Predinfarktni bol u grudima

Opis

Nestabilna angina pektoris ili predinfarktni bol u grudima. Bol u grudima koji je izazvan nedovoljnim protokom krvi kroz koronarne arterije koje dopremaju kiseonik i hranljive materije do srca. Stabilna angina je bol koji se javlja uz određen nivo fizičke aktivnosti. Nasuprot tome, nestabilna angina je bol koji se javlja uz manje napora ili u mirovanju. Poremećaj je veoma ozbiljan pošto predstavlja znak upozorenja za predstojeći srčani udar. Ovo je hitan slučaj. Izostanak tretmana može da dovede do brze smrti.

Simptomi

Bol u grudima (bol takođe može biti u ramenima, leđima, ruci, vilici ili abdomenu), koji se javlja u mirovanju ili uz manji napor, gubitak daha, znojenje, klonulost, mučnina, povraćanje. Bol u grudima se može opisati kao teskoba, pritiskanje, razdornost, pečenje, gušenje ili stalni bol.

Pregled

Uzeće se anamneza i obaviti lekarski pregled. Početno testiranje uključuje elektrokardiogram (EKG) i test krvi na troponin (protein srčanog mišića koji se olobađa u krv ako je došlo do oštećenja srčanog mišića). Koronarni angiogram može da identifikuje mesto blokade koronarne arterije. CT-skener visoke rezolucije takođe može da pokaže blokade. On takođe mogu da isključe druge bolesti koje mogu da oponašaju nestabilnu anginu. Ehokardiogram može da se uradi da bi se videlo kako srce pumpa.

Testovi

Kompletna krvna slika (KKS), biohemijske analize krvi, elektrokardiogram (EKG), test na troponin i rendgen

Dodatne analize

Kreatin fosfokinaza (CK) CK MB, test na troponin, koronarna angiografija, ehokardiografija, standardni test opterećenja, test opterećenja snimanjem radionuklidima, CT-skener visoke rezolucije

Specijalisti

Kardiolog i kardiotorakalni hirurg

Terapija

Terapija je usmerena na otklanjanje bola povećanjem dotoka krvi u srce i prevenciju stvaranja krvnih ugrušaka u koronarnim arterijama. Antitrombocitni lekovi, kao aspirin i klopidogrel, kao i nitroglicerin se daju momentalno. Blokade koronarnih (srčanih) arterija se redukuju kao što sledi: balonskom angioplastikom, postavljanjem stenta, hirurškim bajpasom i/ili razređivačima krvi. Drugi lekovi koji se daju obično uključuju visoke doze statina za snižavanje holesterola, beta blokator za usporavanje pulsa i inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibotiri) koji pomažu da se srce prilagodi.