajati i sat-dva. Neki ljudi s ovim poremećajem izbegavaju mesta ili aktivnosti koje su naizgled izazvale prethodne napade. U to spada i strahod otvorenih prostora i gužve-agorafobija i može biti dovoljno ekstremno da ugrozi normalan život.

Simptomi

Bol u grudima, vrtoglavica ili slabost, strah od smrti, strah od gubitka kontrole, osećaj gušenja, osećaj odvojenosti, osećaj nestvarnosti, mučnina ili uznemiren stomak, ukočenost ili utrnulost, lupanje srca, otežano disanje, znojenje, jeza, preznojavanje, drhtanje.

Pregled

Uzima se anamneza zatim se obavlja se fizički i psihološki pregled. Rade se analize (analize krvi, EKG) radi isključivanja drugih uzroka.

Testovi

Kompletna krvna slika (KKS), biohemijske analize krvi, CT-skener, D-Dimer, elektrokardiogram(EKG), lipaza, test za trudnoću(beta-HCG), troponin, analiza urina i rendgen

Dodatne analize

Toksikološki skrining krvi i mokraće

Specijalisti

Lekar opšte prakse, Internista, Psihijatar, Klinički psiholog

Terapija

Antidepresivi su najefikasniji u tretmanu ovog poremećaja. Ovi lekovi sprečavaju panične napade i smanjuju njihov intenzitet. Tokom pojedinačnih epizoda mogu se prepisati benzodiazepini, ali oni mogu izazvati zavisnost, pa se ne preporučuje njihova česta i dugotrajna upotreba. Važan deo tretmana je psihoterapija.