Oboljenje koronarnih arterija

Opis

Koronarna bolest ili oboljenje koronarnih arterija. Krvni sudovi koji dovode krv do srca se zovu koronarne arterije. Koronarna arterijska bolest je suženje ovih arterija naslagama masnoće i kalcijuma koje se zovu plak. Ovo se takođe naziva koronarna ateroskleroza. Sledeći faktori doprinose povećanoj šansi dobijanja ovog oboljenj: pušenje, gojaznost, pozitivna porodična istorija, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, sedalni način života i bolest bubrega. Ponekad se u plaku može razviti krvni ugrušak koji iznenada zablokira dovod krvi u srčanom mišiću i tako izaziva srčani udar. Simptomi koronarne arterijske bolesti se u velikoj meri razlikuju, pa kod nekih pacijenata kao što su starije osobe, dijabetičari i žene, nema bola u grudima.

Simptomi

Bol u grudima (obično opisivan kao pritiskanje, žarenje, razdoran bol ili stezanje pojasom), kod nekih ljudi može da se javi slab bol ili da se ne javi uopšte (stariji, dijabetičari ili žene). Bol u grudima koji se pojavljuje tokom vežbanja i nestaje tokom odmora. Ostali simptomi uključuju: bol vilice, bol u ruci, bol u leđima, bol u stomaku, gubitak daha, znojenje, mučninu, povraćanje, strepnju, nesvesticu, ošamućenost.

Pregled

Uzeće se anamneza i obaviti lekarski pregled. Koronarni angiogram može definitivno da identifikuje blokadu koronarne arterije. CT-skener grudi visoke rezolucije takođe može da prikaže blokade. CT-skener takođe može da isključi druge bolesti koje oponašaju srčani udar. Ehokardiogram može da pokaže loš rad srca. EKG (elektrokardiogram) može ponekad da pokaže abnormalnosti.

Testovi

Kompletna krvna slika (KKS), biohemijske analize krvi, elektrokardiogram (EKG), CT-skener, D-dimer, test na troponin i rendgen

Specijalisti

Kardiolog , kardiovaskularni hirurg, interventni kardiolog

Terapija

Cilj tretmana je smanjenje nakupljanja plaka u arterijama. Najbolja je terapija koja uključuje kontrolu krvnog pritiska i holesterola, fizičku aktivnost, uzdržavanje od pušenja i držanje dijabetesa pod kontrolom. Lekovi koji se koriste za tretman su asprin, lekovi za visok krvni pritisak, nitroglicerin i statini za holesterol. Tretman srčanog udara ima za cilj poboljšanje protoka krvi do srca, lečenje potencijalno smrtonosnih aritmija i maksmiziranje srčane funkcije. Tokom srčanog udara, često se koristi lek za razbijanje ugrušaka (alteplase/t-PA) da razbije krvni ugrušak koji je zaustavio protok krvi do jednog dela srca. Kod ljudi sa anginom (i ponekad kod ljudi koji imaju srčani udar), blokade koronarne (srčane) arterije se uklanjanju: balonskom angioplastikom, postavljanjem stenta, hirurškim bajpasom, razređivačima krvi i lekovima (aspirin, klopidogrel). Kada su prisutne aritmije, one se tretiraju lekovima (amiodaron, lidokain), kardioverzijom ili pejsmejkerom.