Kako se nositi sa stresom?

Postoji mnoštvo raznovrsnih načina suočavanja i nošenja sa stresom u svakodnevnom životu. Stres je osećanje koje se javlja u različitim intenzitetima kada je osoba pod velikim pritiskom, oseća se preplavljeno ili je suočena sa traumatičnim događajem ili bitnom životnom promenom. Svi osećaju stres ponekad i to je normalan deo života. 

Stres je fizički, mentalni ili emotivni odgovor tela na spoljašnji događaj ili uzrok stresa koji se naziva stresor. Stresor je sve što uzrokuje stres, može biti nešto što je jednokrtano ili nešto što se vraća i izaziva stres iznova i iznova.

Istraživanja sugerišu da stres može biti pozitivan i produktivan u nekim situacijama, učini osobu svesnijom i pažljivijom i omogući bolje funckionisanje u specifičnim situacijama. Ipak, ovo je samo u slučaju da je ovaj stres kratkotrajan, intenzivno ili dugo izlaganje stresu može dovesti do ozbiljnih fizičkih bolesti kao i do psihičkih poremećaja, od kojih su najčešći depresija (link na tekst „depresija“ na reč) i  anksiozni poremećaji (link na tekst „anksiozni poremećaji“ na reč).

Simptomi stresa mogu biti različiti i raznovrsni ali neki od najčešćih uključuju:

• Anksioznost
• Osećanje preplavljenosti
• Depresivno raspoloženje
• Izlivi besa
• Napetost
• Promene raspoloženja
• Loša koncentracija
• Apatija
• Povećano konzumiranje alkohola, cigareta ili drugih psihoaktivnih supstanci
• Problemi sa spavanjem
• Nervoza
• Problemi sa kilažom
• Bolovi, najčešće u mišićima
• Dijareja ili konstipacija

Ličnost pojedinca i način sagledavanja života kao i specifični aspekti stresora imaće veliki uticaj na način suočavanja sa stresom. Različiti aspekti kao što su generalni nivoi anksioznosti, način doživljavanja problema, mogućnost uticanja na relevantne događaje, prethodna slična iskustva, dužina izloženosti stresu i brojni drugi, će imati uticaja na to kako se osoba nosi sa specifičnim stresom.

Može biti korisno razumeti da okolnosti koje izazivaju stres ne mogu uvek biti rešene ili uklonjene, ali način doživljavanja i nošenja sa tim okolnostima uglavnom može.

Razumevanje toga šta izaziva stres kod vas je prvi korak ka razumevanju koje strategije prevladavanja i suočavanja sa stresom mogu funkcionisati u vašem specifičnom slučaju.

Neki generalni načini regulacije i prevencije stresa uključuju:

• Fizičko vežbanje može biti veoma efikasan način prevladavanja stresa, poboljšava samopouzdanje i luči endorfine koji pružaju osećaj euforije nakon vežbanja.
• Dovoljna količina kvalitetnog sna, problemi sa snom su česti kada postoje problemi sa stresom, više informacija o boljem spavanju možete pročitati ovde (link na tekst „kako se naspavati“ na reč).
• Ishrana ima veliki uticaj na sve aspekte zdravlja, treba težiti dovoljnoj količini raznovrsnih nutrijenata i vitamnia koji utiču na ispravno funkcionisanje tela i mozga. 
• Konzumiranje psihoaktivnih supstanci, uključujući i cigarete i alkohol, možda deluje kao da može pomoći u redukovanju problema stresa, ali zapravo često čini stvari gorim uključujući i opšte zdravlje.
• Opuštanje može delovati kao nešto što je lako za reći ali teško sprovesti u delo na svakodnevnom nivou. Programi i tehnike koji pomažu učenju opuštanja i relaksacije postoje i mogu imati izuzetno pozitivne rezultate. „Majndfulnes“ (mindfulness) je jedan od takvih programa, fokusira se na svesnost sadašnjeg trenutka, meditacije i tehnike vizualizacije i disanja.
• Učenje novih veština: rešavanja interpesonalnih problema, emotivne svesnosti i reaktivnosti, osećaja kontrole nad stvarima, suočavanja sa teškim životnim događajima.
• Podrška, traženje podrške ili pomoći od bliskih ljudi može imati veliki uticaj i pomoći u suočavanju sa problemima na zdrav i pozitivan način.

U slučaju da prepoznajete da imate poteškoće u prevladavanju stresa koje traju duže vreme ili da je stres sa kojim se suočavate previše intenzivan i da vas remeti na značajan način u svakodnevnom funckionisanju možete potražiti pomoć od stručnjaka. Konsultovanje sa psihijatrom, psihologom ili psihoterapeutom može vam pomoći da bolje razumete vaše probleme i da vas usmeri ka tretamnu koji će vam odgovarati.

Bitno je ne ignorisati ozbiljan i duži stres i njegove simptome pošto mogu voditi u veoma ozbiljne fizičke kao i psihičke probleme.

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.

Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikvoanog zdravstvenog stručnjaka.



How to manage and reduce stress. (n.d.). Mental Health Foundation. https://www.mentalhealth.org.uk/explore-mental-health/publications/how-manage-and-reduce-stress

I’m so stressed out! Fact sheet. (n.d.). National Institute of Mental Health (NIMH). https://www.nimh.nih.gov/health/publications/so-stressed-out-fact-sheet

Worthen, M., & Cash, E. (2023, August 14). Stress management. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK513300/