Depresija i hronični bol

Hronični bol se pokazao kao značajno povezan sa depresivnim poremećajem. Spada u eksterne stresogene elemente koji mogu uticati na stvaranje depresije. Istraživanja su pokazala da depresija i stanja hroničnog bola mogu delovati slično na neurobiološke mehanizme, ipak, tačna korelacija i razumevanje njihove povezanosti nije jasna. Istraživanja na ovu temu su ključna kako bi se bolje razumela povezanost ovih stanja i time doprinelo razvoju novih delotvornih tretmana.

Za više informacija o depresiji pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/227-depresija

Za više informacija o hroničnom bolu pročitajte: https://helpmedix.com/sr/novost/263-sta-je-hronicni-bol

Depresija se uglavnom definiše osećanjima perzistentne tuge, manjka energije i motivacije, smanjenim interesom za aktivnosti, promenama u snu i apetitu kao i crnim mislima i tendencijama, neophodno je da simptomi budu u trajanju od barem dve nedelje.

Hroničan bol se uglavnom definiše kao konzistentan ili periodičan bol koji traje duže od perioda koji je neophodan za zaceljenje tkiva, što je uglavnom oko 3 meseca. Može da perzistira iako nema evidentnog fizičkog uzroka.

Klinička istraživanja su pokazala da hroničan bol kao stresor često indukuje depresiju. Čak 85% pacijenata koji imaju hroničan bol takođe boluju i od depresije, pokazalo je jedno istraživanje. Najveći uticaj na povećanje rizika od depresije ima faktor invalidnosti bola, dakle ne intenzitet već koliko bol onesposobljava svakodnevno funkcionisanje.

Depresija loše utiče na prognozu oporavka kada su u pitanju stanja hroničnog bola i obrnuto, ova dva stanja međusobno pogoršavaju jedno drugo i teže ih je lečiti kada su uparena.

Hroničan bol utiče na svakodnevni život, osetljivost na stres i fzičku aktivnost, što može uticati na javljanje osećanja izolovanosti i anksioznosti. Hroničan bol značajno loše utiče na kvalitet sna, što direktno utiče na pogoršavanje rizika od depresije i depresivnih simptoma.

Fiziološki uzroci

Fiziološki mehanizmi koji bi objasnili korelaciju između hroničnog bola i depresije nisu jasni, ovo predstavlja značajan izazov za istraživanja i razvoj tretmana. Ipak, ono što jeste otkriveno je da ova dva stanja imaju značajna preklapanja kada je u pitanju njihov uticaj na neuroplastične promene i promene neurobioloških mehanizma.

Moždane regije uključene u nervne puteve pri povredama i telesnim bolovima su takođe uključene u regulaciju raspoloženja. Ove regije su insularni korteks, prefrontalni korteks, prednja cingularna kora, talamus, hipokampus i amigdala. Ovo govori o sličnim predelima mozga koji obrađuju informacije vezane za oba stanja.

Neuroplastičnost je mehanizam koji omogućava adaptivne strukturalne i funkcionalne promene u moždanom tkivu, sposobnost mozga da se reorganizuje u skladu sa različitim nanetim štetama ili povredama kako bi nastavio da funkcioniše najoptimalnije moguće.

Dopaminergički sistem u mozgu utiče na neuroplastične promene u depresiji i hroničnom bolu, perzistencija hroničnog bola može da ošteti sistem aktivacije dopamina.

U brojnim studijama je pokazano da postoji smanjenost u zapremini i broju sinapsi u preforntalnom korteksu i hipokampusu kod depresivnih pacijenata, drastičnije što je depresija intenzivnija. Povezanost prefrontalnog korteksa sa razvojom bola, putem nukleusa akambensa (pokazano je da takođe ima ulogu u motivaciji i ponašanju i raznim psihičkim poremećajima, između ostalih i depresijom) je takođe potvrđena. Ovo implicira slične maladaptivne neuroplastične promene koje dovode i do depresivnih simptoma i do razvijanja hroničnog bola. Ove maladaptivne promene u neuroplastičnosti takođe mogu obuhvatati i neuralne puteve koji vode od perifernog do centralnog nervnog sistema i učestvuju u stvaranju i održavanju hroničnog bola.

U sažetku, brojni neuobiološki i molekularni mehanizmi, od kojih su samo neki ovde navedeni, učestvuju u povezivanju hroničnog bola i depresije. Nažalost, nauka i dalje ne može da tvrdi da ima potpunu sliku o procesu koji čini komorbiditet ovih stanja toliko učestalim. Ipak, značajni pomaci se prave koji omogućavaju razvijanje metoda lečenja.

Tretman

Farmakoterapija koja uključuje antidepresive i lekove za bol se koristi u tretamnu, ali istraživanja ne sugerišu značajnu efikasnost. Postoji rastući trend korišćenja nefarmakoloških metoda za lečenje ovih dva stanja kada su uparena kao što su psihoterapija, akopunktura, hipnoza i fizičko vežbanje.

Opioidi su najefikasniji u tretiranju hroničnog bola, problem sa njima je relativno visoka stopa zavisnosti. Takođe njihova uloga u tretmanu depresije idalje nije jasna, i postoje tvrdnje da dugoročna upotreba opioida zapravo pogoršava rizik od depresije. 

Još jedna grupa lekova koja efikasno leči hronični bol su benzodiazepini, pored funkcije u lečenju honičnog bola i njime indukovane depresije koriste se i u lečenju anksioznosti i insomnije, od kojih se oba mogu videti u pacijentima koji boluju od hroničnog bola i od depresije. Benzodiazepini imaju visoku stopu zloupotrebe, koja izaziva zavisnost i ozbiljne kognitivne posledice.

Tretiranje depresije indukovane hroničnim bolom bi trebalo da uključuje psihoterapiju kao i fizičko vežbanje. Neophodno je pažljivo pristupati farmakoterapiji i motriti na njene efekte. 

Psihoterapija predstavlja ključan element procesa tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije. Razvoj ovakve depresije je svakako pod uticajem psihosocijalnih faktora koje je potrebno razumeti u sklopu terapije.

Istraživanja su pokazala da primena psihoterapije kod dece i adolescenata sa hroničnim glavoboljama može redukovati bolove. Primena psihoterapije, kao što je kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) može znatno pomoći pri razumevanju i prevladavanju tegobnih okolnosti koje su nanete bolovima.

Psihoterapija značajno poboljšava prognozu tretmana hroničnog bola i njime indukovane depresije.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.

Sheng, J., Liu, S., Wang, Y., Cui, R., & Zhang, X. (2017). The Link between Depression and Chronic Pain: Neural Mechanisms in the Brain. Neural Plasticity, 2017, 1–10. https://doi.org/10.1155/2017/9724371

Meda, R. T., Nuguru, S. P., Rachakonda, S., Sripathi, S., Khan, M. I., & Patel, N. (2022). Chronic Pain-Induced Depression: A Review of Prevalence and Management. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.28416

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/back-pain-body-pain-ergonomics-6949392/ *