Bulimija

Bulimija (bulimija nervoza) je poremećaj ishrane koji karakterišu obrasci prejedanja praćeni kompenzatornim ponašanjem, najčešće „čišćenjem“ koje se odnosi na indukovano povraćanje ili upotrebu laksativa. Bulimija nalik anoreksiji podrazumeva izraženu preokupiranost kontrolisanjem telesne težine, fokusiranost na ishranu, restriktivno unošenje hrane i slično. Ključno je dijagnostikovanje ovog poremećaja na vreme zarad efikasnog i praćenog tretmana kao i radi izbegavanja drugih zdravstvenih komplikacija koje mogu nastati.

Bulimija se, nalik anoreksiji, češće javlja kod žena nego kod muškaraca i to najčešće u periodu adolescencije. Specifični uzroci bulimije nisu poznati ali se pretpostavlja da je, kao što najčešće biva slučaj sa mentalnim poremećajima, kombinacija genetskih i sredinskih faktora. Obrasci bulimije mogu da se javljaju upareno sa obrascima anoreksije, restriktivna ishrana praćena prejedanjem i čišćenjem. Najčešći komorbidni poremećaji su depresivni poremećaj, anskiozni poremećaji i posttraumatski stresni poremećaj.

Simptomi:

Simptomi prejedanja uključuju konzumiranje izuzetno velikih količina hrane u specifičnom vremenskom roku, brzo konzumiranje hrane, jedenje do neprijatnosti, jedenje u samoći zbog osećaja sramote, jak osećaj sramote povezan sa ishranom, česte rigorozne dijete moguće bez uspeha u gubitku kilograma.

Simptomi kompenzatornih ponašanja kod bulimije se odnose na:

• Čišćenje – indukovano povraćanje ili korišćenje lakstaiva radi ubrzanja kretanja hrane kroz telo
• Preterano vežbanje i treniranje
• Post – odnosi se na veoma restriktivno unošenje hrane nakon epizode prejedanja

Vremenom bulimija može da izazove brojne druge zdravstvene komplikacije zbog specifičnih fizičkih aspekata ovog mentalnog poremećaja. Neki od njih su:

• Hronična upala grla
• Natečene pljuvačne žlezde u vratu i vilici
• Istrošena zubna gleđ, osetljivi i propadajući zubi, uzrokovano čestom izloženošću zuba želudačnoj kiselini
• Gorušica i drugi gastrointestinalni problemi
• Dehidratacija zbog čišćenja
• Disbalans elektrolita u telu, ovo čak može dovesti do moždanog ili srčanog udara

Tretman:

Primarni cilj tretmana je prestanak prejedanja i kompenzatornih ponašanja. 

Rehabilitacija u ishrani vođena od strane stručnjaka je centralni element procesa oporavka kod ovakvog poremećaja.

Psihoterapija ima značajnu ulogu u spoznaji i promeni negativnih obrazaca mišljenja, osećanja i ponašanja, kako kod pacijenata tako i potencijalno kod porodice i bližnjih pacijenta. Specifični oblici psihoterapije zavisiće od specifičnog slučaja.

Medikamenti kao što su specifični antidepresivi mogu biti delotvorni u regulaciji simptoma bulimije bez obzira na prisustvo depresije, treba ih koristiti u kombinaciji sa psihoterapijom.

Ukoliko su simptomi ekstremniji i postoje druge zdravstvene komplikacije hospitalizacija može biti neophodna.

Pisao: Diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekra ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Slika preuzeta sa: https://unsplash.com/photos/flat-lay-photography-of-stem-glasses-saucers-plate-and-bread-and-butter-knives-NcFBGQBiRDo

Jain, A., & Yilanli, M. (2023, July 31). Bulimia nervosa. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK562178/

ICD-10 version:2019. (n.d.). https://icd.who.int/browse10/2019/en#F50.8

National Library of Medicine. (n.d.). Eating disorders. https://medlineplus.gov/eatingdisorders.html

Patel, R. S., Olten, B., Patel, P., Shah, K., & Mansuri, Z. (2018). Hospitalization Outcomes and comorbidities of bulimia nervosa: a nationwide inpatient study. Cureus. https://doi.org/10.7759/cureus.2583