Narcizam

Kada pričamo o narcizmu u svakodnevnom životu često zamišljamo osobu koja je sebična, samoživa i bezosećajna prema drugima, ovaj kolokvijalni termin potiče iz ozbiljnog poremećaja ličnosti pod nazivom narcisoidni poremećaj ličnosti.

Kao i sa mnogim psihičkim poremećajima, potrebno je praviti razliku između različitih normalnih manifestacija nekih crta ličnosti ili raspoloženja i patoloških problema koji štete osobi i njenom okruženju. Lako je nazvati nekoga narcisom u trenutku frustracije ili besa ali osobe koje zapravo boluju od narcisoidnog poremećaja ličnosti ne rade stvari koje rade iz zlobe ili malicioznosti.

Šta je narciosidni poremećaj ličnosti?

DSM 5 (diagnostic and statistical manual of mental disroders) dijagnostički kriterijumi definišu ovaj poremećaj kao obrazac koji je stalno prisutan, a odlikuje se grandioznošću (u fantazijama i ponašanju), nedostatkom empatije i potrebom za konstantnim divljenjem. Najčešće počinje u ranom odraslom dobu i prožima se u mnoge aspekte života pojedinca.

Za postavljanje dijagnoze DSM 5 kriterijumi zahtevaju prisustvo barem 5 od dole navedenih 9 simptoma:

1. Grandiozni osećaj sopstvene važnosti
2. Okupiranost fantazijama o beskrajnom uspehu, moći, genijalnošću, lepoti ili ljubavi
3. Uverenje da je osoba posebna i da je samo mogu razumeti, ili da se samo treba povezivati, sa drugim posebnim ili visoko statusnim ljudima ili institucijama
4. Potreba za preteranim divljenjem
5. Polaganje prava na poseban tretman i poslušnost
6. Sklonost iskorišćavanja drugih u međuljudskim odnosima
7. Manjak empatije
8. Osećaj zavisti prema drugima ili uverenje da drugi osobi zavide
9. Arogantnost i oholost u ponašanju i stavovima

Kod poremećaja ličnosti često je teško diferencirati između normalnog stila ponašanja koji liči na neki od poremećaja ličnosti i prave patologije.

Dok bi normalnost podrazumevala nešto poput zdravog osećaja samopouzdanja, vere u sebe, preferiranje određenog društva i okruženja; patologija bi mogla da znači grandiozni osećaj samopouzdanja, svemoći, cenjenje isključivo onih koje doživljavaju kao jednako posebnim. Narcisoidni poremećaj ličnosti se definiše i po odsustvu kapaciteta za empatiju i skromnost, nezdravim osećajima zavisti umesto sposobnosti divljenja, i retke sposobnosti za velikodušnost i altruizam.

Osobe sa ovim poremećajem mogu biti percipirane od strane drugih kao hvalisavi, arogantni i neprijatni. Narcisoidni poremećaj ličnosti je obrazac ponašanja koji perzitira u životu pojedinca dug vremenski period i u različitim situacijama i kontekstima, može dovesti do značajnih društvenih i profesionalnih poteškoća i funkcionisanju pojedinca.

Narcisoidni poremećaj ličnosti je takođe često praćen i drugim psihičkim poremećajima, koji mogu dodatno pogoršati funkcionisanje. Najčešće se javlja sa drugim poremećajima ličnosti, ali neretko i sa poremećajima kao što su depresija, anksiozni poremećaji, distimija ili bipolarni poremećaj. Takođe se često javlja uparen sa problemima zloupotrebe supstanci .

Što se poremećaja ličnosti tiče visok komorbidet pokazuje sa histrioničnim, antisocijalnim i graničinm poremećajima ličnosti, te je neophodno precizno dijagnostikovati i razlikovati ove poremećaje.

Uzroci narcizma

Istraživanja sugerišu da narcisoidni poremećaj ličnosti ima snažnu genetsku komponenetu, sa druge strane određena iskustva u ranom i ključnom formativnom periodu detinjstva mogu igrati značajnu ulogu u razvijanju ovog poremećaja. Negativna razvojna iskustva kao što su odbacivanje ili izbegavanje deteta mogu dovesti do „fragilnosti ega“ koja može doprineti razvoju narcisoidnog poremećaja kasnije u životu. Suprotno tome, intenzivno hvalisanje i uzdizanje detetovih postignuća i uverenja da poseduje specijalne sposobnosti može dovesti do kasnijeg obrasca očekivanja konstane pohvale.

