Genetika i zavisnost

Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom poremećaja upotrebe supstanci, kompleksnog poremećaja čije razvijajne zavisi od brojnih bioloških i sredinskih faktora, kao i njihovog neminovnog odnosa. 

Za više informacija o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i poremećaju upotrebe supstanci pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/257-zloupotreba-psihoaktivnih-supstanci

Većina ljudi je izloženo adiktivnim supstancama, bilo to kroz socijalne pritiske, kulturološki i zakonski prihvaćenu upotrebu ili korišćenje medikamenata. Jasno je da ove supstance mogu dovesti do zavisnosti i ozbiljnih zdravstvenih poteškoća u slučaju njihove zloupotrebe. Ipak, ljudi u različitoj meri razvijaju probleme sa upotrebom supstanci u zavisnosti od mnogih faktora. Izloženost supstanci koja bi u jendoj osobi izazvala zavisničke obrasce u drugoj osobi to neće nužno učiniti.

Koji su to faktori koji utiču na to da li će neko razviti poremećaj upotrebe supstanci i zavisnost?

Faktori su brojni i njihovo preklapanje i međusobni uticaj su komplikovani i teško merljivi u zavisnosti od specifičnih životnih situacija. Istraživanja nam pomažu da bolje razumemo ove faktore i s obzirom na to razvijamo nove načine efikasnijeg tretiranja ovog poremećaja.

Faktori koji povećavaju rizik razvoja ovakvog poremećaja mogu bitit:

• Intrinzički (unutrašnji): genetika, pol, starost, doba prve upotrebe, prethodno postojeći poremećaj upotrebe supstanci, drugi psihički poremećaji.
• Ekstrinzički (spoljašnji): dostupnost, uticaj vršnjačke grupe, tegobe u detinjstvu, roditeljski stil, sociekonomski status.
• Zavisni od supstance: psihoaktivne karakteristike, farmakokinetika, način konzumiranja

Uticaj i značaj ovih faktora varira u zavinosti od različitih životnih doba i faza poremećaja upotrebe supstanci. Na primer, vršnjački pritisak i porodično okruženje su najznačajniji za inicijalnu upotrebu dok genetski faktori i psihopatologija igraju suptilniju ulogu u razvijanju problematičnijeg obrasca upotrebe.

Zavisnost se smatra ekstremnim oblikom dijagnoze poremećaja upotrebe supstanci zato što su se u vreme dijagnoze potencijalno ireverzibilne neuroadaptivne promene već dogodile. Ove promene su bile podložne prevenciji u ranijim fazama poremećaja, deluju na funkcionisanje nervnih ćelija i dovode do tolerancije na supstancu, dugoročne potrebe i želje za supstancom i perzistentnog osećaja neprijatnosti koji dovodi do povratka supstanci („relapse“) i nakon ostvarenja apstinencije.

Nasledni faktori:

Naučnici uspevaju da pronalaze genetske podatke koji govore o naslednosti poremećaja upotrebe supstanci, nezavisno od supstance u pitanju. Ova rastuće baza podataka o genima i njihovim kombinacijama može pomoći otkrivanju novih specifičnih načina prevencije i lečenja poremećaja upotrebe supstanci. Nalazi takođe sve više potvrđuju ulogu dopaminskih sistema (sistem nagrade) u zavisnosti, pokazujući da je kombinacija gena specifična za poremećaj upotrebe supstanci povezana i sa regulacijom dopaminskih signala. 

Razumevanje uticaja nasledne genetske komponente na vulnerabilnost razvijanje poremećaja upotrebe supstanci je komplikovano, ni jedan poremećaj nije jasno uslovljen jednim genom već kompleksnim kombinacijama i interakcijama gena i alela.

Razumevanje odnosa uticaja gena i sredine takođe je izazovno, šta ima veći i značajniji uticaj? Blizanačke studije pokazale su da jednojajčani blizanci koji imaju istu genetsku strukturu mogu da razvijaju poremećaje kao što je poremećaj upotrebe suptanci zbog sredinskih razlika.

Značajnu ulogu u interakciji genetskog materijala i sredinskih okolnosti igra epigenetika.

Epigenetika je biološki mehanizam koji omogućava sredinski uticaj na ekspresiju gena bez menjanja strukture DNK, omogućava „aktiaciju“ genetskih potencijala u zavisnosti od sredinskih uticaja.

Studije usvojene dece pokazale su veću šansu za razvijanje poremećaja upotrebe supstanci kod dece čiji su biološki roditelji bili zavisnici, bez obzira na to što ih deca nisu nikada upoznala. 

Istraživanja sugerišu da je genetika odgovorna za 40 – 60% rizika razvoja ovog poremećaja.

Jasno je da sredinski uticaj ima veliku ulogu, zato što ovaj poremećaj ima veliku naslednu komponentu nije neočekivano da se u bliskoj porodici deteta javlja zavisnost. Porodični uticaj je izuzetno značajan u mladom dobu za razvoj ovog poremećaja, pogotovo uparen sa genetskim predispozicijama predstavlja izuzetan porast u riziku.

Porodična istorija pruža uvide u genetsku vulnerabilnost, ako imate bližeg rođaka, ili više njih, koji imaju probleme sa upotrebom supstanci, to može biti znak da treba obratiti dodatnu pažnju na vašu upotrebu ili upotrebu vaše porodice. 

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer

Ducci, F., & Goldman, D. (2012). The genetic basis of addictive disorders. Psychiatric Clinics of North America, 35(2), 495–519. https://doi.org/10.1016/j.psc.2012.03.010

Genes and addiction. (n.d.). https://learn.genetics.utah.edu/content/addiction/genes/

New NIH study reveals shared genetic markers underlying substance use disorders. (2023, March 22). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/news/science-news/2023/new-nih-study-reveals-shared-genetic-markers-underlying-substance-use-disorders

Roberts, A. J., & Koob, G. F. (1997). The Neurobiology of Addiction: An Overview. PubMed Central (PMC). https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6826825/

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/illustrations/dna-genetics-molecule-biology-5695421/*