Može se reći da savremena zapadna kapitalistička kultura individualnosti pospešuju narcizam time što naglašavaju značaj pojedinca i nagrađuju „gaženje preko drugih“ zarad dostizanja ciljeva. Ipak, ne postoje dokazi da ova okruženja uzrokuju narcizam, ona omogućavaju narcisoidnim osobama da traže socijalni status i pažnju, na primer putem društvenih mreža.  

Vrste narcizma

Kao i sa svim poremećajima ličnosti, teško je meriti ličnost i odrediti šta je čini patološkom. Svaka ličnost je specifična i zavisna od mnoštva faktora tako da postoje i brojne različite kliničke slike kada je narcisoidni poremećaj ličnosti u pitanju. 

Dva tipa ovog poremećaja koja se izdvajaju su grandiozni i vulnerabilni podtipovi.

Grandiozni podtip uključuje otvorenu grandioznost, agresiju, jasan nedostatak empatije, eksploataciju i samouverenost. Imaju jasan doživljaj i uverenje sopstvene superiornosti, eksploatišu druge zarad sopstvene dobiti i iskazuju hostilnost kada im se neko suprotstvalja. Neretko traže pozicije moći i autoriteta u društvima i organizacijama, ali istraživanja pokazuju da njihove tendencije da teže ka sopstvenim ciljevima bez obzira na dobrobit kolektiva često remeti organizaciju koju predvode ili njihov položaj u njoj. 

Vulnerabilni podtip se prezentuje kao osetljiv i defanzivan, i može se često zanemariti ili pogrešno razumeti. Ovi pojedinci mogu biti podložniji poremećajima raspoloženja, anksioznosti, fragilnom konceptu selfa i niskom samopouzdanju. Ovaj oblik narcizma naglašava defanzivni stil prezentovanja sebe i duboku povređenost kada ih drugi ne percipiraju kao posebne ili kritikuju, zbog niskog samopouzdanja i često introvertne prirode. Takođe nemaju kapacitete za empatiju, kada je demonstriraju uvek je zarad uzdizanja sebe. Nasuprot grandioznim koji jasno eksploatišu vulnerabilni narcisi će češće pokušati da kontrolišu druge na manipulativnije načine.

Tretiranje narcisoidnog poremećaja

Osobe koje boluju od narcisoidnog poremećaja ličnosti često ne prepoznaju da nešto nije uredu sa njihovim ponašanjem. Najčešće ih referišu članovi porodice ili bliski ljudi u njihovim životima nakon što količina stresa koju podnose zbog narcisa postane prevelika ili kulminira u nekom događaju. Ovo može biti dobar način da se napravi terapijski cilj fokusiran na specifičnu stvar u životu osobe. Male su šanse da će se narcisoidni poremećaj ličnosti povući, sa ili bez terapije. Najveći uticaj ima psihoterapija, farmakoterapija nije pokazala značajan udeo osim ako se ne bavi nekim komorbidnim poremećajem.

Psihoterapija može da ima značajan udeo u pomaganju osobama sa ovim poremećajem da bolje razumeju svoje stanje, poboljšaju interpersonalne odnose, bolje evaluiraju svoje sposobnosti, poboljša mogućnost razumevanja i komuniciranja emocija, poboljša probleme sa samopouzdanjem, nauči da postavlja realne ciljeve.

Psihoterapija može imati kratkoročnu funkciju olakšanja stresnih perioda, ali i dugoročnu funkciju koja može pomoći osobi da živi ispunjeniji i lakši život. 

Pisao: diplomirani psiholog, Aleksa Holcer.

Narcissistic Personality disorder. (2024, September 9). Cleveland Clinic. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/9742-narcissistic-personality-disorder

Mitra, P., Torrico, T. J., & Fluyau, D. (2024, March 1). Narcissistic Personality disorder. StatPearls - NCBI Bookshelf. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK556001/

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.*

*Slika preuzeta sa sajta: https://pixabay.com/photos/people-girl-face-lips-mirror-2604159/*